Page images
PDF
EPUB

Зндинe, f, pl. Тав Веmаuer, Raves 3јање, vide зијање.

werk, 'die Irümmer, ruinae, rudera. зјапи, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

3јеница, f. (Ерц.) See 21ugapfel, pupilla, „Осјећи ћу бегом зијамете — зламење, в. дав eibфајfer für eine Зијан*, м. vidе штета.

Wöchnerin, aqua lustralis : omuwao Зијаними, нм, vidе штетовати.

по зламење. cf. водица. Зијање, п. дав 2Raulаffеn • feit • baben, Зламеновање, р. дав Вејprengen mit Sähnen, biatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Знијали, ам, v. impf. göhnen, hio. Зламеновами, нујем, у. opf. u. pf. Зијафепи*, m. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen, lustro варошима) vidе част 1.

puerperam. Zujeb, m. (Épy.) 1) die Deffnung des Biama, Frauenname, nomen feminae. богиндев, hiatus. 2) бав Варнеп, hia- Злапан, пнa, нo, golven, aureus. tus. Зашао као зпјев по чељадма Златана, frauenname, pomen femiрае. (у приповијетки). 3) bei oen Bebern, Златар, m. Der Bolofфmio, aurifex: die Dennung der Kette, hiatus stami. „Златари ќе доби, діs: oвoлики пн зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлатити. снује пређу).

Златарев , ва, во, 10ев Borofфтів, Зијевање , . (Epiц.) ба ähnen, osci- Златаров, ва, вo, j auriticis. tatiu.

Златарски, кa, кo, 2) Bolpfmin , Зијевати, ам, у. impf. (Брц.) gdonen, aunticum. 2) adv. nach Goldschmids oscitor.

Art, more aurificis. Зијевнути. нем, v, pf. (Ерц.) einmay! Златипи, им, v, impf. pergolver, inauго. gähnen, hio.

Златка, f. Trauenname, nomen feminae. Bine*, f. pl. (cm.) die Teller, bei der Bramko, m. Mannsname, nomen viri,

türkischen Muste, die Cymbeln, cymbala: 3.ámunya, f. m. j. mya, die Fleischs „Успіввише зле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. „Стаде јека зила и борија

Злато, п. 1) дав Wolo, aurum. 2) (сп.) Bima, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато материно, м.

- j. Бевојка : Költe, frigus.

„Ој ћевојко злато материно Зими, im inter, bieme.

„Пјевни, пјевни злато материно Зимина, f. eфein oper Xine, бав für „Оспаде му злато испрошено

Dear Winterhaushalt geschlachtet wird, 3iamoje, m. Нова млада не смије

carnes pecadis mactatae pro hieme. (од слида) никога укуки звати Зимити, им, іdе зимовами.

по имену: зато је обичај да она, Зймні, на, но, 23inter 3, hibernus. по што се доведе, свим кут

ућанима Зимовање, р. бав zherwintern, hiber (мушкoме и женском) нађене нова natio. .

имена (само за себе); тако н. п. Зимовами, мујем, v. impf. и. pf. übers некога зове (старије ђепиће) ма. wintern, hiberno,

мом, неког ба бом, неког госЗимовник, der Winteraufenthalt подином јели опишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доћера свиње ?), неког ђевеpraedonum:

ром; а млађе братом, „Снијег паде, друми западоше, појем, соколомі, милош пом, „Планине се снијегом завише;

милојицом, и т. д. жене гіо. „По гори се одити не може:

с пом, ма мом, наком, „Ла тражимо себи зимовника, том, невом; а ћевојке убави. Те fе који зиму презимити

цом, љепотицом, секом, го. 3. MozenēH, f, das Immergrün, Winters спођицом, голубицом, и т. д. grun, vinca minor Linn.

Guamokoc, ca, co, goldbaarig, aureo 3rnýc, diesen Winter, hac hieme.

crine:

. Зимуске, і

„уловио Сосу златокосу Зимушw.i, ња, њe, von Biefem Bins Златокрилії, ла, ло, (ст.): Bologt= tei, hujus hiensis.

flügelt, aureis alis : Зинути , нем, у° pf, göhnen, oscito. „У језеру ушва златокрила Зипарање, р. бав grunblofe Repen unо злаћен, нa, нo, goloen, aureus, Edrenen vociferatio.

ratus с. Златан. Зипарати, ам, v. impf. ohne Bruno Злаkење, р. бав Зеrgotten, ipauratio. fdreyen, vociferor,

Зликовац, вца, m. Der Sofеwіt, hoZiom*, m. der Ruß in der Tabakröhre, mo uequam, improbus.

fulzgo nicotianae: црно као зифп. Зло, р. За цере . malum,

зла.

сна.

[ocr errors]

Bao, übel, male.

Злочинац, нца, ш. беt uebelty&ier, Злоба, f. Die Bodheit, malitia.

sons, malefactor. Злдбан, бна, но, übelpogent, mali- Злочинство, п. біe uebetthat, males. volas.

cium. Злобити, ям, т. іmрt. ciner Bеlеіді. Змај, m. der Drache, Lindwurm, draco,

gung gedenken, einem übel wollen, Zmajes , Ba, Bo, des Drachen, draconis. omnia mala alicui cupere.

Змајевиш, па, пo, gemaltiq wie ein Злобљење, д. фав переImolen, male Drache(Lindmurm) draconis vim habens. volentia..

Змајогњеніі, на, но, (сп.) н. п. Вук, Зловољан, љна, но, unmutbg, tristis : Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas ,,Јер је Марко иза сна зловољан me des Despoten Vuk aus Königs Mas Злогућ, ш. злослупі, л. і. онај, који tbiав 3eit (пјевасе како је Ђурђева

све зло слуши и говори, беr unə Јерина казивала Турцима кад се gludsprophet, vates mali. Некакав родио Змајогњени Вук: Босански спаија, који је имао у „У мог сина слијепца Гргура, своме селу таковог злогука, спре

„Ў њега се мушко чедо нађе; мисе на кабу, но прије него пође, „Није чедо чеда каквано су: дозове злогука к себи, па му рече : „Вучја шапа и орлово крило, ,,Злокуче! ја полазим у име Бога

„И змајево коло под пазуом; на ацилук; но и да не говориш за „Из уста му модар пламен бије, мном ништа зло, док не дођем ку „Матери се не да задојипи —): би, па ћу ти онда поклонии ши „Моме брату Змајоrњеном Вукуник проса” „Добро господару Змија, f. бie Oblange, serpens, cf. гуја. (одговори злогук); али ако ти не змијоглав, ва, во , н. п. кокош.

дођей, ко ће мени дали просо? Знак, т. дав зеіфеn, signum. Злоnампило, m. Bеr cine Beleiligung Знаменип, та, що, вивезеіфnet, in

nicht vergißt, der nachträgt, rachfüchs signis. tig ist, memor mali, injuriae.

Знан, на, но, betannt, notus. Од зна. Злопата, f. бав $leno, miseria,

на зеља глава не боли, fagt man, Злопатии, им, v. impf. Barben, &leno wenn einer unter Bekannten beuratet. leiden, egeo, patior,

Знанац, нца, m. Der Betanott, fami3nonakebe, das Leiden , miseria.

liaris , coguitus. Bonoraeka, m. (cm.) der erboft BliShahuga, f. die Bekannte, femina famidende, iratum tuens:

liaris, „Оно јесте срђа Злопоглеђа — Знање, п. бас 23iffen, scientiа. Злорад, т. беr Сфадеnfrоb, laetus Знапан, пна, но, бетапnt, notus. damno aliorum.

Знати ,. ам (говорисе и знадем), т. Злоран, на, но, fфефt verbaueno, di impf. wissen, scio. gestionis malae : дијете злорано.

Значење, p. bie Bepeutung, nоtіо, Злослуп, m. vіdе злогук.

Значити, им, т. impf. bebeuten, sigЗлосрепан, шна, но, vidе злосрећан. uifico. Brocpemaák, m. Unglücklicher , infelix. 3uôj, m. der Schweiß, sudor. Злосрешњица, f. Die ungludiфе, ір- Знбјав, ва, вo, im ёфweige, sudapi. felix.

Знојан, на , но,

vidе знојав. 3 ocpeka, f. Unglückblind, infelix. Знојење, п. бав @фwiken, ѕudаtiо. Злосрећан, бна, но, unfelig, infelix. Зној писе, имce, v. г. impf. fфwiket, Злосрећник, vidе злосретњик.

sudo, Злосрећница, f, vidе злосрепињица.

366, f. der Haber (und was man ftatt злоставини, им, v, impf. чno pf. ип. dessen dem Pferde gibt), avena et omnc

glüdlich machen (eine Jungfrau), ihr frumentum quod equo datur. Gewalt anthun, vim inferre virgini.

Зобање, п. бав $ifеn уои $örner, Злостављење, т. бав Иnglqdli, шая manducatio granorum. den, violatio virginis.

зобати, бљем, v. impf. (&#rner) fref= 3AOMBop, m. der Feind, Verfolger, in fen, manduco fruges : зобље коњ, коimicus : он је мој златвор:

кош; људи зобљу трешње, грожђе. Baoka, f. die Bosheit, malitia. зобили, им, т. impf. п. , коња, füt. Злоha, m. (Ресь и Срем) vidе злоко, tern mit Körnern, sagino frugibus. Baoko, m. (Epu.) ein fchlimmes Kind, 306xême, n. das füttern mit Körnern , puer malitiosus.

pabulatio, Злоһуд, да, до, 1 bösartig,

la pravae 306huga, f. der Hafersaď, aus dem das Злокудан, дна, но, іndоlis.

Pferd frißt, saccus avepae, saccus pa. Злочест, па, по, фефt, malus. bularis,

dentes serao ,

nae,

Зобовина, f. vіdе зовина.

malum meditator in illum. 3) у пуш• Bóba, f. die Holunderstaude, sambucus ке (доњњ и горњи). nigra. Linn.

Зубак, пка, m. Бур. р. зуб. Зовина, f. Colgaterbols, lіgnum sam. зуба, па, по, ) gegijnt, mit 346buoi.

nen versehen, dentatus, 2) der Saars Зовнуши, нем, т. pf. rufen, inсlаmо. auf den Zähnen bat, acer, cui non ima Bába, f. Art fliegenden Insekte, bestiolae

pune illudas, geous: лети уочи као зоља. зубац, ща, m. Der Заба (бев Жаштв), зопца, f. dim. 2. зоб :

dens pectinis. „Сви су коњи зопцу позобали, Зубача, f. panicum dactylon Linn. „А мој доро није ни такнуо зу бити им, v. impf. н. п. пестере, Bôp*, m. die Heftigkeit, vehementia, im die Zähne (oer Säge) därfen, acuo petus. cf. сила,

limae. Bopa, f. die Morgenröthe, aurora. зубић, m. dim. дав 3äbnфеn, dеntulus, Bópa, f. Frauenname, nomen feminae. зубља, f. н. д, зуба луча, д. ј. цjenзбрана, 1, $хавспname, pomen femi.

чица луча ,

ein Suann, assula ,

ramentum, Зорац, рца, m. „Успани снао, зора зубљење, о бав ефärfеn bеr Ogta

је”(звао свекар снау). — Зора ли је, zähne, acutio serae.
зорац ли је; нешто напело реп, па зубљица, f. dim. . зубља.
прчи око куће” (одговорила снаа; зубни, на, но , Заn, dentium.

а оно се обадала говеда око куће). Зубун, m. eine Art Jade (jupon), tuЗорипи, ри, v. impf. (см.) rotfери picae genus. Зубуне у Србији носе и (von der Morgenrötbe), rubeo.

жене и људи, а у Сријему, у Бач. Зора зори, пеллн поју

кој и у Банату, само жене. ЗубуЗорица , f. dim. p. зора :

ни шліо се носе у Србији, они су „Још зорица не забијељела,

бијели (од домаћега сукна) и без „Ни Даница лица помолила

рукава ; женски су дугачки, готово Зорка, f. Зrauenname, pomen feminae, до земље, а мушки сукраліки, мало Зорли*, јако, силно, здраво, beftig . дужи од појаса; а што носе жене velementer.

по Срнјему, по Бачкој и по Бана, Збрњак, m. зора ли је, зорњак ли је : лу, они су од картуна, па су пос. напело реп, па порчи око

тављени планом и наложени пакуке, cf. зорац.

муком; имају рукаве, и мало су Зорњача, f. , vide Даница.

дужи него у Србији мушки, зрак, m. 1 беr ©оппеntrаt, radius Зубунић, м. dim. р. зубун. Зрака, f. j solis,

Зубунчина, f. augm. b. зубун. Зрачица, f. dim. р. зрака.

Зујање, р. бав биmfen, ѕuѕurrus (apis) Зрелина, f. Die Reife, maturitas.

cf. зуҷање Зрео, зрела, лo, reif, maturus. Зујати, јим, т. impf. fummen, fumfen, Зрети, ем (и зрим), v, impf. reifen, ѕuѕurro. cf, зучали,

mаtаror : зру јабуке ; зри грожђе. Зука, f. дав Cummen, ѕuѕurrus apium. Зрна, f. Srацепname, nomen feminae, Зуква, f. eine 2rt 2epfel, mali gepus. Зрневље, р. (coll.) pic #örner, grana. Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, inзрнка, f. Travenname, nomen, femi susnrro. 2) ein Wort fallen lassen,

ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зрно, п. 1) бав $orn, granum.2) (пуш- зулови*, м. р. bis goten, cincinni, qaHO) die Flintenkugel, glans plum,

cf. Билице. bea,

зулум*, m. Die Bewaltthätigteit, vioзрнце, п, dim. р. зрна, cin körnmen, Tentia. granulum.

3yaymkâp*, m. der Tyrann. Unterdrüs зрька, f. vіdе зрнка.

der, tyrannus. Зрњналье, т. дав. 21uffreffen (. 8. Беr Зумба*, f. ein DurфjФІageifen, ит run. Kukuruz) - Körner die dem Schweinen De Löcher damit ins Leder zu stechen , vorgeschüttet werden, manducațio gra. 8. B. zu einen Siebe, ferrum efficiens

dis foraminibus in curio. Зрњкати, ам, т. impf, купили зрна зумбул*, f. eii • Дrt Blume, noris gepus, (н. п. крме кад једе окомљене куп зуриа, f. Die Pfeife bei деr türtifфеа kypy3e), die Körner nach einander auf: Musik, fistula turcica. frelser, grana depascor.

Зуцнуши, нем vide зукнуши, фуб, ал. 1) беr Зафn, dens; он има зуб на зучање, п. vіdе зујање.

њега, еr bаt einen 3ahn (Pit) auf ipn, зўчаши, чим, үide зузаши.

HeuIIO

nae.

norum.

,

И , ,

Cum.

Шабачкој наији, накрај Цера под
И.

Видојевицом.
Ивањско цвијеће, - (жуто и бије-

10) das Labkraut (Walditrob, unser

Frauen Bettstroh), galium verum Linn. und, et: n ja, u mn, sowohl ich als Moip, m. der Horzipann beim Zimmers би, et ego, et tu; и памо и амо. mann, sarmentum. Куд ће ивер од û, fie, eos ihrer, eorum: ja cam u

кладе ? виђео ; зовни н; ја и се не бојим. Иверак, рка , m. hyp. 4. ивер, и, cf. ки!

Иверан, рка, m. Webtrge wifфеп бет ибар, бра, m. $lup in Certien. Ибар upc Jадар ипо деm Berge Цер.

умјече у Мораву више Карановца. Ивёpje, (coll.) бie Opänne, poljabf%de, ибрик*, м

w. eine kupferne Waschlanne, sarmenta. vas cupreum, aeneum.

Иверчик, m. dim. b. ивер. ибричић, m. dim, p. ибрил.

Mbik, m. ein Weidenwald, salicetum. ибришим*, м. свилени конци, Bet- Ивица, f. а) dim p. ива. 2) бав спре (am denzwirn, ein Faden Seide, blum seri. Tuch, an der Leinwand), latus panoi.

Ивка , f. Krauenname (cf. Ивана), поИбришим - тканица, f. (сп.) п. ј. пка meu muliebre. ница од ибришима :

Ивко, m. Ranuname, pomen viri. Притеже му четири колана, Ивница, f. планина у Ерцеговини А и пепу ибришим • тканицу

(у Дробњацима): Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. „Сан уснила љуба војводина, ÜBa, f. eine Art Weide, salicis genus „Анђелија Стоја Караџића, (quod quaere).

„Бе вас Дробњак магла приписнула, HBH, m. Mannsname, (Johann der „А из мағле вила покликнула

Täufer) nomen viri (Joannes Baptista), ,,Са Ивнице високе планине Ивана , f. Johanna (Trauennam), по- Иво, m. (Ерц.) hyp. у. Иван, men feminae.

Ивов, ва, вo, von Beiben, salignus. Иваница, f. dim. 2. Ивана.

Ивовина, f. дав Beisenbols, lіgnum Bar, m. Mannsname, nomen viri. salignum. Иванчић, m. dim. p. Иван,

игда"(о. i. игда), је, aliqando, cf. икад Ивањ дан, ња днe, m. Set бев Б. 30. Игла , f. Die kabel, acus.

þann des Läufers, den 24. Juny, dies Uruap, in der Nadler, opifex acuarius. festus S. Joanni Baptistae. Србљи при Иглени, на, но, н. п. уши, бав э?a= повиједају, да је Ивањдан па del - Debr, foramen acus. о велики свешац, да на њега сун. Игленица, f. Die gravelbüfe, Pyxis це на небу припут од страа стане. Уочи "Ивања дне је обично на Иглица, f. Рав тätelmen, acula, acicula. неким мјеспима (као н п у Јадру) Игња, т. (Рес. и Срем.) vide Игњо. палити лилу око пора : нагуле чо- Игњат,

Ignatius, ein Manns. бани лиле (брезове или трешњове) Игњатија, т. и мену у процјепове, пе начине Игњатије, т.

name , Ignatius. као велике кипе, па у очи Ивања Игњо, (Ерц.) hyp. у. Игњат. дне, донило се смркне, запале пе игра, f. 1) бас ерiсi, lusus, luduѕ. ) процјепове и обнесу око порова., der Tanz, chorea. потом неке зађену у пор е изго- игралиште, n. Der Spiet.. Der Xanis ре, а неке узму чобани и изнесу на plaß, locus saltatorius. какво брдо, ђе дође и више чобана, Играње, п. 1) дав Орielen, lusus. 2). ще се играју. Тако се пали лила и das Tanzen, saltatio. у очи Петрова дне. А на неким играли, ам, у. impf. } fpielen, Judo. мјестима (као по Сријему) беру фе

2) tanzen ; salto. војке (уочи Ивања дне) Ивањско игратнсе, амce, v. г. impf. fpielen, ludo. двијеће ле зију вијенце и меѓу ис- играција , f. (angeeignеt unə ferbijirt пред куће по спреи или по плоту. statt perpayuja, Recreation, von Ha Берући ћевојке цвијеће пјевају раз rpamn, spielen) das E1), was am Dons личне пјесме, а особипо ову:

nertag dem Sdullehrer dargebradt „Ивањско цвеќе Петровско,

wird, damit er die Knaben, statt deb „Иван га бере ме бере :

Lernens, spielen läßt, munusculum ovi „Мајцн га баца у крило,

datum ludimagistro die Jovis , quo А мајка с крила на земљу

pueri lusum dinittuntuг. Који не доИвања, £ зидине од намасшира, у несе играције, онога (канто) защ.

acuaria.

scaturio.

evoco.

гори учитељ у школу, те учи сам Изаврeти, ври, т. pf. SerborfpruseIn,

читав дан. Играч, т. 1) бе бріеlеr, lusor. 2) деr

Изагнан, ам, у. pf. austreiben, eji. Tänzer, saltator.

cin, exturbo. Играчица, f. ) оtе Spielerinn, femina Изадирање , п. Вав Дивreifen, evulsio;

ludens. 2) die Tänzerinn, saltatrix. fuga. Играчка, г (у Сријему у Бачк. ну изадирати, рем, y. impf. )- audrei.

Baw.), die Spieleren, (für Kinder), cre ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fupundia.

gio. Игриште, n.(сп.) vide игралиште : Изадрпти, ем (и задерем), изадръо, „Ја усади вишњу на игришту

(Рес. и Срем.) vidе имадријелін. „Дол” по игришту, по девојачком— Изадријепії, рем (и изaдeрeм) изаИгуман (gen. игумна и игумана), дръо, v. pf." (Ерц.) 2) bесаuѕtереп,

m. (nyomuevos) der Igumen eines Klosters, evello. 2) Reišaus nehmen, aufugio: begumenus coenobii.

једва је изадръо. Игуманија, f. (t'yountyn) bic Serin in Изазвапіи, зовем, т. pf, bеrаu&rufеп,

einem Kloster, hegumeua monasterii. Игуманов, ва, во, рев Миаrbians, Изазивање, п. Зав феrаudrufen, eyo hegumeni.

catio. Игумански, кa, кo, 1) begumenta, Изазівали, ам (и изазивљем), т. impf.

hegumenicus. 2) adv. nách Guardians herausrufen, evoco. Urt, more hegumeini.

И занђан, $a, v. pf. fib berliegen, Игуманство, °. Die рeдитenfфаft, jacendo corrumpor (de panno). munus et dignitas hegumeui.

Изaпрaпи, перем, vidе испрати. Игумнов, ва, во, vidе игуманов.

Изасипање, п. 1) дав 28јфutten, cf. Manan! als interj. auf und davon, avolat. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Иждребиппи (изждреболии), им, (Рес. Изасипатпи, ам (и изасипљем), v. impf. и Срем.) vidе икаријебити.

ausschütten, elfundo. Ижду биптисе (изждребиписе), бесе, Изасипалисе, пасе (и изасипљесе), v.

(Pec . и Срем.) vide иждријебиписе. r. impf. ausschlajen, erumpo. Иждријебили "(изждријевиши), им, Изасрами, серем, v. pf. berausfbеі. v. pf. (Ep.) werfen (von Stuten), eni. fen, , procaco. Који његову иглу изова је кобила иждријебила једе, онај треба чувалдуз да иза.

cepe, wer seine (des bösen Mächtigen) Иждријебиписе (изждријебилисе), бе Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens

ce, v. r. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, ing: eine Padnadel (ch**. gerammt 'werfen, enititur alia ex alia : Uza cpamuce, cepemce, v. r. pf. larics све су се кобиле индријебиле.

ren, evacuari. ижђен уши, нем, v. pf. (Ёрц.) т.ј. име Изасути, спем, v. pf. ausschütten, йжђести, ђенем. v. pf. eineri effundo.

Opiknamen geben, aufbringe, impono Изасуписе , спесе, т. pf. ausfb1a. nomeu irrisorium.

gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Иженипи (изженипи), им v. pf. vers Изапікапи, изачем, P. pf. fertig me: hcuraten, colloco filios.

ben, pertexo. Ижениппиҫе (изменитисе), нимосе, Изалога, т. і. иза пога, баrаuf, exv. r. pf. fich nach einander verheuraten,

in cf. иза. uxores duxere alius ex alio.

Изаки, зађем, vide илићи. Ижнімање (изжимање), п. бад Дивизба, f. (по Ерцеговини и по Србија

drüden (des Wassers), expressio. око Новог пазара) vide соба. Ижімати (изжимати), ам, °. impf. Избавили, им, v. pf. befrepen, libero. ausdrüden, exprimo.

избављање , n. Tag Befreyen, liberatio. Ижина, f. vіdе клијеп.

Избављапии, ам, v. impf. befreyet, liИжљевање, п. (Ерц.) vidе излијевање.

bero. Искљевали, ам, (Ерц.) vilе излијевани. Избадање, п. Зав Дивfteфen, efossio Ижљубни, им, vidе изљубили.

excisio. Ижљубиппсе, имосе,vidе изљубліписе. Избадапти, ам, ү: impf. au6itефеп, Из, au8, ex.

effodio, excido. иза (из за), pon per bіntеrn Ceite. Избaлишн , им, v. pf. robig mафеп,

von jenseits, a parte postica : Aohe 13a muco maculo. брда; иза зиме топло, иза кние сун. Избацивање, п. 1) дав феrаив реrfеn. це; ласно је иза града спријељали. ejectio. 2) das Äusschießen, rejectio. Изабрали, берем, v. pf. etwaylen, eligo. 3) das Ubfeuern der Flinte, ejaculatio.

tor:
те све коње.

« PreviousContinue »