Page images
PDF
EPUB

Зидине, f. pl. aš Gemäuer, Mauer. werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Вијамет*, m.

„Осјећи ћу бегом зијаметe Зијан*, m. vide umema.

Зијаними, им,

vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen - feil-baben, Sähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gähnen, hio. Зијафеп*, т. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. Зијев, т. (Ерц.) 1) bie Deffnung бев де, s. 2) дав Sähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei den Bebern, die Geffnung der Kette, hiatus stamiдіs: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу).

Зијевање, п. (Ерц.) дав ähnen, osci

tatio.

Зијевати, ам, v. impf. (Ерц.) дабпен,

oscitor.

Зијовнути, нем, v. pf. (Ерц.) einmaß gähnen, hio.

Зиле", f. pl. (ст.) òie Zeller, bei ber
türfifhen mit, bie umbeln, cymbala:
„Уставите зиле и борије
„Стаде јека зила и борија
3úma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die
Rálte, frigus.

Зими, im Winter, hieme.
Зимина, f.

@wein oder Hino, bas für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carmes pecudis mactatae pro hieme. Зимити, им, vide зимовати. Зимни, на, но, Binter =, hibernus. Зимовање, n. baš überwintern, hibernatio.

Зимовати, мујем, v. impf.u. pf. übers wintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише; „По гори се одити не може: ,,Да тражимо себи зимовника, "Бе ће који зиму презимиши Зимозелен, f, baš Gmmergeün, Binter= grun, vinca minor Linn.

Зимус, Loiefen inter, hac hieme.
Зимуске, І

Зимушњї, ња, ње, von biefem Bin»
ter, hujus hiemis.
Зинути, нем, v pf. gänen, oscito.
Зипарање, п. даš grunblofe Хеден ипд
Ecreyen, vociferatio.
Зипарати, ам, v. impf. ofne Bruno
fdreyen, vociferor,

3pm, m. der Ruß in der Tabakröhre, fuligo nicotianaе: црно као зифт.

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијати.

Зјеница, f. (Ерц.) ber Mugapfel, pupilla, Зламење, п. дав Weihmajice für eine Böhnerin, aqua lustralis: отишао по зламење. cf. водица. Зламеновање, п. дав Befprengen mit Weihwasser, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impf. u. pf. mit Weihwasser besprengen, lustro puerperam.

Златa, Srauenname, nomen feminae. Златан, шна, но, golden, aureus. Златана, Grauenname, nomen feminae. Златар, m. ber Golomi, aurifex: „Златари ће доћи, ,,Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, [bes Golof$mib8, Златаров, ва, во, aurificis. Златарски. ка, ко, 1) Solòфтіð, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid2rt, more aurificis. Златиши, им, v, impf. vergolden, inauro. Златка, f. Grauenname, nomen feminae. Златко, m. Mann name, nomen viri. Златница, f. m. ј. муа, bie leifh=

fliege, musca cadaverina Linn. Злато, п. 1) даš Solo, aurum. 2) (ст.) злато материно, т.ј. ђевојка : „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно „Остаде му злато испрошено 3amoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије ђелиће) т а. том, неког бабом, неког господином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом,

зла

мојем, соколом, милоштом, милојицом, и т. Д. жене го спом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом, госпођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, со, golohaarig, aureo

crine:

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Злобити, им, v. impf. einer Beleibi. gung geventen, einem bel moden, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. дав Цебе molen, malevolentia..

Зловољан, љна, но, unmutbig, tristis : ,,Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, щ. Злослут, т.ј. онај, који све зло слуши и говори, ber Un glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: ,,Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ми да не говориш за мном ништпа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дами просо?", Злопамтило, m. der eine Beleivigung nicht vergißt, der nachträgt, rachfüchtiq ift, memor mali, injurise. 3лonama. f. das Elend, miseria. Злопатиши, им, v. impf. barben, leiden, egeo, patior,

-

Злопаћење, дав Leiden, miseria.

lenb

[blocks in formation]

Змај, m. ber Draže, linbmucm, draco, Змајев, ва, во, бев Dramen, draconis. Змајевиш, та, то, gewaltiq wie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beiname des Despoten Vuk aus Königs Ma= thias Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени Вук :

,,У мог сина слијепца Гргура, "У њега се мушко чедо нађе; ,,Није чедо чеда каквано су: ,,Вучја шапа и орлово крило, "И змајево коло под пазуом; „Из уста му модар пламен бије, „Матери се не да задојити -) : „Моме брату Змајогњеном Вуку: Змија, f. bіе hlange, serpens, cf. гуја, Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, т. дав eien, signum. Знаменит, та, то, сugeeine, insignis.

,,

Знан, на, но, betannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Betannte, familiaris, cognitus.

Злопоглеђа, m. (ст.) ber ecboßt Bli≠ Знаница, f. bie Befannte, femiua fami

denbe, iratum tuens:

„Оно јесте Срђа Злопоглеђа

Злорад, т. бег

damno aliorum.

Фадепко, laetus

[blocks in formation]

Злосрећа, f. Иnglüdefinò, infelix.
Злосрећан, ћна, но, unfelig, infelix.
Злосрећник, vide злосретњик.
Злосрећница, f. vide злосрепњица.
Злоставити, им, v. impf. unpf.un.
glücklich machen (eine Jungfrau), ihr
Gewalt anthun, vim inferre virgini.
Злостављење, п. дав Unglüdlih ma
chen, violatio virginis.
Злотвор, m, ber Beind, Berfolger, in-
imicus: он је мој злотвор:
Злоћа, f. діе Bobheit, malitia.
Злоћа, m. (Рес. и Срем) vide злоко.
Злоко, m. (Ерц.) вій фіттев £inò,
puer malitiosus.
Злоћуд, да, да,

bösartig, , pravae Злоћудан, дна, но, indolis. злочесm, mа, mo, schlecht, malus.

liaris,

Знање, п. да Biffen, scientia.
Знатан, тна, но, betannt, notus.
Знати,. ам (говорисе и знадем),
impf. miffen, scio.

Значење, п. діе Веденtung, notio.
Значити, им, v. impf. bebeuten, sig-
uifico.
Зној, m. ber

weiß, sudor.
Знојав, ва, во, im Saweiße, sudans.
Знојан, на, но, vide знојав.
Знојење, п. дав hwigen, sudatio.
Знојишисе, имсе, v. г. impf. fißen,

sudo.

366, f. der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. баš ifen yon Röcnern, manducatio granorum.

Зобати, бљем, v. impf. (Rörner) fref

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf, m. ј. коња, füte tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, n. baš füttern mit Rörnerna pabulatio.

Зобница, f. ber Saferfad, ив дет да Pferd frißt, saccus avenae, saccus pabularis,

[blocks in formation]

Зорац, рца, т.„Устани снао, зора
је" (звао свекар снау). — „Зора ли је,
зорац ли је: нешто напело реп, па
трчи око куће" (одговорила снаа;
а оно се обадала говеда око куће).
Зорити, ри, v. impf. (cm.) roth fenn
(von der Morgenrötbe), rubeo,
„Зора зори, петли поју
Зорица, f. dim. v. зора:

„Још зорица не забијељела,
,,Ни Даница лица помолила
Зорка, f. Srauenname, nomen ferminae,
Зорли*, јако, силно, здраво, beftig,

velhementer.

Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли је :
нешто напело реп, па трчи око
куће, сf, зорац.
Зорњача, f. vide Даница.
Зрак, m. ber Sonnenficabl,
Зрака, f. solis.

malum meditatur in illum. 2) у пуш.

ке (доњњ и горњи). Зубак, пка, т. һур. у. зуб. Зубат, та, то, 1) gejäßnt, mit 3ä

nen versehen, dentatus, 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas.

Зубац, пца, m. ber Заби (bes Ramm6), dens pectinis.

Зубача, f. panicum dactylon Linn. Зубити им, v. impf. н. п. тестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo dentes seraе, limae.

3убnk, m. dim. das Zähnchen, dentulus, Зубља, f. н. п, зубља луча, т. ј. цјепчица луча, cin Spann, assula,

ramentum.

Зубљење, п das Schärfen der Säge
sähne, acutio serae.
Зубљица, f. dim. v. зубља.
Зубий, на, но, заби, dentium.
Зубун, m. cine Ært Gađe (jupon), tu-
nicae genus. Зубуне у Србији носе и
жене и људи, а у Сријему, у Бач-
кој и у Банату, само жене. Зубу-
ни што се носе у Србији, они су
бијели (од домаћега сукна) и без
рукава; женски су дугачки, готово
До земље, а мушки сукрашки, мало
дужи од појаса; а што носе жене
по Сријему, по Бачкој и по Бана,

ту, они су од картуна, па су постављени платном и наложени па

муком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки, radius Зубунић, m. dim. v. зубун. Зубунчина, f. augm. . зубун. Зујање, п. дав Šumfen, susurrus (apis) cf. зучање

Зрачица, f. dim. . зрака.
Зрелина, f. bie Reife, maturitas.
Зрео, зрела, ло, reif, maturus,
Зрели, ем (и зрим), v. impf. reifen,

maturor: зру јабуке; зри грожђе.
Зрна, f. Graueпнате, nomen feminae.
Зрневље, п. (coll.) bie Körner, grana.
Донка, f. Graucnname, nomen, fermi-

nae.

Зрно, п. 1) дав Korn, granum.2) (пуш. чано) big lintentugel, glans plume bea,

Зрице, п. dim. . зрна, ein örnhen,
granulum.

Зрѣка, f. vide зрнка.
Зрюкање, п. дав. luffreffen. (8. 8. ber

Kukuruz) - Körner die dem Schweinen
vorgeschüttet werden, manducațio gra-

norum.

Зрњкати, ам, v. impf, купити зрна
(н. п. коме кад једе окомљене ку-
xypузe), die Körner nach einander auf-
freljen, grana depascor.
Зуб, щ. 1) бес Заn, dens; он има зуб на
њега, er hat einen Bahn (Die) auf ion,

Зујати, јим, v. impf. fummen, fumfen,
susurro. cf, зучати,

Зука, f. дав Summen, susurrus apium.
Зуква, f. eine let lepfel, mali genus.
Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, in-

susnrro. 2) cin Bort falen laffen, ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. дів ؟ođen, cincinni, cf. Битице.

Зулум*, т. діє Bewaltthätigteit, vio

Tentia.

Зулумкар*, m. ber Zyrann, Unterbrü fer, tyrannus.

Зумба*, f. ein Dur [lageifen, um run.
De Löcher damit ins Leder zu stechen,
3. B. zu einem Siebe, ferrum efficien-
dis foraminibus in corio.

Зумбул*, f. eis • Xrt Blume, floris gepus,
Зурна, f. bie pfeife bei ber tücFifhen
Musik, fistula turcicą.
Зуцнути, нем vide зукнути,
Зучање, n. vide зујање.
Зўчаціи, чим, vide зујати.

И,

И.

und, et: иja, и mn, sowohl ich als bu, et ego, et tu; и тамо и амо. ӣ, Пе, eos; ihrer, eorum: ја сам и виђео; зовни и; ја и се не бојим. И, сí. ни!

Ибар, бра, т luß in Serbien. Ибар утјече у Мораву више Карановца. Ибрик *, w. eine fupferne [франие,

vas cupreum, aeneum.

Ибричић, m. dim, . ибрик. Ибришим*, т. свилени конци, Geidenzwirn, ein Faden Seide, filum seri.

cum.

Ибришим - тканица, f. (ст.) m. ј. шканица од ибришима :

„Прилеже му четири колана, "А и пету ибришим - тканицу Ива, м. (Рес. и Срем.) vide Иво. Ива, 1. eine Hrt Beide, salicis

(quod quaere).

[ocr errors]

genus

Иван, m. Тапивнате, (Sohann ber Täufer) nomen viri (Joannes Baptista), Ивана, f. Зовanna (rauenname), поmen feminae.

Иваница, f. dim. 9. Ивана.

Иваниш, т. Таппвпате, nomen viri.
Иванчић, m. dim. у. Иван.
Ивањдан, ња дне, m. Seft бев Б.

hann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S. Joanni Baptistae. Србљи приповиједају, да је Ивањдан тако велики светац, да на њега сунце на небу трипут од страа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н п. у Јадру) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па у очи Ивања дне, пошто се смрине, запале те процјепове и обнесу око торова., потом неке зађену у тор те изгоре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, ше се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне А на неким мјестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреи или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају различне пјесме, а особито ову: „Ивањско цвеће Петровско, „Иван га бере те бере: „Мајци га баца у крило, "А мајка с крила на земљу Ивања, f. зидине од намастира, у

[blocks in formation]

men muliebre.

Ивко, м. Тапušname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима):

„Сан уснила љуба војводина, „Анђелија Стоја Караџића, „Ђе вас Дробњак магла притиснула, "А из магле вила покликнула ,,Са Ивнице високе планине Иво, т. (Ерц.) һур. 4. Иван, Ивов, ва, во, von Beiben, salignus. Ивовина, f. дав Beidenbolja lignum salignum.

Игда (0. і. и гда), je, aliqando, cf. икад
Hraa, f. die Nadel, acus.

Иглар, m, ber Rabier, opifex acuarius.
Иглени, на, но, н. п. уши, дав Па=
del Dehr, foramen acus.
Игленица, f. bie Падее, рухіѕ

acuaria.

Иглица, f. дав Räbelhen, acula, acicula. Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. Игњат, т. Ignatius, ein Manns Игњатија, m. Игњатије, т. name, Ignatius. Игњо, (Ерц.) һур. у. Игњат. Игра, f. 1) ba Spiel, lusus, ludus. 2) ber Zang, chorea. Игралиште, п. ber Spiet., ber Zang= plak, locus saltatorius. Играње, п. 1) даз pielen, lusus. 2). das Tanzen, saltatio. Итрати, ам, v. impf. 1} fpielen, ludo 2) tangen, salto. Игратисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludo. Играција, f. (angeeignet und ferbifirt statt perpauija, Recreation, von H грати, fpielen) дав), тав ат Допа nerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des Lernens, spielen läßt, munusculum ovi datum ludimagistro die Jovis, qua pueri Jusum dimittuntur. Који не донесе играције, онога (кашто) защ

вори учитељ у школу, те учи сам

читав дан.

Играч, m. 1) ber Spieler, lusor. 2) ber Tänzer, saltator. Играчица, f. 1) òіе Gptelerinn, femina ludens. 2) die Tänzerinn, saltatrix. Играчка, г (у Сријему у Бачк. и у Бан.), vie pielere), (für Rinder), crepundia.

Игриште, п. (ст.) vide игралиште : Ја усади вишњу на игришту "Дол по игришту, по девојачкомИгуман (gen. игумна и игумана), m. (youμevos)der Igumen eines Klosters, hegumenos coenobii.

Игуманија, f. (n'youuévn) die Sberin in einem lofter, hegumena monasterii. Игуманов, ва, во, деš Muaròians, hegumeni.

Игумански, ка, ко, я) Бедитені$$,
hegumenicus. 2) adv. nach Guardians
Art, more hegumeini.
Игуманство, п. bie Бедитеп,
munus et dignitas hegumeui.
Игумнов, ва, во, vide игуманов.
Идиди! als interj. auf unð даvоn, avolat.
Иждребити (изждребити), им, (Рес.

и Срем.) vide иждријебити. Иждбитисе (изждребишисе), бесе, (Рес. и Срем.) vide иждријебишисе. Иждријебити (изждријебити), им, v. pf. (Ерц.) werfen (son Stuten), еніtor: ова је кобила иждријебила

ме све коње.

[ocr errors]

V. pf. vers

Иждријебитисе (изждријебишисе), беce, v. r. pf. (Ерц.) т. ј. кобиле, in gefammt merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђенуши, нем, v. pf. (Ерц.) т.ј. име Ижђести, ђенем. v. pf. Teinen Spißnamen дебеn, aufbringen, impono nomen irrisorium. Ижениши (изжениши), им heuraten, colloco filios. Иженитисе (изженишисе), нимосе, v. r. pf. fich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio. Ижимање (изжимање), п. дав Лива drücken (des Wassers), expressio. Ижимами (изжимати), ам, v. impf. ausdrücken, exprimo. Южина, f. vide клијеш.

Ижљевање, п. (Ерц.) vide излијевање. И кљевати, ам, (Ерц.) vide излијевати. Ижљубити, им, vide изљубити. Ижљубитисе, имосе,vide изљубишисе. Из, аив, ех.

Иза (из за), von ber hintern Seite. yon jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме топло, иза кише сунце; ласно је иза града стријељати. Изабрати, берем, v. pf. crwählen, eligo.

Изаврети, ври, v. pf. herborfprubeln,

scaturio.

Изагнати, ам, v. pf. auštreiben, ejicio, exturbo.

Изадирање, n. baš lubreißen, evulsio; fuga. Изадирати, рем, v. impf. 1) - aubrei Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fugio. Изадрети, ем (и задерем), изадръо, (Рес. и Срем.) vide изадријепти. Изадријети, рем (и изадерем) изадръо, v. pf. (Ерц.) 1) beraušrelgen, evello. 2) Reitaus nehmen, aufugio: једва је изадръо.

Изазвати, зовем, v. pf. heraušrufen,

evoco.

Изазивање, п. дав Žeraußrufen, evo

catio.

Изазивати, ам (и изазивљем), v. impf. herausrufen, evoco.

Изанђати, ђа, v. pf. fih verliegen,

jacendo corrumper (de pauno). Изапрати, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) дав ušimutten, cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипати, ам (и изасипљем), v. impf. ausschütten, effundo. Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), v. r. impf. ausschlagen, erumpo. Изасрати, серем, v. pf. berausfhet= sen, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да изаcepe, wer seine (des bösen Mächtigen) Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens eine Packnadel sch**. Изасратисе, серемсе, v. г. pf. laric. ren, evacuari.

Изасуши, спем, v. v. pf. ausschütten,

effundo.

[ocr errors]

Изасутисе, спесе v. r. pf. ausschla. gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Изаткати, изачем, v. pf. fertig mes ben, pertexo.

Изалога, д. і. иза тога, barauf, exin cf. иза.

Изаћи, зађем, vide изићи.
Изба, f. (по Ерцеговини и по Србији
око Новог пазара) vide соба.
Избавиши, им, v. pf. befreyen, libero.
Избављање, п. даš Sefreyen, liberatio.
Избављаши, ам, v. impf. befreyen, li-

bero.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »