Page images
PDF
EPUB

Барабар*, in einer Winte, simul (it, Басање, п. За рађerfФlenbern , incesvon sequitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење, п. Бqв ®eben in gteiber Басали, ам, v. impf. ити не гледајући Linie; das Messen, contention

Kyna, daherschlendern , incedo temere. Барабаритисе, имсе, т. г. impf. с ким, Баскија, f. vіdе жнока.

sich in gleiche Linie stellen, comparor, Bacma*, f. 1) gedructe leinwand, sintcum contendo. cf. поредишисе.

pictum. 2) Art Pulverbüchie, genus Барак, m. cine art fangbaartger рunse, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili lougi.

Бастна , In per Rependart: по теби не Båpam, m. nom. propr. einer Stadt: баспа учинили, т. .ј. по пи не мо„Ја сам јунак од Бараша града, жеш учиниши (von ital. basta?) ; ако

„Ја сам диздар у Барапту граду Пін баста. Барашање, и. дав зи • tbun • Spaben mit Басписапи*, ишем, т. pf. ertreten, jemand, negotia cum aliquo.

vernihten, perdo, cf. погазипи, поБарапаши, ам, v. impf. (opm ital. ba

кварипи : rattare) C KHM, mit wem zu thun(Geschäf: „Лави би му чадор басписали

te) haben, negotium habere cnmaliquo Bam*, m. vide cpeka. Бардагција*, м. Жаппеntöpfer, cantha- Бапта , m. (Рес. и Срем.) vidе бато. rorum figulus.

Hamák, m. die Hüfte nebst dem Fuße Бардак*, m. крчаг с носцем, Жаппе beym Geflügel, femur (volatilium). (irdene), cantharus fictilis.

Балал *, покварено, разваљено, заБардачина, f. augn. 2. бардак.

пуштено, н. п. пушка, сап, вино, Бардачик, m. dim, p. бардак.

град, bеrроrbеn, corruptus. Барем, vidе бар.

Башталија, f. штого, покварено, н. п. Бареш, m. Cumpf, palus.

nyuka, cam, berdorbenes Zeug, res Барило, р. некаква мјера (ital. barile, corrupta.

franz. baril), etwa eine Tonne, orca, Samanuja, f. vide 6umra. apphora : колико је Дунаво, има у Башалипи, им, v. pf, н. п. пупіку, њему спо барила воде (у припови сап, виноград, реrlаffen, perwars јетки).

losen, desero. Барица, f. dim. p. бара.

Балаљивање, п. бав Веrwаbеlоfeit, neБарјак*, m. Sahne, signum, vexilium. glectio. Барјакtiар , m. Sahnenträger, signifer. Бапаљивали, љујем , т. impf. Berlaf» Барјакпарев, ва, вө, бев Sahnens sen, negligo, desero. Варјакпаров, ва , вo, trägers, signileri. Бапаљица, f. Der Rumpf bев Метв, орг Барјактарскій, кa, кo, 2) Sibnribв», ne Hand, brachium mutilum manu,

signiferi. 2) аdу. wie ein şübari) Батар, тра, м. вода у Мачви : more siguiferi.

„Иза Бапіра са села Салаша Hapjam*, m. das Bairamsfest, festum

„Тврде спіраже покрај Батрабаци Bairam apud Turcas,

Баішати, амг, у. impf. (сп.) (cf. ital. Барјамовање, р. Вав Sepern бев Bai. battere?) schlagen, flopfen, polso: rams, celebratio diei bairam.

„Божик бала на обоја врата, Барјамовапи, мујем, у. impf. и. pf. „Да унесе при товара злата Das Bairamsfest begeben, ago diem

пјевасе уочи Божика. festum bairam:

Бапачић, m. dim. 9. баmак. „Смиљанићу домaдeр се нађи, Бапина, f. 1) беt ©to, fustis. 2) су: „Нека Турци с миром барјамују лудаст човек der Stod, stipes. 3) Барјачић, m: dim. 2. барјак.

оћеш батину! bu friegft (thuft) e& ge: Lapka, f. der Fischbehälter, Fischhalter, wiß nicht, nequaquam auferes (facies). vivarium piscium.

Балінање, р. Вав Borbringen von дит? Барна, m. (по сријему и по Бачкој) mem Zeug, deliratio, nugae. der Gaul, caballus.

Башинан, ам, v. impf. говорити коБаровит, па, пo, jumpfig, paludosus, jeiuma, dummes Zeug daher ich wäßen, uliginosus.

nugari. Баруп“, т. пушчани пра, бав ефіерг, Батиница, f. dim. р. баптина.

pulver, pulvis pyrius. cf. npa. Батли*, adj. indecl. vіdе срећан. Барушана *, ғ. бав pulpermagasin; bie Батлија, m. per ®liitliфе , felix.

pulperfabrit, horreum pulveгів ругіі; „Јер је Лазо у боју башлија — Officina pulveris pyrii.

Бdmo, m. (Ерц.) 1) hyp. bon брат. 2) Барутни, на, но, н. п. кеса, pulver = manchmal so viel als 6a60 (Water), pater, (Beutel), pulveris pyrii.

Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) Bacàmak*, m. die Treppenstufe, gradus. gedörrtes Fisd feisd, piscis arefactus,

[ocr errors]

а/ ,

2

Баточина, f. мала варошица између Смайл баtа и т. д. 2) баше, Багрдана и Асан-пашине паланке. pl. eine Art Adeliger, nobilium

genus: Бала, m, hyp, von брапі.

„Осилише баше . Бијоградске Баук, m. Set Saubaи, 23аи Фаи, ter. Башење, р. бав Зајфеn (Bafфа 31 сі. riculum.

nem sagen), appellatio bassae nomine. Баукање, р. дав Заибаи еn, terriсаtiо. Башење, дав Setragen wie ein Safфа, Ба у капи, учем, v. impf. Daupauen, ter affectatio dignitatis bassae. rifico.

Башин, на, но, бев Вајфа, bаѕѕае. Банкнути, нем, v. pf. банбаиеn, ter- Башинскій, кa, кo, t) Фајфа s, basrcfacio.

sae, bassarum. 2) vdv. wie ein Bascha, Баура, f. само у овој загонетки: Ја more bassae.

ше тупа на "баури ? п. і. сврака Башнпи, им, т. impf. кога, zu cinema на крмачи.

Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Бацакање, р. дав Иmbеrwеrfеn Ser Sü. Башнписе, имсе, т. г. impf. jiзи

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Barcha maden, facere se ipsum bassam. Бацакансе, амce, v. г. impf. н. п. но- Башнописе, имсе,, . r. impf. пф аlѕ гама, mit den Füßen urherwerfen.,

Barcha betragen, stolz thun, affecto jacto pedes.

bassae dignitatem et jus. Еацање,m. Das feife Steen, punctio lеniѕ. Башка*, vide oсoбито, н. п. он живи Бацање, п. Зав i3cefe, jactatio.

башка од свога оца, ш. ј. не живи Бацами, dim. р. боспи.

соцем, Бацапи, амi , v. impf. ) werfen, jactio. Баш - кнез, m. cf. кнез.

2) пушке, lo& fфісвеn, emitto iсtum. Башлув*, м. 1) глава у преслице, pet Бацалінсе, амce, v. г. inpf. wеrfеп, Хоёеп, соlus. 2) оглавар коњски, бес

jaecre: бацајусе ћеца камењем. Halfter, capistrum. Бацкање, п. dim v. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјесло Бацһан, амт, din. p. 6ацапи.

ће се ко родно, уäterliфев &tbe, Біципи, им , v. pf. 1) merreii, jacio. 2) patrimonium.

nyuuky, loosgießen, emitto ictum. Башча*, f 1) градина, Barten, horБационсе, имce, v. г. pf. wеrfеn, jacio : tus. 2) шљивик или оно мјесто,

„Прости Боніе и бијела цркво, пуд су посађене јабуке и крушке, „Да се бацим једном преко тебе Dbstgarten, hortus. Вачва, Ғ, велика каца заднивена као Башчина, f. augm. 2. башча.

6ype, ein großes Faß, dolium. Баличица, f. dim. 9. башча. Бачванин, m. einer auв деr Бачка, Башчован 1 Gärtner, hortulaSerbus e Bacia,

Башчoвaнција, т. Бачванка, f. bie Batherin, feminа bа- Бденије, п. vide дeније. ciensis.

6€, interj. geh, abi : Бачвански, кa, кo, 1) Batfфеr, bаciensis. „Ее не лудуј моја снао драга

2).adv. wie Batimer, more baciensium. ber*, m. der Bea, begus (3). Бачванче , чета , и, еіn junger Satfфее, вег, m. (Рес. и. Срем.) vidе бјег. puer bacicosis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјегање. Edчванчица, dim. 6. Бачванка.

Бегати, ам, (Pec. к Срем.) vide 6јеБачка, m. Die SatfФға , regio baciensis.

Batsder, baciensis. Herêj, m. Drt in Banat, nomen loci Баца*, f. рупа на кући, куда излази

in Banatu. дим, беr Raufаng, ба хаифоф. Бегенисапи*, нишем, т. pf. н. п. феfumarium. cf. комин, димњак.

војку, јела какво, чoy, Befalen Hayak, 1. das Bein, der Schenkel, crus. finden, probo. Harakanja, f. der Hollander Dutaten (wes bèrıyx*, m. 1) die Frohne, angaria,

gen der geharnischten Beine), aureus opera serya: онишли на беглук. 2) Оer hollandicus.

Fiscus, das Aerarium , die Kammer, Баш*, 1) глава (и код Турака по der fürftliche Schaß, fiscus : BOjHnyuma значи), н. п. баш од лађе, ті, ј. пред

дају баруп из беглука; узели му њи крај лађе. 2) баш не ку; нема све у беглук (confiвсitt). баш ништа ; баш сад дође; gеrаде, Беглучење, веr Stopnpient, operae seripsum.

vae praestatio. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни 20- Беглучили, им, y. impf. feopnen, ар

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto. или какав ага) башом (као у Сријему Беглучки, кa, кo, н. п. чардак, амшто зову свакога варошанина го

6ag, herrschaftlich, danini. сподаром), н, п. усеин баша, Бегов, ва, за, бев Зzg8, bеgі.

[ocr errors]

s nus. .

[ocr errors]

Бачки , ка,

КО,

жан.

но ,

жање.

жати.

Беговац, вца, m, ciner von бев Зcg8 Безимена неђеља, f. beipt дie oritte

Leuten, homo begi, miles , puer. Woche der großen Faste, hebdomas Беговица , f. Die Begin, bеgа.

tertia jejunii magni. Прва се неђеља Бегунагу, кца, m. (Рес, и Срем.) vide зове чиста, друга панис па, бјегунац.

трећа безимена, четврта сре Беда, f. (Рес. и Срем.) vidе биједа. допосна, пета глува, шеста Бедевија, f. 2rabifфе Ctute, equa

Цвјетна, седма велика. arabs, cf. апкиња.

Безимени, на, но, патеndo6, орие газ Беден, m. vіdе зид.

men, anonymus. Бедили, им, (Рес. и Срем.) vidе бије. Безјак, m. Dölpel, stolidus: van 6e3a дити.

јаче један, fagt 8. 8. Ber 23 аtеr sum Бедрика, f. eine Battung Xepfe, mali Sobne, der etwas dumm gethan oder species. .

gesagt hat, (cf. Bezjak in den Truberi. Бедрица, f. (см.) vidе бедро :

fchen Vorreden um A. 1560). „Па потрже мача од бедрице Безобразан, зна, но, fфаmlов, impuБедро, р. беr eфente, crus.

dens. Беђење, п. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразнік, m. Bеt ©фаmlofe, imђење.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, f. Die Gфаmlоfe , impuБежан, т. (Рес. и Срем.) vidе бје dens femina.

Безуман, мна, unvernünftig. Еежање, п. (Рес. и Срем.) vidе бје.

demens.

Безумље, п. Цnternunft, dеmеntia : Бежати, ким, (Рес. и Срем.) vidе бје. „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље Без, орие, ѕinе. .

Бёкавица, f. а) срицање у буквару, Без , m. vide raaMHO 1.

das Buchstabiren, syllabarum prolatio. Безазлен, на, но, оқne 2rg, argio8, 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix: unschuldig, innocens.

нађо село манипије људи, и натроо Be3a3aenôcm, f. die Unschuld, innocen си сто векавица и приста безбавиtia.

ца (у приповијетки). Безаконик, m. ein Renf opne Xeli. Бекељење, п. баз Xaulietfфеи, гiсtiо. gion, carens religione.

Бекељиписе, имice, v. r. impf. на коБезаконица, f. Srauenѕіmmеr оbne Xe. ra, das Maul fletschen, ringor.

ligion , mulier carens religione. Бекнупін, нем, т. pf. büten, bаlаrс. Безакоње, п. (ст.) дie gereligion, im- Бекута, f. ёфimpfm ort für ein fble pietas:

tes Taichenmesser, convicium in cul„У Инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusum, prayum. „Не поштује млађи старијега - Бел, m. (Рес. и Срем.) vidе бјел. Безбожан, жна, но, gottlов, аthеnѕ. Бела, f. (Рес. и Срем ) само у овој He360xHúk, m. ein Gottloser, athens. загонеліки : Бела белу зое : дај ме Безбожница, f. Die Bottlofe, athea. бело бела леба испод бела скупia Безбрижан, жна, но, forglo8, fоrgеnə (п. ј. овца и јагње). frey, ѕоlutus cura , securus.

Бела, f. (Рес. іх Срем.) vіclе бијела. Безводан, дна , но , waffеrlов, саrеnѕ Белај“, m. Bеt unfa, Das tingluci, aquis.

malum, cf. зло, биједа: белај мс наБезглаван, вна, нa , ohne Oberhaupt, шао; нупio белаја ! ударно сам на

2. B. eine Familie, deren Stariefchina белај. geftorben, carens principe, patre fa- Бела недеља, f. (Рес, и Срем.) vidе биmilias, capitе.

јела неђеља. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) Yі. Беланце, цена, п. (Рес. и Срсм.) vide dе безгрјешан.

бјеланце. Безгрешност, f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес» и Срем.) vilе бјела.

безгрјешност. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) јün lов, Беласалтисе, асе, (Рес. и Срем.) ville sive noxa, sme peccato.

бјеласаписе. Безгрјешност, f. (Ерц.) pie Günlojig• Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vidе бikeat, Ilirduld, innocentia.

јелац. Бездин, m. намастир у Банату Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Би. БезДңкскӣ, кa, кo, von Бездин.

јела црква. Бездушман, шна, но, bеrаlов, füқПов, Белега, Е. (Рес, и Срем.) vids биљега. expers cordis, sensus.

Белегија*, f, vidе гладилнца.

са ње.

жење.

жипи.

[ocr errors]

Бележење, р. (Рес. и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Peo. и Срем.) mit alen

2beitungen, ite, Бијоград. Бележити, им, (Рес. и Срем.) vidе биље- Беочин, ш. 1) намастир у Фрушкој

гори. 2) село код мог намаспира. Белензуке*, f. pl. vіdе наруквице. Беочинац (нца), човек из БеочIIБеліло, (Рес. и Срем) vidе бјелило. на. Бебчинскӣ, кa, кo, von Беочин. Беліља, . (Рес. и Срем:) vidе бјелима. Берач, m. Der (218ein» Ruturu") gefer, lесБеліна, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor). Белити, им, (Ресь и Срем.) vidе бије. Берачев, ва, вo, Pes Refer, legentis, (me

tentis). Белиписе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица, f. Die (3tin) Referin, vinбијелилисе.

demiatrix. Белнца, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Берачки, кa, кo, н. п. плaлa , Refer» Беличаст, па, то, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius. бјелича спі.

Берба, f. Die Beinleje, videmia. Белнук, Бербер , .

der

Берберин . „Ој ћевојко дилберчику!

Берберлук*, m, bie Barbiererey, arѕ ton„у бијелу белнучићу,

soria. „Ко ми среза бијел бeлнук,

Берберница, f. Die Barbierpитe, ton„Опишло му све у беглук .

strina. Белнучнi, m. dim. р. бeлнук.

Берберски, кa, кo, 1) barbierifф, tоnѕ0Белобри, m. (Ресь и Срем.) vidе белобрк. rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Белов, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелов. Бердо? патрол поврбај (Ber pa? Да Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vidе бјелов. trol' vorbey), der Ruf der Schildwache, Беловар, т. (Рес. и Срем.) vide Бјело. vox excubiarum apud Germanos, recep. Bap mit allen Ableitungen.

ta et in Serbia; paper бердікање, Беловина, г.Рес. иСрем.)ride бјеловина. бердокати, бepдoкнупи. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Бернсав, ш. блаківпате, поmеn viri. бјеловљев.

Hepikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum, successus, cf. срећа, напредағы, бјелогрли.

да Бог наспори. Белдлик, кa, кo, (Рес» и Срем.) vide Бернікетан, пна, но, н. п. година, бјелолик.

gedeiglich, fruchtbar, glüdlich, optatus. Белонога, f.(Рес, иСрем.)vidе бјелонога. Бермеп, m. Der Bermutwein, vinum beinkum* , vermuthlich, (ut) opinor:6e1 absinthiatum. Ким ће и он доћи.

Бес , m. (Рес, и Срет.) vidе бијес. Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. Босан, сна, но, (Рес. и Срем.) vidе б• Белуга, f. (Рес. и Серм.) vidе бјелуга. јесан. . Белугов, ва , во, (Pёс. и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. бјелугов.

Беседипи, им, (Рес. и Срем.) vidе беБелупіак, ппка , m. (Рес. и Срем.) vido сједипін. бјелутак.

Бесједа, f. (Ерц.) бie Xebe, ѕеrmо. Бељење, n. (Рес. и Срем.) vidе бијељење. Бесједипи, им, y. inpf. (Ерц.) fpre: Бена, f. vіdе будала.

chen, sermocinor. Бенђелук*, ш. права, што се меће у Бескорка, f. н. п. бритва, (93effer) оқne

вино и у ракију да се човек опије и Schale, sine cortice, siue manubrio. да заспін као мртав, сав сфlaftraut, Бескућаник, m. Renfф офne байв чnə herba soporifera.

Hof, cui nec ara nec focus : Беневрке,t.pl.(fberghaft) vidе пеленгаkе. „Купи побро под барјан јунаке: Бенепало, m. per Tangweilige emäг „Све крвнике и бескућанике

ßer, fabulator longus, taedium ciens. Беснење , p. (Рес. и Срем.) vidе бjecБенетање, n. Das langweilige Сф фägen, fabulatio longa.

Беснило, n. (Рес. и Срем.) vidе беснило. Бенпати, нећем, у. impf. говорити Бесниппи, им, (Рес. и Срем.) vide бес

Kojeluma, langweilig Ichwagen, fabulari taediose.

Бесиоka, f. (Рес. и Срем.) vidе бјеснока. Бёно, т. биповпате, поmеn саnis ; ба• Бессмучан, чна, но, (Рес. и Срем.) ri.

ber (prim.: Оба, бено! — па ни јед. dе бјесомучан.
нога (vom 3äger , bеm fein бено в сіре Беспара, f. vіdе опирњача.
фаfеn fаngеn folte).

Беспocлeн, на, но; gefф&ft[6, otioБео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел. sus. Беспocлeн попи јариће крспи.

[ocr errors]

негье.

НИЛИ.

vitam agere.

becnocanga, f. 1) die Muße, otium: omv ich möchte geben, darem. Eigentlich ist

ћи ћу њего, на беспoслици. 2) рав es der (nun meist unabänderliche) Opta. Faulenzen, der Müssiggang, otiatio : tiy vom Zeitwort 6umu selbst. профисе беспоcлице; то је беспо- Бибер, m. Фfeffer, piper. слица. 3) cer Ruffіggаngеt, otiator : Біберење, в. бав фjefern, pipeгatio. иди беспocлицо једна :

Биберили , им , v. impf. pfeferti , pipero, Беспocличење , р. зав 9Rüfiggeben, otia pipere condio. tio (?)

Бiберна, на, но, н. п. зрно, Фfefer: , Беспocличиши, им, v. tіmрi. mufftogts Биберов, ва, вo, piрегiз. hen, otiari.

Биватье, о. Вав оftmаlige Cept, frcБеспушно, пiФt auf redtem Begt, uns quenter esse. gerecht, inique.

Біваши, ам, у. impf. feyn , esse. Беспија, f. (ӯ, Сријему из Бачкој го. Буів, вола, m. Bеr ѕufel, bubalus. .

воре бешпійја) 'sic sejiie, bestia (als Биволица, f. Die Suffeitu , bubala. Såimpfwort).

Биволски, ка, ко , н. п. кожа , 25üfel. Беһар, ш. човек неожењен, Sunggе. baut, pellis bubalina. selle, coelebs:

Биволче, чета, п. За Buffеlfals, bu. „у беғара свавога шикара,

balus vitulus. „Понајвише буа и ушнју.

Биједа, г. (Ерц.) unverviente Beful. Беларинa, f. augm. р. белар. 2) Sung бigung, calumnia. Сачувај ме Боже gefelschaft, coelibatus.

биједе невидовне ; нашла га биједа bekapobáme, 1. das Junggesellenfeben, на суву путу. vita coelebs.

Бијединій, им v. impf. (Ерц.) кога, bekapobami, pyjem , v. impf. Jungges unserecht beiculdigen, inique accuso. fede seyr, als solcher lebeii, coelibem Bujehélbe, n. (Epu.) das ungerechte Bea

sebuldigen, accusatio iuiqua. Беларски, кa, кo, 1) junggefelifф, coe- Бијел (comp. бјељії), ла, ло, (Ерц.)

libii aut coelibur.. 2) adv. auf Jungge. weil, albus. sellen - Art, coelibum more.

Brijenâ, f. in der anekdotiseen Redents Беч, m, 9Bien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечеј, m. etаbt im Sa:.at. Бечејски , er geht nach der Reihe alle ab. кa, кo, von Бечеј.

Бијела неђеља, f. (Ерц.) (bie weige 3. Бéчење, п. бав јфiej = 21nje ent, torpus che) die Woche vor der großen Fajli, aspectus.

Vorfajte, hebdomas ante jejuuium maБéчити, им, y. impf. п. ј. очи, die

goum, qua carnibus tantum abstineAugen stier riaten, ftieren, rigidos ligo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Ерц.) 23ciplieфen) Бечиписе, имсе, т. г. impf. фіеf anita Städtchen imn Banat. hen, torve tueri.

Бијелац, лца, т. (Ерц.) Sеr ефіmmеt, „Бечу граде не бечисе нa мe. — Бечка, f. пиварско буре, дав біerfaр, Бијелинг, им, т. impf. (Ерц ) ) wеі. dolium cerevisiarium.

Ben, dealbo. 2) vide Onjebenu. Бечкерек, m. Otast iin Sanat. Бечке- Бијелитисе, имсе, т. г. impf. Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weig

керечкін, кa, кo, von Бечкерек. glänzen, albeo. Бечки , кa, кo, 1) 2Sіеnеr, wienerif), Бијелка, f. (Ерц.) бијела коконі, Ха

Vienvensis. 2) adv. wienerisch, more me für eine weiße Henne, alba (salVieunensium.

lina). Бечкиња, т. бic 23ienerit, femina Vien- Бијелів поље, п. (Ерц.) варони у Ерце. nensis.

говини (код воде Лима). Бечлија, ш. беr mіеnеr, Viennensis. Бијељење, п. (Ерц.); 1) Уав Beifen, Бешеново, д. 1) намастир у Фрушкој dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, гори. 2) село близу мог намастира.

albitudo. Бешеновачки, кa, кo, von Бешеново. Бијељепи, лим, т. impf. (Ерц.) wеip Бешика*, f. 1) vidе колијевка. 2) vie werden, albesco. Blase, vesica. cf. Mujyp.

Бијељина , f. Gtast in Per наиjа bon Бешкоп, m. (сл.) некакав љеб (зів. Зворник. Бијељинац (нца), човей из kott ?), panis delicatior :

Бијељине. Биiјељински , кa, кo, yout „и бешкота љеба бијелога

Бијељина. Вештија, f. vіdе беспија.

Бијес , m. (Ерц.) бie But; rabies : 6B, Partikel, um den Dptatis anzuzeis јес те сколио (говоре псеnіету); ліс

geo, particula optativi, 3, 8, дао би, је отишао у ајдуке од бијеса

equus allons .

« PreviousContinue »