Page images
PDF
EPUB

Ашпан.

Али Турци цареве ичаге — Ишчекивати, кујем, v. impf. fammeIn, „Млого Турак” цареви ичага - erwarten bis aue beisammen stad, exWu, interj. Der Laut um die Hühner zu specto dum conveniant.

vertreiben, sonus pellendis gallinis. Ишчәківалисе, кујемосе, т. г. impf, Ишараши (изшараши), ам, v. pf, bunt Fico fammeln, exspectare se invicem machen, variego.

loco certo. Ишареш*, ш. 23int, nutus : казао му Ишчепркаши, ам, т. pf. 1) дивјфаr.

ишарелом, п. ј. намигнуо на њега. ren (wie die Henne) erado. 2) zerscara Иuёпали (изцепами), ам (и ишећем), ren, radendo corrumpo.,

v. pf. berausspazieren, prodeo. Ишчерупали, ам, Ү. pf. 3errupfen, Ишибали (изшибали), ам, т: pf. mit convello.

Ruthen ferpeitschen , virgis caedo. Ишчетапи, шем, v, pf. н. п. уш и Ишкање, р. Das Иш rufen, vox иш, иш. главе, bеrаuѕtrаgеn, efrico. Йшкан, ам, Ү. impf. ищ! rufen, Ишчешљати, ам, т. pf. 1) austam sagemino nu.

men, pectino. 3) (fig.) durdlämmen, Йшнути, нем, т. pf, einmal и rufen, ftriegeln, pecto. 3) durchziehen, durcha dico Xш. .

becheln, perstringo. Ишокчипи (нашокчипти), им, тарх. Ишчилемі, лим, т. р. (Pec.) ашgeben,

паф einancer gum Шокац тафi, fa- Ишчилиши, им, v. pf, (Срем.)} fein &nbe

cio esse wokgum unum ex alios Ишчињени, лим, v.prt. (Вpң.) еrrеіфеи Ишончитисе (изцюкчишисе), имосе, (vom Wein u. dgl.) deficio.

r. pf. insgesammt WIokay werden, tio Huumama, um, 'v: pf. reinigen, en -щокациоuѕ еx alio.

purgo. Ишпан, т. (у Сријему, у Бачкој иқ Итичу пати, ам, тp. ) audraufen,

Baw.) der Wufleber der Arbeiter, (der eyello. %) jeraufer, divella, rellende
Span, kynau in Krain, Couttavos im salvo,
Conftantin), praefectus agrum colen.

tium, aut aliorum servorum. Ишпанов, да,, во, ред ядан,

J. Ишпановица, f. Bев илцан Seat, uxor

со» ишлав. Homân * m. der Appetit, cibi appeten. , , tia: ово отвора ишћал.

Ja; 1) Ia, ita: Иштали*, adj. indecl. bei Appetit., ар

А. Је ли како ? petens cibi,

В. jecm, ja. cf. да. Идишенипи (аашшении), им, т. р. %) ja ja, ja mi, entweder ich, oder, due werfen i pario catulos.

aut ego, aut tu, 3) у пјесмама на неИшпіёниціисе (иашпенилище), десе, ҳим мјестима готово не значи ниш.

v.pf. Jämmtlich Jünge werfen (von Şün. па, него се додаје само да нано

Dinnen) pario: ишениле се свo кучке. дуна врста, н. п. Ишпелиши (дзішпептиди), им, y, f. • „Ја када се покацище вина beldädigen, verderben, corrumpo,

laedo. „Када виђе Чупићу Стојане Ишпіёпапи (изшпипаши), ам, v. pf. а у боју Црнобарца Спанка

jerkneipen, jerzwiden, convello. Ја два врана два по Богу браща — Ишкерашн, ам, v. pf. (Ерц.) binaut. Jaaњe, p. vіdе јање. jagen , expello.

Jaamu, jautem, vide jamn. Ишкерівање, р. (Ерц.) фав ріпацвя Jaahn, ka, ke, н. п. коњ, Reits. jagen, expulsio.

equitatorius. cf. jашали. Ишћернівали, рујем, т. іmрt. (Ерц) Јабана*, f. ) Pie Sremse, terra exhinaussagen, expulso.

tera,: ције ми јабана, ее іft mir uidt Huukècmamu, am, v. pf, durchlöchern fremd, er ist mir etwas verwandt, est

(ürt Stiderey), opus perforatum fa propinquus mihi. 2) не говори на јаба, cio.

wy, nicht ungereimt, nidt befremdend, Ишқил*, m, cf. прстен,

non insolite, Йшҷашини, им,

pf. н. п. ногу, Јабанац, нца, шбеr frеmоt, alienus pyky, ausrenten, luxo,

cf. туђин, Ишчекатисе, адтосе, т. г. pf. einar. Јабанлија * m. vіdе jабана.

der erwarten, exspectare se loco dicta. Ja6âuckú, ka, ko, fremd, alienas. cf. myla Ишчекiвање , р, баѕ ёammeln аn еі. Јаблан, m. See pappelbaum, populus.

nem verabredefer Drter Baspectatio Jabrâhob, Ba, Bo, Pappels, populeus. in loco certo.

Јаблански, ка, ко, док Pappci, populeus 2

Ja, pron. id ego

[ocr errors]

y.:

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

agnum, enitor.

Eher, Ende фен

lus parva.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Ја ћу теби понуде донепи :

Јагњсд, m. Sеr Фарребаи, бie pap• „с јаблан дрва јаблански јабука pel, populus. „Суви шљива са сирови грана Јагњење, п. Сав &amnien, partus. Јабука, f. 1) er 21pfeibau ni , malus. 2) Јагњепіцна, f. 1) Das ganifleifф, caro

беr 4pfel, malum; отишли на јабуку, agnina. 2) das Lammfell pellis agnina.
cf. колачи.

Јагњећ.: (јагњtifa) , fa, he, Ramm», аgui.
Јабуков, ва , вo, pfel 5, mali. Јагьешце, u, dim. p. јагње.
Јабуковац, вца,

m. ein Stab vom Jarshibo. m. (cm.) das Lammen, agaoa Apfelbaum, baculus e malo.

rum partus: „Да грдне цркве! а биЈабуковача, f. Ser Giber, cidrus.

јесни светaца! чудна мјеста за Јабуков.ік, m. vіdе јабуковача.

јагњиво! успiaвiдeiне коње, да се Јабуковина, f. 2pfeibols, liguun mali. пуспа Бога намолимо” (приповије, Јабучар, т. 1) беr apfeiframer, poma дају да је рекао некакав Ертеговатц,

rius, puma veudens. 2) der Liebhaber Кад је ударно поред некаква
von Wepfeln , qui annat mala.

ликог намаслитра).
Јабучарев, ва, вo, vidе јабучаров. Јагњипін, им, v. "inpf. Таттеп, еdo
Јабучаров, ва, во, бев јабучар.
Јабучић, m. ein junger ipfe16айпi, ma Јагњигансе, имсе, т. г. impf. Таттеп,

pario (de ove).
Јабучица, f, dim. 9. јабука. 2) Ser Јагода, і) дie &tpbeere, fragum. 2) Seau
ūdamsapfel, pomum Adami.

enzimmername, nomen virginis. Jäвипи, им, у. pf. ) betannt maфen, pri- Јагодина, f. а) варош (и зиднне) у

blico, manifesto. 2)Obile, vor den Schafen Србији близу Мораве. Јагодинац bergeben und sie leiten , duco oviculas, (нца), човек из Јагодине. ЈагоЈавнтисе, мce, v, r. pf. коме, sich дінка, жена из Јагодине. Јаго

melden, einfpredsen; sich offenbaren, ers динскiт, ка, кo, pon Јагодина. 2) icheinen, adpareo.

брдо у Рађевини,
Јавканье, n. dim. p. јављање.

Јаходица, f. 1) dim, v. јагода. 2) јаго-
Jaвкaписе, амce, dim. 9. јављаписе. Alle, die Wangen, gewae.
JEљање , п. дав еlbei, signifiсаtiо. Јагодњаҷа , f. п, j. крушка, cine art
Јављапин, ам, v. impf. melben, significo, Frühbirnen, piri maluri geuus.
Јављалінсе, амce, v. г. impf. jid, mei• Јагерчевина, f. (у Сријему) vidе јаго.

den, saluto, ingredior.
Јавніп, нa, нo, offenbat, manifestus. Јагочевина, f. 24rt Straut8, herbae
Јавнутнсе, немсе, y, r. pf. dim. уоп genus.
јавінтрисе.

Jarpu* , m. der Fuchsschimmel, equus'va-
Jabóp, m. der Ahorn, acer platanoeides ricgatus (ut suut ova coturvicis).
Linn.

Jarpзaслі, па, пшо, Elein geфedt, equus
Јаворина, 1, vide Jaopнна.

variegatus.
Јаворов, ва, вo, von abort, acernus. Јагрзов, ва, во , бев Ўиф &fфіmmеtѕ,
Јаворовина,f.21) ornbols, lіgnum acernum. equi variegati.
Jabopje, 11. (coll.) Ähornbäume, aoera: Jaa, m. der Summer, das Weh, aegri.
„Седлом бије о јаворје

tudo : иди јаде и чемере ! јаде не:
Јагань:1, 1њаца ,m. pl. Die Lämmer, agni. сипти! jeбeм му јаде; јади га убили !
Јагаљчићи, m. pl. dim. p. јагањци. „Ој ћевојко, мој те јад убио .
Járna, f. ein durch Braten geborstenes „Нек” су њему двојии, піроји јади:

Korn Kufuruz, granum zeae tostione „Једни јади ће се не виђесмо,
diruptun. cf. конца.

Други јади ће се не саспасмо,
Jaralika, f. Frauenname, nomen feminae. Трећи јади ће се не љубисмо
Јаглук*, m. ein gеtіttев &фweiptuф, Јадан, днa, нa, arm, unfeltg, unglüd.
sudarium (acu picton).

lich, miser. Јаглучнқ, т. din, b. јаглук.

Јадар, дра , m. 1) вода у Србији (мечо Järva*, f. Ha jarmy, reißend (geht die између Цера и Гучева , и упојече у Waare ab), raptim (vendidi).

Дрину ниже љецінице), 2) кнежина Јагмити, имт, v. impf, fі, ит еtmав Зворничке наије (око воде Јадра). reißen, rapio.

(рни Јадар) вода у Босни (изви. Јасмипінсе, имce, y. г. impf. око шта, ре у Краљевој гори под Кушлашом).

sich drängen, reißen um etwas, rapió JAANKOBàibe, n. das Webklagen, lamendiripio, emo, distraho certatim.

tatio , ejulatio. Јагњад, f. (coll.) junge gammer, vidc Јадиковати, кујем, v. impf. WebEla.

јагањи. Јагње, медіа, п. Заg gamm, aguus. Ја диковина, f. (cm) $rauerbaum (?):

чевина.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

geni, lamentor:

[ocr errors]
[ocr errors]

гусле јаворове

Járma, m. Mannsname, (von Jakob ?) И гудало од јадиковине

women viri. Јадплій, им, v, impf. flagen, queror.

Jana*! (cm.) ba! (beim allah!), heus, Јадилисе, имce, v. t. impf. fіt bеtlagen, hercle : conqueri.

„Јала кардаш! јуриш на душмана Јадник, р. беr arme, miser!

Janax, m. der Graben, Sanal, fossa cf. Јадница , f. die arme, miѕеrа.

јарак. Јадо! interj. припијевасе Бешло у Јалакање, т. баѕ jaлa rufen, exclaпјесмама , н. п.

mаtiо јала ! „Да ли ми је јадо! jeднa литра злата Jaлaкaпи, ам (jалачем), v. impf. „Да позлатим јадо! Богданова јала rufen, exclamo jала.

врата

Jaлaкнути, нем, у. pf. јала : rufen, Јадовање, п. бав Fummеrѕоlе gебеп, еxсlаnio jала! der. Gram, aegritudo.

„Кад ли болан Турци јалакнуше Јадовапн, дујем, v. impf. figrämen, Jали, одеr; aut, cf. или, али. ingemo :

Jaanja*, f. das Ufer, ripa , litus: „Јад јадујем, ником не казујем „Мртва Марка на свог коња врже, Јадранин, m. Siner au в бет Јадар. „Па га снесе мору на јалнју Јадранка, f. Wine anв бет Јадар. „Не носи је сужњу на галију, Јадрански, кa, кo, 2) табrer. 2) jacrifф. „Већ је носин мору на јалпју Jäе, јаела, п. vide jaje.

Jânzija, f. ) das Nebenpjerd des Saums Jáz, in. (bei der Mühle) der Ableitkanal fuhrmanns, das rein Gepäck trägt, und neben dem Behr, cavalis praeter mo

Das er zuweilen selbst reitet, equus lem, aqua mole reducta.

jumentarii equitatorius, 2) der Triumphs Јазавац, втца, т. дer Зафв, meles wurf im KAJIC - Spiel, jactus victor in lú. (ursus meles Linn.)

dо клис, quem vide. Јазавчјн, чја, чје., н. п. пираг, Дафв , Jaлмaн*, m. Der Slintenfфaft бiв 3um nelis.

Schloß, scapus teli:
Јазак, ска , m. 1) намаспир у Фрушкој „Којано је златом обљевена

гори, 2) село код мог намаспира. Од јалмана до горњег нишана Јазачкії, кa, кo, v. Jазак.

Јалов, ва, во, 1) unfrumtbar, sterilis. Jaşбина, f. рупа у земљи, дав афв. 2) gelt, non praegnans. loch, caverna mclis.

Јаловать, вца, т. н. п. ован, иnfruФt. Јазија*, f. vіdе писмо 1:

bar, verschnitten, sterilis, castratus. „И артије књиге без јазије

Јалова чорба, f, eine Art Guppe, jusЈазук *! Сфаде! dodendum! cf. штета. Јанѣй, ња, ње, н. п. Љуска, у = , оvі. Јаловање, п. Фав gelte 23ie, pecus Jajapa, f. п. ј. шљива, 2rt grоffеr, sterile. weißer Pflaumen, pruni genus.

Јаловипі, им, т. impf. 2) овца, pers Јајац, ајца, т. град у Босни.

schneiden, castro, unfruchtbar machen, Jaje, jajema, n. das Ey, ovum.

reddo sterilem. 2) краву, кобилу, Јајце, в. dim. p. јаје.

OBiļy, durch Mißhandlung um die Frucht Јајчанин, т. човек из Јајца.

bringen, facio abortire. „Кулу гради беже Јајчанине

Јаловитисе, нce, v. r. impf. н. п. краЈак (comp. јачи), кa, кo, jtart, robustus , ва , кобила, to int ит бle Srut. fortis , firmus.

abortit. Јака *, f. vіdе колијер,

Јаловица, f. п. ј. крава, или овца , Jakuja *, f. das Pfaiter (von Seife, gelt, non praegnans, sterilis. .

Branntwein und Eyern) auf die Stelle Jałóbka, f. vide janobaya. des Pferdrüdens, die vom Sattel wund Janobleme, n. 1) das Verschneiden, cagerieben ist) emplastrum in dorsum e stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. qui attritum a sella.

Јама, f. Die Brube, fovea. cf, рупа. Јако, vide сад.

Јамац, мца, m vide jeмaц. Јаків , m. Засоб, Jacobas.

Jama'no, verläßlich, gewiß, certo, certe. Јакосан, сна, но, vidе јакоспан.

Јаменна, f.

augm. .

јама. Јакостан (и јакосан), сна, но, tnit) = Јамиин, им, impf. 1) копати јами.

tig, stark, potens (meist von Gott): bor fe, Rebgruben machen im Weinberga је јакоспан.

fodio vineam. 2) wegräumen, tollo, Јакошњи, ња, ње, іfіg, qui nunc est. aufero: јами по спута; јами говЈакреп*, m. per #orpioi, scorpio , на , јам піалу. scorpius :

Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrubea „Те плирају гује и јакрепи

foyea yiti serendae.

culi genus.

.

[ocr errors]

sum.

Jaмица , f. dim. 6. јама.

Japaчetbe, n. Тав 23oriben бев Хотев зим Jambéke, n. Das Graben der Rebgruben Wettrennen, equi exercitium ad cur

im Weinberg, fossio vineae, Јамурина, f. vіdе јамешина.

Japaчипи*, им, v. impf. п. ј. коња за Јана , f. vіdе Јања.

прку, дав Хор 3um Bettrennen yox Јанкif, m. dim, p. Јанко.

üben, exerceo equum ad cursum. Јанко, m. Лаппвпате (эра Јован ?), по- Јаре, репа, п. cii jungев etüt Зіеgенз men yirit

vieb, capella aut caper juvenis. Јаник, m. ride парчуг.

Јаревица, Г. vіdе јеребица. Játha, Frauenname , nomen feminae, Јаребичји, чја, чје; vide jeрeбнчји. Јања, . .) &täothen in per 3mоrnіtеrѕ lаренце, цепа, п. vіdе јарејице.

наија ( на лијевом. бријегу Дрине ). Јарегпина, f. 1) Sleift son jungen Sieg+ *) Fluß der sie durchfließt.

lein, caro haedi. 2) das Ziegenfel, pelЈањад, f. (coll.) vidе јагњад.

lis haedi. Јањац, њца, m. Dав Lamm, agnus Jàpekis, ka, ke, Bock8., haedi. (ријетко се говори).

Јарецице, целта, p. dim, p. јаре. Jaibe, n. da's Reiten , equitatio, Jaридa, f. Хrauennaine, nomen fеnѕірае. Јање, њепа, п, vidе јагње.

Japiiк, т. н. п. јечам, лан, Соттеtѕ, Jaњeњe, n. vіdе јагњење.

aestivus. Јањелина, f. vіdе јагњенина,

Јарина, Ғ, вуна од јагањаца , Wolle von Јањеќи, fa, fe, vidе јагњећи,

Lämmern, lana agpina. Јањенице, п. dim. . p. јање.

Japilha, f, die Sommerfrucht, fruges acЈањиво, р. vіdе јагњиво.

știvae, vernae. Јањина планина (гора) Ғ.

Јарики, m: pl. vіdе japaд. „Кроз некакву Јањину планину Јарица, f. п. і. шеница, Sommerweia Јањипи, им, vidе јагњипн.

aen, triticum acstivum. Јањипире, пмсе, vidе јагњиписе. Ја рица, f. eine junge Riege, capella. Јањичари, m. pl. vіdе јењичари. Japичица, f. - dim. 6. ја" рица. Јањок, ш. 2ntona (?), Aucona : Јарко сунце , п. (сці.) lite (uno wats „Вино пије од Јањока краљу

me) Sonne, lucidus sol et calidus: „у Јањоку граду бијеломе - „0 јуначе! моје јарко сунце Јањци, њаца, m. pl. vіdе jагањци. „Јарко сунце на високо ти си Јањчићи, m. pl. dim. p. јањції. Japmak, m. die Wage (am Wagen), jugum, Jao!

moran Dіе ждрепчаници (©rtfфеід, Jaor! (Epy.) ach, weh! heu!

Schwänkel, österr. Drittel). Jaoj!

Јарменка , f. Sеацепнате, nomen feЈаорина (Јаворина), f. планина у Босни : minae. „Колика је Јаорина планина, злато! Јарењак, т. л. је сврдао, беr Soda Јапа, m. (у Сријему ну Бачкој по ва bpbrer, terebira jugo perforando. Ycma рошима), Papa, tata.

су јој динаром прорезана, а гузиЈапија *, f. vіdе грађа.

ца свердлом jармењаком пробушеЈапица, m. dim. . јапа.

на (кад која стискује успа кад гоЈапунце, цепа, п. веr Xantel, pallium. вори, а једе за двојицу).

Послије кише јапунце (не треба). Japyra, f. die Bergriefe , alveus de mon. Jap, in per RepenBart: посијао жито на

te decurrens. jap, im Begenfabe per Binterfaat, se- Јаружица , f, dim. . jaруга. mentem fecit verpam.

Јарчев, ва, во, дев So, capri. Japa, f. die Hiße (upna Ofen), galor (for- Japrebuha, f. Sockfleisch, caro caprina. nacis).

Јарчиңа, f. angm. 9. јарац. Јарад, f. (coll.) junge giegen, capri et Jарчић, m. dim. p. japaц. caprae juvenes.

Jacak *, m. das Verbot, interdictum: Japaк, рка, m. a) vide jалак. 2) село у „Цар Сулеман јасан учинио Сријему.

„Да с' не пије уз Рамазан вино Japan, pma, n. das Joch, jugum. Јасакчија *, m. der türkische Geleita Japan*, m. der Freund, Vertraute, fami mann, comes et defensor. Jacakuniy liaris (cf. друг, пријатељ),

воде у Турској владике, и великих „Ој ђевојко мој ұлпарц јаране !

трговци. Japaница, f. Die Bertraute, Seenvin, Jaciкцијин, на, но, бев Seleitéтаппв, amica, socia.

comitis. Japaнcтвo, n. pie Befelfфаft, Xertrait. Јасан, сна , но, bel, liquidus (de yoce). schaft, societas, necessituda.

Jacêh, m. dic Elche, fraxinus. Japaц, рца, m. Der Bod, caper. Jacénilk, m: deir Eichenwald, fraxinetum,

}

neum.

Jacennga, f. noma, propr. eines Flußes, der Şayk, m. die Wehelage, lamentatio. aus dem Rudnitergebirge kommt.

Јаўкање (јаукање), n. Bas BebeІagen, Јасенов, ва, вo, jene, fraxineus. lamentatio. Јасеновац, вца, ш. cin sfфеntаb, bа- Jaукали (јаукати), јаучем, т. impf. culas fraxineus.

webklagen, lamentor. Јасеновац, вца, m. варон у Славонији. Јаўкнути, нем, v. pf. meb rufen, ejulo, Jace'Hobaya, f. der Eichenprügel, fustis Jainja *, f, die fünfte Bethzeit der Tür: fraxineus.

ken, hora quinta orandi Turcarum. JacèHoBiha, f. Eschenholz, lignum fraxi- Jayate, m. das Erstarten, virium fir

matio. Jaceite, n. (coll.) Eidenbäume, fraxini. Jarama, am, v. impf. ftärker werden, Jacîx, m. der Aespenwald, populetum.

vires assumo. Jàchka, f. 1) die Despe, populus. a) Fraus Jauna, f. die Stärke, fortitudo. enname, nomen feminae.

Јачмен, т. (österr. die Gerste, Јасиков, ва, во, Дејpens, populeus.

Јачмічак, чка, m.7 in dugenübel). , Јасиковац, вца, m. :) per depenitab, Jaшa, m. (Рес. и срем.) vide Jaшо.

baculus populeus. 2) Name einer Quel. Jaluaki, ka, ke, Reit-, equitatorius, Іe in Лозница,

cf, jaahи. Јасиковача, f. Der Zefpen(tod, fustis po- Јашење, n. (по сријему, но Бачк. и

puleus. Јасиковина, f. Tаs 2efpenbolj, lіgnum

по Бан.), сав хeiten, equitatio, cf,

јање. populeum.

Јашиши, им, т. impf (по Сријему, по Јасичић, m. eine junge 2efpe, populus

Бачк. н по Бан.), reiten, equito, cf, parva.

јапи. Јасичица, f. dim, s. јасика. Јасле, јасала,'p. 1 bir #rippe, prae- Јашперица , K. eine pisputed аr bее

Jauto, m. (Ерц.) hyp. 9. Јаюв. Јасли, јасала, f. р. 1 ѕере.

Zunge, im Munde, pustula in lingua, Јасна (Јасна), f. ein Räфеnnаmе, по

іn оrе. Кад јашлерица изиђе коме men virginis (q. d. lucida).

на језику, онда кажу да је неко наЈаспра, f. Der 2jper, numi genus.

лагао нешто на њега. Ако је јаЈаспре, при , f. pl. ajpern , Befo, numi.

шпepица , с десне стране, онда Јаспрени, на, но, н. п. кеса, @elp.,

је мушко налагало; ако ли је с̧ лиnumarius.

јеве, онда је женско. Jacпpица, f. dim. p. јаспра.

Je, 1) ist, est. Wann je und waun jecm Јаспіре6, m. (Рес. и Срем.) vide ja

zu stehen hat, fiebe die Grammatik. спријеб.

2) fte, eam : ја сам је виђео. Јаспребасп, па, по, н. п. кокош, Je6, m. 1) Per Baame, semen,

scminium geverfarb, coloris vulturini.

(опірра). 3) fututio (gan eigentlik per Јаспребац, пца, m. планина у Србији

Beijchlaf). иза Крушевца. Јастребуша, . јаспоребaстa кокон, Sebasti.. } see SelfФlaf, fututio. eine generfarbene Henne, gallina coloris Jebaohiya, 1. da! Bordell , lupanar. vulturini.

Јебати, бем, v. impf. bef1afe, futuo. Јастријеб (р. ја спребови), m. (Ерц.)

Јебао би гују у око. der" (Hührero) Gèner, vultur.

Jebay, jenga, 'm. der Hurer, fututor vaЈаслук m. 1) das Kissen, der Bolster,

Jidus. pulvinum. 2) дрво, шпо споји по осовинн (код кола). 3) рав Rijfen (ei• Jeбaчина, Х. Оer Beijiaf, fututio.

Jehâu, m. der Beischläfer, futuens. ne Дrt Xolo $ani, meit in ©tätten), Јебиттисе, имce, dim. . jебаписе. Ко choreae genus.

се јеби, лијепо се гледи. Јасмучић, m. dim. 9. јастук.

Јебица , f. fututrix.
Jаmаган, ю, велики нож, cine 24rt pirfф. Јебичина, f. augm. . jебица..

fängers, 'culter major.
Jaman, m. Der (Bieb62) Seyler, recepta- Jeбуцати, ам, dim, v. јебапн.

Јебуцање, п, din. p. јебање. tor latronum aut furum. Јан, јашем, т. impf. reiten, equito, Jeбуцажисе, амce, dim. . jебалансе,

in der dithyrambisch - sprachlühnen noJámkalinterj. der Arme! misellus , ocmao скочица : сиропан, јапка !

„Ој ти секо секуцала! Jåmo, n. ein Trupp Vögel, aginen aviom.

„Је си ли се јеб уцала? у јато голубе, да ще добар не о. „Како би се јебуцала, днесе.

„Кад још ни сам ни вруцала.

[ocr errors]

vehor equo:

« PreviousContinue »