Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Ишокчими (изшокчити), им, v pf. наф einander zuт Шокац тафеn, facio esse шокциm unum ex alio, Ишончимисе (изгокчишисе), имосе, у. r. pf. inógefammt Шонац тегден, но щокац unus ex alio.

Ишпан, т. (у Сријему, у Бачкој и у Bau.) der Aufseher der Arbeiter, (der Span, aynaн in Krain, Couravog im Constantin), praefectus agrum colen, tium, aut aliorum servorum. Ишпанов, ва, во, без ишдан, той

ишпан.

Ишпановица, f. Veb итпан rau, uxor те ишпан.

*

Иштал m. der Appetit, cibi appetentia: ово отвора иштал. Иштали *, adj. indecl. bei lppetit, арpetens cibi,

Иштеними (изштеници), им, ѵ. р werfen, pario catulos. Ишменитисе (изштенимисе), несе, v.pf. sämmtlich Jünge werfen (von Hünbinnen) pario: ишпениле се све кучке. Иштетиши (изштетиши), им, v. pf beschädigen, verderben, corrumpo, laëdo. Иштицати (изштипати), ам, v. pfe zerkneipen, zerzwicken, convello. Ишћерати, ам, v. pf. (Ерц.) inu. jagen, expello. Ишћеривање, п. (Ерц.) дав Біпаub, jagen, expulsio. Ишћеривати, рујем, v. impf. (Ерц) binansjagen, expulso. Ишћесмати, ам, v. pf. burhlöhern (ärt Stiderey), opus perforatum fa

cio.

[blocks in formation]
[merged small][ocr errors]

Ишчешаши, шем. v. pf. н. п. уш из главе, beraustraßen, effrico. Ишчешљати, ам, v. pf. 1) qušlåm. men, pectino. 2) (fig.) durchkämmen, striegeln, pecto. 3) durchziehen, durch hecheln, perstringo.

Ишчилети, лим, v. pf. (Рес.)) андеђен, Ишчилиши, им, v. pf. (Срем.) fein nde Ишчилети, лим, v.prf. (Ерц.) ексейфен

(vom Wein u. dgl.) deficio. Ишчистиши, им, v. pf, reinigen, ех

[blocks in formation]

â, pron. ich, ego, Ja, 1) Ja, ita:

А. Је ли тако?
Б. јест, ја. сf. да.

*) ja ja, ja m■, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu. 3) у пјесмама на неким мјестима готово не значи ништа, него се додаје само да изиђе пуна врста, н. п.

н.

Reit.

„Ја када се понапише вина — „Када виђе Чупићу Стојане Ја у боју Црнобарца Станка Ја два врана два по Богу брата Јаање, п. vide јање. Јаати, јаціем, vide јаши. Јааћи, ћа, ће, п. кон, equitatorius, cf. јашаћи. Јабана*, f. 1) bie Frembe, terra extera: није ми јабана, er ift mir uiche fremo, er ift mir etmas vermanot, est propinquus mihi. 2) не говори на јаба Hy, nicht ungereimt, nicht befremdend, non insolite.

Јабанац, нца, m. ber Stembe, alienus cf. туђин,

[ocr errors]

Јабанлија * m. vide јабанац.
Јабански, ка, ко, fremò, alienus. cf. тук.
Јаблан, т. бег Фарреlbaum, populus.
Јабланов, ва, во, Dappel, populeus.
Јаблански, ка, ко, фон Vappel, populeus a

..Ја ћу теби понуде донети: ,,С јаблан дрва јаблански јабука "Суви шљива са сирови грана Јабука, f. 1) čer 2lpfelbaum, malus. 2) ber Apfel, malum; отишли на јабуку, cf. колачи.

Јабуков, ва, во, Wpfel, mali. Јабуковац, вца, m. ein Stab vom Apfelbaum, baculus e malo. Јабуковача, f. ber Giber, cidrus. Јабуковік, m. vide јабуковача. Јабуковина, f. Upfelbols, liguum mali. Јабучар, т. 1) ber Xpfeifrâmer, pomarius, poma vendens. 2) der Liebhaber yon depfeln, qui aımat mala. Јабучарев, ва, во, vide јабучаров. Јабучаров, ва, во, дев јабучар. Јабучић, m. ein junger ipfelbайт, malus parva.

Јабучица, f, dim. v. јабука. 2) ber Adamsapfel, pomum Adami. Јавити, им, v. pf. 1) befannt maфeн, риblico, manifesto. 2)овIе, vor denSchafen hergehen und sie leiten, duco oviculas. Јавитисе, имсе, v. r. pf. коме,

melden, einsprechen; sich offenbaren, ericheinen, adpareo.

Јавкање, n. dim. 9. јављање. Јавкатисе, амсе, dim. 9. јављатисе. Јављање, п. дав Melben, significatio. Јављати, ам, v. impf. melben, significo. Јављашисе, амсе, v. r. impf. fi mel.

den, saluto, ingredior.

Јавна, на, но, offenbar, manifestus. Јавнутисе, немсе v. r. pf. dim. von јавирисе.

Јавор, m. der Whorn, acer platanoeides Linn.

Лаворина, f. vide Јаорина.

Јаворов, ва, во, von Whorn, acernus. Јаворовина, f. 21hornhole,lignum acernum. Jasopje, n. (coll.) Ahornbäume, aoera: „Седлом бије о јаворје

Јагањци, њаца, m. pl. Die Lämmer, agni. Јагањчићи, m. pl. dim. 9. jaгањци. Járлa, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz, granum zeae tostione diruptun. cf. кокица.

Јаглика, f. Grauenname, nomen feminae. Јаглук*, m. ein geti#tes #meißtuch,

sudarium (acu pictum). Јаглучић, m. dim. v. јаглук. Jarvia, f. нa jarmy, reißend (geht die Waare ab), raptim (vendidi). Јагмити, им, v. impf. fi um etmaš reißen, rapio.

Јагмиписе, имсе, v. r. impf. око шта, sich drängen, reißen um etwas, гapio diripio, emo, distraho certatim. Јагњад, f. (coll.) junge lämmer, vide јагањци.

Јагње, нета, п. даз Camm, aguus.

Јагњед, m, ber Фарреbaum, bie Фар» pel, populus.

Јагњење, п. даš gammen, partus. Јагњепіцна, f. 1) дав ؟ammfleifh, caro

agnina. 2) das Lammfell pellis agnina. Јагњећ 1 (јагње), ћа, ће, аmm=, agui. Јагњешце, u, dim. v. јагње. Јагњиво. т. (ст.) дав Cammen, agnorum partus: „Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидеше коње, да се пуста Бога намолимо” (приповије, дају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква ликог намаслена).

ᏴᏫ

Јагњиши, им, v. impf. Iammen, edo agnum, enitor.

Јагњиписе, имсе, v. г. impf. Yammen, pario (de ove).

Јагода, 1) діе robeere, fragum. 2) Graus enzimmername, nomen virginis.

Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагодинац (нца), човек из Јагодине. Јагодинка, жена из Јагодине. Јагодински, ка, ко, von Јагодина. 2) брдо у Рађевини,

Јагодица, f. 1) dim. 9. јагода. 2) јагодице, die Wangen, genae. Јагодњача, f. m, j. крушка, eine Urt Frühbirnen, piri maturi genus. Јагорчевина, f. (у Сријему) vide јаго

чевина.

Јагочевина, f. Irt Krautê, herbae genus.

та

Jarps*, m. der Fuchsschimmel, equus v riegatus (ut sunt ova coturnicis). Јагрзаслі, та, шо,,lein ge{edi, equus variegatus.

Јагозов, ва, во, дев Judhfhimmets, equi variegati.

Jaд, m. der Kummer, das Weh, aegritudo: иди јаде и чемере! јаде несити! јебем му јаде; јади га убили! „Ој ђевојко, мој те јад убио „Нек су њему двоји, троји јади: ,,Једни јади ђе се не виђесмо, „Други јади ђе се не састасмо, ,. Трећи јади ђе се не љубисмо Јадан, дна, но, arm, unfélig, unglüd= lih, miser.

-

Јадар, дра, m. 1) вода у Србији (тече између Цера и Гучева, и утјече у Дрину ниже Љецінице), 2) кнежина Зворничке наије (око воде Јадра). 5) (Црни Јадар) вода у Босни (изви ре у Краљевој гори под Кушлатом), Jaдиковâie, n. das Wehklagen, lamentatio, ejulatio.

Јадиковати, кујем, v. impf. wehtla gen, lamentor.

Јадиковина, f. (cm) Traversaum (?);

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Јадовање, п. даš Eummersolle Себеп, der Gram, aegritudo. Јадовати, дујем, v. impf. fi деämen, ingemo:

„Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Siner aus dem Јадар. Јадранка, f. Cine aus dem Јадар. Јадрански, ка, ко, 1) Gaorer. 2) jàðrif. Jáе, јаета, п. vide jaje.

Jaз, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Behr, canalis praeter molem, aqua mole reducta.

Јазавац, вца, т. дег Даф%, meles (ursus meles Linn.)

Јазавчји, чја, чје., н. п. мраг, Дафв =, melis.

Јазак, ска, m. 1) намастир у фрушкој

гори, 2) село код тог намастира. Јазачки, ка, ко, у. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, баз Даво loch, caverna melis. Јазија*, f. vide писмо 1:

шпета.

„И аршије књиге без јазије Јазук *! фаде! dolendum! cf. Јанњи, ња, ње, н. п. љуска, Ép=, ovi. Jajapa, f. m. ј. шљива, Wrt groffer, weißer Pflaumen, pruni genus. Јајац, ајца, m. град у Босни. Jaje, jajema, n. das En, ovum, Јајце, n. dim. v. jaje. Јајчанин, т. човек из Јајца.

„Кулу гради беже Јајчанцие

Јак (сотр. јачи), ка, ко, ftart, robustus, fortis, firmus.

Јака*, f. vide колијер, Јакија*, f. баз PHaiter (yon Seife, Branntmein und yern) auf bie Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wund gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella. Јако, vide сад.

Јаков, m. Jacob, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, mäd. tig, ffart, potens (meift von Sott): Бог је јакостан.

Јакошњи, ња, ње, ißig, qui nunc est. Јакреп*, т. деr torpion, scorpio, scorpius:

"Ђе пливају гује и јакрепи

Jakma, m. Mannsname, (von Jakob?)

nomen viri.

Јала*! (ст.) ба! (beim Wah!), heus, hercle :

„Јала кардаш! јуриш на душмана Јалак, т. деr Scaben, Sanal, fossa cf. јарак. Јалакање, n. бав јала rufen, exclamatio јала! Јалакати, ам (и јалаҹем), v. imp£ јала rufen, exclamo јала. Јалакнути, нем, v. pf. јала = rufen, exclamo јала!

„Кад ли болан Турци јалакнуше Јали, одет; aut, cf. или, али. Јалија*, das Ufer, ripa, litus: ,,Мртва Марка на свог коња врже, „Па га снесе мору на јалију ,,Не носи је сужњу на галију, „Већ је носи мору на јалију Jâлишa, f.) das Nebenpferd des Saumfuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius. 2) der Triumphmurfim клис - Spiel, jactus victor in ludo клис, quem vide.

Jaлман*, m. der Flintenschaft bis zum Schloß, scapus teli:

„Којано је златом обљевена „Од јалмана до горњег нишана Јалов, ва, во, 1) unfruh, sterilis. 2) gelt, nou praeguans. Јаловац, вца, т. н. п. ован, unfruit. bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine Xrt Guppe, jusculi genus.

Јаловање, п. дав gelte Bieh, pecus

sterile.

Јаловити, им, v. impf. 1) обна, че schneiden, castro, unfruchtbar machen, reddo sterilem. 2) краву, кобилу OBUу, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facio abortire.

Јаловитисе, исе, v. r. impf. н. п. крава, кобила, tommt um bie Fruite abortit.

Јаловица, f. m. j. крава, или овца,
gelt, non praegnans, sterilis.
Јаловка, f. vide јаловица.
Jaлoвлêше, n. 1) das Verschneiden. ca-

stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Јама, f. bie Scube, fovea. cf. рупа. Јамац, мца, m vide јемац. Jaмaчнo, verläßlich, gewiß, certo, certe. Јаметина, f. augm. 9. јама. Јамити, им, impf. 1) копати јамиke, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) wegrdumen, tollo aufero : јами то с пуша; јами говна, јами шалу.

Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrube, foyea yiti serendae.

,

Јамица, f. dim. 9. јама.
Jaмbéнe, n. das Graben der Rebgruben
im Beinberg, fossio vineae.
Јамурина, f. vide јамешина.
Јана, f. vide Јања.

Јанкић, m. dim. у. Јанко.

Јарачење, п. дав Borüben бев Коев зит Bettrennen, equi exercitium ad cur

sum.

Јарачити *, им, v. impf. m. ј. коња за трку, дав Хof sum Bettrennen yor. üben, exerceo equum ad cursum.

Јанко, т. Жаппšname (on Јован?), no- Jape, pema, n. eiu junges tüd tegen

[blocks in formation]

(ријетко се говори). Јање, п. дав Reiten, equitatio, Јање, њета, n. vide јагње. Јањење, n. vide јагњење. Јањетина, f. vide јагњетина, Јањећи, на, ће, vide јагњећи, Јањешце, n. dim. 9. јање. Јањиво, п. vide јагњиво. Јањина планина (гора) f.

„Кроз некакву Јањину планину
Јањити, им, vide јагњишти.
Јањишисе, имсе, vide јагњимисе.
Јањичари, m. pl. vide јењичари.
Јањок, m. Intona (?), Ancona":
„Вино пије од Јањока краљу
„У Јањоку граду бијеломе
Јањци, њаца, m. pl. vide jагањци.
Јањчићи, m. pl. dim. v. јањци.
Jao!

Jaor! (Epu.) ach, weh! heu!
Jaoj!

Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни :
„Колика је Јаорина планина, злато! —
Јапа, m. (у Сријему и у Бачкој по ва-
рошима), Фapa, tata.
Јапија *, f. vide грађа.
Јапица, m. dim. v. јапа.
Јапунџе, џета, п. čer Mantel, pallium.
Послије кише јапунце (не треба).
Jáp, in ber Недеnšart: посијао жито на
jap, im Segenfabe ber Binterfaat, se-
mentem fecit vernam.

Јара, f. діє рівеe (vom fen), calor (fornacis).

Јарад, f. (coll.) junge Biegen, capri et caprae juvenes.

Јарак, рка, т. 1) vide јалак. 2) село у Сријему.

Јарам, рма, п. baš Goh, jugum. Japaн*, m. der Freund, Vertraute, fami liaris (cf. друг, пријатељ), „Ој ђевојко мој стари јаране! Јараница, f. bie Bertraute, Breunðin, amica, socia.

Јаранство, п. і ефft, Bertraut, fchaft, societas, necessitudo. Јарац, рца, m. ber Bod, caper.

vieh, capella aut caper juvenis. Јаребица, 1. vide јеребица. Јаребичји, чја, чје, vide јеребичји. Јаренце, цета, n. vide јарецице. Јарешина, f. 1) Gleifh von jungen Bieq. lein, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pellis haedi.

Japeki, ka, ke, Bocks., haedi. Јарещце, цета, n. dim. v. jape. Јарида, f. Grauenname, nomen feminae. Јарик, т. н. п. јечам, лан, Sommer.,

aestivus.

[blocks in formation]

Јармењак, т. т. је сврдао, ber Goh=
bohrer, terebra jugo perforando. Уста
су јој динаром прорезана, а гузи-
ца сврдлом јармењаком пробуше
на (кад која стискује уста кад го
вори, а једе за двојицу).
Japyra, f. die Bergriefe, alveus de mon
te decurrens.

Јаружица, f. dim. 9. јаруга.
Јарчев, ва, во, без Sode, capri.
Јарчевина, f. Botfleifh, caro caprina.
Јарчина, f. augm. y. јарац.
Јарчић, m. dim. 9. јарац.
Јасак *, м. дав Berbot, interdictum:
„Цар Сулеман јасак учинио
„Да с не пије уз Рамазан вино
Јасакчија *, m. der türkische Geleitsa

-

mann, comes et defensor. Jасакчију воде у Турској владике, и велики трговци.

Јасакцијин, на, но, без Seleitsmannb,

comitis.

Јасан, сна, но, 5e, liquidus (de voce).
JacêḤ, m. dic Esche, fraxinus.
Jacéнík, m. der Eschenwald, fraxinetum,

[blocks in formation]

neum.

Jacêшe, n. (coll.) Eschenbäume, fraxini. Jack, m. der Aespenwald, populetum. Јасика, f. 1) bie Lefpe, populus. 2) Stau. enname, nomen feminae. Јасиков, ва, во, Hefpen., populeus. Јасиковац, вца, m. 1) ber lefpenitab, baculus populeus. 2) Rame einer Duel»

le in Лозница. Јасиковача, puleus. Јасиковина, f. bas lefpenbols, lignum populeum.

f. Der lepen, fustis po

Јасичић, m. eine junge Hefpe, populus

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

vires assumo.

Јачина, f. bie Stärte, fortitudo.

Јачмен, т. 1 (österr. die Gerste, Јачмичак, чка, m. ein ugenübel)., Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. Јашаћи, ћа, ће, Xeit, equitatorius, ha, cf. јааћи.

Јашење, п. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.), дав Keiten, equitatio, cf. јање.

Јашити, им, v. impf (по Сријему, по Бачк. и по Бан.), reiten, equito, cfq јаши.

Јашо, т. (Ерц.) һур. 9. Јаков. Јаштерица, f eine Disputer an ber Bunge, im Munbe, pustula in lingua, in ore. Кад јаштерица изиђе коме на језику, онда кажу да је неко налагао нешто на њега. Ако је јаштерица, с десне стране, онда је мушко налагало; ако ли је с лијеве, онда је женско.

Je, ) ist, est. Wann je und wann jecm zu stehen hat, siehe die Grammatik. 2) fte, eam: jа сам је виђео.

[ocr errors]

Јеб, m. 1) ber Saame, semen, seminium
(опера). 2) fututio (gang eigentlich ber
Beischlaf).
Јебанија, f.
der Beischlaf, fututio.
Јебање, и. Г
Јебаоница, f. baš Sorbell, lupanar.
Јебати, бем, v. impf. belafen, futuo.
Јебао би гују у око.

Јебац, јепца, ш. der Surer, fututor va

lidus.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »