Барабар*, in einer linie, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, n. bas Behen in glether Linie; das Messen, contentio, Барабаритисе, имсе, v. г. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредилисе. Барак, m. eine et langhaariger unbe, canis pili longi. Бараш, m. nom. propr. einer Stabt: Бардак*, т. крчаг с носцем, Каппе Бареш, m. Gumpf, palus. Барица, f. dim. . бара. Барјак*, m. Зahne, signum, vexilium. Барјактар, т. Sahnenträger, signifer. Барјактарев, ва, во, des Fahnens Барјактаров, ва, во,Jträgers, signiferi. Барјактарски, ка, ко, 1) ähnri., signiferi. 2) adv. wie ein Jähnrich, more signiferi. Барјам*, т. даš Bairam$feft, festum Bairam apud Turcas, Барјамовање, п. даš Sehern бев Bai rams, celebratio diei bairam. Барјамовами, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam: „Смиљанићу домадер се нађи, „Нека Турци с миром барјамују Барјачић, in: dim, . барјак. Baрkа, f. der Fischbehälter, Fischhalter, vivarium piscium. Барна, т. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus. Баровит, та, то, fumpfig, paludosus, uliginosus. Барут*, т. пушчани пра, дав фіß», pulver, pulvis pyrius. cf. пра. Барутана*, f. дбав Pulvermagazin; bie Dulverfabcit, horreum pulveris ругіі; pyrii; officina pulveris pyrii. Баруший, на, но, н. п. кеса, Pulver = (Beutel), pulveris pyrii. Bacaмak, m. die Treppenstufe, gradus. Басање, п. баз Дађетlenbern, incessus inconsultus. Басати, ам, v. impf. ићи не гледајући Kуда, daherschlendern, incedo temere. Баскија, f. vide жиока. бàcмa*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in der Rebenbart: то теби не баста учиниши, ш.ј. то ти не можеш учинити (bon ital. basta?); ако піи баста. Бастисати * , ишем, v. pf. zertreten, vernichten, perdo, cf. погазиMи, п0¬ квариши : 2 „Лави би му чадор басписали Бат*, m. vide срећа. Баша, m. (Рес. и Срем.) vide бато. бamâк, m. die Hüfte nebst dem Fuße beym Geflügel, femur (volatilium). Батал *, покварено, разваљено, запуштено, н. п. пушка, сап, вино град, veroorben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, сат, verborbenes eng, res corrupta. Баталија, f. vide битка. Баталити, им, v. pf, н. п. пушку, сат, виноград, verlaffen, vermabra lofen, deserɔ̃. Батаљивање, п. дав Bermaclofen, neglectio. ,, ,, Батаљивати, љујем, v. impf. verlaf fen, negligo, desero. Батаљица, f. ber Rumpf бев Hrms, oб ne hand, brachium mutilum manu, Батар, тра, т. вода у Мачви: „Иза Батра са села Салаша Тврде спіраже покрај Батра баци Башати, ам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) schlagen, klopfen, pulso: „Божић бата на обоја врата, „Да унесе три товара злата пјевасе у очи Божића. Башачић, m. dim. . батак. Башина, f. 1) ber Štod, fustis. 2) сулудаст човек, der Stock, stipes. 3) оћеш батину! bu friegft (thuft) eв де= wiß nicht, nequaquam auferes (facies). Башинање, п. дав Boróringen von дит mem Zeug, deliratio, nugae. Батинати, ам, v. impf. говорити коjeiuma, dummes Zeug daher schwäßen, nugari. Батиница, f. dim. у. башина. manchmal so viel als 6a6o (Vater), pater, Баток, т. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus. Баура, f. само у овој загонетки: Јаше тута на баури? ш. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. дав Umhermerfen berü. Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакатисе, амсе, v. r. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. Бацање, т.дав leife Stedhen,punctio lenis. Бацање, п. дав Berfen, jactatio. Бацати, ам, dim. у. бости. Бацати, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пушке, lofhicken, emitto ictum. Бацатисе, амсе, v. r. impf. wecfen, јаесге: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, п. dim . бацање. Бацками, ам, dim. у. бацати. Бацити, им, v. pf. 1) metyen, jacio. 2) пушkу, lоsschießen, emitto ictum. Бацилинсе, имсе, v.r.pf. werfen, jacio : ,,Прости Боже и бијела цркво, ,„Да се бацим једном преко тебеВачва, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, m. einer aus der Бачка, Serbus e Bacia, Бачванка, f. bie Satfherin, femina ha ciensis. Бачвански, ка, ко, 1) Batfher, baciensis. 21.adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чета, n. ein junger Batfhet, puer baciensis. Бачванчица, dim. 9. Бачванка. Бачка, m. bie Satfhta, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batfher, baciensis. Баџа *, f. рупа на кући, куда излази дим, ber Rauhfang, baš Rauchlоф, fumarium. cf. комин, димњак. Баџак, п. дав Bein, der hentel, crus. Баџаклија, f. ber Soländer Dutaten (mes gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus. Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, т. ј. предњи крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; gerade, ipsum. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баша, Смаил баша и т. д. а) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. дав За[фен (Вајфа зи ei. nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Setragen wie ein Барфа, affectatio dignitatis bassae. sae, Башин, на, но, дев Вифа, bassae. Башински, ка, ко, 1) Ваfфа», basbassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башити, им, v. impf. кога, žu cinem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башиписе, имсе, v. r. impf. fiф зит Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башишисе, имсе, v. r. impf. fich als Bascha betragen, stolz thun, affecto bassae dignitatem et jus. Башка*, vide особито, н. п. он живи башка од свога оца, ш. ј. не живи с оцем. Баш кнез, m. cf. Кнез. Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterliфев &rbe, patrimonium. , Башча*, f 1) градина, Sarten, hortus. 2) шљивик или оно мјесто куд су посађене јабуке и крушке, Obitgarten, hortus. Gärtner, hortula Башчина, f. augm. . башча. „Бе не лудуј моја снао драга гати. Бегеј, m. Drt im Banat, nomen loci in Banatu. Бегенисати*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоў, Befallen finden, probo. Беглук*, m. 1) bie Grobne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) де Fiscus, das Aerarium, die Kammer, ber fürflie haß, fiscus : војницима дају барут из беглука; узели му све у беглук (confiscirt). Беглучење, бег rondienft, operae servae praestatio. Беглучити, им, v. impf. froßnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, деб Bege, begi. Без, одне, sine. * Без m. vide платно 1. Безазлен, на, но, ођne Xrg, argloš, unschuldig, innocens. Безазленост, f. bie Unful, innocentia. Безаконик, m. ein Men оnе Heli. gion, carens religione. Безаконица, f. Grauenzimmer ohne He= ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (ст.) ðie Gtreligion, impietas: "У Инђији тешко безакоње: ,,Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gottlos, atheus. Безбожник, m. cin Sottlofer, athens. Безбожница, f. bie Bottlofe, athea. Безбрижан, жна, но, forglos, forgeno frey, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, wafferloš, carens aquis. Безглаван, вна, на, обие Оberhaupt, z. B. eine Familie, deren Stariefchina geftorben, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vi. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòloš, Безимена неђеља, f. beißt òie ðritte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чиста, друга пачиста, трећа безимена, четврта сре допосна, пета глува, шеста цвјетна, седма велика. Безимени, на, но, namenlos, обne Па men, anonymus. Безјак, m. Žölpel, stolidus: иди безјаче један, fagt 3. 3. ber Bater zum Sohne, der etwas dumm gethan oder gefagt hat, (cf. Безјак in ben Zruberis schen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, фатов, ітриdens. Безобразник, m. ber hamlofe, im hamlofe, impu unvernünftig. Безумље, п. Unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко! , Немој дати умље за безумље Бекавица, f. a) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix: нађо село манишије људи, и напро си сто векавица и приста бекавица (у приповијетки). Бекељење, п. даз Mаulfletfchen, rictio. Бекељишисе, имсе, v. r. impf. на коra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Бекута, f. Shimpfmort für ein fchledh= tes Zajchenmejfer, couvicium in cultrum plicatilem obtusum, pravum. Бел, т. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем) само у овој загонелки: Бела белу зове: дај ми бело бела леба испод бела скута (п. ј. овца и јагње). Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. der Unfall, das Unglück, malum. cf. зло, биједа: белај те нашао; нуто белаја! ударио сам на белај. Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља. Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце. Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела. сање. Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласатисе. Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide 61јелац. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Бијела црква. Белега, f. (Рес. и Срем.) vide биљега. Белегија *, f, vide гладилица. Белитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелитисе. Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Белнук*, m. ein langes weibliche Unter Bap mit allen Ableitungen. Беловина, f. (Рес. иСрем.)vide бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев. Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли. Белолик, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелолик. Белонога, f. (Рес. иСрем.) vide бјелонога. Белуг, т. (Рес. и Срем.) vide бјелуг. Белушак, шка, m. (Рес. и Срем.) vide Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. hmå= ger, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, п. дав langmeiligewäßеn, fabulatio longa. Бентеати, нећем, v. impf. говорити Kojeшma, langweilig schwagen, fabulari taediose. Бено, m. unоšname, nomen canis; да ber fprimro.: Оба, бено! - па ни јед нога (vom Säger, bem fein бено беіде Hafen fangen solte). Бео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vide бијел. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit allen bleitungen, пер Бијоград. Беочин, m. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Беочинац (ица), човек из Беочина. Бебчинскй, ка, ко, топ Беочин. Бера́ч, m. ber (Bein-Ruturus.) Refer, lector (vindemiator, messor). Берачев, ва, во, дев Сеfers, legentis, (metentis). Берачица, f. bіе (Bein) Eeferin, vindemiatrix. Берачки, ка, ко, н. п. плата, Cefero Берба, f. bie Beinlefe, vindemia. soria. }ver die Barbiereren, ars ton Берберница, f. bie Загbіесбиде, ton strina. Берберски, ка, ко, 1) barbieri, tonso rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Бердо? патрол поврбај (Вет да? Фа troll' vorbey), der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, гесерta et in Serbia; даßer бердокање, бердокати, бердокнути. Берисав, т. Тапи паme, nomen viri. Берићет*, м. дав Зедеіђен, incremen tum, successus, cf. срећа, напредак да Бог наспори. Берићешан, шна, но, п. п. година, gedeihlich, fruchtbar, glücklich, optatus. Бермет, т. дег Bermutwein, vinum absinthiatum. Бес, т. (Рес. и Срем.) vide бијес. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide бијесан. Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. Беседиши, им, (Рес. и Срем.) vide бесједити. Бесједити, им, v. impf. (Ерц.) Гре Бескорка, f. н. п. бритва, (effer) обе нење. vita coelebs. Бећаровати, рујем, v. impf. Sunggea fele feyn, als ful cr leben, coelibem vitam agere. Бећарски, ка, ко, 1) junggefellif[ф, соеlibis aut coelibum, 2) adv. auf Jungge. fellen Art, coelibum more. Беч, m. Bien, Vienna. Бечеј, m. tabt im Sa..at. Бечејски, ка, ко, кои Бечеј. Бечење, п. дав [ief = Xnfehen, torvus aspectus. Бечити, им, v. impf. m. ј. очи, bie Augen stier richten, stieren, rigidos figo oculos. Бечитисе, имсе, v. r. impf. fhief anfe= ben, torve tueri. „Бечу граде не бечисе на ме.— Бечка, f. пиварско буре, дав Sierfaß, dolium cerevisiarium. Бечкерек, m. tabt in Banat. Бечкеречанин, човек из Бечкерека. Бечкеречки, ка, ко, уоп Бечкерек. Бечки, ка, ко, 1) Wiener, mienerifd, Vienuensis. 2) adv. wienerisch, more Vieunensium. Бечкиња, 1. діе Bienerin, femina Vien nensis. Бечлија, m. ber Wiener, Viennensis. Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. 3) село близу тог намастира. Бешеновачки, ка, ко, von Бешеново. Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) діе Blafe, vesica. cf. мијур. Бешкот, m. (ст.) некакав љеб (Вів fott ?), panis delicatior: "И бешкота љеба бијелога Бештија, f. vide бестија. B, Partikel, um den Optativ anzuzeis geu, particula optativi, . . дао би, ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Optatis vom Zeitwort 6umu selbst. Бибер, m. Pfeffer, piper. Биберење, п. дав Pfeffern, piperatio. Бибериши, им, v. impf.pfeffern, pipero, pipere condio. Биберий, на, но, н. п. зрно, Pfeffer=, Бивати, ам, v. impf. feyn, esse. haut, pellis bubalina. Биволче, чета, п. дав üffelfalb, bubalus vitulus. Биједа, 1. (Ерц.) unserbiente Ветфит. bigung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу. Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) даš ungerechte Be fchuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјељи), ла, ло, (Ерц.) wei, albus. Bujeлâ, f. in der anekdotischen Redensárt: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (діє meiße o che) die Woche vor der großen Faße, Vorfaste, hebdomas ante jejuuium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела прква, f. (Ерц.) Beiftiren) Städtchen im Banat. Бијелац, лца, т. (Ерц.) бег himmel, equus alibus. Бијелиши, им, v. impf. (Ерц) 1) wei šen, dealbo. 2) vide бијељени. Бијелитисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weig glänzen, albeo. Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Па me für eine weiße Henne, alba (gallina). Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ерц.), 1) дав Beifßen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo. Бијељети, лим, v. impf. (Ерц.) сі werden, albesco. Бијељина, f. Stabt in ber наија son Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, von Бијељина. Бијес, т. (Ерц.) bie But, rabies: бијес те сколио (говоре псетету); или је отишао у ајдуке од бијеса, |