Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

рад :

quando. .

пощ.

KậA, m. das Räucherwerk , suffimentum. Kazúbann, wyjem, v. impf. sagen, dico. KaA 1) wann, quando? 2) da, quando. Kasamâ, m. Mannsname, nomen viri. када; 3) зеіt, Puffe, pa man еtmав Казимира, f. $ranaame, nomen fe. thаn tапп: не мам кад.

minae. Када, f. D) һур. р. кадуна. 2) Die Ban. Kayn *, m, vide-холац. ne, labrum, lacus, vannus.

Кайкција *, м

m. der Fährmanno Schiffer, Kaдaгoд, (Рес. и Срем.) vide кaдгођ. Как , . , Saka, etwa w Best fafa

portitor. кaдaгok, (Врц.) Кадар *, дра, po, fähig, in Ctance,

feno, $capha, vide чун. potis.

Канікчија д. vide хаагција. Кадашњи , ња, ње, боп тапn, уon Каил * (гозоре и надо), ла, ла, за welcher Zeit her, ex quo.

frieden, bereit, paratus, contentus, cf. Кадгод, (Рес. и Срем.) 2) wann immer, қадго), (Брц.) I quandocumque. „Томе Раде врло каил бю 2) irgendwann, dann und wann, ali. Kanya , f. ein Kopfschmuck von Müns

zen, ornatus capitis numarius. cfi mapКаде, vide пад. Кадива *, f. 2) Der Bammet, Bammt, Каиш *, m. 2) Ser Riemen, lorum. 2) сіс

panni bombycini genus. 2) (кадивица) Bret zum Schiffban, tabula. die Sammeiblume, tagetes Linn. cf. Kanwâne, n. das Riemenschneider, Bres Кадипа.

terschneiden, dissectio in lora, tabulas. Кадивица, f. dim. cf. кадива 2. Каишали, ам, т. impf. резапи на найкадија *, m. Der Ravi (XiФter), judex. ше, н. п. сланину, іn teen, Bre. Кадијин, на, но, бев Жаді яjudicis. ter schneiden , disseco in lora, tabulas. Кадијница, f. кадијна жена, бев &api Каишић, m. dim. p. каиш. Frau.

Кашлије*, м. р. н. - онанци, Art Кадијнски, кa, кo, 1) беr fасt, judi Dpanken, hypodematis genus.

cum. 2) adv. richterlich, judicum more. Kajāze, n. 1) das Rachen, ultio. 3) das Кадилук *, m. Der Berimtsbeзirt, . Bereuen, poenitentia.

richtssprengel, dioecesis judicialis. Kajáca *, i) der Gurtriemen , loram cinКадінац, нца, ш. беr @eriteciener, guli equarü. 2) der Säbelrienden, lolictor, viator.

rum acinacis : Кадионица, f. Die Räuberpfannе, дав „Трипута је опасао пасом, Rauchfaß, turibulum.

А четвртом од сабе кајасом — Кадипа, f. vіdе кадива.

Кајаци, јем, т. impf. кога, тафси, ulКадими, им, т. impf. räифер, fumigo. Кадифа, f. (по варошима) vide кaдива. Кајалиҫе, фемсе, т. г. imрt. берейеп, Кадифлија, f. п. ј. капа, Art Cammt. poenitet.

mйде, mitrae genus, cf. кићенка: Кајгана *, f: cine Art ©perfpeife, fercy„На глави им капе кадифлије

lum ovorum (). Кадно, vidе кад.

Кајдa t, f. die Rufitnote, modus musiкаднокад, vidе кашкад.

cus. Од те најде не ма вајде. каднокада,

Кајмак *, m. vide скоруп. Кадуна f. die Dame, matrona. Kajcep (Kajcap), m. Xarmestuleder, coКадунин, на, но, деr Dame, matronae. rium coccineum. Кадуница, f. dim. 2. кадуна.

Кајсерли (најсарли)*, adj. judесl. pon Кадунцика*, f vіdе падуница.

Karmėjinleder, coccineus. Kaminým, m. der Zeigefinger, digitus Kajcuja * f. 1) dic #prikofe, prunus 'armeindex.

niaca Lino. 2) die Früchte davon, pruКаза: *, m. der Posamentirer, Bortens dum armeniacum, praecoquum. limbolarius.

Кака, f. Raf (in per Rinperfprафе), sterKazan*, der Kessel zum Eranntweinbrens

пеп, аhеnum: наградио казан; пече Какав, ква, вo, wae für ein, qualis ; казан; ајдемо на казан.

какав шакав, fo wie er iii, pout est, Казанија, f. vіdе испек.

talis qualis. Казански , кa, кo, н. п. капак, gum Какавгод ,квагод, вогод, was immer Branntweinkessel gehörig, ahenarius. (Рес. и Срем.)

für einer, Казанција *, m. Pet Жејjeljnilep, Rep- Какавг 15, квагођ, водоk, quаlіѕсumler, ahenarius.

(Ерц.) Казанчић, m. dim. 2. казан.

Какти, им, y. impf. Patent, caco. Казати, кажем, v. pf. fagen, dico. Каннули нем, ү, pf, tаtей, саса: Казвање, д. Va agen, dictio.

А. Како је

Ciscor,

}

[ocr errors]

wirker,

cus,

како је).

[ocr errors]

ваљао.

х

2

Б. Какни па лазии (па без виђеши ber Mönch, wonachulus: oke Kano

Бога ми !
Како, і) wie, ut ? како му драго, mie „Не шће кале зеља брати

immer, utcumque; kako mako, so wie Kanem *, m.' 1) die Rohrfeder, calamus
es ist, prout. 2) wie, sobald, 'ut primum. 2) vide мoсур. 3) vidе калам.
3) sett, seitdem, ex quo.

Каленија, f. (особито доље преко Каков, ва, вд, vidе какав.

Mopabe) eine irdene Odüssel, lans какогдд, (Рес. и Срем.) wie thimet, fictilis. . Қакого, (Ерц.) sutcumque

Калина, f. 1) Die Abeinweise, ligustruim Каконо, п. ј. како.

vulgare Linn. 2) Frauenname , nomen Какопање, р. Вав Вағfe, clangar. feminae, Käкопашн, коем, impf. gatfen, Калипи, им, y. impf. н. п. гвожђе, clango.

Kühlen, refrigero (ferrum). Калабалук *, m. vіdе млощина.. Kanonep, m. die Softwurz i balsamita. Kanabakéne, n. das Kalfåtern, refectio, vulgaris Linn. densatio Davis. .

калп * falsch, unedt, falsus. cf. Hea Калавашиши, им, т. impf. п. ј. лађу, kalfatern, reficio, denso.

Қалгагција *, m. vіdе калпакчија. Kanaspe, f. pl. eine Hit kurzer Şosen, Kaanak*, m. die Müße, galerus (wie die cf. dеленгаfе.

Pelzmüße der Ungern). Калај *, м. vіdе косипер.

Калпакчија *, m. беr Rükеhmaфer, ga» Калајисање, в. дав Berginnen, inductio lerarius. stanni.

Калпачић, m. dim. . калпак. Калајисати, ишем, v. impf. и. pf. pets Калуђер, ш. Der диф, monachus. zinnen, stanno induco.

Калуђерак, pia ; tm. hyp. b. калуђер. Калајлија *, f. cin siппеrner Zeler, Калуђерење; п. бав @inmўпфеn, imə orbis stapneus.

munachatio , consecratio monachi Калајнй, на, но, іnnеrn, stapneus. Калуђерипи, им, т. impf. cinmӧпфей, Калајџија m. 1) der Verzinner, qui consecro monachum.

obducit stanno. e) der Haustrer, insti. Kánykepimuce, umce, v. r. impf. Mönd tor.

werden, consécror monachus. Kahan*, m. das Propfreis, surculus. cf. Kanyhepnija, f. die Nonne, monialis.

Калуђеричин, на, но, беr Xonne, moКаламини, им, т. impf. propfen, ina nialis.

Калуђеров, ва, во, бев Salugier, moКаламљeњe, n. Рав peopfen, inѕitiо. vachi. Кала ужёлье, п. дав 28egweifen, mon- Калуђерски , кa, кo, 2) minifф, тоа stratio viae.

nasticus. 2) adv. möndisch, monastice. Калауз*, м. 2) Ser 23egweifer, dux viae. Калуђерспіво (калуђерство), в. дав

2) Der Unterhändler des Schweinhänd: Mönchthum, res inonastica. lers, procurator suoma

Калуђерче, чеща, р. Вав Хөпфlein, Калаузиши, им, т. impf. Ben 243eg meta monachiscus. sen, monstro viam.

Калуђершпина, f. augm. p. калуђер. Калаушпина, f. дав Web, pie Deloбя Калуп m. 2) das Modell, die Form ; jung für den Kanay3, pecuniae debitae forma. 2) калуп дувана ,

ein Pace

Rauchtabak, fasciculus nicotianae. калату, лia , m. Вав junge Bras, herba Калупипи, им, v. impf. н. п. дуван,

rесеns: пустио коња на калац; ипо den Rauchtabat pressen. im Scherze von den Türken, wenn sie Kasyndêné, ni das Pressen des Rauch. in tegligé fino, пустио гузницу на

tabaks. калаty.

Калчине f. р. од сукна као велико Karaw, m. der Taugenichts , lump, ho.

чарапе, што се носе у чизмама (у mo nibili.

Србији и у Босни), eine 24rt tüфепер Калаштура, f. ein Chimipfmоѕt wom Strümpfe (italiänisch ?), tibialium genus. Hunde, convicium in canem.

Kara, f. eine Art Speise, cibi genus. Kanapma *, f. die Heerstrasse, gepflasters Kabae, ba, Bo, mit Koth beichmußt, te Strasse , via strata.

coeno iuqninatus. Калдрмии, им, v. impf. pratern, mu- Каљање, п. дав sefuveIn іmіt Roth, innio, sterno.

quiuatio coeni. Калдрмљење, п• Вав Pajtern, muni- Каљали, ам, *. impf. mit Roth befda tio viae.

deln, coeno ioquino. Kâne, m. (jutraulich, pon Kanyhep) life Kábebe, 2. das Kühlen, refrigeratia.

52

калем.

sero.

[ocr errors]

ты калауз.

[ocr errors]

canon :

2

Каљужа, f. Die gафе, Рfüge, palus. Канділ, m. (ст.) vide кандило: Каљужање, п. Тав 28alsen vеr &фwcine „Златан кандил од дванаест ока —

in der lache, volutatio suum in palyde. KangKO, n. die Sängelampe (vor der Каљўжаписе, амсе, т. г. impf. f in Mutter Gottes), lucerna (lampas) pen

der Pfüße wälzen, volutor in palude. silis. Каљун, m. bie Balione , Davis genis : Канипусе, имее, т., т. іmрi. + an=

„увашише два камуна златна — fфіdеn, paгo. me : канио сам се да Камара, vіdе гомила.

пи дођем. Камата *, pie Sinfe, Snterefe, fenus : Канков, т. (у Сријему, у Бачко и у дао новите на камату.

bah.) der Tripper , gotorthoea. Kameh,, m. der Stein, lapis.

Кано (каово ?), wie, ut, quemadmodum: Камен, на , но , teleen, lapideus.

Кіновпи, т. рі. (може се једноме реки Kamehap, mp. der Steinmet, lapicida. и кановац). По неким селима у Камени, па, што, fteinig, petrosus. Бијоградској найји имају људи обиKamenimaçe, umce, v. r. impf. verfteis чај же говоре готово уза сваку риnern, stupefio, saxeus fo.

јеч каном, каном бало. На Каменица, f. један камен, сіn еіngel Врачару 1804 године прозвали су и ner Stein, lapis , saxum.

(Бијограђани и други белари којеКаменица, f. пиако се зову млoгa ce Какви) запо кановцима и под

ла, као н. п. Каменица у Сријему, смијевали су им се којешта, и пюу Јадру, у Кључу (код Кладова, фе лико путпа мало се нијесу из пушаданас не ма ниједнога Србљина, не ка пукли зато. га Власи).

Каном, cf. кановци. Kamerunk, m. dim. das Steinchen, la- Kahon, m. (cm.) Kanon (Kirchensitte),

pulus. Kaménak, m. ein Ort, wo viel Felfen „Бе Србиње јунак причешћује liegen, locus saxosus.

„Без канона и без испов'jеди — Камење, в. (coll.) дав Beitein, saxa. Kanma, f. Art Wassergefässes mit Handhas Камењење, р. Вав Веrteinern, stupor. be, hydriae genus (e Germania adlatum). Камае *, f. р. у. ножа оно ће се држи

Канпар m. die Wage, libra. Kanmap руком, баѕ Rеffеrbеft, manubtium кадија (мјера вјера ), дie Bagе fой cultri.

es entscheiden. ками, (понајвише укрц.) vide памён: Канпарина, f. 1) бав 233agegets, pecuками и у срце.

nia pro pendendo. 2) augna. 8. Kaumap. Камила, f. Das &amet, camelas (xdpnko;). Каншарски, кa, кo, н. п. кука, јаје, Камилавка, f. pic nbstappe, cucul Bagt, librae. lus monachi. .

Канттарција * m. der Wagemeister , zyКамчак, чка, м. vіdе каменчић. gostates. Камиш m. Вав Pfeifenrobt, tubulus Канпарцијин, на, но, бев 23agemeia fistulae. cf. чибук.

iters , zygostatae. Камишовина , f. Der ефlingфат, vi- Канура, т. еіn еtren (Buny) Baummof. börnum.

lengarn, fasciculus filorum gossypinoКампање, п. бав Зоrjаmmеrn, lamentatio.

Кануши, нем, т. pf. tropfen, decidit Kamramı, ám, v. impf. porjammern, la stilla. mentor.

Канчело, п. ein @tren (Buny) 3wirn, Камо ? фо bin? quorsum ? камо се

filorum tortorum. ли? камо он? камо новци ?

канца*, f. 1) бie krale (бев 2Mer8), upKamyuja *, f. die Karbatsche, die Knute, guis. 2) der Haken, harpago fauf Schifs der Sandschu, scutiça , flagellum.

fen), cf. акља. Камцијање , р. фав Феіtfфет, flagellatio. Канција*, f. vіdе калција. Камцијати, ам, т. impf. peitfфе, Па- Канцијање, р. vіdе камцијање. gello.

Канијати, ам, vidе камцијали. Канабе бета, п. vide канапе. Кање рисање , п. Сав Borfingen, praeҚанаве * , Bema, n. der Flaschenfeller, centus.

Flaschentorb, sporta ampallaria, Кањғриеатн, рищем, v. impf. (по на. Қанап, m. Der (panfr) fabein, epagat, fu маслцирима, особио у Србији) вор»

niculus cannabious. cf. дрепва, врва. singen, praecino (vom Novizen, der in Канапе (канабе)*, гепа ; D. Per Cofa, Buderarmen Kirchen den Detoich u. ái das Sanapee, lectus.

von einer Seite der Sänger auf die an: Канат, т.

Dere überträgt, und dugleidy den Säns ђе паде горњи канаш пркве — gern vorsingt).

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

rum.

х

2

х

[ocr errors]

nus.

Kao, wie, quemadmodum.

Карабе, f. pl. vіdе карабље. Као, кала, m. vіdе блато, глиб. Карабице, f. pl. dim. p. карабе. Каон, нa, нo, vide Каљав.

Карабље, f. pl. 1) eine Art girtenite. Каоно, wie, sicut.

fistulae genus. 2) на гадљима, ба Kận, f. der Tropfert, stilla.

Flötenstüd am Dudelsack, fistula utriКапа, f. Die Rappe, müв, сарра (?),

culi. cucullus.

" Карабљице, f. pl. dim. 6. карабље. Қапак , пка, ш. vіdе заклопац. Карабогданска, f. Die Rolaи, MolКапамација*, m. per Дефепшафеt, opi

davia : fex stragulorum.

„Дмитар узе земљу Каравлaruку, Капање, й. Тав Хröpfeln, stillаtiо. „Каравлащку" и Карабоғданску Капара, f. (ital. caparra), дав 2ngels, Каравида , f." frauenname, пошеn fearrha. .

mipae. Капарисали, ришем, т. pf. bеrаngеl. Каравље, n. bi Refte, dianthus caroDen , arrha firmo.

phyllus Linn. Капали , пљем, у. impr. tröpfeln, stillo. Kaрaвлa*, влаа, p. tet Balaфe aus Ter Капетан, m. per pauptmann, Sely. Walacher, Valachus proprie e terra hauptmann , tribunus, dux.

Valachiae. Капетанија, f. Das Rommano, impe- Kaрaвлаиња, f. Die 2Balaфіn, mulier varium uni manus: изгубио капетани

lacha. ју; дошао с капетанијом.

Каравлaшкa, f. Die зalaфey, Valachia. Капетаница, . Die Stаи бев Selphaupt. Kaрaвлaшки, кa, кo, 1) wаlафifф, va . manns, uxor ducis.

lachus. 2) adv. walachisch, valachice. Капетаничин, на, но, беr капетани- Каракоса, f. Die Gфwarshaarige, puelца, ихoris belli ducis.

la nigris capillis, cf. црнокоса. Капетанов, ва, вo, De8 Selbhaupts Караманка, f. cine art Sien, piri ge

manns, ducis. Капетановац, вца, m. einer poin бев Каран, m. RannBname, nomen viri.

Hauptmanns Leuten, homo ducis. Карановац, вца, (или Карановци pl.), Капепіански, кa, кo, 1) н. п. плата,

m. etact int Gerbien (на десном бpilFeldhauptmanns - Sold, ducis und du jery Мораве, према утоку ибра у. cum. 2) adv. wie ein Feldhauptmann, Мораву). more ducis aut ducum.

Карановачки, кa, кo, von Карановац, Капеланство, р. бie elshauptmann. Карановчанин (Карансвчанин). schaft, imperium.

човек из Карановца. Капешина, f. augm. 6. капа.

Каранфил*,

m. vіdе каравиље. Капија*, f. Das Shor, porta. cf. врата. Карање, р. Бав Ливimelten, objargаtiо. Капић, m. Der Sheil Ses &opf6, pen Die Карами, ам, у. impf, aufelten, ob

(türkische Feß-) Müße bededt, pars ca jurgo. pitis, cui insidet mitra.

Kapamuce, amce, v, r. impf. einander капитца, f. dim. 6. капа.

schelten, objurgare se invicem. Kandynja *, m. der Thorwächter, janitor. Kapayaa *, f. der Wachthurm, specula , Капицик m. din. p. капија.

turris excubitoria. Каплар, m. Bеr fоrроrаt, decurio. Kapaw, m. eine Art Fisch, piscis genus. Капларија, . Die korporalf) aft, impe. Карашчић, m. dim. p. караш. rium und manus decurionis.

Карван*, т. бie Sarawatt, commeaКапларов, ва, во, бев Яorporaiв, dc tus, comitatus. curionis.

Карет*, m. ote etrаfе beim прспіенКапларовица, f. бie Worporalin, uхог Spiel, mulcta (poena) in ludo annuli. decurionis.

Карепини, им, v. impf, іт прстенКапларчић, m. dim. 2. Каплар.

Spiel strafen , multo iu ludo annuli.. капља, f. yidе кап.

Кареење, р. бав еtrafen im прстен.. капљица, f. dim. Das gröpfen, stil Spiet, multatio in ludo annuli. lula,

Карика, f. Ver Reif, Ring, per pas Капурина, f. vіdе капелина.

Robr der Flinte an den Schaft befestigt, Kanýn, m. der Kaput (öjterr.), Kapot,

orbis. cf. пава, genus togae.

Карикача, f. vіdе караклија. Капца, f. dim. 6. кап.

Kapukanja, f. eine Art runde Müße der Hers Kap, m. 1) das Aubidelten, increpatio : Negominer, galerus hercegovinensium.

кар је Божји дар, али је мука кад Кёрли*, adj. indecl. petuumert, воllісібију да не даду плакаши. 3) * ride tas, vidе бришан. брига, Corg, сига,

Карлица, f cine 2rt Хrogфатеt, alүeus.

[ocr errors]

Карлиҷица , dim. 9. карлица.

Касно, (у Српјему, у Бачк. и у Бан.) vide Карловац, вца, m, mаrlіtаt, Carlo доцкан. stadium, cf. Карловци.

Кастр ола, f. Die Cafferole (atrol) Карловачки, како, 2) faromiser, sartago manubriata.

Carlovicensis. 2) Karlstädter, Carlosta. Kam*, m. 1) das Stocwert , contignadiensis.

tio : кука на два каша. cf. бој, паКарловкиња, f. 1) $arlomikerin, Carlo Bay. 2) eine Reihe Schnüre am Kleide: vicensis mulier:

удри при ката гајтана, „А што су ми Карловкиње

Катана*; m. per фиjаr, miles eques. беле румеңе

Капанац, нца, m.i) Рав аnуаngеfфтор. 2) die Karlstädterin, Carlostadiensis (franz. le cadenas) reseda sera apposita. mulier

2) das Belb-Fraut, luteola Linn. Карловци, ваца, m. pl. 1) Sarlomik Kaiпански, кa, кo, 1) bufarif, equg

(in Cimien), Carlovicium. 2) (горњи) stris 2) adv. busarisch, more equitis. vide Карловац.

Катарка*, f. Der Raftbaum, malus. Карловчаанн, m. 2) $arІpmiger, homo Капил

т. vіdе крвник. Carloviceusis. 2) Karlstädter, Carlo- Kamkan, dann und wann, subinde. stadiensis.

Караң*, ш. беr ѕiеnеug, fulіgo pinea. Kapma, f. die Spielkarte, charta lu- Kampahnya, f. das Gefäß für die Wagens soria.

ich miere, vas in quo axungia asservatur. Карпање, а. Вав $artenfpiet, lugns Каһуңак, нка, ш. ба& #naбentraut, chartarnm.

orchis satyrium. Kapmâp, m. der Kartenspieler, lusor Kâyk, m. 1) der laut des Truthahas, chartarius.

galli indici sonus. 2) * vіdе чалма. Карпара, f. Die kartenauffфlägerin, Каукање, д. Вав Офереn per Srui.

vetula e chartis lusoriis vaticinaus. benne, vox gallinae indicae. Картаписе, амce, v. г. impf, arten Каукапи, учем , v. impf.jpen #aut be8 spielen, ludo chartis.

Каўкнути, нем, т. pr." ХХrutbaрпв Карпаш, m. vіdе карпар.

von sich geben, edo sonum galli ina Карт ун, т. (у Сријему, у Бачкој и dici.

y baw.) der Baumwollenzeug. (Cattun, Kaypus *, m. der Ungläubige, incredulus. österr. gemein : Sarton) textum xyli- Kaypma*, f. vide Apo6.

Каурска, f. фав gаіх беr ungläubigen, Kapyge, f. pl. (v. Ital. carozza) der terra incredulorum (Ungern und Wagen, die Kutsche, rheda.

Deutschland). Каручнце , f. pl. dim. p. каруце. Қаурски, қa, кo, 1) инg läubift , inКаручні, на, но, н. п. коњи, Ўutfф • credulcrum. 2) adv. nach Art der 1':18 rhedarius.

gläubigen, more incredulorum. Kâc, m. Der Trab, gradus tolulilis. Кафа, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан. Касаба *, f. мала варошица , ein Sles по варошима) vide кава,

сtеn, Raritflečen, oppidulum, vicus. Кафана, f. vіdе кавана. Kacano, m. Traber, gradiens tolutim. Кафтан*, m. Der Rajtan, tunicae seu Касалов, ва, вобев касало, 3. .

togae genus , caftanuis ? код касалове куће, јфift man je: Каца, f. Die Rufe , аппе, labrum. mand (in April), wenn man ihn durch Kaukate, n. das Tröpfeln , (abfallen vergebliche Gänge foppen ipil.

des (Gewinns) beim Kleinhandel, luКасање, и, дав Хraben, gradus toku

celli adventus. tilis.

Кацкапи, кa, v. impf. tröpfen, lucellum Касапин *, m, vidе месар. Нови каса

yenit: кацка пара. пи под реп кољу.

Качамак, m. (у Банату говоре и куља) Касапили, им, v. impf. сјећи месо, der Kukuruzbrey. Polenta pon Mais, Fleisch ausbauen, lanius sum.

polenta e zca mais Linn. Касапљење, в. дав Sleifфbauen, ars

качаник, т. lanii.

„У Клисури испод Качаника Касапница, f. vіdе месарница.

„Оспа Муса увр Качаника Касапски, кa, кo,

vidе месарски.

Karap, m. der Faßbinder, vietor, Касапи, ам, т. impf. traben, tolutim Качара, f. зграда ђе стоје каце , бје incedo.

Hütte, wo die Fässer mit Pflaumen Каскање , p. dim. 6. касање.

stehen, tugurium ad" labra. Каскати, ам, т. dim. p. касапти. Качарев, ва, во, бев ўapbіnvеr, rіе: қаснипін, им, (у Сријем уу Бачк. и у Качаров, ва, вo, jtoris. Бан.) vidе доцнити.

Качица , dim. p. каца,

num,

« PreviousContinue »