Page images
PDF
EPUB

чинило се као кајца.

cf. Жлица.

[ocr errors]

Качни, на, но, н.

п. обруч, 8ав , Квашење, п. бав Regen, humectatio, . Wanne: , labrorum.

Квека, f. дав 9Betgeidrey (Бев jungen Качкање, р, дав $lüfigtretеn bев Жоthев, Hasen), gemitus (lepusculi). conculcatio luti.

Квекнупи, нем, v. pf. квек - fфеереп Качкати, ам, v. impf. Ben Roth $ers (wie ein junger Hare) ingemisco ut waten, conculco lutum. .

lepusculus. Каша, f. .) деr rер (@terr. Prein), bie Квёчање, р. Вав 21ekfreyen (бев јuts

Brüge, alica. 2) hyp. 9. кашика. gen sajen), gemitus lepusculi. каша, f. кад се штогођ врло рас- Квечапин, чим, v. impf. квек • fфереп,

кува, или се измијеша пако, да се gemo ut lepusculus. не зна шта је, беt Srep, puls: на- Квоцање, п. дав Віutfen Ser (@lut»)

Henne, glocitio. Kauaruja *, f. der Striegel, strigilis. Квдцати, вочем, т. impf, gluten, каша, пиља, m. Bеr рutеn, tissis. gIntfen, glocio. Кашика*, f. деr güfel, cochlear, ligula. Квочка, г. ) бie #tuthenne, gallina

glociens. 2) bei dem Doppel : Raborah Кашилук *, m. See Ctq61 (аn Sеr 8linte) die Hälfte, die der Gläubiger behält, chalybs salopi.

(0ie аnоrе beipt пиле: alfo penne uno Kawayap, m. ein löffelmacher, cochle Hühnlein) pars major bacilli uumeris arius. у Србији највише цигани Вла. notati (рабоu dicti).

граде кашике (врепена, ко- Квочепина, f. augm. 2. квочка. рипа и карлице), и носе по селима, Кврга, f. Der 2.ua фифв, excrescens gib. од куће до куће, пе продају и bec. дају за брашно.

Карка, f. Das #nurren, stridor (ber Кашичара, . п. ј, воденица (попоча Staße).

ра), што јој коло споји усправо; а Квркнути , нем, v. pf, tnurren, imпера су у паковог кола као каши. murmuro (sicut felis). Ke, eine Bachmühle mit aufrechten Rä: Kepuane, n. das Knurren der Kate, murdern, wolae parvae genus.

muratio. Кашичарев, ва , во , vidе калинчаров. Кврчали, чим, т. impf. Enurrent, murКашичарка, f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Кёба, f. (понајвише у Бачкој) ein Кашичаров, ва, во, бев &&flers, co kleines Taschenmesser . cultellus plica. chlearii. .

tilis. Попирже као кебу иза појаса.. кашичица, f. dim, бав göfelфеn, lі- кебица, f. dim, p. кеба. gula.

Кевтање, бав Befen per Nagoyunce, Kamkem, m. das Casquet, galeae ge allatratio canis venatici,

Кевмати, вћем, у. impf. befzen wie „Код Кесара обрштери бише

ein Spürhund, latro ut canis sagax. „И носише од злата кашкепте

Кёкавац, вцца,

m. der Kroate (Windia Кашљање, р. das gusten, tussitio. fche), der kaj (statt uma) spricht, slavus Кашљати, љем, v. impf. yuftеn, tussio. Croata , qui Raj dicit (pro juma). Кашљив, ва, во, деп фиjten babeno, Keњача, f. маст што се увапіи на tussi laborans.

главчини, или на осовин, бie Bagen: Каштар, тра, ро, н. л. вино, bеrb, schmiere, die zwischen der 210 fe und der sauer, acerbus.

Nabe Fichtbar wird, axungia apparens Kauno, zuweilen, subinde.

ex parte utraque rolae. Квака, f, vidc кука.

Kenêy, m. der Zwerg, nanus cf, ма. KBập, m. die Beschädigung, damnum. њо, мањеница, стариали. Кваран, pнa, нo, verborben, corruptus, Kep, m. per Opiirbuno, capiѕ ѕаgах. Кварење, в. дав Зеfфätigen, Better: Kера, f. hyp.b. кер. ben, corruptio.

Керица, f. dim. p. кера. Кварити, v, impf. Derverben, 'corrumpo. Kерка (Крка ?) f. намасшир у ДалмаКвас, т.

12) der Sauerteig, fer цији. KBácas, cga, m. Jmentum.2)saure Mild Képob, Ba, Bo, des Spürhunds, sagawomit man

Die frische säuert, fermen cis cauis. tum.3) пиварски квасац, bie Sier. Керовљії, ља, ље, н. п. праг, Bee bеfеn, fermentum,

Spürhunde, canum sagacium. Квасили, им, т. іmрt, neben, hu- Керуша, f. Die Opürbӣ ибіnn, canis sa

mecto. Квашеница, f. Brotfфnitten in @petn Керушин, нa, нo, Bee Spurpuppin, und Sdmals, cibi genus.

canis sagacis.

muro.

pils :

Rax femina,

. purgo stabulum.

Керим.

Керче, чеmа, д.. да вриерйофеr, wider einen auf dem Herzen hat, iran catulus sagat.

tus alicui. Кеса*, 1) Ber Beutel, crumena. 1) sacco. Кидање, р. 1) бав &ntswepreiben, rap

lus:a) der Beutel alb bestimmte Zahl,(500 tio. a) das Außmisten, purgatio staPiafter), crumena, sagoplus continens buli. боо piastros.

Кндали, ам, т. impf. 1) reige, rumро» Kèoera, f. eine Art Slid, piscis genus, 2) ausmiften, Кәсежида; f. dim, p. кесега,

Кндисати, ишем, т. pf. gealtfame Kecep*, m. eine Art Zimmerart, ascias and anlegen, vim infora: oke cake

genus, dolabra. 3) (icherzweife) der себи да кидише. Bart, barba.

Кидљив, ва , во, н, п. пређа, фав gton ћесепшина, augm, .. кера.

reißt, quod facile rumpitur. Кәсерија * m. sin türkischer Straßena Kuja Dojekanja, m. (CTD.):

räuber fe Pferde a latro turcicus equo „Венерао Кија Осјелија vectus.

„Он отиде неее Бајној луци Kechm*, m. 1) eine Bauschlumme aver. Kujabuya, f. das Nießen, aterputatio,

sio : Влашка плаћа Турскоме пару Кијак, m. Ber Shuttel, fustis. кесим, и ја плаќа осјеком. з) Riech Kијамет*, m. Ber Sturm (eig. и. д.), бер für den Fruchtgenul, aversio pro usu, Belt Ende, mundi interitus: kyAa кен fructu, die meist in einem Theile der ши, а дом дијамеру ? као у очи StuФt feleft beitebt ; дао краве под кнјамета.

кијање, й. 48. Riegen, sternutatio. Кесици, им, т. impf. п. і зубе, bie Kйјапи, ам, т. impf. niepen, sternata

Zähne weisen, ostendo dentes, rin. Kujaya, f. vide kujax. gor.

кијачић, m. dim. p. кијак. Кесипное, изсе, т. г. impf.. Кофеи и кијачица, f. dim. 2. кијача. die Zähne weisen, ringor,

Kajầukî, adv. wie mit einem Anittel a Кесица , f. dim. бав Верtelфе, шаг сец faste: ударио га пушком кијаsupiolum.

yku (mit den Kolben). Kecten; m die Sastanie (öfterr. die Käka *, f. der Zopf, cauda (capillorum) 5

Seften), Baum und Frucht, castánea. ријетко се чује у простом говору, Кестеник., m. Der Saanienwalo (8. него у приповијешката и у пјесма. ftenwald), castanetam.

ма, н. п. С̧лопаде. га за кику

Ҷи, Kecmeњe , . (coll.) bio Saftaniеп, са ча се обрће, дика се омнчө staneae.

„Ајдук чешља кику у буквику, Кесурина, f. vіdе қесетина,

„Са својом се киком разговара: Kémeyu, eine Art serbischen Tanges, „Кико моја ! $e fеш опаднути? choreae serbioae genus.

Кикање, п. фев 3ieben beim Sopfe. Кец, m. Вав 28 in sen marten, monas Кнкантисе, амсе, т. г. impf. Byknee (chartarum lusoriarum).

с ким за кику, іt bеt bеm gopfe Keg! interj. Baut, um die Ziegen zu nehmen. Keua! } treiben, sonus agentis capras.

Кикинда, f. ©tact im Banat. Key&me, . das Keßrufen, vox kietz,

Кикіш, f. rіdе докош. Приповиједају Кецаги, ам, т. impf, tek rufen, dica да се некаква Српкиња потурчила Retz,

у суботу, ау иеђељу внђела сво4 Кецеља, f, bit ©фürge - (bas Bottu)) га оца ће носи кокош да прода, der Frauen , praecingulum,

па му рекла: „Дощ по Влаше Кецељица, f. dim. p. кецеља.

кино ш?” (au als &priфwort). Кецкање, p. dim. p. кецање.

Kina, f. 1) der dusmude an einem Кецкани, ам, y. dim. 2. кецати.

Baume, tuber. Намебесе као кила Кецнути, нем , v. pf. (bie Siege) mit на грбаво дрво. 2), Ber Brut im

dem Nusdrude xeg vertreiben, forts Unterleibe, bernia. 3) ein Getreidemas, teşen, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. дав "aufpafen, (8. 8. in Kйлав, ва, во, беr einen Bruh bat, herBallspiel), captatio.

piosus. Сви су болесни, осим килә. Кечика (кечига), f. vide нoствица. вога браје. Кечали, им, т. impf. aufpajgen (im Килавии, им, т. inpf. кога, einem Ballspiel), capto (pilam).

(durd Anstrengung) einen brud uers Кешке *

кеща, п. cine Opeift pon 24. ursacen, concilio berniam. gen und Fleijo , cibi genus (solemnio. Kardebere, n. das Berursachen eines ris).

Broché, conciliatio berniae. Айван, вна, що, на кога, феr etwaКннѣурење, д. 248 2ufpght, exormatio.

кипити, пе (Среда)} vіdе кипљеши.

[ocr errors]
[ocr errors]

yoce кит.

Кинқуритисе, имce, v. impf. jih pus сели. Кад по све сврши, онда редеп, соmоr, cf. кишитисе.

че: „Кисни не мисли, стигло ме Киінули, нем, v. pf, niepen, stcenuto. до врата” (п. ј. да се млијеко уки. Кинулисе, немсе, v. r. pf. (1) fortpa= сели, док она буде до враша), па

dеn аmоliri ѕеѕе: Кини ми се с очију. се обрне к вратима, а локац и Киньење, р. дав platen, excruciatio. млијеко (по земљи) за њом; зашто Кињипи, им, y, impf. мучити кога, је неопице била запела ногом за placken, excrucio.

упрmy oд пoрбе). 2) vom Rtgen be Kiin, m. die Bildsäule, signum , statua. neßt werden, pluvia madesco. кіпење, р. (Pec.) vidе кипљење. Кнш, киш![ interi. ruft diаn реn gam.. пи (Peo.)

Küm výu! ) mern zu, indem man fte

von den Müttern abtreibt, vox sepaКилиљење, р, бас иеbеrlаufen бев ftebens rantis ad tempus agnos a matribus. den Wasser, redundatio.

Kima, f. 1) бев еtrаup, Bufen, serКіпљепи, пн, v. impf. (Ерц.) überat ». tum; (сп.) кипа и сватови п, і. fen, redundo.

кићени сватови, mie lm 23irgil arma Кирација (кирајција)*, f. Der Rietymob. virųınque 2) die Quaste, cirrus; fimner, Miethiann, inquilinus.

bria. 3) кіmа uno Rufца, дав таппа Кирија, f. 2) бie Rietbe, merces conducti, lice Glied der Kinder. 4) Frauennamen

2) die Fracht, vectura, merces vecturae; Domen feminae. поражи кирије, fut mав (ефäge), Класи, пта, то, vidе кипнаст. qaегіt mаlаn; aрaпoс ши кирије, си- Кипіна, f. die Gфneebufen auf tan ђи ми с кола.

Bäumen nach frisch gefallenem Schnee, Kupuvuja *, der Saumer, vector clitel nives in arboribus : кипінна у плані lаrius:

ни, не може се ништа сјећи. „Кириција! камо пи кирија ?

Капиши, ии, impf. zieren, schmüa „У анције и у меанције,

den, exorno. Кирийјнски, а у ко) rафt., те- Кітица, f, dim. p. кипа. кирицијски, кa, кo, cturarius.s) adv. Кипкање, п. тав Кип. rufen, abactio nach Art des Saumfracters, more veçlurarii.

Кинікати, ам, т. impf. Fit , Fit fage, Kucâiše, n. das Unschicken zum Weinen

dico ки! murmur ad fletum vergens.

Кіпінасп, па, по, бufфіg, densus, Кисати, ам , v. impf. (@fterr. raunsen) п, босиљак.

fich zum Weinen anschicken, os ad fe- Krimor, m. ein großer Wald in der Mas, tum diduco.

tichwa, zwischen der Drina und der Киселина, f. . sie edure, acar, acidi Ўерина Шабац:

„Погуби га попе Смиљанићу Киселити, им, т. impf. 1) fäueen, aci. „У Килогу лугу зеленоме dum reddo. 2) оданке, cinmeiben,

„Кимог проћи и у Шабац доби macero,

Киђени сватови, ю, pl. (сп.) бав .te. Kriceanja, f. 1) der Sauerampfer, ru

bende Epitheton der Hochzeitgäste. ct. mex acetosa Linh. 2) saure Suppe, jus acidum: Киселица ад расола или

„Дигошесе кикени сватови — од оцта; или трична киселица,

„Повикаше кићени ҷаущи Ішто обично у Сријему граде:

Кибенка, f. п. і. капа, cine Art Rüse mit „Терај куме логова

langen Quasten (Kame), tiarae genus, „Преко мога корова :

dergleichen besonders die ajayyu tragen, „Далеко је Митровица

Kukette, 1. das Somüden, ornatio.. „Оладисе киселица.

Kunga, f. die Krone am Pferdefu,corona. Кисељак, m. vіdе киселица 1,

кичма, f, vidе леђа. Кисељење, р, 1) дав еäueen, fermen. Качменица, f. I bеr Xudgrat, spina

tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кичмењача, f. dorsi. . Кисео, села, лo, fauer, acidus. Кнша, f. Der Xegen, pluvia. Кисин, киоң, v. impf. . fäverli (@mta

Кица , f. Куша, сурла, беr Xuffe, ra”. den, subacidulus sum.

strum suis. Киснути, нем, y, impf. 1) fauer pers Кишан, шна, но, vide кишовито.

Вси, acesco. Кисин не мисли, сти- Кішнца, f. dim. p. киша. гло ме до врата (закиселила жена Китини, на, но, н. п. вода , Regeы у соби (или у мљечару) лонату млије

walier, pluvius. ва, па га покрила и повезала пор.

Кишовип, па, по, н. п. година, reg бом да се (у іпоплиңи) прије уки, nerife pluviosus,

H

tas.

Кітити :

}

Ком Коље.

cf. кључ.

Kuada, f. der sloß, Blod, trabs, truncus. Kaacje , n. (coll.) die Pehren, spicae, Кладе , f. pl. per Slot, codex , сагсer : Класобер, т. бer 2ebrenlefer, гаф. метнули га укладе.

ftoppeler, spicilegus (?): Kaane, Meßt langsam und did (wie „Једна кипа класоберу,

poniq , Хов), fluit lente : кладе гној „Друга кипа поспілпнику из ране, мозак из главе.

„У нашіега класобера Кладенац, нца , m. (сп.) vide студе. „Свилен кима над очима нац:

Клапи, кољем, v. impf. 1) teфen, puu„Моје чарне очи

go 2) abstechen, Schlachten, macto. y два биістра кладенца

Србији и данас само мушкарци ко„Кад дођоше на воду кладенац - љу марву и живину, а жене ни поКладелина,

f.
augm. p. Клада.

по: зашпо кажу да је оно мрциКладимире, имce, v. r. impf, metten, Но, што жена зако ve ; или ако се pignore certo.

догоҳи да обе какого живинче да Кладић, m. dim, p. Клада.

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f.

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barbenjoyer, meta (не fе свака, него ђекоја мушко. mergitum.

бана) узме сони пучак же метне Кладово (Турск. Фетислам), n. etаbt себи међу ноге, па онако с пуч.

und Festung an der Donau , östlich von Orfфора. "&inen #anonenfфир оftli. Клатисе, кољемсе, т. г. impf. .) bei. dher sind die Ruinen der Brüde Trajans.

. Ben, bisig seyri, mordeo. 2) raufen, rixor,

клашње, р. vilе јединица 2. Кладовски, кa, кo, &laбower. Клекнули, нем, vidе клећи. Кладурина, f. vіdе кладелина.

Клёмнав, ва , вo, mit bаngеntеn Кладуша, f. варош у Далмацији (?) :

ren, auribus pendeutibus, „Сад сам пош'о у кршну кладушу, Клемпе, пела, т. дав bangenbe Syr , „Да ја просим Мујину Ајкуну — auris peudens; daher das Sprichwort: Клађење , п. бав 28Веttеп, соntеntіо (рі Одбија к*рцу Клемпела, роп иппükеп guore).

Neden, Drohungen. Кламипање, р. Спв 23adeIn, putatio; Клемпо, т. беr bängense Obren bat, agitatio.

qui habet aures pendentes. Кламйпали , мићем, т. impf. 2) Фа. Клен, т. 1) беr ѕеlаbоrn, acer camckeln, nuto. 2) macfeln, agito.

pestre Linn. 2) eine Art Flußfisch, piКланац, нца, ш. 1) Оer &ngpap, angusta via :

Кленик, m, Ber 210pxnmals, aceretum. „Од куда су кланци по најшјешњи – Клёнић, m. dim, p. Клен. „Да уводи клантте и богазе

Кленов, ва, вo, pon Sevaporn, ex 2) Roth, lutum : кланац до кољена.

acere campestri. Клањање, в. 2) Вав Веrnеіgеn, inсli- Кленовац, вца , m. кленов штап.

natio. 2) сав "Зеten (von xürten ), Кленовача, f. кленова балина. oratio.

Кленовина, f. Col, von Selbahorn, Клањапи, ам, т. inpf. н. п. подне, guum aceris campestris.

акшам, иһиндију, beten (von Den Клёнчић, m. dim. р. плен 2. türkischen Serben), oro:

Клење, д. (Рес. и Срем.) vidе кли. Турски клањам,СрпскиБога молим — јење. Клањаписе , амсе , т. г. impf, fid) per: Клёње , п. (Рес. и Срем.) vide Клвје.

neigen, inclinor, Клање , p. ба8 СФlate , mactatio. Клепало, п. Фав &uteoret, bie Bretglo. Клапинг, им, т. impf. traben, eo aegre: de (in den serbischen Klöstern), tabula

цијелін даң қапно пјешице. Клапитисе, писе, т. г. impf. пjену- Клепање, п. ») бав бmlagen an бав

шиписе, fфäитеt, ѕрито. Клапнло. läutebret, pulsatio tabulae. 2) das се, не клапнло, jerufy me,

Dengeln, acutio (pulsaudo). сам пе (сапун мјеспio спра).

Клепати, пьем, v, impf. 1) ударати Клас, m. Die "21ebre, spica.

у клепало, ап, бав клепало јФlagen, класак, ска, т. hyp. 4. клас.

pulsare tabulam. 2) Momiky, dengeln, Класање, р. сав 21ufiфie pen per 2ebren, pulsando exacuo, spicaruw emissio.

Клепеп, п. 1) бав ®etün bеr Rusglo. Класами, ca, v. impf. in depren fфіе. đen, crepitaculorum sonus. 2) das Ge. Ben, spicas emitto, spicor.

tös (der Pantoffel), sovitus : класик, т. dim, p. клас.

Спаде клещет месцва и папуча 4

scis genus.

ње.

campanae loco.

платно

sono.

secror.

Клепешање , п. бав ефalen see Rub. Клизити, зи, т. impf, gliten, lаbог. glocke, sonitus crepitaculi.

Клијање, р. Вав Reimen; germinatio. Клепетати, пећем, т. impf. fфаlеn, Клијали, ja, v. impf. etimen, germino.

Клијење, д. (coll. Ерц.) беt аbоrnato, Kaenemyiua, f. l die Rubglođe, tintin aceretum, Клепка, f, 1 цаbulum,

Клијење, р. (Ерц.) село у Мачви : клепінуши, нем, у. pf, Elirrent fФІa. „У, Клијење село долећеше

gen, sоnitum еdo pulsando : Клепнули Клијem, f. (у Ерт.) eine Rain mer, cella. се сабљама два, трипут.

Клије у Србији на неким мјеспи. Клепчица, f. dim. p. клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по Поце, Клеп, та, пio, er eфelm (fфеriweiз рини) зову аjа пили вајам, а на

fe) ; (Österr. verflirt), albae gallinae неким мјеспима (као и. п. по Мораfilius: не ће , Клеп, ни загипо да ви) с масина дижина. ју Србији се привати; каква је, клепа, ие колнкого, има у кући ожењени љу. може је се човек нагледали;

ди, толико има око куће вајама, пie „На ногама гаће шаровите ,

сваки човек у свом вајату става „Какве су јој клете "искиһене. (без ватре и љели и зими: зашто Kemba, f. der Fluch, exsecratio.

се у вајатима не ложи ватира) са Клевенії, на, но, н. п. Књига, Blue својом женом, и држи своје амиenthaltend, exsecratorins ; daher ein не и оснало којешта. у ђекојим Flugbricf des Patriarchen, u. dgl. ges се вајатима дрки вино, ракија, gen suspendirte Priester, und Interdiet сир, масло, скоруп, мед, и оҫпа. an eine Gemeinde,

ле домаће свари. Клёпи, кунем, v. impf. Рифеn, ex- Клијешта, р. р. 1 (Ерц.) дie gange,

Клијеште, f. р. j forceps. Клелисе , кунемсе, v, г. impf, fmj. Клијешнпевица, f. Ерц.) Bers in Cer. ren, juro.

bien (in Pet Шумадија). Клећи (говорисе и клекнуции), клек. Клікнути, нем, vidе клићи.

нем, y, pf, nieperPnien, in geoua pro- Кликпіање, п. бав фаtеn bев Срефів, cido.

das Rufen der Vile , sonus pici, vilao Клецање, п, фав 23 anten per Supe (vor (dryadis). Schwäche), vacillatio pedum.

Клуніклапи, кћем, v. impf. викали као Клецати, ам, v. impf. manten (von жуња: клі, клії, Кли; реп хоп дев

Ben Yüpen), vacillo; клецају ми ноге. Saumhackers, oder den Vilen yon fich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке geben, edo spnum piçi , vel dryadis цеља, 2rt Beberey, intextus, inter vocantis, textus ;

Kalino, n. ein (tragbares) Miftbet, zu „За свилене мараме,

Gurken, Meloneni, areae stercorariae gee „За клечане кецеље

pus. Мемнє се у какво корито, или у Клечање, т. бqв Жnien, flexio

genuum. што друго, ђубрета и земље ; у Клёчати,

v. impf. Enien, nitor оно ђубре метнесе сјеме (лубеницgenibus.

но, или од краставаца) е прокли, Клечка, f. рачвасто и пробушено ја и никне, па се послије (кад се дрво, што се клином затвори го

већ не боје слане) расађује. вечету (у Сријему и кљусету) око Климање, п. дав Bacteln ( 23. mit tem предње ноге, да не може далеко kopfe), nutatio capitis. опики, eine 2rt Supeos für weitet. Клімати, ам, v. impf. wadeln (mit des Vieh, compedis genus pro ar

dem Kopfe), nuto. mento.

Климёнта , ш. беr ©Yementiner (albani. Клешпа , n. pl. (Рес. и Срем.) vido sche Unsiedler in Slavonien), Clemens Клёшле, f. р. і клијешта.

tious. cf. Цимирола. Клёшпевица , f. (Рес. и Срем.) vide Климентаница, f. Die Clementinerin Клијещпевица.

Clementina. Клизав, ва, во, н. п. пуш, fФlüpfrig, Клін , m. 1) See zаgеl, clavus. 2) Der lubricus,

seil, cuneus. 3) клин у кошуље, дев Клизавица, f. flüpfrig su gehen, lu Einlaß bei den Näterinnen, cuneus (?) brica via.

indusii. 4) клини, беr робenbru(6et Клизак, ска, кo, vidе клизав.

den Kindern), oschoocele. Miora he, Клизатье , п, ба8 8Leiten, lubricus in ца имају клине, па у Бекоји прођу,

а у Бекоји остану и послије буду Клгiзаписе, амce, v. г. impf. gleiten, labor: Kлизају се нore.

Клінац, нца, ш. Веr Xags, clayus,

чим, ,

cessus. .

Клаві.

« PreviousContinue »