Page images
PDF
EPUB

Качни, на, но, н. п. обруч, заß, Wanne, labrorum.

Качкање, п. дав lüfigtreten дев Rothes, conculcatio luti.

Качкаши, ам, v. impf. ben Roth zers maten, conculco lutum. Káma, f. 1) der Brey (österr. Prein), die Brüße, alica. 2) һур. 9. кашика. Каша, 1. кад се штогођ врло раскува, или се измијеша тако, да се не зна шта је, bet Srey, puls: на

чинило се као каша.

Кашагија *, f. ber triegel, strigilis. Кашаљ, шља, m. ber Suen, tussis. Кашика*, f. dеr göffel, cochlear, ligula. cf. жлица. Кашилук * chalybs salopi. Кашичар, m. ein löffelmacher, cochlearius. у Србији највише цигани Влашки граде кашике (времена, корита и карлице), и носе по селима, од куће до куће, те продају и дају за брашно.

m. der Stahl (an der Flinte)

Кашичара, 1. m. j, воденица (поточара), што јој коло стоји усправо; а пера су у таковог кола као каши. Ke, eine Bachmühle mit aufrechten Rä dern, molae parvae genus. Кашичарев, ва БО, vide кашичаров. Кашичарка, f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Кашичаров, ва, во, дев Löfflers, соchlearii.

Кашичица, f. dim, дав Löffelchen, ligula.

Kamkem, m. das Casquet, galeae ge

rus :

,,Код ћесара обрштери бише

,,И носише од злата кашкете Кашљање, п. даšufen, tussitio. Кашљати, љем, v. impf. huften, tussio. Кашљив, ва, во, деп un Labenò, tussi laborans.

Каштар, тра, ро, н. п. вино, бег, fauer, acérbus.

Кашно, ¿uweden, subinde.
Квака, f. vide кука.

Kaap, m. die Beschädigung, damnum.
Кваран, рна, но, verborben, corruptus,
Кварење, п. дав ефäòіден, Berder=
ben, corruptio.
Кварити, v. impf, verberben, 'corrumpo.
Квас, т.
11) ber Sauerteig, fer-
Квасац, сца, m. Jmentum.2)faure Milch
womit man die frische säuert, fermen-
tum.3) пиварски квасац, діе іс.
hefen, fermentum,
Квасити, им,

mecto.

v. impf, певен, hu

Квашеница, f. Broffnitten in Chetn und Schmals, cibi genus.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) ein kleines Taschenmesser, cultellus plicatilis. Попірже као кебу иза појаса. Кéбица, f. dim. v. кеба.

Kевmâне, das Befzen der Jagdhunde, allatratio canis venatici.

Кевтати, вћем, v. impf, befzen wie

ein Spürhund, latro ut canis sagax. Кекавац, вца, m. ber Groate (winbi fche), der kaj (statt uma) spricht, slavus Croata, qui kaj dicit (pro uma). Кењача, f. маст што се убати на главчини, или на осовини, де виден schmiere, die zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia appatens ex parte utraque rotae. Keneu, m. der Zwerg, nanus cf. ма

њо, маљеница, стармали. Kęp, m, ber Špichun, canis sagax. Кера, f. һур.. кер. Керица, f. dim. . кера. Керка (Крка?) f. намастир у Далмацији.

Képов, ва, Bо, des Spürhunds, saga

[blocks in formation]

Képrе, чеma, n. das Spürhündchen, catulus sagax.

Кеса*, f. 1) ber Beutel, crumena. 1) засси. 1us. a) ber Beutel als beftimmte Bahl, (500 Piaffer), crumena, sacculus continens 500 piastros.

Keoera, f. eine Art Fisch, piscis genus,
Жесежица, f. dim. . кесега.
Kecep*, m. eine Art Zimmerart, asciae
genus, dolabra, 2)^(scherzweise) der
Bart, barba.

Кесетина, augm, ... кеса,

Кесеџија*, m. sin türfifher Straßen. räuber zu Pferde, latro turcicus equo

vectus

[blocks in formation]

Кецеља, f. bie фüзе (bas Bortuh)
ber Grauen, praecingulum.
Кецељица, f. dim. v. кецеља.
Кецкање, n. dim. у. кецање.
Кецкати, ам, у. dim. у. кецати.
Кецнути, нем, v. pf. (bie Biege) mit

dem Ausdruce key vertreiben, forts
Teken, abigo capellam.

Кечење, п. даѕ lufpaffen, (. 3. im Ballspiel), captatio.

Кечика (кечига), f. vide ноствица. Кечати, им, v. impf. aufpajfen (im Ballspiel), capto (pilam).

,

Кешке * kema, u. eine Speise von Wei, jen und leif, cibi genus (solemnioris). Киван, вна, но, на кога, ber etwaê

wider einen auf dem Herzen hat, ira tus alicui.

Кидање, п. 1) дав Ent¿mepreißen, ruptio. a) das Ausmisten, purgatio stabuli.

Кидати, ам, v. impf. 1) reißen, rumpo. 2) ausmisten, , purgo stabulum. Кидисати, ишем, v. pf. gewaltfame Hand anlegen, vim infera: oke cam себи да кидише.

Кидљив, ва, во, и, п. пређа, а десь reißt, quod facile rumpitur. Кија Оојеклија, m. (ст.): „Џенерао Кија Осјевлија "Он отиде шеер Бајној луци Кијавица, f. дав "ießen, sternutatio. Кијак, m. ber Anüttel, fustis. Кијамет*, m. ber Sturm (від. и. д.), бев Belt Snbe, mundi interitus : куда ћеш ши, на том кијамешу? као у очи кијамета.

Кијање, п. дав Rießen, sternutatio. Кијати, ам, v. impf. nießen, sternuta Кијача, f. vide кијак.

Кијачић, m. dim. у. кијан. Кијачица, f. dim. 9. кијача. Кијачки, adv. mie mit sinem Knittel& сец fuste: ударио га пушком кија. чки (mit bem Kolben).

29

Чи

Кика *, f. ber Bopf, cauda (capillorum), ријетко се чује у простом говору, него у приповијешкама и у пјесма ма, н. п. Спопаде га за кику ча се обрће, кика се омиче , Ајдук чешља кику у буквику, „Са својом се киком разговара: „Кико моја! ђе ћеш опаднути? Кикање, п. дав Bieben beim Bopfe. Кикаписе, амсе, v. r. impf. вућисе с ким за кику, fich bei bem Bopfe nehmen.

Кикинда, f. Stabt im Banat. Кикош, f. vide нокош. Приповиједају да се некаква Српкиња потурчила У суботу, а у неђељу виђела сво га оца ђе носи кокош да прода, па му рекла: „пошто Влаще кикош?" (аиф als Sprühwort). Кила, 4. 1) бег Цивтифв an einem Baume, tuber. Намећесе као кила на грбаво дрво. 2), ber Вгц im Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaß mensurae genus.

Килав, ва, во, ber einen Bruch bat, herniosus. Сви су болесни, осим киловога браје.

Килавиши, им, v. impf, кога, einem (durch Anstrengung) einen Bruch, verurfachen, concilio herniam. Килављење, n. baš Berurfamen eines Bruchs, conciliatio herniae. Кинђурење, п. дав lufpugen, exornatio.

Кинђуритисе, имсе, v. impf. При
Ben, comor, cf. кишитисе.
Кинути, нем, v. pf. nießen, stcrnuto.
Кинутисе, немсе, v. r. pf. Пф fortpa=

den amoliri sese: кини ми се с очију. Кињење, п. даš plađen, excruciatio. Кињити, им, v. impf. мучити кога, placken, excrucio.

Kin, m. die Bildsäule, signum, statua. Кипење, п. (Рес.) vide кипљење. Кипети, пи (Рес.) vide кипљети.

Кипљење, п. òa Ueberlaufen дев Педен den Wassers, redundatio. Кипљети, пи, v. impf. (Ерц.) йбеси.. fen, reduudo.

Кираџија (кирајџија) *, f. ber Miethwoh. ner, Miethmann, inquilinus. Кирија, f. 1) bie Miethe, merces conducti. 2) die Fracht, vectura, merces vecturae; тражи кирије, er fuht maš ($läge), quaerit malum; аратос ши кирије, сиђи ми с кола.

Кириција*, ber Gaumer, vector clitellarius':

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Киселица, f. 1) ber Sauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) faure Guppe, jus acidum: киселица од расола или од оцта; или трична киселица, што обично у Сријему граде: „Терај куме логова

„Преко тога корова: "Далеко је Митровица „Оладисе киселица. Кисељак, m. vide киселица 1. Кисељење, п. 1) дав ©äuern, fermen. tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кисео, села, ло, fauer, acidus. Кисити, киси, v. impf. fäverli [фте. den, subacidulus sum.

Киснути, нем, v. impf. 1) fauer were ден, acesco. Кисни не мисли, стигло ме до врата (закиселила жена У соби (или у мљечару) лонац млијена, па га покрила и повезала тор. бом да се (у поплини) прије укце

сели. Кад то све сврши, онда рече:,,Кисни не мисли, стигло ме до врата" (т.ј. да се млијеко уки сели, док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко (по земљи) за њом; зашто је неотице била запела ногом за упрту од торбе). 2) vom Regen be negt werden, pluvia madesco. Kum, Kim! interj. ruft man den ́ Lâm.. Кит луч! mern ju, indem тап Пе von den Müttern abtreibt, vox sepa rantis ad tempus agnos a matribus. Кита, f. 1) ber Strauß, Bufchen, sertum; (ст.) кита и сватови, m. ј. кићени сватови, wie im Birgil arma virumque 2) die Quaste, cirrus, fimbria. 3) кита инð кита, дав тӑпп= liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, nomen feminae. Китаст, та, то, vide китнаст. Китина, f. bie nebuhen auf ben Bäumen nach frischgefallenem Schnee, nives in arboribus: кишина у планини, не може се ништа сјећи. Kòmиmи, им, v. impf. zieren, «schmü« den, exorno.

Китица, f. dim. 9. киша.

Киткање, п. дав Кит- rufen, abactio

voce кит.

Китками, ам, v. impf. fit, Eit fagen, dico киі!

Китнаст, та, то, бифі, densus, н п. босиљак.

Kimor, m. ein großer Wald in der Mas tichwa, zwischen der Drina und der Serung Шабац:

„Погуби га попе Смиљанићу „У Китогу лугу зеленоме „Китог проћи и у Шабац доћи Кићени сватови, m. pl. (ст.) дав Пе hende Epitheton der Hochzeitgäste. cf.

китими :

„Дигошесе кићени сватови "Повикаше кићени чаущи Кићенка, f. m, ј. капа, eine Xet Müße mit Langen Duaften (ките), tiarae genus, dergleichen besonders die ajдуun tragen, Kukême, n. das Schmücken, ornatio. Кичица, f. bie Srone am 'Pferdefuß,corona. Кичма, f, vide леђа.

Кичменица, f. ber Rü@grat, spina
Кичмењача, f. dorsi.

Киша, f. ber Regen, pluvia.
Киша, f. ћуша, сурла, ber Xüffel, ro-

strum suis.

Кишан, шна, но, vide кишовито. Кишица, f. dim. 9. киша. Киший, на, но, н. п. вода, Хеденя maier, pluvius. Кишовит, та, то, н. п. година, rege nerife pluviosus,

Клада, f. ber log, Blod, trabs, truncus, Кладе, f. pl. der Slod, codex, carcer:

метнули га у кладе. Кладе, Mest laugfam unò bid (mie Soniq, xos), fluit lente: кладе гној из ране, мозак из главе. Кладенац, нца, m. (ст.) vide студе

нац:

„Моје чарне очи

Два бистра кладенца

„Кад дођоше на воду кладенац Кладетина, f. augm. v. клада. Кладитное, имсе, v. r. impf, wetten, pignore certo. Кладић, т. Кладица, f.

} dim, v. клада.

Кладња, f. ein Barbenfфобет, meta mergitum.

Кладово (Турск. Фетислам), n. tabt und Festung an der Donau, östlich von Drfhoma. Sinen Ranonenu offli, cher find die Ruinen der Brücke Trajans. cf. кључ.

Кладовски, ка, ко, Kladower. Кладурина, f. vide кладешина. Кладуша, f. варош у Далмацији (?) : „Сад сам пошо у кошну Кладушу, "Да ја просим Мујину Ајкуну Клађење, п. дав Betten, contentio (piguore).

Кламитање, п. on Badeln, nutatio; agitatio. Кламиташи, мићем, v. impf. 1) та. feln, nuto, 2) mašeln, agito. Кланац, нца, ш. 1) ber &ngpaß, angu

sta via:

„Од куда су кланци по најшјешњи — „Да уводи кланце и богазе

2) Roth, lutum: кланац до кољена. Клањање, п. 1) дав Berneigen, inclinatio. 2) čaš Beten (von Zürlen),

oratio.

Клањаши, ам, v. impf. н. п. подне, акшам, ићиндију, beten (von den türkischen Serben), oro:

Турски клањам, СрпскиБога молим— Клањатисе, амсе, v. r. impf. fid) ver= neigen, inclinor,

Клање, п. да$ hlahten, mactatio. Клапиши, им, v. impf. traben, eo aegre: цијели дан клапио пјешице. Клапитисе, писе, v. r. impf, пјенушишисе, фäumen, spumo. Клапилосе, не клапило, јешћу те, платио сам те (сапун мјесто сира). Kлác, m. die Wehre, spica. Класак, ска, m. hyp. у клас. Класање, п. саs luffießen ber Цеђсен, spicarum emissio.

Класати, са, v. impf. in Hehren fhic= gen, spicas emitto, spicor. Класић, m. dim, . клас.

,,

Класје, п. (coll.) Sie lehren, spicae, Класобер, т. беr Lehrenlefer, Пафо stoppeler, spicilegus (?): „Једна кита класоберу „Друга кита постатнику „У нашега класобера "Свилен кита над очима Клати, кољем, v. impf. 1) рефеп, рицgo 2) abstechen, schlachten, macto. y Србији и данас само мушкарци кољу марву и живину, а жене ни пошто: зашто кажу да је оно мрцино, што жена закоъе; или ако се догоди да оће какосо живинче да се омрцини, а не ма никакова мушкарца да га прикоље, онда жена (не ће свака, него ђекоја мушкобана) узме сони шучак те метне себи међу ноге, па онако с туче

ком коље.

Клатисе, кољемсе, v. г. impf. 1) bei
Ben, bisstg seyn, mordeo. 2) raufen, rixor.
Клашње, n, vide јединица 2.
Клекнути, нем, vide клећи.
Клемпав, ва, во, mit hángenдеп б
ren, auribus pendentibus.

Клемпе, пета, п. даš hängenbe Dhr,
auris peudens; daher das Sprichwort:
Одбија к*рцу клемпета, von иппинен
Reden, Drohungen.

Клемпо, m. ber hängende Dhren hat, qui habet aures pendentes. Клён, m. 1) ber Želbahorn, acer campestre Linn. 2) eine Art Flußfisch, piкленик, m. ber Whornwals, aceretum. scis genus. Кленић, m. dim, 6. клен. Кленов, ва, во, acere campestri. Кленовац, вца, m. кленов шпап. Кленовача, f. кленова батина. Кленовина, f. Solz von Selbaborm, hiКлёнчић, m. dim. 9. илен 2. guum aceris campestris.

von Feldahorn, ex

Клење, п. (Рес. и Срем.) vide клијење.

Клење, п. (Рес. и Срем.) vide Клије

ње.

Клепало, п. дав Cäutebret, bie Bretglo ce (in den serbischen Klöstern), tabula campanae locо. Клепање, п. ) дав Golagen an бав Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das Dengeln, acutio (pulsando). Клепати, пљем, v. impf, i) ударами у клепало, ап дав клепало [фlagen, pulsare tabulam. 2) мошику, деде, pulsando exacuo,

Клепет, п. 1) bas Beton ber Rubalo. den, crepitaculorum sonus. 2) das Ge☛ tös (der Pantoffel), sonitus:

„Стаде клецет мества и папуча

[blocks in formation]
[ocr errors]

fe); (öfterr. berflixt), albae gallinae filius: : не ће, клет, ни зашто да се привати; наква је, клета, не може је се човек нагледати; „На ногама гаће шаровите, „Какве су јој клете искићене Kaemвa, f. der Fluch, exsecratio. Клетвени, на, но, н. п. књига, enthaltend, exsecratorius; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. dgl. ges gen suspendirte Priester, und Interdikt an eine Gemeinde, Клети, кунем, v. impf. Пифен, ех

secror.

Клетисе, кунемсе, v, r. impf. {фтö. ren, juro.

Клећи (говорисе и клекнути), клекнем, v. pf. niebertnien, in genua procido.

Клецање, п. ba& Banten ber Süße (yor Schwäche), vacillatio pedum.

Клецати, ам, v. impf, manten (yon ben ußen), vacillo: клецају ми ноге. Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. кецеља, Иrt Bebeten, intextus, intertextus ;

,,За свилене мараме,

"За клечане кецеље Клечање, п. дав nien, flexio genuum, Клечати, чим, v. impf. Enien, nitor genibus.

Клечка, f. рачвасто и пробушено

дрво, што се клином затвори го вечету (у Сријему и кљусету) око предње ноге, да не може далеко отићи, eine lrt Sußllos für weiben. des Vieh, compedis genus pro ar

[blocks in formation]

Клизити, зи, v. impf, gleiten, labor. Клијање, п. дав Reimen, germinatio. Клијати, ја, v. impf. feimen, germino. Клијење, п. (coll. Ерц.) ber hoтита,

aceretum.

Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви : „У Клијење село долећеше Клијет, f. (у Ерц.) eine Rammer, cella. Клијет у Србији на неким мјести ма (као н. п. по Јадру и по Поцерини) зову ајат или бајат, а на неким мјестима (као н. п. по Морави) спасина и ижина. ју Србији коликогођ има у кући ожењени људи, толико има око куће вајаmа, me сваки човек у свом вајату спава (без ватре и љети и зими:

n.

зашто

се у вајатима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје аљине и остало којешта. У ђекојим се вајатима држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, и оста ле домаће ствари. Клијешта, п. р. (Ерц.) bie Bange, Клијеште, f. pl. forceps. Клијештевица, f. (Ерц.) Berg in Gera bien (in der Шумадија). Кликнули, нем, vide клићи. Кликтање, п. дав ađen beš Spechte, das Rufen der Vile, sonus pici, vilao (dryadis).

Кликтати, кћем, v. impf. викати као жуња: кли, кли, кли; деп Zon bes Baumhackers, oder den Vilen von sich geben, edo sonum piçi, vel dryadis vocantis,

KaĤao, D. ein (tragbares) Miftbet, zu Gurken, Melonen, areae stercorariae genus. Метнесе у какво корито, или у што друго, ђубрета и земље; у оно ђубре метнесе сјеме (лубенично, или од краставаца) те проклија и никне, па се послије (кад се већ не боје слане) расађује. Климање, п. дав Badeln (6.23. mit dem Kopfe), nutatio capitis.

Климати, ам, v. impf. madeln (mit dem Kopfe), nuto.

Климента, im. ber Clementiner (albani sche Ansiedler in Slavonien), Clemen tinus. cf. Цимирота.

Клименташица, f. die Clementinerin

Clementina.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »