Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

„Што ће мени момче Бијограче, „Кад ми може запаст' Сарајевче Бијоце, n. vide бјеланце. Бијочуг, m.vide алка.

Биље, n. Fräuter, herbae.
Биљега, f. (Ерц.) 1) Renngeiden, nota.
2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus.
Биљежење, п. (Ерц.) дав Bezeidnen,

notatio.

Биљежити, им, v. impf. (Ерц.) бе

zeichnen, notare.

Биљин, на, но, Der weifen giege, ca. prae albae.

Биљин, на, но, без mcigen Dofen, bo.

vis albi.

„Четрдесет коња доведоше,

"

Све Турскије добрије бињака Бињаџија * m. der gute Reiter, aptus

,

Билка, f. деr Salm, calamus: нема
дрва ни једне биљке; сув као биљка.
Енљур * m. 1) bas Brennglas, vitrum
ustorium. 2) das Krystallglas, vitrum
crystallinum.
Бимбаша*, m. ein Gommendant von
1000 Mann, chiliarchus. cf. војвода.
Бимбашин, на, но, деб бимбаша,

chiliarchi.

Бина *, f. 𐐨об Gehäube, aedificium.
Бинија *, f. Der Salten an der Ehür, in
den der Riegel hineingestoßen wird,
wenn man sie schließt, trabs recipiens
repagulumı.
Бињак
torius :

*

m. das Reitroß, equus equita

"

[ocr errors]
[ocr errors]

eques :

„У Турака с’ врло добри коњи „И на коњма Турци бињаџије Бињашче *, taufen, mille (илада). Je дан је рекао бињашче, а други би Рашче, па су се опет погодили, biete immerhin! Бињиш*, m. ein Gdarladmantel, pallium purpureum.

Бик, m. Der Stier, taurus.
Бика, m. vide бик.

Бика, f. (у Босни, особито по ва- Бири, бири ! aut um bie jungen Zrut.
рошима) vide нена.
hühner zu rufen, sonus vocandi pullos
gallinae indicae.

Биковит, та, то, н. п. во, Stier.
Ochs, bos taurus.

Бирка, (у Бачкој) urt фаfe, ovis

Бикуље, f. pl. vide вишице.
Било, п. Der Puls, bie Sdlagaver, arteria.
Биља, f. Паme für eine meiße Biege,
capra alba.

Биља, m. Паmе für einen meifen Ddj.
fen, bos albus.

Бир, m, оно жито, што људи дају
попу сваке године, діе Colectre veв
Pfarrers, collecta parochi.
Бирање, п. 𐐨аз Slauben, lefen, lectio.
Бирање, п. да ubricten, condocefa-

ctio.

Бираши, ам, v. impf. Plauben, legere. Бирами, ам, v. impf. н. п. коња, аб. richten, condocefacio.

Вирач, рча, m. Gegend in Bognien,
ober Зворник.
Бира че

*

,

cines, unum (један). cf. би.

Њашче.

genus.

Бирманац, нца, m. Der Linienfolbat, miles justus, continuus : уватили га у бирманце.

Биров, m. Der Unter = Knes im Dorfe,
genus magistri vici.

Бировљег, ва, во, деѣ Hirom, sculteti.
Бирмаш, m. vide крчмар.
Бирташев, ва, во, деò 2Birthe,
ponis.
Бирташење, п. 𐐨a. Gdenten, caupona-

tio.

cau

Бирташити, им, v. impf. Wirth feyn:
cauponor.

Бирташица, f. vide крчмарица.
Бирташки, ка, ко. vide крчмарски.
Бирцауз, m. (Birth6haus) vide крчма.
Бирчанин, m. човек из Бирча :
„Док погубим Бирчанин, Илију
Бисаг, m. (највише се говори у млож.

6pojy: 6ucare) der Quersack, mantica. Бисер, т. ðiе Фerle, margarita. Бисерни, на, но, н. п. зрно, Perlens, Бисеров, ва, во, margaritarum. Бисерче, чела, п. (см.) vie liebe fleine Perle, margarita :

99

„Ја јој реко добар вече дилберче ! Она мене: до довече бисерче Búскаже, n. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio.

[ocr errors]

Бисками, биштем, v. impf, кога, сілем
Läuse suchen, legere pediculos.
Бистар, тра, po, flar, limpidus.

C

Бастрина, . Die Slarheit, limpitudo. Бистрица, f. ријека : Док начнни високе Дечане „У приморју код воде Бистрице Бишанга, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 1) љенивац, скипница, дес Faulenger, qui nil agit, otiator. 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, das herrenloje Pferd, equas domino carens. Бипанжење, п. Das Jaulenjen, cessa

tio .

otiatio.

Битанжитисе, wvice, v. r. impf faul. engen, cessare.

Бити, бијем, v impf. 1) кога, фlagen, verberare. 2) (бити, будем) (epn, esse, cf. jecam.

Бимясами, ишем, v. pf. vergehen, praeterlabor: било и бишисало, ш. 1. било, да и прошло. Бишисе', бијемсе, v, r. impf, 1) fiФ folagen, confligo, a) бијусе рибе, son bee Begattung ber Fifde, cooo (de piscibus).

Bumкa, f. die Schlacht, pugna,
Enч, m. die Peitsche, flagellum, scutica.
Бичаље, д. Der Weitf enftiel, manubri-

um scuticae.

Биче, цена, п. Das Stierlein, taurulus. Бичић, m. dim. 9. б. Бјег, м. (Ерц.) bie Fludt, fuga. Бјези су срамни, ал су пробишачни. Бјега, f. (Ерц.) само у овој загоненки: Муча чучи, бјега бјежи, скочи чуча ме увати бјегу (m. ј. мачка и миш).

Бјегање, п. (Ерц.) vide бјежање. Бјегами, ам, v. impf. (Ерц.) vide 6је

жами.

Бјегунац, нца, m. (Крц.) Der Flüdts ling, fugitivus.

Бјежан, f. (Ерц.) $liehende, fugientes. Бјежан, ш. (Ерц.) Dee gern flient, fugitor. Бјежанова мајка пјева, а Стојанова плаче. Бјежање, п. (Ерп.) дав liehen, fuga. Бјежами, жим, v. impf. (Ерц.) fliegen, fugio.

Бјел, м. (Ерц.) cine Battung Gide,

quercus genus,

Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : Бјела бјелу зове : дај ми бјело б’јела љеба испод б’јела скуша (т. ј. овца и јагње). Бјеланце, п. (Ерц.) Das Giweiß, albumen. Вјеласање, n. (Ерп.) a6 Weißlid fenn,

'Sliken, albicatio. Бјеласашисе, cace, v. r. impf. (Ерц.)

weißlich seyn, albico,

Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се бијели платно, дie sleid, Dec 2leid). plat, locus insolandis linteis. s) i weiße Schminke, cerussa.

Бјелиља, f. (Крп.) sie sleiderinn, inso

latrix.

Бјелина, f. (Ерц.) vie eiße . aledo. Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јабука, мрешња, діе 23ege, alba (als up pofttion). Бјеличаст, та, шо, (Ерц.) weißlia, albidus.

Бјелобрк, m. (Epn.) Der einen blonden Schnurbart hat, alienobarbus (?) Бједов, m. (Ерц.) ein meiger Punb, canis albus.

Бјелов, ва, во, (Ерп.) фon Der бјел = Gio
фе, quercinus.
Бјеловар, m. (Ерц.) Stant in Kroas
tien. Бјеловарад (рца), човек из Бје-
ловара. Бјеловарски, ка, ко, von
Бјеловар.
Бјеловина, f. (Ерц.) Gidenholy, lignum
quercinum.

Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) Des weigen
Hundes, canis albi.
Вјелогрли, ла, ло, (Ерц. ст.) weiß.
halfig, coli albi :

„Град градила бјелогрла вила Бјелогуз, m. Beifarid, clunibus albis, Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) meigbadig..

facie alba. Бјелонога, f. (Ерц.) òle Belffüßige, femina pede albo: ришћанице бјеAоHOгa! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог

поља.

Бјелоцрквански, ка, ко, (Врд.) рок Бијела црква.

Bjeлyr, m. (Ep.) das weiße (männliche}
Schwein, porcus albus.

Бјелуга, f. (Ерц.) bie meige Gau, sus alba.
Бјелугов, ва, во, (Ери) бев meißent
Schweines, porci albi.
Бјелушак, шка, м. (Ерц.) ber Duarzi
quarzum Linn.

Бјеља, m. ein Mann name, nomen viri. Бјеснење, п. (Ерп.) Das Hafen, 1uror. Бјеснило, п. (Ерд) vide 6јесноћа Бјесниши, им, v. impf. (Ерц.) 1) wü tend merden, rabiosus fо: нешто бјесне пси ове године. 2) cafen toben, wüten, furere, Бјеснока, f. (Ерд) Die But, furor, rabies. Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) òåm nifch, daemoniacus. Бјешњење, п. vide бјеснење. Благ, га, го, н. п. млијеко, gut, fü bonus, duleis:

,,ПОГИБЕ ИМ Оџа из Стамбола, „Који благе рјечи говораше, ,,Ког је царе био опремно ,,Да по земљи благе збори р’јечи; ,,Не бил, како земљу умирно Благ дан, га дне, m. 1) i, q. крсно име. 2) großer Jenertag, dies festus.

B

Благо, n. ©ůat, Belt, pecunia: благо небројено ; три товара блага ; „Ни је благо ни сребро ни злато ,,Ни су благо гроши ни дукати). ,,Већ је благо што је коме драго Благо мени! благо теби ! благо њему, muhl mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide бла. говијест. Благовијест (говорисе и благовије. сти. pl.), f. (Ерӊ.) бав Feft Maria Derkundiaung (den 25. März), annunciatio B. M.V Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелога лука да никне до благовијести, па да га зађене за капу на благовијест кад пође цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму, или украду оно чено (тако приповиједају). Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима и по намастирима jammt auen ubleitungen)

[ocr errors]

dankbar, gratus.

Благодарење, п. Das Danten, gratiarum

actio.

Благодарити, им, v. impf. Danten, gratias ago. Благодарност, f. Dantbarteit, gratus

animus.

Благодат, f. Der Gegen, favor, salus, iucrementum : благодат Божја пада на земљу (кад иде киша). Благоје, m. Mannéname, nomen viri. Благосиљање, п. Das Gegnen, benedictio. Влагосиљами, ам, v. impf. fegnen, be

uedicere.

Благосл в, m. Der Gegen, benedictio. Благословина, f. Fomid in Der 2neE. Dote, Еј мужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за

оно, што се смиче и намиче.

Благосл випи, им, v. pf. jegnen, beuedico

Благочасшиви Рим, m. (nad) éUGEBRS) fromin, rechtgläubig. Gott recht vers chreus, pius, orthodoxus: Србљи кажу: први је Рим био благочаспиви,.

па ће бити и последњи. Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. блажена Марија.

a=

Блажени измицајушчи (јако ти ушекоша), Fomi als altflavifdе rovie ver biblifden Seligteiten: Gelig find, die sich davon machen -I beati subducentes (se). Блажење, п. Das Gifen von guten (b. i. Ficii :) Speifen, im Gegenfabe де Saftent, epalatio.

[blocks in formation]

Блебемуша, f. bas plaudermaul, blaterator, blateratrix.

Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед. Бледеми, дим (Рес.) vide блијеђепи. Бледити, им (Срем.) vide блијеђепи. Бледоћа, f. (Pec. и Срем.) vide бљедоћа. Блејање, n. Das Blöten, balatusБлејати, јим, v. impf. 1) blötea, balo2) gaffen, Maulaffen feil ́haben, hio. Блек, m. Der Blöllaut Des Gdaft, balatus : : макар блек не остао, м. ј. да би ни једна овца не остала. Блека, f. bat Sloten, balatio: стоји

блека оваца.

Блекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Блесан, m. Dummbart, stultus. Ближњење (близнење), п. Die Geburt von Zwillingen, partus geminorum. Близанац, нца, m. 3miling, geminusБлизаница, f. Die willingsf mefter; ge

mella.

Близнад, f. (coll.) vide близнови. Близне, ema, n. Der 3milling,geminus (sine discrimine sexus). Близнење, п. vide ближњење, Близни, f. pl. кад се уведу у брдо двије жице мјесто једне, и тако остану у платну. Близнимисе, имсе. v. impf. 3wilinge gebären, geminos pario. Близнови, m. pl. 3milinge, gemini. Близу, nahe, prope. Блијање, n. Der Durdfal, profusio alvi. Блијаши, ам, v. impf. Dünn miften, деп

Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блијед (comp. бљеђи), да, до, (Ерц.) bleich, pallidus. Блиједити, им, ( v. impf. (Ерц.) Блијеђети, блиједим, з Ы̇leid merden, pallescere.

Блитва, f. цвекла, діе cothe Kübe,

beta.

Блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae.

Бљедећа, f. (Ерц.) біе Ы̇еіфе Farbe,
pallor.
Бљување, n. Das Breden, vomitus.
Бљуваши, љујем, v. impf. breden, vomo.
Бљувотине, f. pl. bas Beggebrodene,
vomitus (auch fig.)
Бљунуши, нем, v. pf. breфen, evomo.
Бљупав, ва, во, abgef mact (von Speis
fen), fastidii plenus, nullius saporis.
Бљушак, шка, ко, vide бљушав.
Боб, м. Бобиe, faba.
Боба, f. м. з. рачја, Krebsroggen, ova

cancri.

Бобара, f. Бобарац, рца, m. Бобарица, f. Бобија (мала и велика), f. Berge in Der Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и му се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме) пе се одмарају, пију и играју. Бобов, ва, во, н. п. лист, Bohnens,

fabac.

der Roggenkrebs, cancer femina, ova gestans.

ter.

Бог, m. Cott, Deus; Daher 1) зао Бог, in 𐐨er Кеден𐐨art, 3. Б. тешко до зла Бога, verteufelt idiper, vehemen2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцима) Бога. Бога, м. hyp. v. Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Богаз*, m. Der ongpaß, fauces : „Друштва мало, а и то невјешто, „Не познаје смаза ни богаза Богазлук *, m. y лисице оно бијело испод грла, деr Zheil ves Jud balges unter Dem Salfe, faux pellis vulpis. Богаљ, м. 𐐨ес Kruppel, saucius, mutilus. Богаљасш, та, mo, tuppellaft, mu

tilatus.

[ocr errors]

Богаство, в. Reidthum, divitiae. Boram, ma, mo, reich, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, m. Mannguame, nomen viri. Богдана, f. ein Frauenname, nomen

feminae. Богел, м. ein Mannsname, nomen viri. Боги душа, м. ј. Бог и душа. Богињав, ва, во, vide оспичав. Богиње, f. pl. vide оспице. Богић, m. ein Mannéname, nomen viri. Богмање, п. да. Бог ме! fagen. testatio deorum, juratio per deos. Богмашисе, амсе, v. r. impf. mit Бог me betheuern, deum testor. Бог ме, bei Gott, me dius fidius. Боговађа, f. намастир у Ваљевској

наији. Боговетна, на, но, in der Kevensart, сваки боговешни дан, једен зая

den der liebe Gott gegeben, omnis omnino. Богојављеније, n. vide Богојављење. Богојављенска водица, f. ein Weih= wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweiher wird, aquae lustralis genus. Богојављење, п. (bas Feft ber 5. Dren Könige) epiphania domini.

Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дами свакоме који што заиште (само да не ишме више него једно). Ђ који стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но по не може сваки виђеми. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим зашворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе спрау и у њи мјесто тога рече: „Дај ми Боже од „осмак главу.“ у мај час постане му глава колико осмак; пако да је није могао кроз онај прозор увуЋи у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор беКи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онк пробију лед).

Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri.
Богољуб, m. Mannšname, nomen viri.
Богомоља, f. црква, Gotteshaus, Beth=
haus, Kirche, templum.
Богомољац (богомољац), љца, m. es
ther (z. B. vom Mönche), precator.
Богоносац, сца, m. (наф Dem gried).
ĐEOQóPOS) н. п. Игњам богоносац.
Janatius theophorus.
Богоносни, на, но (єрó05), н. п.

[blocks in formation]

Бодење, n. Das Steden, punctio.
Бодљив, ва, во, н. п. трава, ефе

· pungens.

vide боцнути.
Боднути, нем,
Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
Ђођански, ка, ко, vvn Бођани.
Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо.
Божана, f. yrauenname, nomen feminae.
Божанство, n. Die Bottheit, divinitas:
има ли у тој књизи штогођ од бо-

жанства?

Божидар, m. Mannôname, nomen viri.
Божипњи, Ња, ње, vide божићни.
Божић, m. (diru, v. Бог) eihnadten,
Festum nativitatis Christi.

У очи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом ђеца пијучући) простіре по соби, или по кући, ако не ма собе. Пошом узму неколика ораа и бале по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно ме донесе воде, но понесе жита ме поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију (учак піе приставе. Кад се поодју

три, пошто намире смоку, онда

сједу за ручак. Но прије него сједу
за ручак, избаце по неколике пушке
(тако и у јутру рано кад устану)
па се онда скупе сви око софре
те се моле Богу (држећи свако по
једну воштану свијећу у рукама) и
мирбожајусе, m. j. изљубесе
сби редом говорећи: "Мир Божји
„Рис пос се роди, ва испину роди,
„поклањамосе Рисму и Ристову ро-
жанству.” Потом домаћин покупи
све оне свијеће у једну руковет и у
сади у жито, које стоји на софри
у каксој карлици, или у чанку (сва-
којако жипто помијешано заједно; у
том житу стоје и колачи којека-
кви), пе онђе мало погоре на и
угасе оним житом. Оно жито по-
слије дају жене кокошима да носе
јаја. Кад почну ручами, неки нај-
прије окусе сира, неки печенице,
неки (као по Сријему и по Бачкој)
прије свега срчу вареник, но ра-
кије млогн не пију први дан због
врућице. Око пола ручка устану у
славу и ломе колач какогођ и о
крсном имену, само
кољива. На Божић се обично руча
с вреће (простресе празна трећа
мјесто чаршава, или по чаршаву),
и софра се не диже (ниши се кућа
чисти) за три дана. Први дан Бо-
жића нико ни ком не иде у кућу,
осим полажајника. О Божићу
се опиши и побљувати није ника-
кове срамоте (ако сам се опила,

а

што не ма

Божић ми је дошао ; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, м. j. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим ку Канима редом), Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочик (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу „пин шенице, али ако оћеш један „пут и мени сјакнуши.” Србљин казао да оће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисе, кад се двојица срету на путу, или кад који ком` дође у кућу, , ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз, Бог и добар вече), и одговарасе ва исмииу роди; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и на здравље. Божићко, m. Тапи name, nomen viri. Божићий, на, но, н. п. ражањ, свиjeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божиковање, n. Das jeyern Der Weih.

nachten, celebratio festi natalis Christi.

Божиќовами, ћујем, v. impf. Die Beih=

nachts Feyertage zubringen, agere diem festum natalis Christi.

Божица, f. Frauenname, nomen feminae.
Божје дрвце, п. Die Gtabmurg, artemi-

sia abrotonum Linn.

Божји, жја, жје, göttlid, divinus.
Божји дан, m. први дан по Боижћу,
Der Tag nach Weihnachten, dies primus
post nativitatem Christi.
Божо, m. (Ерц.) ein Wann nаmе, no-

men viri.

Божогробац, пца, т. калуђер из Је-
русалима, ein Dönd) vom h. Grabe,
monachus sancti sepulcri.
Божур, m. bie Рäonie, Gidtrofe, paeo-

nia officinalis Linn.

Боин, m. ein Mannôname, nomen viri.
Боица, m. Mann name, nomen viri.
Бој, m. 1) vide битка. 2) dläge, ver-
bera: умръо од боја.
Боја*, f. bie Sarbe, color.

Боја, f. 1) hyp. 9. Богдана. 2) hyp. v.
Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо.
Бојаги (као, рекао би), etma, fortasse:

он мисли бојаги да ми то не знамо.
Бојазан, зна, но, furdtjam, timidus.
Бојак, бојка, m. dim, v. бој :
„Бојак бише и помиришесе
Бојана, f. 1) ein Frauenname, nomen
feminae. 2) ријека шшо пече поред
Скадра.
Бојадисе, jимсе, у.г. impf. 1) für ten,

« PreviousContinue »