Page images
PDF
EPUB

(Muthmile, Цебеrmuth), или од неБоље?

Бијесан (comp. бјешњи), сна, но, (Ерц.) 1) mütend, rabiosus. 2) übermüthig, superbus.

Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vide бијел. Бијоград, м. (Ерц.) Belgrað, Belgradum. Бијоградац, граца, m. (Ерц.) бег Bel. araber, Taurunensis:

„То гледају Турци Бијограци Бијоградски, ка, ко, (Ерц.) 1) Belo graber, belgradinus. 2) adv. belgra difch, more belgradino. Бијограђанин, m. (Ерц.) vide Бијогра

дац.

Бијограшка, f. (Ерц.) bie Belgraderin, inulier Belgradina.

Бијограче, чета, п. (Ерц.) ein junger Belgrader:

,,Што ће мени момче Бијограче, „Кад ми може запаст' Сарајевче Бијоце, п. vide бјеланце. Бијоҹуг, m.vide алка. Бик, m. ber Stier, taurus. Бика, m. vide бик.

Бика, f. (у Босин, особито по варошима) vide нена.

Биковит, та, то, н. п. во, Stier-
Ochs, bos taurus.

Бикуље, f. pl. vide вишице.
Било, п. деr u13, діе

lagaver, arteria. Биља, f. Паme für eine weiße Biege, alba. capra

Биља, т. Паme für einen weißen Dd. fen, bos albus.

Биље, п. Kräuter, herbae.
Биљега, f. (Ерц.) 1) Kennzeichen, nota.
2) Biel, meta; Rielscheibe, scopus.
Биљежење, п. (Ерц.) дав Везінен,

[blocks in formation]
[blocks in formation]

cauponor.

[ocr errors]

Бирташица, f. vide крчмарица.
Бирташки, ка, ко. vide крчмарски.
Бирцауз, т. (Birth&haus) vide крчма.
Бирчанин, m. човек из Бирча:
„Док погубим Бирчанин Илију
Бисаг, m. (највише се говори у млож.
бpojy: 6иcare) der Quersack, mantica.
Бисер, т. ðie Perle, margarita.
Бисерии, на, но, н. п. зрно, Perlen.,
Бисеров, ва, во, margaritarum.
Бисерче, чета, n. (ст.) òie liebe tleine
Perle, margarita :

[merged small][ocr errors]

„Ја јој реко добар вече дилберче! Она мене: до довече бисерче скаже, n. das Läusesuchen, Laufen, pediculorum lectio.

Бискати, биштем, v. impf, кога, сілет Läufe suchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, flar, limpidus.

Бистрина, 1. bie Slarbeit, limpitudo.
Бистрица, f. ријека :

,, Док начини високе Дечане „У приморју код воде Биспарице Битанга, Т. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) љенивац, скитница, дет Saulenger, qui nil agit, otiator. 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, дав errenloje Pferd, equas domino carens. Бипланжење, п. дав Saulenjen, cessatio, otiatio.

Биманжишисе, имсе, v. r. impf, faul. engen, cessare.

Бими, бијем, v impf. 1) кога,фаден, verberare. 2) (бити, будем) (ери, esse, cf. јесам.

Битисати, ишем, v. pf. bergeßен, praeterlabor: било и битисало, ш. ј. било,, па и прошло.

Битисе, бијемсе, v, r. impf. 1) $ flagen, confligo, 2) бијусе рибе, оn ber Begattung bе е, сово (de piscibus).

Bumкa, f. die Schlacht, pugna,
But, m. die Peitsche, flagellum, scutica.
Бичаље, п. Der Weil, manubri-

um scuticae.

[blocks in formation]

Јанова плаче.

Бежање, п. (Ерц.) baš lichen, fuga. Бјежати, жим, v. impf. (Epu.) fliehen, fugio.

Бјел, т. (Ерц.) eine Battung Sime, quercus genus.

Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : Бјела бјелу зове: дај ми бјело 6'јела љеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јагње).

Бјеланце, п. (Ерц.) дав Siweiß, albumen.
Вјеласање, п. (Ерц.) дав Beißlich fenn,
Blißen, albicatio.
Бјеласашисе, cace, v. г. impf. (Ерц.)
weißlich seyn, albico,

Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се биjeли. плаmнô, die Bleich, der Bleich. plag, locus insolandis linteis. s) vie weiße Schminke, cerussa.

[blocks in formation]

бjeлnнa, f. (Eрu.) die Weiße. albedo. Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јабука, трешња, біе 2Beiße, alba (als Пр pofition).

Бјеличаст, ша, то, (Ерц.) weißli, albidus.

Бјелобрк, т. (Ерп.) ber einen blonden Sonurbart bat, alienobarbus (?) Bjeлoв, m. (Epu.) ein weißer Hund, canis albus.

Бјелов, ва, во, (Ерц.) on ber бјел = i che, quercinus.

Бјеловар, т. (Ерц.) Stabt in Kroa tien. Бјеловарац (рца), човек из Бјеловара. Бјеловарски, ка, ко, von Бјеловар.

Бјеловина, f. (Ерц.) Сіфе, lignum quercinum.

Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) beš weigen
Hundes, canis albi.
Вјелогрли, ла, ло, (Ерц. ст.) weiß
halsig, coli albi :

[ocr errors]

„Град градила белогрла вила Bjeлors, m. Weißarich, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) weißbag, facie alba.

Бјелонега, f. (Ерц.) ble Belffüßige

femina pede albo: ришћанице бје

AоHOгa! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог

поља.

Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) чоп Бијела црква.

Бјелуг, м. (Ерц.) дав weiße (тännli) Schwein, porcus albus.

Бјелуга, f. (Ерц.) oie meiße Sau, sus alba. Бјелугов, ва, во, (Ери) дев meißern Schweines, porci albi.

Бјелушак, шка, т. (Ерц.) ber Quarz quarzum Linn.

Бјеља, m. ein Тапивнатe, nomen viri. Бјеснење, п. (Ерп.) baš Rafen, furor. Бјеснило, п. (Ерц) vide бјесноћа, Бјесниши, им, v. impf. (Ерц.) 1) ой tenb merben, rabiosus fi: нещо бјесне пси ове године. 2) cafen, toben, müten, furere,

Бјесноћа, £. (Ерц) bte But, furor,

rabies.

[blocks in formation]

Благо, п. фав, Belo, pecunia: благо
небројено; три товара блага;
., Ни је благо ни сребро ми злато
,,Ни су благо гроши ни дукати).
"Већ је благо што је коме драго
Благо мени! благо теби! благо њему,
mchl mir! beatum me! Благо ли си мени!
Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide бла.
говијест.

[blocks in formation]

„Мене веле да ожене,

Блашко ли си мени! „Али жена љеба оће,

Тешко ли си мени.

Блебешање, п. дав lappern, blato

Блебетати, бећем, v. impf. plappern,

Благовијест (говорисе и благовије.
сти. pl.), f. (Ерц.) бав ft Mariä Ber=
kundiaung (den 25. März), annunciatio B.
М.Ѵ Благовијест приповијест (што
се тиче зиме). Да човек убије гују
прије благовијести,
ratio.
па да усади у
њезину главу чено бијелога лука
да никне до благовијести, па да
га зађеме за капу на благовијест
жад пође цркви, онда би познао
све жене које су вјештице: све би
се купиле око њега да му отму,
или украду оно чено (тако припо-
виједају).

Благодаран, рна, но, (у Сријему, у
Баҹк. и и у Бан. по варошима и по на-
мастирима fammt âlen bleitungen)
dankbar, gratus.

Благодарење, п. дав Danten, gratiarum

actio.

Благодарити, им, v. impf. banten, gratias ago.

Благодарност, f. Dantbarteit, gratus

animus.

Благодат, f. ber Šegen, favor, salus,
incrementum: благодат Божја пада
на земљу (кад иде киша).
Благоје, т. Тапплате, nomen viri.
Благосиљање, п. дав Segnen, benedictio.
Влагосиљати, ам, v. impf. fegnen, be-

uedicere.

Благослов, m. ber Gegen, benedictio. Благословина, f. komisch in der Aneks bote, Еј тужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за

оно, што се смиче и намиче.

Благосл`вити, им, v. pf. fegnen, be-
uedico

Благочестиви Рим, m. (nah čuosis)
fromm, rechtgläubig. Gott recht vers
екенд, pius, orthodoxus: Србљи ка-
жу: први је Рим био благочасшиви,.
па ће бити и последњи.
Блажен, на, но, felig, beatus, н. п.
блажена Марија.

Блажени измицајушчи (јако ти уте-
коша), Fomih als altflavifфе Да
тоді де Бібіhen Seligteiten: Gelig
find, die sich davon machen beati
subducentes (se).

Блажење, п. дав en son guten (0. 1.
Sieifh) Speifen, im Begenfaßе дев
Fastens, epulatio.

blaterare.

Блебетуша, f. bas Фаидествиl, bla-
terator, blateratrix.

Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед.
Бледети, дим (Рес.) vide блијеђеши.
Бледити, им (Срем.) vide блијеђеши.
Бледоћа, f. (Рес. и Срем.) vide бље-
дока.

Блејање, п. дав Blöten, balatus.
Блејати, јим, v. impf. 1) blöten, balo-
2) gaffen, Maulaffen feil ́haben, hio.
Блек, m. ber Blöflaut без а, ba-

latus: макар блек не остао, т.ј. да
би ни једна овца не остала.
Блека, f. дав Slofen, balatio : стоји
блека оваца.

Блекнути, нем, v. pf. blöten, balare.
Блесай, m. Dummbart, stultus.
Ближњење (близнење), п. bie Geburt
von Zwillingen, partus geminorum.
Близанац, нца, m. Smiling, geminus.
Близаница, f. діе Зmilingsfchmefter; ge-

mella.

Близнад, f. (coll.) vide близнови.
Близне, ета, п. ber Smiling, geminus
(sine discriminé sexus).
Близнење, n. vide ближњење,
Близни, f. pl. кад се уведу у брдо
двије жице мјесто једне, и тако
остану у платну.
Близнишисе, имсе. v. impf. Smilinge
gebären, geminos pario.
Близнови, m. pl. Bwilinge, gemini.
Близу, пађе, prope.
Блијање, n. ber Durfall, profusio alvi.
Блијати, ам, v. impf. òünn miften, деп

Durchfall haben, fluit alvus (pecori).
Блијед (comp. бљеђи), да, до, (Ерц.)
bleich, pallidus.
Блиједити, им, 1 v. ipf. (Epч.)
Блијеђети, блиједим, bih werden,
pallescere.

Блитва, f. цвехла, діє rothe Rübe, beta.

Блитвеий, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae.

Бљедоћа, f. (Ерц.) біе bleihe Farbe, pallor.

Бљување, п. baš Bremen, vomitus. Бљувати, љујем, v. impf. brефен, vomo. Бљувотине, f. pl. baš Beggebroen, vomitus (auch fig.)

Бљунути, нем, v. pf. brechen, evomo. Бљушав, ва, во, abgefhmadt (von Spei. fen), fastidii plenus, nullius saporis. Бљутак, шка, ко, vide бљушав. 506, m. Bohne, faba.

Боба, f. м. ј. рачја, Krebsroggen, ova

cancri.

Бобара, f. Бобарац, рца, m. Бобарица, f.

der Roggenkrebs, cancer femina, ova gestans.

Бобија (мала и велика), f. Berge in ber Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме) те се одмарају, пију и играју.

Бобов, ва, во, н. п. лист, Bornen, fabae.

Бог, m. Sott, Deus; baber 1) зао Бог,

in ber Кеденšart, 3. 8. тешко до зла Бога, verteufelt finer, vehementer. 2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцита) Бога.

-

Бога, т. һур.. Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Boraз, m. der Engpaß, fauces: „Друштва мало, а и то невјешто, ,,Не познаје стаза ни богаза Богазлук*, m. у лисице оно бијело испод грла, бет Zheil des Juchebalgeš unter dem Halse, faux pellis vulpis. Богаљ, m. дег Ærüppel, saucius, mutilus. Boгàлacm, ma, mo, krüppelhaft, mutilatus.

Богаство, п. Reihthum, divitiae. Богаш, та, то, reich, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, m. Тапивнатe, nomen viri. Богдана, f. cin Grauenname, nomen

feminae.

nomen viri.

Богељ, m. ein Тапивнате Боги душа, ш. ј. Бог и душа. Богињав, ва, во, vide оспичав. Богиње, f. pl. vide оспице. Богић, m. ein Mannéname, nomen viri. Богмање, п. дав Бог ме! fagen. testatio deorum, juratio per deos. Богмашисе, амсе, v. r. impf. mit Бог me betheuern, deum testor. Бог ме, bei Sott, me dius fidius. Боговађа, f. намастир у Ваљевској наији.

Боговетни, на, но, in der Хеðenbart, сваки боговешни дан, једен Зая,

omnino.

den der liebe Gott gegeben, omnis Богојављеније, n. vide Богојављење. Богојављенска водица, f. ein Beih= wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweiher wird, aquae lustralis genus. Богојављење, п. (baš Seft ber 5. brey Könige) epiphania domini.

Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Б који стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но то не може сваки виђели. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страу и у итњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од „осмак главу.“ У тај час постане му глава колико осмак; пако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор бећи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед).

Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri.
Богољуб, т. Тапивname, nomen viri.
Богомоља, f. црква, Gotteshaut, Beth=
haus, Kirche, templum.
Богомољац (богом 3љац), љца, m. Х
ther (z. B. vom Mönche), precator.
Богоносац, сца, m. (паф дет griedh.
Ѳеофорос) н. п. Игњат богоносац.
Janatius theophorus.

Богоносни, на, но (005), н. п.

оци.

Богорадити, им, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare. Богорађење, и. дав Setteln, mendicatio. Богородица, f. (GeoTáxGS) Bottegebä= rerin, dei genitrix.

Богородичин, на, но, ber Sottešgebä= cerin, genitricis dei.

Borocaв, m. ein Mannsname, nomen viri.

Бод, m. Itt Stiđerey, genus picturag ope acus.

Бодац, боца, т. н. п. во, з, бек im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Бодач, т. н. п. во, ein Tofiger, bos petulcus.

Бодење, п. даš techen, punctio. Бодљив, ва, во, н. п. трава, рефен, pungens.

Боднути, нем, vide боцнути.
Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
Бођански, ка, ко, von Бођани.

Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо.
Божана, f. rauenname, nomen feminae.
Божанство, n. čie Sottheit, divinitas :
има ли у тој књизи штогођ од бо-
жанства?

Божидар, т. Таппвнате, nomen viri.
Божиињи, ња, ње, vide божићни.
bожиh, m. (dim. v. Bor) Weihnachten,
Festum nativitatis Christi.

У очи Божића, пошто се бадња-
ци унесу у кућу и наложе на ватру,
узме домаћица сламе и квочући (а
За њом ђеца пијучући) простіре по
соби, или по кући, ако не ма собе.
Потом узму неколика ораа и баце
послами. Послије вечере пјевају
и веселесе. Кад у јутру устану нај-
прије отиде једно те донесе воде,
но понесе жита те поспе воду (као
полази је) кад к њој дође. Том во-
дом умијесе чесницу и налију ру-
чак піе приставе. Кад се поодју-
три, пошто намире стоку, онда
сједу за ручак. Но прије него сједу
за ручак, избаце по неколике пушке
(тако и у јутру рано кад устану)
па се онда скупе сви око софре
те се моле Богу (држећи свако по
једну воштану свијећу у рукама) и
мирбожајусе, m. j. изљубесе
сби редом говорећи: „Мир Божји
,,Ристос се роди, ва истину роди,
,,поклањамосе Ристу и Ристову ро-
жанству." Потом домаћин покупи
све оне свијеће у једну руковет и у
сади у жито, које стоји на софри
у каквој карлици, или у чанку (сва-
којако жито помијешано заједно; у
пом житу стоје и колачи којека-
кви), пе онђе мало погоре па и
угасе оним житом. Оно жито по-
слије дају және кокошима да носе
јаја. Кад почну ручаши,
неки нај-
прије окусе сира, неки печенице, а
неки (као по Сријему и по Бачкој)
прије свега срчу вареник, но ра.
кије млоги не пију први дан због
врућице. Око пола ручка устану у
славу и ломе колач какогођ и о
крсном имену, само

што не ма

кољива. На Божић се обично руча с вреће (простресе празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ними се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опити и побљувати није никакове срамопіе (ако сам се опила,

Божић ми је дошао; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, т.ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом), Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице ,,даћу за чесницу, а бег му казао: „пін шенице, али ако оћеш један „пут и мени сјакнуши." Србљин казао да оће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисс, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече), и одговарасе ваистину роди; тако и кад се пије, мјесто Спасујсе и на здравље. Божићко, т. Жапивname, nomen viri. Божићий, на, но, н. п. ражањ, свиjeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божићовање, п. дав Ѳeyern ber Weih= nachten, celebratio festi natalis Christi. Божићовати, ћујем, v. impf. bie Bei=

nachts Feyertage zubringen, agere diem
festum natalis Christi.

Божица, f. Grauenname, nomen feminae.
Божје дрвце, п. ðòie Štabmurz, arlemi-

sia abrotonum Linn.

Божји, жја, жје, göttlim, divinus. Божји дан, т. први дан по Боижћу, der Tag nach Weihnachten, dies primus post nativitatem Christi.

Божо, т. (Ерц.) ein Тапивате, по

men viri.

Божогробац, пца, м. калуђер из ЈеРусалима, ein Mönh som 5. Grabe, monachus sancti sepulcri.

Божур, т. ðіе Däonie, Bimtrofe, paeo-
nia officinalis Linn.

Боин, m. ein Таппšname, nomen viri.
Бонца, m. Mannšname, nomen viri.
Бој, m. 1) vide битка. 2) läge, ver-
Бега: умръо од боја.
Боја*, f. bie Karbe, color.
Боја, f. 1) hyp. 9. Богдана. 2) һур..
Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо.
Бојаги (као, рекао би), etma, fortasse :

он мисли бојаги да ми по не знамо. Бојазан, зна, но, furhtjam, timidus. Бојак, бојка, m, dim, v. бој:

„Бојак бише и помиришесе Бојана, f. 1) ein Grauenname, nomen feminae. 2) ријека шишо тече поред

Скадра.

Бојашисе, јимсе, у.г. impf. 1) fürhten,

« PreviousContinue »