Page images
PDF
EPUB

a

tulae genus.

по :

Клінчик, m. dim. р. мин.

мјери палицом од Клиса до коња, и Клинчорба, f. Die аgеlfuppe Ser 2net. колико буде палица, онолико броји

Dote, jusculum claveum (?). Припови. кбња. Кад већ изиграју онолико једају да је дошао солдат "баби у коња, уколико су погодили да се кућу, и искао да му да штого, да играју, онда им (онима што трле) једе, а она му казала да не ма ни баци клис припуп с коња, па пришта у кући за јело; онда солдап слони палицу уз коња ме је они рече: ,,А ти дај ми барем пигањ и обарају клисом ; ако и у та при мало воде, да начиним клинчо р пуша" не утрле клис, или не поѓоде 6 y.” Баба му по да, а он узме пін њим у коња и не оборе палицу, онгањ иметіне у њега гвозден клин , да им баци последњи пут, опет нэ па налије воде и метне над вапіру; руке, јални у: па онда је падне кад се вода угрије, а он заиште од клис, онђе узјашу ови оне што су бабе мало соли (и бава му да) ще надиграни, и јашу и до коња. 3) еі. је посоли; кад вода узаври, ne Art Dacidindel (für Kirchen), sciон заншпе мало брашна (баба му да и само да види од чуда Клисање, п. бав Клис - jpielen, ludi каква fе по бити клинчорба)

genus. mie caспе у ону воду и замете ; по- клёсаписе, амce, v. r, impf. играпитом заиште једно јаје, пе и њега се клиса, &liв • fpielen, ludo клис. разбије у онај скроб, онда заиште Клисипи, им, v. pf. Babеr fpringen (mie још мало масш пе оно замаси,

ein klip), exslio : Клиси лисица испа онда скине с ватре и клин изва

под кладе. ди на поље, а клинчорбу изједе. Клісница , f. Das ©фmeipen (. 8. дев Kuin, m. die Maitähre, spica zeae : Aaj Wolfs, Fuchses) vor Spreden , caca

ми једну врећу клипова ; продао tio prae metu. кукурузе у Клиповима.

Клисура, f. 1) беr Bergpag, bie &lifura , Кліпак, пка, m. cin polyprügel, fustis 2) поm. propr. (у Бугарској ?):

(minor); теглишиҫе клипка (с км), „Уз Клисурӯ испод Качаника ein Spiel.

Клићи (говорисе и кликнути), кликKuc, m, 2) das Hölzchen, das in dem

HEM, V, pf. rufen wie die Vile, clamo nach ihm benannten Spiel in die Ferne

ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y

„Кличе вила из горе зелене — игри Клису има коњ (дрво " као клица, f. Der Reim, cyma. штап), палица (као пола шпа

Кличае, ва, во, човек, беr аnfängt, па), клис (дрво мало краће од

graue Haare zu bekommen, incanesчеперка , зађељано са свечетири стране) и прлица (шумната Кличевац, вца, m. 1) ein Berg bei Baграна). Играчи се подијеле на двије

љево. 2) ein Berg ап беr Drina : стране, па се вашају у штап која

„Са Кличевца од града Костура fe страна играли; онда ударе

3) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од спра

Кличица, f. dim. 5. клица. не они шпо играју, баца клис од Кличо. т. човек који је кличав, бес коња и одбија палицом, а они дру»

grau wird, iacanescens. ги сви (од оне друге стране) му- клобук, n. bie Slafe бев fesenten 93af. вају по далеко стрлицама и пирле

fеrѕ, bulla aquae bullientis. (л. і. сметају клис да не йде “да- клобук, т. і) бie küpe (put ofne леко, и гледају не били га како &rempe). 2) град близу Црне горе: уватили прије него падне на зем. љута гуja iЦеовић Осмгане ту), па одонуд погађају клисом „Из Клобука града бијелога (с онога мјеста је падне клис) Клобучина, f. 1) augm. p. клобук. 2) Dee у коња; а онај, што - баца Клис,

Filz, coactile. чува палицом да не погоде у коња; Клобучиб, ш. dim. 9. клобук. кад који погоди у коња, или кад Клокона, т. дав Beräufф бев bеrроrѕ. клис добера ближе коња, него що

sprudelnden Wassers, sonus aquae scaје палица дугачка, или кад га упр

turientis. ле (п. і уваме док није пао на Клокопање, п. Вав феrроrgurgeIn tes земљу), онда они, што су прлили,

Wassers, scaturitio cum strepitu. дођу пе играју, а ови иду те Клокопани, воћем, ч. impf, perpot. трле; кад се не погоди у коња, не sprubeln, bervorrausden. го клис падне даље од коња него блокдчика, f. Die Pimperoup, staphylаа шшо је далица дугачда, онда она pinnata Linna

[ocr errors]

cens.

ма

2

паф е 2. Pide Кмешов

Клокочиков, ва , вo, bon pimperпив, кључ, т. 1) bir &фlüfe, claris. 2) все e staphylea pinnata.

Haten, zum Heuraufen, uncus foeno Клондчиковина, f, бав фоlѕ bei Pims. extrahendo. 3) das Hervorwalende des pernuf, lignum staphylene pinnatae siebenden oder überhaupt sprudelnden Liun.

Baffеrе; избија кључ. 4) бie &rünt. Клімпів, ва, въ, vide Kдемпав.

mung des Flußes, curvatura fluminis Клдниtiңсе у имce, y, z, impf. кога, (као ни код Кладова). cf. крајина

Hall Hera, einen (etwas) meiden, vito, Неготинска. 5) град у Брцеговини. Клонути, нед, у. pf, fіntеn ; labor, Кључаница, f. Der Riegct, pessulus. inclinor.

Кључање, п. Рав віебеп, "аufbauen, Kióiba, f. eine Art Falle für die Kleinen *aestus.

Vögel (z. B. Meisen) meist aus einem KByyao, wana; A0, fiedend, buflicus :

Kürbis gemacht, decipula avicularum, полио га кључалом водом. Клоцање, а, ба Snieфen, #nieren, Кључар, т. per BefФfieffee, claviger, frendor.

(in den slöfteen) Клоцапи, ам , v. impf. Enigren,

кључарев, ва, о, 1 ее BelФttefеев, Клоцн уши, нем, т. pf,

frendo.

Кључаров , ва , вo, Johavigeri. Kayna, f die Bant, scannum. Кључарски, како, 1) BefФliejern it. Клу пица, dim. 8. клупа,

gen, clavigerorum, 2) adv. wie ein Bes Клунко (gen. pl, клубака), . Все Snaut schlieffer, more clavigeri: (Suaul) glomus.

Кључали, чa, y. impf. н. п. вода, Клупче, чета, п. vіdе клупко.

len , aestuo. Клупчић, m, dim. у: клугіко.

Кључић, ш, dim. , ључ, Kbakab, Ba , BQ, an der Hand verftüm. Kmêm, mn der Aldermann (3), honestas melt, manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по KDáko, m. ein an der Hand verstämmaet: два, по при (у великим селима и ter, manu mutilus.

Више) кмета : Кнез се мора с њиКљасні, па, пo, yidе кљакав.

као са старјешинама сеосКљување, д. Бав piden per penne, mor Ким, договарати за свашто. sus gallinae.

Кметица, f. Die Traи рев кмен Кљувати, љујем, т. іmрt. piden, ba. kmeti. , den, rostro tondo, mordeo,

Кметов, ва, во, бев кметi, tmeti, Кљуверина, f. рђаво кљусе, беr @aut, Кмеловање, бав Жnetfepn, honor caballus. cf. курада.

kmeti. Кљук, m. Die gerbrütten. Хrauben, uyae Кметовали, птујем, т. impf. 2) поcompressae.

првене кукурузе, или другу какву Кљукање, р. дав ©topfen, fartura, sa nompy, entímeiden, abschagen, aestiginatio.

mo litem. 2) befehlen, den Heren {pic: Кљукаши, ам, у. impf. н. п. rуску, Теп: немој ти мени пту кментовали.

die Gans stopfen, farcio, sagino. Кметовски, кa, кo, Ben Smeten eigen, Kbyh,, m. der Schnabel, rostrum.

kmetorum. ginis genus.

ски. 2) аdу. ,

Uit, more Кљунамі, па, пo, gefфnäbelt, rostratus,

kmeti. Kdynuk, m. dim. das Schnabelden, Kua*, Art Färbepulver für die Baare, rostellum.

fuci genus. Кљунути, нем, т. pf. piden, rostra Кнегиња (говоре и ќњетиња), f, i) не

Frau.des fines, uxor knezi. 2) Frauens KbycâA, f. (coll.) die Pferde (als Gats name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињин, на, но, беr кнегиња, knei Kvýca, cema, m. das Pferd (die Gat uxoris, tung), equus.

Кнежев, ва, во, Вев Жnefen, кезі. К», вина, 1. augm. p. кљусе.

Кнежење, п. баt &ne s rufen, appellaКљуцало, m. per pader, Pider, qui tio knizi vocabulo.

cultro, securi tаndіt: Стани ми кљу. Кнежина, f. бав Webiet еіnев &nеfеnt, Ijano, sagt die Mutter zum Kinde, das provincia knезі: у Србији је свака

mit dem Messer auf den Tisch badt. нанја раздијељена на неколике кнеКљуцање, п. dim, p. кљување.

жине, н. п. Мачва је једна кнежи. Кљуцали, ам, y, dimə p. кљувати.

на Шабачке наије, оцерина друга Кљуцкање, п. vіdе кљуцање.

а Tавнава трећа; нако су кнежи Кљуцћапи, ам, vide куцати. не! Зворничке нанје Јадар, Рађеви. қуцнутии, нем, dim.- . кљунушit, на и т. д. За владања Приога Бор

[ocr errors]

1

peto, tundo. .

но ,

се

Воли

[ocr errors]

као

JIMO

knja бно је по један војвода у Књижарев, ва, вo, vidе књижаров. сваној кнежини, тако је, н. п. Књижарница, f. Die Subanoung uns Стојан Чупић био војвода у Мач die Buchbinderen, oflicina libraria. ви, Милош Стоићевић у Поіцерин. Књижаров; ва, во, в књижар, liйн и пд. Кнежине се опет раз

brarii. дјељују на срезове (cf. срез). Књижеван, вна, literarisch, gelehrt, „Он Турчину не да у кнежину,

eruditus. „Кад Турчина у кнежини наве Књижевник, m. Ber giteratot, ter Bet Кнежиши, им, v, impf. аlѕ Жnes tіtus lehrte, eruditus, literatus. liren, appello knezum.

Књижелина, f. augm. р. Киьига. Кнежиписе, имce, v. г. impf. Ліф хит Књижица, . Рав Вііфlein, libellus. Жnев тафеn, fth piefen Xamen an• Књижурина, f. vіdе књижeтина. maßen , arrogare sibi kuesi dignita- hv, kofa, 1) wer? quis ? 2) wer, qui; tem.

ko wmo na, nach Belieben, ut lubet, Киёз, m. 1) Surft, princeps , н. п. Кнез utruin praeplacet (iprüch mörtlich, feit

Лазар. 2) кнез вилајетски, обор Bee 2netoote). Србљи приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у Ер како је некакав Турчин код Нијемацеговини и војвода), лі. ј. по ца у ропству ранио зими свиње, главар над једном кнежином (или па ўсуо вруку мету у корито ; кад над читавом наијом), Der #nев, свињче опржи, а оно пошрчи кезus. Такови кнезови понајвише бржебоље са сурлом у снијег , он(особило поЕрцеговини, куд се ни да Турчин помисли да оно јесу претресали због ратова) има снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе ш II ола. рамлије, као што су н. п. сад Коб, f. сусреп, бie Begegnung, осКараџићи у Дробњацима, cursus: добра ноб (говоре по краЗимоњићи у Гацку,

јини Неготинској кад се срету су били Рашковићи

у двојица). Старом Влау, и Карапанци- коба , f. Һур. . кобила. ки украјини Hero пп инској. кобасица, f. Pie 23urft, farcimen, boТаково кнештво остаје од оца tulus. сину:

Кобасичар, m. 1) Ser Surft maфer, far „Кнеже Јањо од Сријема главо! tor. 2) der Liebhaber von Würsten, „Колико ми имаде година?

amans farciminum. (питао некакав паша Бијоградски Кобасичарев, ва , во , бев кобасичар, Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кобасичаров, ва, во 7 fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски larii. (као шпіо су сад сви у Српјему, кобац, пца, m. per Sperber, nisus.

Вачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorfriф. Кобацање , p. Bas Carren mit Ben jüə ter, Dorfschulze, magister vici.

Ben, strepitus pedum, Кнезовање, н. дав Жne&feri, imperium Кобацаписе, амсе ,

V., t. impf. mit knci babeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнезовапи, зујем, v. impf. Жnев fton, Кобељање, в. дав 23&ljen, Xolden, impero ut kuezus.

volutio. Кнезовски, ка, но, 1) Enejif, knea0- Кобељапи, ам, v. impf. eplen, volvo.

runi, 2) adv. wie ein khez, more knezi. Kobuna, f. 1) die Stute, equa. 2) y Кншіпво, п. das Finesthum, kuezi

кашнчаре воденице она гредица , dignitas.

ішло на њој стоји коло. 3) vide Кненичић, т. dim, . Кнез.

Кобилица 2. Књёснња, f. vіdе кнегиња.

Кобилстина, f.

augm. p. кобила. Књежење, и. дав 27iene niamen sum Кобилин, на, но, беr еtute, equae.

Weinen (österr. das Raunzent). Кобилица, f. 1) dim. 2. кобила. 2) да Књезншнсе, имce, y. г. iinpf. Riene Brustbein der Vögel, os sterni avium.

niachen zum Weinen (österr. raunzen). Koonsâ riaca, f. ein Berg in der Hers Књига, f. 1) Оer Brief, literae, episto. zegowina.

la. 2) дав Виф, liber : дали дијетпе Кобиљи, ља, ље, беr Ctute, equae. на књигу, 3ит Ctutieren ; изучио Кобиган, им. v. impf, кога, п. ј. слуКњигу, yat gаn аuѕ ftuciert.

ІІІІІІІ. Кіоме да га неслане, реп Књигоноша, m. Der 3riefträger, tabel, Untergang abnden, praesagio interio

larius. Књижар, m. Ber Зифbözber ипр 25иф : „Свии су коњи зорцу позобали, binder, librarius,

2,4 мој доро није ни накнуо:

[ocr errors]

nae.

ник

„Ногам бије, а уттима спириже ,

остао код куће ; Код воде. 2) код „Често гледа.- на Кошмац планину: новаца гладује; код коња иде пје„Или коби мене, или себе

шице; код жене иде неопран и Пі, д. Кобљење, р. бав 2;nen, praesagitio. Кодо пе (н. п, куће), tatt код ме, Ков, т. 2) коњски, бав @erät, sum bei, ad.

ФfеrѕеbеfФlagen. 2) косни, бав Ве. Кожа, f. :) bie Saut, cutis. 2) ба tätзum Dengeln per Cenfe. 3) агенс Fell, pellis. 3) das Leder, corium. . ки, vidе уковица.

Кожан, жна, но, поп кожа, соriaceus. Kòba, f. der Schopfeimer, urceus.

Кожење, р, дав Berfen Der 3iege, parКована, f. Stauentiamt, nomen femi

tus caprae,

Кожешина , f, augm. p. кожа. Кованлук* (кованлун) m. vіdе уља- Кожина, f. (у крајини Неготинској)

vidе кожа. Кованција*, беr ѕinenwärter, Кожица, . dim. 2. кожа. apiarius.

Кожу, жуа, m. per pcli, vestis pellicea, Кованцијин, на, но бев Bienenwar: pellis villosa. ters, apiarii.

Koxyap, m. der Kirschner (Pelger), pellio. Кованцијнка, г. pie Srav Beg Biеnец. Кож уарев, ва, во, рев резеrѕ, pel. warters, uxor apiarii :

Кожуров, ва, во , lionis. „Да субаше љубе кованцијнке, Кожурина, f. vіdе коженина. „A aнције младе спанарице

Кожурица, f. діе bаutförmige Bфаlе. Ковање , п. Рав ефntебеп, сuѕiо. - oder Rinde (3-6. des pede, de Apfels) Ковали, кујем, - у. impf. fфтіебеп,

cortex. cudo. 2) коња, бав Рfero befФlagen, Кожушина, f. augm. 2. кожу. munio pedes equi soleis ferreis : Кожушчић, m.

dim.

р. кожу. „Бе јунаци коње кују

Коза, f. Die Siege, сарга. Koba', m. der Somied, faber, Козар, ш. беr siegenbirte, caprarius. Ковачев, ва, зо, бев ефniepes, fa- Козара, f. Bеr рlаѕ, mо bie giegen ge» bri.

fdhlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, f. .) бie Wifenjpine, stri- Козарев, ва, вo, vide козаров. сturae ferri. 2) augm, p. Ковач.

Козарина, f. дав Зіеgеngelo (für деп Kobaynya , f. die Soiniedin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro capra pascenda. „Ковач кује, ковачица преде

Кознрица, f. .) беr giegenital, stabu-. Ковачки, кa, кo, 1) беr &фmiebe, fa lum, 2) die Ziegenhtrtin, capraria.

brorum. 2) adv.inach Art, eines Somies Kosápos, sa, Bo, des Ziegenhirten, des, more fabri.

caprarii. Ковачница, f. Die ©фmiece, fabrioa Козарски, кa, кo, 1) беr Siegenbirten, ferraria, ,

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegen: Ковиљ, m. (млоти говоре Ков #ље),

birt, mоrе caprarii ; говори козарски, 1) намасмир на лијевом бријегу

cine Art Rothmelfф : крдокрђи крмеДунава (близу Карловаца). 3) село крни, п. ј. дођи мени ; Крдокрнеблизу пог намастира.

крси крвокрде, п. ј. донеси воде KOBêbe, n. stipa peunata Linn.

и т. д. Лепа Пава у Ковиљу спава,

Козин, им, impf. werfen, pario „њој се Раде кроз ковиље краде - (oun der Ziege). Ковница, f. Die Künse (бав 22 взраив), Козинсе, гисе, v, impf, perfea (bon moneta.

der Ziege) pario, Коврчасці, ма, пo, trans, crispus..

Козица, f. dim. 2, коза, Коврџак, m. bie cylinorifфе ие ее Козја брада, f. Ver Зовбаrt, trago

Manner in Bosnien, mitra cylindrica pogon pratensis Linn. virorum,

Козја пица (и пичица), f. delphinium Ковча , f. Sав феftel, fitbula.

consolido Lion. Ковче, f. pl. pie peftet, tibulae.. Козјевина, f. Da8 3iegenfeifф, саго Ковчег , m. (у Крц.) Die Site , krube, caprina. arca, cista.

Козјќ, зја, зје, 3iegen 3, caprious. Ковчежић, m. dim. p. ковчег.

Koja, m. (Рес. и Срем.) vide Kojo. Ковчица, f. dim. ковча.

Којадико ! припијевасе bешто упjесКогод, когагод, (Рес, и Срем.) vide мама, н. п. кого).

„сі! колико је уз море градова, Korok, Korarok, (Epy.) wer immer, quis

oj! којадико уз море і градова, quis, Код, 2) bei, apud; сједи код мене; oj} којадио јунак долазио

„7 ,

Којаснутисё , немсе, т. г. рт. п. fe. бенија, а у сриједи мало шупља ;

feu lassen, grüßen, praetoriens sa па кад се стане мотами на молно. Juto.

вило, онда се почне изнутра. 3) Kojeuma, кojeчeгa (и којешта), al. читава језгра из ораа, per ganje

lerley, wat immer, varia, quidquid Nußlern, nucleus integer. in buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву, Који, која, које, wеlеr, quі.

па падну обадва на ребра пако, којнгод, којагод, којегод, (Рес, и да се не зна који је кога оборио, Срем) vide кojигођ.

онда се каже: пали су кокошке . Којигоф, коjаrов, којего), (Ерц.) Wet gleich fallen (im Ringen), ohne Ents immer, quicunque, quisquis.

scheidung; daher der Sainpf von neuema којиму драго, којега му драго , фее angeht, aequaliter. immer, quisquis.

Кокошчина , f. augm. p. кокош. * Kojo, m. (Ерц.) Бур. р. Коста. Kona, n. pl. der Wagen, plaustrum.. Којчин, m. Rannіnаmе. , nomep yiri. Кола, f. hyp. 6. колач: да ти мајка Kдка, f. hypə p. кокош. Види моја ока, умијеси колу (жене говоре ћеци).

ke се пече кока. Нека је идка шарена, Колајна, f, бав Хераіloit, grоffе bеnе. па макар и не снијела јајепа (п. ј. münze, numus memorialis major. нека је лијепа (жена или ђевојка), Колалом лалом! припијевасе на бапа макар ништа не знала).

6hhama, ein Refrain der Wochenbett s кокало, m. per ко fagt, qui protulit ко : Lieder, vox acciui solita iu carminibus А. Ко је то рекао ?

ad puerperas. Б. Кокало (оu fe162).

Колан*, m. er Cattelgurt, cingulum Кокан, т. 1) in dem Sprichworte: ne

sellae equariae. ма кола без кокана, дав іt babei Колар, m. Der Bagner, plaustrarius. unentbebeli, hoc carere non possis. 3) Коларев, ва , вo, vide ноларов. cf. чалабрцнути.

Коларница , f. Die 9Bagnetey, Bert. «Кокање, в, дав Braten (Xoften) бев stätte des Wagners, ollicina plaustra

Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae ria. . mais Linn.

Коларов, вa вo, Вев Bagners, plau. Кокати, ам, v. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (den Kukuruz), torreo.

Коласп, па, то, шарен за кола, Кокица , f. 1) dim, p. кока. 2) geriftete rundgeflect, maculosus:

Kula ruzkörner, grana zeae mais tosta. у скуп свилен коласпе аздије Коколі; ш. 1) бав ®adern per penne, Колац, коца, m. Der Pflot, pfa), garritus gallinae. 2) (cm.) vide nje palus.

Konâu, m. 1) eine Art radförmiges Brot „Куд с' не чује вaшке ни кокопа panis genus. 2) ein kleiner Laib Bret, Кокопање, п. баѕ аtеrn, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Geles Коколами , коћем, т. impf. gačern, genheit des Badens, initbädt. 3) ein garrio.

Laib Brot bei fenerlichen Gelegenheiten, Кокон итисе, имсе, т. г. impf. ftolie н. п. крсни колач; зла колача ! ret, wie ein Фchn, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на гла. lus.

ви као колачић (по Србији и по Босни Кокош, f. Die penne, g 1lina.

за капама), cine Art Kokonap, m. 1) der Bühnerftaa, gal Schmudnadel, Haarnadei, acus.

linarium, 2) Per. Subnermann, . galli- Колачи, m. p. кад опіиду, просцnarius.

да прстенују ћевојку (већ иси Кокошињак, m. а) беr ѕuрреritаl, gal прошену) и да уговоре кад ке је воlinarium. 2) der Hühnermist, stercus дипи, онда се каже (на неким мјеgallinaceum.

спима, као н. п. у Јадру): опи. Kohoruњи, ња, њe, upners, galli

колаче (нки fемо

колаче ; били „мо на колачима и Кокошница, f. dim. p. кокош.

п. д.); на неким мјеспима говоре : Коколији, шја, шје, уide кокоши о Пін ішли на прстен, на неким

на уговор, а на неким на јабуКокошка, f. 1) і. 4. кокош. 2) ein ку (на неким мјестима, као н. п.

Knäuel rohes Garn, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прстен, crudorum: мотипа пређу на кокошку; па на јабуку, па на уговор). намотала велику кокошку.

Ова Колачина , f. augm. р., колач. кокошка није округла, као друго колачић, m. dim. p. колач. клупко, него је дугуљасша као лу. Колачићи, m. pl. cf. ушпипак.

пао :

носе

және

цли

на

на

naceus.

[ocr errors]
« PreviousContinue »