Клинчић, m. dim. 9. клин. Клинчорба, f. діе Nagelfuppe бer Xnel. Dote, jusculum claveum (?). Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогођ да једе, а она му казала да не ма ништа у кући за јело; онда солдат рече: „А ти дај ми барем тигањ и мало воде, да начиним клинчо р6 у." Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру ; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) ще је посоли; кад вода узаври, он заиште мало брашна (баба му да и то: само да види од чуда каква ће то бити клинчорба) те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно јаје, ше и њега разбије у онај скроб ; онда заиште још мало масти те оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе. Клип, т. діе Maisähre, spica zeae: дај ми једну врећу клипова; продао кукурузе у клиповима. a Клипак, пка, m. ein Solprügel, fustis (minor); теглишисе клипка (с ким), ein Spiel. Kanc, m. 1) das Hölzchen, das in dem nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. 2) das Spiel felbst. y игри клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола штапа), клис (дово мало краће од чеперка, зађељано са свечетири стране) и толица (шумната грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се ватају у штап која ke страна играти, онда ударе коња у земљу, па један, од стра не они што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) ҹувају по далеко спрлицама и прле (т.ј. сметају клис да не иде далеко, и гледају не били га како уватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста ђе падне клис) у коња; а онај, што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис доћера ближе коња, него щто је палица дугачка, или кад га утрле (ш. ј. увате док није пао на земљу), онда они, што су трлили, дођу те играју, а ови иду те шрле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај мјери палицом од клиса до коња, и колико буде палица, онолико броји коња. Кад већ изиграју онолико коња, у колико су погодили да се играју, онда им (онима што трле) баци клис трипут с коња, па прислони палицу уз коња те је они обарају клисом; ако и у та при пута не умрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци последњи пуш, опет из руке, јалицу: па онда ђе падне клис, онђе узјашу ови оне што су надиграни, и зашу и до коња. 3) сі ne Art Dachschindel (für Kirchen), scitulae genus. Клисање, п. дав Клис - fpielen, ludi genus. Клисатисе, амсе, v. r. impf. игратисе клиса, lig. fpielen, ludo клис. Клисити, им, v. pf. baber fpringen (wie ein ), exsilio: клиси лисица испод кладе. Клисница, f. дав $mißen (3. В. дев Wolfs, Fuchses) vor Schrecken, cacatio prae metu. Kлncура, f. 1) der Bergpaß, die Klissura, 2) nom. propr. (у Бугарској?): „Уз Клисуру испод Качаника Клићи (говорисе и кликнути), кликнем, v. pf, rufen wie bie Bile, clamo ut dryas : „Кличе вила из горе зелене Kлnчa, f. der Keim, cyma. Кличав, ва, во, човек, ber anfängt, graue Haare zu bekommen, incanes cens. der Кличевац, вца, m. 1) ein Berg bei Baљево. 2) ein Berg an der Drina : „Са Кличевца од града Костура Кличица, f. dim. v. клица. 3) Кличевац, село у Браничеву. Кличо, m. човек који је кличав, grau wird, incanescens. Клобук, т. діe Blafe дев еденден fers, bulla aquae bullientis. Клобук, т. 1) діе Тüße (Hut ofne Ясетре). 2) град близу Црне горе: „Љута гуја Щеовић Османе „Из Клобука града бијелога — . Клобучина, f. 1) augm. 9. клобук. 2) ber Fils, coactile. Клобучић, m. dim. у. клобук. Клокош, m. baš Beräufф бев Бегрока. fprudelnden Wassers, sonus aquae scaturientis. Клокотање, п. дав Бесoorgurgeln bet Waffers, scaturitio cum strepitu. Клокотами, коћем, v. impf, hervote fprudeln, hervorrauschen. Клокочика, f. bie Dimpern, staphylea pinnata Linn. Клокочиков, ва, во, son pimpeспиß, Liun. Кломпав, ва, во, vide клемпав. или чега, einen (etmas) meiben, vito, Клонути, нем, v. pf. finten, labor, inclinor. Клоња, f. eine Hrt Falle für bie Fleinen frendor. Клоцати, ам, v. impf.1 Кључ, т. 1) ber oluffel, clavis. 2) ber Кључао, чала, ло, Педенò, bulliens : KAO Hymn, Nem, V. Pf. Enirren, frendo. Kyuapo, Ba, 30, Клупа, Г. діе Bant, scamnum. Клупко (gen.pl, клубака), п. bernaul Клупче, чета, n. vide клупко. Кљако, m. ein an ber Sand verftümmel Кљаст, та, то, vide кљакав. Кљувати, љујем, v. impf. piđen, ba den, rostro tundo, mordeo. Кљуверина, f. рђаво кљусе, деr Saul, caballus. cf. курада. Кљук, т. діє зегòrüten Erauben, uvae compressae. Кљукање, п. даš topfen, fartura, sa Кљукати, ам, v. impf. н. п. гуску, Кљунат, та, то, gefnäbelt, rostratus, rostellum. Кљунуши, нем, v. pf. piden, rostro Кљусад, f. (coll.) bie pferbe (als Bat= Кљусина, f. augm. у. кљусе. [lir, claviger clavigeri ф, Кључарски, ка, ко, 1) Blit Кључић, m. dim. у. пључ. Kмem, m. der Aldermann (?), honestus Кметов, ва, во, без кмет, kmeti, kmeti. ђија био је по један војвода у сваној кнежини, тако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у Мачви, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине се опет раздјељују на срезове (cf. срез). „Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе Кнежити, им, v. impf. als Knes titu liren, appello kneзum. Кнежишисе, имсе, v. r. impf. fi um Япев тафеп, і дієfen Патеn аn. maßen, arrogare sibi kuesi dignita tem. Киёз, m. 1) ürft, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез вилајетски, оборкнез, башкнез, белики кнез (у Ерцеговини и војвода), т.]. поглавар над једном кнежином (или над читавом наијом), ber Киев, клезия. Такови кнезови понајвише (особито по-Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се бефатлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку И као ито су били Рашковићи У Старом Влау, и КарапанџиКи у крајини Неготинској. Таково кнештво остаје од оца сину: сеоски „Кнеже Јањо од Сријема главо! "Колико ти имаде година? (питао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез (као што су сад сви у Сријему, у Бачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorftim. ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. дав nešen,imperium knesi babeo. Кнезовати, зујем, v. impf. Rnes fen, impero ut kueзus. Кнезовски, ка, ко, 1) fneif, knеsorum, 2) adv. wie ein кнез, more knезі. Кнештво, п. Dae Knesthum, kueçi dignitas. Кнешчић, т. dim, у. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, п. даš Miene mahen зит Weinen (österr. das Naunzen). Књезитисе, имсе, v. r. impf. Miene madhen jum 23einen (öfferr. raungen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, episto13. 2) дав Виф, liber: дали дијете на књигу, зum tubieren; изучио књигу, bat gang ausfluviert. Књигоноша, m. ber Briefträger, tabel, larius. Књижар, m. ber ифрäнде ин 23u= binder, librarius. Књижеван, вна, но, literari, geleßrt, eruditus. Књижевник, m. ber literátor, ber Be lehrte, eruditus, literatus. Књижетина, f. augm. v. књига. Књижица, f. baš Bühlein, libellus. Књижурина, f. vide књижетина. Ко, кога, 1) met? quis? 2) wet, qui; ко што ла, паф Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (sprüchwörtlich, seit ber netbote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропсіпву ранио зими свиње, па усно врућу мећу у корито; кад ce свињче опржи, а оно потрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно Воли снијега, него меће, па рече, „Ко Кобац, пца, m. ber Sperber, nisus. Кобацање, п. даз harren mit den ü Ben, strepitus pedum, Кобацатисе, амсе, v.. r. impf. mit den Füßen scharren, strepo pedibus. Кобељање, п. дав 23älzen, Roden volutio. Кобељати, ам, v.impf. tolen, volvo. Кобила, f. 1) bie Ctute, equa. 2) у кашичаре воденице она гредица, ішто на њој стоји коло. 3) vide кобилица 2. Кобилетина, f. augm. v. кобила. Кобилин, на, но, der Stute, equae. Кобилица, f. 1) dim. 9. кобила. 2) да Brujibein ber Bögel, os sterni avium. Кобиља глава, f. ein Berg in der Her zegowina. Кобиљи, ља, ље, der Stute, equae. Кобили, им. v. impf, кога, ш. ј. слу типи. Коме да га нестане, деп Untergang ahnden, praesagio interi tum: „Сви су коњи зопцу позобали, „А мој доро није ни шакнуо: Кованџија*, m. ber Bienenwärter, apiarius. Кованцијин, на, но дев Bienenmår= ters, apiarii. Кованцијнка, £f. Die Trau bев Bienen. marters, uxor apiarii : „Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. дав фтіедеп, cusio. Ковати, кујем, v. impf. f$фтіеден, cudo. 2) коња, дав Wierð beflagen, munio pedes equi soleis ferreis : „Ђе јунаци коње кују Koвâu, m. der Schmied, faber, Ковачев, ва, во, дев bri. фітіедев, fa Коврчаст, та, то, fraus, crispus.. Ковча, f. бав Deftel, fibula. Ковчежић, m. dim. у. ковчег. Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis. Код, 1) bei, apud; сједи код мене; остао код куће; под воде. 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице, код жене иде неопран и т. д. Кодоме (н. п. кућс), ftatt код ше, bei, ad. Кожа, f. 1) bie Daut, cutis. 2) ba Fell, pellis. 3) das Leder, corium. Кожан, жна, но, bon кожа, coriaceus. Кожење, п. дав Berfen ber Biege, partus caprae. Кожешина, f. augm. 5. кожа. vide кожа. Кожица, f. dim. у. кожа. Koxyap, m. der Kürschner (Pelzer), pellio. cortex. Кожушина, f. augm. 9. кожу. schlachtet werden, macellum caprarium. Козарев, ва, во, vide козаров. Козарина, f. bas Biegengelo (für den Sirten), pecunia pro capra pascenda. Козирица, f. 1) ber iegen, stabu-. lum, 2) die Ziegenhtrtin, capraria. Козаров, ва, во, деš Siegenbitten, caprarii. Козарски, ка, ко, 1) ber Biegenirten, caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegenbirt, more capraгіі; говори козарски, eine Hrt Hothmelich: крдокрђи комекрни, т. ј. дођи мени; крдокрне коси ковокоде, ш. ј. донеси воде и т. д. Козиши, им, v. impf. werfen, pario (vun der Ziege). Козитисе, зисе, v. impf. werfen (von der Ziege) pario, Козица, f. dim. у. коза, Козја брада, f. ber Добbart, tragopogon pratensis Linn. Козја пица (и пичица), f. delphinium consolido Linn. Козјевина, f. Das Biegenfleifh, саго caprina. Козји, зја, зје, Siegen, caprinus. Која, m. (Рес. и Срем.) vide Којо. Којадико! припијевасе ђешто у пјес мама, н. п. „Сј! колико је уз море градова, Ој! којадико уз море, градова, „Ој! У сваки сам јунак долазио, Ој којадико јунак долазио Који, која, које, welmer, qui. Којигод, којагод, којегод, (Рес. иСрем.) vide којигођ. Којигођ, којагођ, којегођ, (Ерц.) wet immer, quicunque, quisquis. Којиму драго, којега му драго, wer immer, quisquis. Којо, т. (Ерц.) һур. 9. Коста. Којчин, т. Тапивате, поmen viri. Кока, f. һур.. кокош. Види моја ока, ђе се пече кока. Нека је кока шарена, па макар и не снијела јајета (т. j. нека је лијепа (жена или ђевојка), па макар ништа не знала). Кокало, m. ber ко fagt, qui protulit ко: А. Ко је то рекао? Б. Кокало (ди 16). Кокан, m. 1) in bem Spri#worte: не ма кола без кокана, дав іf Dabei unen behrlich, hoc carere non possis. 2) cf. чалабрцнути. .Кокање, п. дав Braten (Köften) дев Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae mais Linn. „Куд с' не чује вашке ни кокота Кокотање, п. дав Badern, garritio. Кокотати, коћем, v. impf. gađern, garrio. Кокошитисе, имсе, v. г. impf. fo ren, wie ein Pabu, superbio ut gal'lus. Кокош, f. bie Senne, gallina. KоRomâρ, m. 1) der Hühnerstall, gallinarium, 2) ber Sünnermann, gallinarius. Кокошињак, т. 1) ber Sühner tau, gal linarium. 2) der Hühnermist, stercus gallinaceum. Кокошињи, ња, ње, üner, galli naceus. Кокощица, f. dim. у. кокош. њи. Кокошка, f. 1) і. q. кокош. 2) cin Knäuel rohes Garn, glomus filorum crudorum: мола пређу на кокошку; намотала велику кокошку. Ова кокошка није округла, као друго клупко, него је дугуљаста као лу. беница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на моловило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из орaa, ver ganje Nußtern, nucleus integer. Кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну обадва на ребра тако да се не зна који је кога оборио, онда се каже: пали су кокошке. gleich fallen (im Ringen), ohne Ents scheidung; daher der Kampf von neuem angeht, aequaliter. Кокошчина, f. augm. 9. кокош. Кола, п. pl. ber Bagen, plaustrum.. Кола, f. һур. 9. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. дав Тедаіоn, groffe Dent. münze, numus memorialis major. Колалом лалом! припијевасе на бабинама, ein Refrain ber = Lieder, vox acciui solita in carminibus ad puerperas. Колан*, m. дer Sattelgurt, cingulum sellae equariae. Колар, m. ber Bagner, plaustrarius. Коларев, ва, во, vide коларов. Коларница, f. діе адпечey, Berf. stätte des Wagners, officina plaustra ria. Коласт, та, то, шарен на кола, rundgefleckt, maculosus: „У скуп свилен коласте аздије Колац, коца, ш. der Plod, pfak, palus. m. Колач, т. 1) eine 2lrt rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Bret, den die Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feyerlichen Gelegenheiten, н. п. крсни колач; Зла колача! Колачара, f. игла, што има на глави каб колачић (по Србији и по Босни носе жене за капама), eine let Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, pl. кад опиду, просцда прстенују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре кад ће је водити. онда се каже (на неким мјестима, као н. п. у Јадру): отиШли на колаче (ићи ћемо колаче; били смо на колачима и т. д.); на неким мјестима говоре: отишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). Колачина, f. augm. у., колач. Колачић, m. dim. v. колач, Колачићи, m. pl. cí. уштипак. на |