Page images
PDF
EPUB

Колачки, adv. mie einen Vfakt (in bie
Höhe heben, und niederpflanzen, im
Ringen), ut palum defigo.
Колашин, m. град у Ерцеговини.
Колебање, п. baš Shmanten, fluctua-

tio.

Колебашисе, амсе, v. r. impf. fan Fen, vacillo, fluctuo.

Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка.

Коледа, 1. Приповиједају да су отприје ишла момчад у очи Божића од куће до куће, те играла и пјевала некакве пјесме од коледе, т.ј.гопово уза сваку ријеч говорили су коледо! Ја се мало опомињем из такове једне пјесме, како пјевају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да окупају малога Бога: „Да окупам, коледо! "Малог Бога, коледо! ,,И Божића, коледо!

Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Читава коледа (реку и сад кашпо кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf, коледа. Колено, п. (Рес. и Срем.) vide ко

љено.

Коленце, n. dim. 9. колено.

Колёр, m. (Рес. и Срем). vide колијер.

Колечке, f. pl. bie Räber aт Ранде, rotulae aratri.

Колиба, f. òie Sütte, casa. Колибаш, m, ber Quarantänebiener, (eigentlich fer einer колиба yorffeht, н. п. у Земуну), servus publicus qui pestis caussa separatos observat. Колибица, f. čaš Sütthen, casula, Колијевка, f. (Ерц.) діе едe, cunae. Колијер, т. (Ерц.) ber Aragen, limbus collaris (?) frang. le collier. Колик, ка, ко, 1) mie groß, quantus. 2) als groß, quantus. Колико, 1) mie biel, quantum. 2) 0 viel, quantum.

Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коликогођ.

Коликогођ, (Ерц.) 1) foviel immer, quantumcumque demum. 2) foviel im. mer, quamtumvis. Колица, ц. pl. dim. 9. кола. Количак, (количак), чка, ко, augm. y.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Колберта, f. чија реда по говеда, коловрта наврта и т. д. fprchen die Hirten, indem sie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vich von da oder dort wegtreiben soll, formula pa. storum, quís rejiciat pecus.

Колотуре, f. pl. на разбоју оно, о чеМу висе нити.

Колубара, f. Sluß in ber Ваљевска наија.

Колут, т. 1) bie heibe, Burffhei be, discus (wird auch so gespielt, wie der dioxos). 2) der Reif, Ring, orbis, circulus.

Колушање, п. дав pielen mit be
Wurfscheibe, disci lusus.
Колутатисе. амсе. v. r. impf. die
Scheise werfen, discum mitto.
Колутић, m. dim, у. колут.
Колчак *

m. 1) angenähter Fleck, pannus assutus. 2) der Muff, manicae genus. Kobe, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl. mert, pali.

Кољено, п. (Ерц.) 1) дав înie, genu. 2) die Generation (das Gefchlecht), der Stamm, gens: све до девет кољена; девето кољено може се узети; „Проклето му племе и кољено Кољеновић, m. (у Брц.) cin Men von gutem altem Hause, von Familie (кољено), illustri loco natus. cf. племић, оџаковић.

Кољенце, п. dim... кољено 1. Кољиво, u. gefohter išeizen, ber bei bem Todtenmale (Ha дakи) und am Patron. tage (на слави) vom Prieffer geiegnet, und von den Gästen verkostet mirb (triticum) silicernium. Komáд, m. (ò noμpátio») das Stück,

frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) і. е. даß tagliche Brot (Диве Fommen).

Комадање, п. 1) дав Bertüeen, dissectio. ) das Erzürnen, iracundia. Комадара, г ракија од кукуруза, или од Другог каква жита, деr Herobrount. mein, vinum ustum frumentis. Србљи лакову ракију овако пеку: намијесе доста љеба и испеку, па и скомадају у кацу и налију водом;

кад то ускисне и преври, онда пеку ракију,

Комадаши, ам, v. impf. bertüden, disseco in frusta.

Комадашисе, амсе, v. r. impf, fier. 3inen, irascor.

Комадина, f. augm. 4. комад.
Комадић, m.

stulum.

на комидбу, као на мобу, један
другоме, те коме и пјевају и при-
повиједају.

Комилац, миоца, m. ber (Æuturuz=)
Schäler, excorticator.

Комин, m. ber Rauhfang, hornftein,
fumarium, cf. димњак, it. il cammino.

dim. das Stückchen, fru- Komяна, f. 1) die Treber, recremen

Комар, т. (ст.) vide комарац:

„Игра коња комар момче младо Покрај Кошка козје џигерице Комарац, рца, m. діе Лифе, culex, Комарица, f. empis Linn.

Комарник, m. дав Пев, одer der Bors hang gegen die Zudringlichkeit der Müden, plaga ad arceudos culices, Комарчев, ва, во, дег Тие, culicis. Комбост, m. eine Speife von getoh. teu Sauerkraut, cibi genus, e brassica acida: исијечесе кисео купус на проколе па се скува; потом се извади из чорбе те се олади, па се онда залучи бијелим луком (или поспе слачицам), и тако се једе (уз пост). Комендат, m. ber Commenčant, dux. Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него су је потом пренијели одовуд (из Сријема и из "Бачке) писари којекакви; cf. поглавар, управитељ:

,,

Та Јакова" Српског комендата Комендатов, ва, во, деб Sommendanten, imperantis. Комендатски, ка, ко, 1) Commen= danten, imperantum. 2) adv. wie ein комдендат, more imperantis. Комендија, Г. (mit bem Яріпевтив) діе Котодіе, соmoedia.

Комендијаш, m. ber Komöviant, comoedus.

Комендијашев, ва, во, дев Romöbi anten, comoedi.

Комендијашица, f. Sie Котöviantin, comoeda, (mima, mulier scenica). Комендијашка, ка, ко, 1) Fomöðian= tisch, scenicus. 2) adv. fomöðiantisch, scenice.

Комендирање, п. дав Commanbiren,
commando, imperium.
Коменд (рати, ам, v. impf. Pomman.
Diren, (gebieten), impero. cf. управ-

љаши:

,,Прво јесте Лазаревић Луко, "Који Шапцем комендира градом. Комидба, да 246blatten der Rufurugfolben, wobei ein Nachbar dem andern bilft, drmtio foliorum a fructu zeae. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, па послије (код куће, или у пољу на рпи) ноћу иду

tum.2) Oд opaa, die grüne Schale der Nuß, cortex nucis.

Комити, им, v. impf, 1) abblatten, demo folia. 2) auslösen (den Kukúruz)

solvo cortice.

[blocks in formation]

Комоника, f. ber Beifuß, artemisia

vulgaris Linn. (wird in der Batschka als Feuerschwamm gebraucht). Комора, f. 1) (у Сријему, у Бачкој и у Банату) ble Sammer, camera. 2) (у Србији, Босни и Ерцеговини) das Feldführwesen, die Lebensmittel, commeatus: оптишли да носе коморе; још нам нијесу коморе дошле. Коморица, f. dim. v. комора 1. Коморџија*, m. ber Führer eines pa= pferdes, der Packknecht, commeatuum ductor, agaso:

[ocr errors]

И погуби девет коморџија Компа, 1, (у Новом саду) і зähre, ponto.

Комушање, п. баз hälen (der ), excorticatio.

Комушами, ам, v. impf, н. п. орае,
schälen, excortico.
Комушина, f. bie Blätter bes Ruturuza
Folbens nah der комидба, folia zeae
rejecta. cf, ољвина.

Комшија*, m. ber Хафбат, vicinus,
Комшијин, на, но, без Кафбаев, vi-
cini.
Комшијница, f. bie Пафбагін, vi-
Nachbarin,

[blocks in formation]

Конагџија *, ш. ber Quartiermaфег, designator hospitiorum.

,

Конак * m. das Quartier, die Woh. nung, habitatio, hospitium: примио

нас на конак; отишао да готови конак: у владичину конаку. Конаковање, п. дав 26fteigen, Цебек. nachten, pernoctatio. Конаковати, кујем, v. impf. ü ten, pernocto.

Конакчија, m. vide конагџија. Конац, нца, m. 1) ein 3micnfaben, ber Swirn, filum. 2) даß nbe, finis (али се ријешко говори, н. п. щоме не ма ни краја ни конца;

,,Све му каза од краја до конца). Конда (Конда), f. Grauenname, nomen feminae.

Коидија, f. Trauenname, nomcn feminae. Кондир, m. (ст.) ber Beher, poculum: „Кондир вина од дванаест ока „Донеси ми кондир вина

[ocr errors]

од три године Конђа, f. убрадач женски (особито по Шум адији), cine Xrt weiblime Kopfbe. deckung, vittae genus. Коно, m.

(Ерц.) һур. ч. коншија. Конопац, пца, m. ein Stric son Sanf, fuuis cannabinus.

Конопља, f Grauenname, nomen femi

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

equorum.

Коњушница, f. зидине у Поцерини, cf. двориште.

Коњче, чета, n. ein Rößtein, equuleus.

Копан, пна, но, [nelo, ubi solutae Konажа, f. eine hölzerne Schüssel, scujam sunt nives. tula, scutra.

Копање, п. bas Graben, fossio. Копар, пра, m. Dil, anethum grayeolens Linn.

Копати, ам, v. impf. graben, fodio i копати кукурузе, виноград, купус и т. д.

Копач, m. der Graber, fossor.
Копачев, во, ва, без Grabers, fossoris.
Копилад, f. (coll.) pie Baftarbe, spurii.
Копилан, m. cin Cohn außer ber She,
filius spurius.

Копиле, летa, n. ein Rinð außer ber
der Ehe, spurius, spuria.
Копилитисе, имсе, v. r. impf. träh=
tig werden in einem Alter von einem
Jahre (vom Schafe, von der Ziege),
ingravidari aute justam aetatem.
Копилица, f. ein yor ber Beit trächtige

Schaf, Ziege, ovicula gravida ante justam actatem.

Копиљан, m. vide копилан. Konúbeœe, n. das frühe Tragen, ingras vidatio aute aetatem.

Копирање, и. даß Bimmein ber Büt mer, circumreptatio (scaturitio) ver mium.

Копирати, ам, v. impf. wimmeln, scaturiõ. luh ein einziger Burm копира у рани.

Копитњак, m. asarum europaeum Linn.
Копито, п. čer Suf, ungula.
Копкање, n. dim. v. копање.
Копкати, ам, dim. 9. копати.
Копљаник, m. ber lanzenträger (lan=
cier), hastatus.

Копљача, f. bie lane, lancea signifera (?).

Копље, п. діе ganze, lancea, hasta. Послије боја копљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с копља. Копнети, им, (Рес.) vide копњети. Копнина, f. fchneelofer Plag, locus nivibus vacuus. Копнити, им, (Срем.) vide копњети. Копња, f. дав Umgraben, Umhauen дев Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. Колњети, ним, v impf. (Ерц.) [mel. zen, liquesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone). Копоран*, m. cine Urt leibes mit ler. meln, vestis manicatae genus. Копрена, f. (cm.) 2lrt Ringe, annuli genus, (ðie ängerin mußte e nicht

zu erklären): „На руци му копрена од злата ,, С руке скиде копрену од злата, ,,С руке скиде па је мени даде: ,,На ђевојко копрену од злата ,,По чему ћеш мене споменути, „По копрени по имену моме Коприва, f. bie Meffel, urtica. Копривица, f. baš Reffelmen, urticella. Копривњак, т. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); мислим да би се тако звало мјесто, ђе расту коприве; али ја нијесам

чуо:

„Коњ до коња, јунак до јунака, „Од Медњака те до Копривњака Копрцање, п. дав Зарреn, palpitatio. Копрцатисе, амсе, v. r. impf. zappeln, palpito.

Konyн, m. der Kapaun, capo. Копунишисе, имсе, v. r. impf. ffolji= ren, superbio, efferor.

Копуњење, п. Daš Stoljiren, superbitio.

Копца, f. dim. 9. коб :

,, Добра га је копца сукобила Топча, f. vide ковча.

Копче, f. pl. vide ковче.
Копчица, f. dim. 9. копча.

Kopa, 11) die Rinde, cortex. 2) die Rins де, crusta.

Корак, т.
der Schritt, passus.
Коракљај, m.
Корачање, в. baš Schreiten, gressus.
Корачати, ам, v impf. foreiten, gradior,

Корачити, им, v. pf. f$reiten, gradior. Корбач, т. (по Рватској и по Славонији) vide камџија.

Кордован, ш. дав Согдиан=eber, alнta Cordubensis.

*

[ocr errors]

Кордованција m. der Corduan - Fabrifant, alutarius.

Коре, f. pl. н. п. од ножа, или од књиre, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft des Taschenmessers. 3) der Einband, tegumentum.

Корен, m. (Рес. и Срем.) vide коријен. Коренак, нка, m. Бур. 9. корен:

„Заспала девојка дренку на коренку Kорèниmа, f. Fluß und Dorf im Jadar, (с. Грнчара):

„Коренита село и ти ли си? "Да ти није руде од лонаца, „Испод кућа чести воденица, ,,Не 6' се звала село, већ сельште. Корење, п. 1) (Рес. и Срем.) vide коријење. 2) діе Borwürfe, exprobratio. (Epy.) die Wurzel, radix. Kopnjен, m. Коријенак, нка, m. һур. 9. коријен. Коријење, п. (Ерц. - coll.) бі Wurzeln, radices. vide користан. Корисан, сна, но, Kopicm, f. der Nugen, das Gedeihen, utilitas.

Користан, сна, но, дебеійі, salvus: користам ти во, крава.

Kopиma, n. pl. Wald in der Herzegowis
na, saltus in Hercegovina:
„Ударисмо кроз Корита рабна,
„Сва Корита притиснула тама
Коришаст, та, то, ausgehölt, troge
artig, alveatus.

Кориташце, и. даš Zröglein, alveolus.
Корито, п. ber Zrog, alveus.
Кориши, им, v. impf. кога, einem Boro
mürfe machen, exprobro.

Кориписе, имсе, v. г. impf. cinanter
Vorwürfe machen, exprobrare sibi in-

vicem.

Корица, f. dim. 9. кора.
Корице, f. pl. dim. v. коре.
Корјенчић, m. dim. 9. коријен.
Корман, m. baš teuerruber, guberna-
culum. cf. крма.

Корманити, им, v. impf. fleuern, gu

berno.

[blocks in formation]

рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, и он устане опет да довати кокош и погачу да једе, али се оно све (конош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача.

Корњачин, на, но, ter Gilblröte, testudinis.

Корњачица, f. dim. v. корњача. Коров, т, дав Untraut, herba inutilis; не ма га ни од корова. Корпа, 1. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима) vide кошарица. Коруна, f. bie Morana, Coruna flumen: ,,Да почува чардак на Коруни

„Да не прође од Карловца бане Коршов, m. vide крчаг. Koc, m. die Umsel, merula. Koca, f. 1) die Senfe, falx foenaria. 2) bie Saare, capilli. 3) eine 2lrt Berge, montis genus: отишао уз косу; Танка коса, Дуга коса, Мићева коса (у Јадру у Тршићкој планини).

Косана, f. Grauenname, nomen feminae. Косањица, f. dim. 9. коса 3.

Kocam, ma, mo, langhaarig, comatus. Косац, сца, m. 1) ber Mäher, Räber, foenisex. 2) cine ärt Gnfect, insecti ge

nus.

Косач, m. vide косац 1.

Косидба, f. bie Mahò, foenisectio. Косијер, т. (Ерц.) дав Жевenmeffer, faix vinitoria.

Косир, т. (Срем.) vide косијер. Kocumeр, m. (xzooiesos) das Zinn, stan

num.

Косими, им, v. impf. mäßen, meto, foenum seco.

Коситисе, косисе, v. r. impf. н. п. сукно, і abreiben, deteri. Косица, f. dim. . коса. Косише, п. ber Senfenftiel, manubrium falcis.

Косјерево, п. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?). Космај, m. Berg in der Belgraver наија: ,,Мала магла по голом Космају, ,,Са Космаја на Јанкове дворе „Од Космаја гнјезда соколова Косна, на, но, н. п. ков, гладилица, Senfen=, falcis messoriae. Koco, schief, oblique.

Косовић, f. дa junge ber lmfel, pul

rus merulac.

Косовљи, ља, ље, lmfel, merulae. Косово, п. (mit инð оnе поље) дав

Amjelfeld (berühmt durch die Schlacht,

[blocks in formation]

Костријешење, п. (Ерц.) дав ftruppige
Husjehen, hirsutus aspectus.
Костријешитиее, имсе, v. r. impf. дав
Haar sträuben, arrigo comam.
Костур, т. nom. propr, einer Crabt:
"У завади с Нином од Костура
„Са Кличевца од града Костура
Коталац, лца (или котаоца), m. (je-

дни говоре котлац) діеöhlung des Schlüsselbeins, jugulum.

Komao, mлa, m. der Kessel, ahenum. Komap, m. 1) der Zaun um den Heuschober (um das Vieh abzuhalten), sepimentum circum metam foeni. ́ 2) vide Котари:

}

„Бјежи млада бијелу Котару — Котаранин, m. Котарац, оца, т. "Доке твоји Котарани дођу "Ал не гледа Котарац Јоване Комари, m. pl.

човек из Копіра:

[ocr errors]

„Је си л3 чуо Латинско приморје, ,,Код приморја ришћанске Котаре Спојан оде у равне Котаре Кошарица, f. ber Korb, corbis. Кошаричица, f. дав Котвhen, corbula. Котац, коца, m. ein fleiner Stal für

Lämmer, Zicklein u. dgl., stabulum parvum. Плети котац, као ти и отац. Котити, им, v impf, werfen (con der Hündin, Kake), pario.

Комитисе, имсе, v. r. impf. merfen. pario.

« PreviousContinue »