Page images
PDF
EPUB

коло

љено.

nus

Könarkú, adv. wie einen Pfahl (in die геоnеп, н. п. прво коло, друго Höhe heben, und niederpflanzen, im

и т. д. Ringen), ut palum defigo.

Коловођа, 1) деr аnführer im kolotani, Колашин, т. град у Ерцеговини. choragus, 2) fise der Unführer über: Колебање, п. бав сфwаnten, fluctua haupt, dux, choragus, tio.

Коловоз, т. пуш куда иду кола, бав Колебаписе, амce, y, r. impf. fфwana Geleise, orbita. ken, vacillo, fluctuo.

Kònospam, m. der Wasserwirbel, vor. Колевка , f. (Рес, и Срем.) vidе коли tex. јевка.

Коловрпа, f. чија реда по говеда, Коледа ,f. Приповиједају да су от

коловрша наврта и т. д. fprehen прије ишла момчад у очах Божића die Hirten, indem sie, einander zähs од куће до куће, те играла и пје. lend, durch diese Art los entscheiden, вала некакве пјесме од коледе, wer von ihnen z. B. das Vieh von da ш. јгопово уза сваку ријеч говорили oder dort wegtreiben soll, formula

pa. су коледо! Ја се мало опомињем storum, quis rejiciat pecus. из макове једне пјесме , како пје. Колопуре, f. р. на разбоју оно, о чевају да им краве буду млијечне, да

му, висе ниши. намузу пун кабао млијека, да оку. Колубара, f, Stup in per Ваљевска пају малога Бога:

наија. „Да окупам, коледо!

Konym, m. 1) die Scheibe, Wurfschei. „Малог Бога, коледо !

be, discus (wird auch so gespielt, wie „и Божића, коледо !

der dioxos). 2) der Reif, Ring, orМомчад она, што играју и пје. bis , circulus. вају, зовусе коле, ани. Читава Колушање, п. Зав @pielen mit be коледа (реку и сад кашпо кад Wurfscheibe, disci lusus.

виде млого људи заједно ђе иде). Колупансе. амсе. v. r. impf. die Колеђани, т. p. cf. коледа.

Scheide werfen, discum mitto. колено, п. (Рес. и Срем. ) vidе ко- Колутик, ш. dim, p. колуп.

Колчак*, m. 1) angenähter Sle , panКоленце, p. dim. 9. колено.

assutus. 2) der Muff, manicat Колёp, m. (Рес. и Срем). yilе коли

genus. јер. .

Kone, n. (coll.) die Pfälle, das Pfable Колечке, f, pl. Die Rüser am Pigge, werk, pali, rotulae aratri.

Кољено, п. (Ерц.) 1) бав $nte, genu. колиба, f. дie putte, casa. Konnoâu, m. der Auarantänediener, der tale Generation (das Geschlecht), der

Otamm, gens: све до девет ксље. (eigentlich der einer koanốa vorsteht, на; девето кољено може се узети; н. п. у Земуну), servus publicus qui „Проклето му племе и кољено

pestis caussa scparatos observat. Кољеновић, ni. (у Брц.) ein Renfф Колибица, f. сав ütten , casula, von gutem altem Hauje, von Familie Колијевка , f. (Ерц.) bie 2giege, cunae. (кољено), illustri loco natas. cf. плеКолијер, т. (Ерц.) беr #ragen, lim мић, оцаковић.

bus collaris (?) franz. le collier. Кофенце , p. dim, p. кољено 1. Колик, кa, кo, 1) mie grов, quan- Кољиво, ш. gehoter 233eisea, per bet бет tus. 2) als groß, quantus.

Todienmale (ha Aaka) und am Patron. Колико, 1) wie piel, quantum. 2) fo. tage (на слави) vom priefter gejegnet, wiel, quantum. .

und
von den

Gäjien verkostet Коликогод, (Рес. и Срем.) vidе коли wird (triticum) siliseruium. когоқ.

Комад, т. (то хоррi:to») дав еtud, Коликогођ, (Ерц.) ) fovie іmmеr, fruѕtum. Освом комаду туђа го

quantumcumque demum. 2) soviel im. веда чувати. Дан и комад (н. п. mer, quamtumvis.

има) і. е. Вав taglie Brot (dus Колица, и, pl. dim. 6. кола.

kommen). Количак, (количак), чка, кo, augm. p. Комадатье, п. ) дав Зеrfühen, dis

sectio. 3) das (Grzürnen, iracundia. Колишан (колішан), шна, но, dim. Koмaдaрa, f ракија од кукуруза, или од

другог каква жита, Оer Xero brоuntѕ Kono, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, фгit, vipum ustum e frumentis. Србљи

orbis. 3) der Solotanz, choreae genus. такову ракију овако пеку: намиКо се у коло вапа, у ноге сә узда. јесе достига њеба и испеку. па ис4) die Reifungojeit. . B. der Rücbiye, комадају укацу и налију водом;

с

колик.

6. Колик.

[ocr errors]
[ocr errors]

кад по ускнсне и преври, онда пе на комидбу, као на мобу, један ку ранију,

другоме, те коме и пјевају и приКомадаши, ам, у. impf. Bertühen, повиједају. dissaco jp frusta.

Комилац, миоца, m. pet (Ruturu32) Кoмaдaписе, емсе, т. г. impf, пф ers Schäler, excorticator. zinnen, irascor.

KOMÎH, m. der Rauchfang, Schornstein, Комадина, f. augm. . комад.

fumariup, cf, димњак, іt. il cammino. Комадић, m, dim. Вав Сейффеnt, fru- Комина, f. .) бie Sreber, recremenstulum.

tum.2) OA opaa, die grüne Scale der Комар, m.(сп.) "vide комарац :

Nul, cortex nucis. „Игра хоња комар момче младо Комипи, им, v. impf. 1) abslatten, Покрај Кошка козје цигерице

demo folia. 2) auslösen (den Kukuruz) Комарац, рца, m. Die Rute, culex, solvo cortice. Комарица, f. ) empis Lipn. Комљење, р. 1) бав 26bаttеn, demКомарник, m. Вав Хер, одеr per Bors tio foliorum. 2) das Auslösen, excor

hang gegen die Zudringlichkeit der Müs ticatio.

cen, plaga ad arceudos culices, Комнен, m. Лаппвпате, доmеn riri Комарчев, ва, во , per paйcte, culicis. (pom grіефіfфеn xopynyts ?) Комбост, m. etne &peife on gеtоф. Комненија, f. Зrauenname, nomen femi

teu Sauerkraut, cibi genus, e bras nae (Anna Comnena). siga acida : исијечесе кисео купус Комов , ва , во , opn 3ribern, e recreна проколе па се скува ; потом се mentis. извади из чорбе ме се олади, па К. мовача, f. тіdе комовица. се онда залучи бијелим луком (или Комотица, f, Der Trebeebcanntmein, lora поспе слачыцам), и пако се једе usta. (уз пост).

Комоника, f. Der #efup, artemisia Комендап, m. See Commendant, dux, vulgaris Linn. (wird in der Batfdyka

Ова ријеч није била позната у als Feuers wamm gebraucht). Србији до године iBo4, неге су је Комора , f. 1) (у Сријему, у Бачкој и потом пренијел одовуд (из Сри у Банату) • pie Rammer, camera. јема и из Бачке) сари којекакви;

3) (у Србији, Босни и Ерцеговини) cf. поглавар, управитељ :

das Felöfuhrwesen, die Lebensmittel, Та Јакова “српског коменданта commeatus : отишли да носе комо. Комендаток, ва, во, фев Gomenbana ре; још нам нијесу коморе дошле. ten, imperantisi

Коморица, f. dim. p. комора І. Комендатски, кa, кo, 1), Commens Комерција*, m. Der Subter cineв рад. Dahteil s, imperantin. 2) adv. xie ein

pferdes, der Padknecht, commeatuum комдeндam, more imperantis. KOMéhauja, f. mit dem Rhinesmus) die и погуби девет коморција Komödie, comoedia.

Komna, 'f. (y HOBOM caAy) die Fähre, Комендијаш, m, Der Romöviant, co ponto. moedus.

Комушање, р. бав ефülen (ber 2Ұйне), Комендијашев, ва, во, бев Wombi. excorticatio. anten, comoedi.

Кому шагии, ам, ў. impf, н. п. opae, Комендијашица, f. Sіе Romöviantin, schälen, excortico.

comoeda, (mima, mulier scènica). Комушина, f. Die Blätter бев Жuturu3. Комендијашња , кa, кo, 3) Pomjtiana kolbens nach der KOMH46a, folia zeae

tisch, scenicus. 2) adv. fomödiantisch, rejесta. cf, ољвина. scenice.

Komuwja*, m. der Nachbar, vicinus, Комендирање, п. Пав Commantiren, Комшијин, на , но, бев Хафбаев, yigommando, imperium.

cini, Коменд ірати, ам, v. impf. Po mmanКомшијница, f. Die гаффаrіn, yi

diren, (gebieten), impero. cf. ympal cina. татии :

Комшійјнски, кa, кo, i) пафбаеfіф, „Прво јесте Лазаревић Луко, Комшијски, кa, кo, vicinorus, 9) „Који Шатцем комендира градом. adv. nachbarlich, more vicini. Комидба, дай 246blatten bеr &uturustol- Комшилук *, ш. bie Хафbarfфаft, Wi

ben, wobei ein Nachbar dem andern cinia, hilft, d-nıtio foliorum a fructu zeae. Kóra, f. die Rachbdrin, vicina (hyp. . у Србији понајвише беру кукурузе понијница): с комутинномі, па послије (код ку „Қона кону преко плота звала Ке, или у пољу на рпи) ноћу иду Кона, m. (Рес. и Срем.) ride кoнo

ductor , agaso:

2

nus.

Конагција*, m. Ber guаrtіеrmaфer, de- Коњйц, т. (тос. Коњицу!) 1) din. В. signator hospitioruin.

коњ (сп.): Конак * m. das Quartier, die Wohs „Ја не гледам бавној ноћи доба,

nung, habitatio, hospitium : примио „Ниш” мој коњиц мупној води брода нас на конак; отишао да готови „Или му коњиц орону ? Конак: у владичину конаку.

„Коњ јунака оставио Конаковање, т. дав 26fteige, uebers „На злу мјесту у Косову; nadten, pernoctatio.

„Јунак коњу говорио: Конаковапій, кујем, т. impf. Gettпафа „Ој коњицу добро моје! ten, pernocto:

2) Name eines jnfects, insectí genus: Конакчија, m. vіdе конагција.

3) на гуслама, vidе коњ 4. 4) град конану, нца, m. 1) ein Smirnfaben, Ber у Ерцеговини :

Zwirn, filum. 2) daß Ende, finis (aan „Bet'Турчина Богом побратима се ријетко говори, н. п. поме не „у Коњицу бега Али - бега – ма ни краја ни конца ;

Коњичић,

- m. dim. 2, коњиц. „Све му каза од краја до конца). Коњичкиі, кa, кo, 1) Xetter», equitum : Кенда (Конда), f. Хrauenname, nomen дванаест коњички сапа од Бијо: femivae.

града. 2) adv. wie ein Reiter, equiКондија, f. $rauenname, nomcn feminae. tum more. Кондир, m. (сп.) per Seфer, poculum: Коньокрадица, . Бtt Pfеrѕеbieb, for „Кондир вина од дванаесіп ова — equorum. Донеси ми кондир вина

Коњскій, кa, кo, 2) Фferoes, equips. од три године

2) adv. wie ein Pferd, ut equus. Конђа, f. убрадач женски (особито по Коњски камен, m. Bas Blaupitriol.

Шум адији), cine Art Weibliфе &opfb. Коњувача, f. eine Art depfel, pomi ge

deckung, vittae genus. Коно, ш. (Ерц.) hyp. 9. коншија. Коњушар, m. See Фfеrѕеbutee, custos Конопац, пца, m, cin Ctrit pon anf, equorum. fuuis cannabinus.

Коњушница, f. зидине у Поцерини, Конопља, f. Srauenname, nomen femi cf. двориште.

Коњче, чепа, р. cin Rigtein, equuКнопљан, на, но, баnfe, cannabinus. leus. . Конопље, паља, f. р. бет фanf, can Копан, пнa, нo, fфпесов, ubi sоlutae nabis.

jam sunt nives. KOHOIBHka, f. die Hanfsaude, der Hanfs Konama, f. eine hölzerne Schüssel, scuftängel, cannabis : анка као коно tula, scutra.

Konâihe, 1. das Graben, fossio. Конопљиште, р. Дrt, mo фanf geftan. Копар, пра, m. Oil, аnеthum grayeo

den, ager, in quo caunabis fuit sata: lens Linn. Конопчић, m. dim. p. конопац. Копати, ам, у. impf. graben, fоdio : Конци, нацца, m. pl. per 3mirn, fila. копалин кукурузе, виноград, купус Кончање, п, равеtichen mit 3wirn, pi. и т. д. ctura acus et fili.

Копач, т. ter Otaber, fossor. Кончати, ам, v. i mpf. н. п. чарапе, Копачев, во, ва, бев Brapers, fossoris.

mit Zwirn fiđen, pingo acu filo mu Копилад, f. (coll.) pie Baftate, spurii. nita.

Копилан, m. ein Copn аuper Der &be, Кончић, m. dim. p. конад.

Glius spurius. . Коншија *, m. vіdе комшија.

Konline, nema, R. ein Kind außer der Коншијин, на, но, vide комшијин. der Ehe, spurius, spuria. Конинјница, f. vіdе комшијница. Копілитисе, имce, v. г. impf. träфКоншiјнски, кa, кo, vidc комшијски.

tig werden in einem Alter von einem Коншпісніг, ка ко,

Jahre (vom Schafe, von der Ziege), Коншилук , m. vіdе комшилук.

ingravidari aute justam aetatem. Kòm, m. 1) das Pferd, equus. 2) der ftes Kontinuija, f. ein vor der Zeit trächtiges

bende Stab im KAHC = spiel. 3) der Maßs Schaf, Ziege, ovicula gravida ante jutab im клис • unіт прстен • fpiel : stam aetatem. два коња, при котка. 4) (аиф коњиц) Копіљан, m. vіdе копилан. der Steg über der Violine , ponticulus, Koninene, n. das frühe Tragen, ingras

cf.коњиц. (Соаиф Prainifф кобилица). vidatio aute aetatem. коњания, m, vidе коњик.

Копирање, р. бав 23immein per Büt. Коњйк, m. per Zeiter, eques.

mer, circumreptatio (scaturitio) vero' Коњина, f, augm, p. коth.

mium.

рае. .

ПЉика.

[ocr errors]
[ocr errors]

seln,

но ,

Коп Кор

Konipamu, am, v. impf. wimmeln, sca- Koparum, IM, v. pf. Schreiten, gradior.

turio. 2u cin einiger 2Burт копн. Корбач, т. (по Pватској и по Славора у рани.

нији) vidе камција. копитњак, m. asarum europaeum Linn. Кордован, т. дав &orдиа1 = gever, aliКопито, р. деr uf, ngula.

ta Cordubensis. Копкање, п. dim. p. копатье.

Kopaobánja *, m. der Corduan: Fas Копкати, ам, dim. p. копали.

brikant, alutarias. Копљанић, m. Ber ganjenträger (@aine Kopc, f. р. н. п. од нока, или од књи. cier), liastatus.

re, 1) die Soneide, Vagina. 2) das jeft Коплача, f. Die Sahnenlange, lancea sis des Taschenmessers. 3) der Einband, nifera (?).

tegumentum. копље, и. дie Wange, lancea, hasta. По- Корен, m. (Рес. и Срем.) vidе коријен.

слије боја копљем у пріье. Одско- Корснак, нка, т. Бур. р. корен :

чило (или искочило) сунце с копља. „заспала девојка дренку на коренку. Копнети, им, (Pec.) vidе копњети. Koperuna, f. Fluß und Dorf im Jadar, Копніна, f. fфneelofer plag, locus ni

(с. Грнчара): vibus vacuus.

„Кореница село и мн ли си ? қстінипи, 31,

(Срем.) vide копіњетн. „Да н није руде од лоніца, Копња, f. дав итgraben, lumbauen pe8 „Испод кућа чести воденица,

Weinberg8, des Kukuruzackers, fossio. „Не 6” се звала село, већ селите: Кольепи, ним, у impf. (Ерц.) formes Корење, р. 1) (Рес, и Срем.) vide Fo

jen, liquesco (voin Schnee, aber auch fujete. 2) die Borwürfe, exprobratio.

vom Abliegen der reifen Wassermelone). Köpajen, ni. (Epy.) die Kurzel, radix. Коппӧран *, m. eine 21st #leibéв mit 21er. Коријенак, нка, ш. hyp. p. коријен. meln, vestis manicatae genus.

Коријење, п. (Ерц. coll.) die Wurs Копрена, f. (сіп.) 24rt Ringes, annuli

radices. genus, (Die Gägerin muрte e& niФt Корисан, сна, но,

vidе користан. zu erklären):

Kopúcm, f. der Nußen, das Gedeiben, „На руци му копрена од злапia

utilitas. „€ руке скиде копрену од злата, Користан, сна, gedeihlich, salvus: „С руке скиде па је мені даде:

користан пиво, крава. „На ђевојко копрену од злата Kopuma, n. pl. Wald in der jerzegowia „По чему ћеш мене споменути, na, saltus in Hercegoviva : „По копрени по имену моме

„Ударисмо кроз Корита равна, Коприва, f. Die Zeffel, urtica.

„Сва Корипта приписнула мама Копривица, f. дав Reffelen, urticella. корипаспі , па , то, ausgeywlt, tre. Копривњак, m. извор у Јадру (изме artig, alveatus.

у села Трішића и Пасковца); ми- Коришашце, п. Заз grögleiit, alveolus. слим да би се ако звало мјесто, корито, п. беr Хrca, arcus. Те распу коприве ; али ја нијесам критии, им, v. impf. кога, einean 23pro чуо :

würfe machen., exprobro. „Коњ до коња, јунак до јунака, Кориппсе, исе, т. r. impf. einander „од Медіка піё до Копривњака — Dormürfe machen, exprobrare sibi in. Копрцање, и. дав 3appelin; palpitatio. yicem. Копрцаписе, амce, v. г. inpf. 8appein, Корица, f. din. 4. кора. palpito.

Крије, f. pi. dim. v. tіоре. Копун, т. Der Sарап, саро.

Корјенчић, т. din. 2. норијен. Коні, нилінсе, имce, v. r. inpf. ftolia Корман, m. Das etей extuter, guberna

reii, superbio, ell'eror. Копіўньење, п. раз etolsiren, super- Fioрмінли, им, v. imprf. fteueen, subitio.

berno. Копца, f. dim. 6. Коб:

Kopiviáhow, m. der Steuermanni, guber„Добра га је hопца сукобила

nalor. oiча, f. vіdе ковча.

KopMâuower, ca, Bo, 0:6 Steuernranns, Топче, f. р. vіdе ковче.

gubernatoris. Колчица, f. din. 9. Копча.

Корчањење, п. 3:8 eteuera, guberKöpa, f. 1) die Kinde, cortex. 2) die Rilis natio. de, crusta.

Корњача, f. Die c doilefrite, testudio. керак, т. der Schritt, passus.

Србын приповиједају, да је човек корак.j, m.

(прије него је корihача на свијепт у Корачаньс, в. дав Сchreiten, gressus. била) умијесно погачпістено ко. hopariamu, aN, V, impf. schreiten, gradior, 50ш, па сјсо да је де, а у пај с

culin. cf. kpa.

NUS.

рупи кум његов на врата, а он он bie A, 1389, на Видов дан (15. Зипр) да брже боље метне кокош на по Serbiens Sdidfal entschied), Campus гачу па

поклопи чанком, и тако merularum. сакрије од кума. Кад кум опінде, Косовски , кa, кo, 1). on Косово, Cosи он устане опет да довати Ко. sovinus, 2) alt, nod) von den Zeiten der кош и погачу да једе, али се оно Soslovo. Schlacht, Cossovinus (maraсве (конош, погача и чанак) пре thonius). творило у корњачу (што је сакрио кост, f. баѕ Bеіn, os. од свога кума). и шако постане косна, m. (contr.) Жоntantin, Constanкорњача.

tinus. Көрњачин, на, но, беr Gфitotréte, te- Kocпa, m. hyp. 5. Коста. studinis.

Костадин, m. Sonftantin, ConstantiКорњачица, f. dim. p. корњача. Коров, ш, дав іntеaut, herba inutіlів ; Костајница , f. варош у Pватској (код не ма га ни од корова.

воде уне). Костајничанин, човек из Көрпа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Косттајнице. Костбјничкі, кa, кo, по варошима) vidе кошарица

pon Костајница. Коруна, f. bie orana, Coruna Ilumen : Коспланшин, ш. Rontantin, Constan„Да почува чардак на Коруни

tinus. „Да не прође од Карловца бане Костатин, . vide Костантин. Коршов, m. vіdе крчаг.

Kocmo6ona, f. die Gicht, arthritis. Kộc, m. die Umsel, merula.

Коспiретi, f. (Ресо и Срем. ) vidе коKòca, f. 1) die Sense, falx foenaria. 2) стрије.

bie Saare, capilli. 3) eine 24rt Berge, Костір шење, р. (Рес, и Срем. ) vide montis genus: отишао уз косу; Тан. костријешење. на коса, Дуга носа, Милева Кострёшиписе, имce, (Рес» и Срем.) коса (у Јадру у Тршићкој пла vidе коспоријентисе. нини).

Kicmpujem, 1. (Ep4.) Ziegenwolle, lana Косана, f. frauenname, nomen feminae. caprina. Косањица, f. dim. , коса 3.

Коспријешенье, п. (Ерц.) бав ftruppige Kocam, na, mo, langhaarig, comatus.

. Ausjehen, hirsutus aspectus. Косац, стца, т. 2) Der 2xiber, Räder, Костријешипнее, имce, v. r, impf. Зав foenisex. 2) eine Art Insect, insecti ge Haar sträuben, arrigo comar.

Kocmýp, m. nom. propr. einer Stadt: Косач, m. vіdе косац 1.

„У завади с Нином од Костура Косидба, f. Die Oial), foenisectio. „Са Кличевца од града Костура : Косијер, т. (Ерц.) дав Retептеffеr, Коталац, лца (или копаоца), m. (је. faix vinitoria.

дни говоре котлац) бie blung pes Косир , m. (Срем.) vidе косијер.

Schlüsselbeins, jugulum. Косипер, mm. (хаосієgos) дав 3int, staр. Копао, пла, m. Bеr feffel, ahеnum.

Komáp, m. 4 der Zaun um den Hcuichos Косипти , II, y. impf. mühen, meto, ber (um das Vieh abzuhalten), sepia foenum seco.

mentum circum metam foeni. 2) vide Косипінсе, косисе, v. r, impf. н. п. Кошари: сукно, fit abreiben, dеtеri.

„Бјежи млада бијелу Котару Коста, f, dim. 9. коса.

Котаранин, р., Kocúmunie, n. der Sensenstiel, manubrium Komapay, pia, m.]

човек из Копіс ра: falcis.

„Доне твојин Котарани дођу Косјерево, п, намастир у Ерцеговини Ал' не гледа Копарац Јоване

(може бити да је сад и пусп ?). Комари, m. pІ. Космај, m. Berg in der Belgrader Hanja: „Је си л чуо Латинско приморје, „Лала магла по голом Космају, „Код приморја ришћанскеКопаре — „Са Космаја на Јанкове дворе

,Стојан оде у равне Коптаре „Од Космаја гн'језда соколова Копіарица , f. Bеt fоrb, corbiз. Косна, на, но, н. п. ков, гладили- К паричнца, f. Das fürben, corbula. ya, Sensen-, falcis messuriae.

Копіаіц, котца, п. ein kleiner Ctaa für Koco, (chief, oblique.

Lärnmer, Zidlein u. dgl., stabulum parКосовнћ, f, pas Sunge бer 21mfel, pul yum. Плетін копајц, hao miн и опаш. rus merulae.

KÜmum, IIM, V. impf. irerfen (con der Косовљії, ља, ље, 21mfel, merulae. Hündin, liaße), pariu. Косово, р. (mit uriy one поље) бав колінтисе, имce, v. г. imрt. Perfe:1,

Umjelfeld (berühmt durch die Sclacht, pario.

Dus.

[ocr errors]

}

« PreviousContinue »