Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

јине и Кључа), и два намаспира: Врап на и Букова (Букова је мали намаспирић баш код Неготпина). Од Царичине до Праова налазесе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово, људи 9нуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од „олова и распапали на панепа пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве спаре цркве: онуда људи приповиједају: да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу, . Од југо-западње спране међи Крајина с Кључем (Кладовском наијом). У Кључу има око придесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Камен и ца, Врбица, Оспров гол и п. д. у Кључу је варош и мали градић Кладово на „Дунаву, с горњу спрану Кладова знаду се до воде некакве спаре зидине, а ниже Кладова (око по сашпа далеко) знаду се на суву (особипо из Влашке спране) зидине од Трајанова моспа, о којему људи онуда још приповиједају којешпа. Обадвије су ове кнежине султанијине, и запо су некако од спарине оспале пе у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су пакови ферман од цара имали, да не смије Турчин о попкованим коњем наспупипи, на ““,“. Крајински је кнез сједио у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцeгoвини, не кнезују варошани сељацима, до пу). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао чеспо. Ти су кнезови купили порезе и оспале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје сулпанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград, а сад, како су Карапанџићи оспавили Крајину и већ готово сви изумрли, почео се и Крајински кнез мијењапи (и оспало се голпово све промијенило). Крајна, на, но, vide крајњи, Крајници, ника, m. pl. bie (Sefфtvu!ft ber Obrbrüfen, tumor parotidum. Крајња, ња, њe, dugerit, extremus. Крајишићк, m. ber 2ingrenger, confinis. Крајишничка, ка, ко, 1) ben (titti

[ocr errors]

„— — дели Краљић Марко —

Краљица, f. bestonigin, Regina.

Краљице, f. pl. Десет, дo пепнаесп, лијепо обучени и накићени ђевојака, које иду о пројичину дне од куће до куће пе играју и пјевају. Једна се ђевојка (која мора бити лијепа и средњега распа) међу њима зове краљица, друга краљ, прећа барјактар, а четврпа, дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар моси на копљу барјачић бијел и цр. вен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу спомичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња спане више ње, а оспале ђевојке увате око ње коло као “ па се окрећу на лијево спупајући по двије спопе у напредак и пјевајући. Краљ споји на лијевом крају кола, а барЈакшпар На ДеCНОМ, НО Они се не вапају за коло, него краљ сам за себе, о лицем окренутим коловођи, једнако игра узмаујући мачем и измичућисе напрашке, а барјактар (с лицем окренутим заврћколи) о барјаком у руци игра пред колом. Поигравши пако мало, окрену се краљ и барјак пар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптече

око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играпи. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма, што пред оваком, кућом пјевају, заповиједа домаћину, или домаћици, да изнесу краљици сполицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и великом), који се налазе у кући (ако ће и колико бити, оне ће свакоме особипо и према њему припјевапи). Краљичке су пјесме све од 6 слогoвa, и у пјевању се свака врспа (осим прве и последње) поћнрипупи говори, и други се пуп додаје на крају лељо! н. п. (ђевојци) Овде нама кажу, Овде нама кажу лељо! Мому не удапу, Мому не удапу, Мому не удапу лељо! Јал” је ви удајme, Јал” је ви удајпе, Јал” је ви удајпе лељо! Јал” је нама дајпе, Јал” је нама дајпе, Јал” је нама дајпе лељо! „Да је ми удамо и нп. д. Будући да у свакоме селу нема полико одабраније ђевојака, да би МОГле краљице начинипши, зато оне иду и из једнога села у друго, и да би им слободније било, прапе и два, или при, оружана момка. Краљице играју у данашње вршјеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату, играАе е у до скора, па су нови свешлиеници забранили и “ (приповиједају жене, које су ђевојкама биле у Краљицама, да су и и с ба* ерали и разгонили по селv). Краљичин, на , но, bet Königin, reginae. Краљички, ка, ко, н. п. пјесме, ber Stöniginen, reginarum. Крамар, m. Der pauptfraфter, bet bie graфt für fф uno feine Qеfelija, after bebingt, vecturarius primarius. Крањац, њца, m. Der Šrainer, Carniоlanus. Крањица, f. bie &raineriri, Carniolana, Крањска, f. Strain, Strainfano, Carniоla, Carnia. Крањски, ка, ко, fratnifф, carniolanus,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »