Page images
PDF
EPUB

Котлар, m. ber effelfmieb, ahena

rius.

Котларев, ва, во, без Reßlers, ahe-
Котларов, ва, во, narii.
Котлац, m. vide коталац.
Коплаҹа, f. vide гвоздењак (котао).
Коплина, f. augm. v. котао.
Котлић, m. dim. 9. котао.
Котлокоп, m. Der Reffelflider, aheno-
rum refector.

Котлокопов, ва, во, Reffelfliderßs, re-
fectoris ahenorum. Назимац кус копа
бус под котлокоповом кућом (ово
је некаква загонетка, али не знам
шта значи).
Котобања, f. 1) (у Србији) ber uner
foró, gallinarium (ad ova ponenda). Та-
кове се колобање оплету од бије-
ле лозе, па се објесе испод стрее.
2) (у Сријему) кукурузни кош, на-
лик на чардак, eine irt чардак ¿um
Kukuruz, horrei genus.
Котрљан, m. eryngium campestre Linn.
Котрљање, п. даš Rolen, Kodern (cin
Spiel), volutio.

Котрљати, ам, v. impf. rolen, volvo. Котрљатисе, амҫе, v. r. impf, rolen (fpielen), volvo.

Котушкање, n. dim. 9. котрљање. Котошкашисе, амсе, dim. 9. копірљашисе. Ђеца се котршкају о васкрсенију полупаним јаима (у Сри. јему).

Котур, т. 1) vide колут. 2) бег аф= stod, glomus.

Котурање, п. дав Rollen, volutio. Котурати, ам, v. impf. rolen, volvo. Котуратисе, амсе, vide колутати

се.

Коцка, f. ber Bürfel, tessera, talus. Коцкање, п. дав Bütfeln, lusus tesse

rarum.

Коцкар; m. ber 2ürfelfpieler, lusor talorum.

Коцкашисе, амсе, v. r. impf. mürfeln, talis ludo.

Кочак, m. vide кочина 2. Кочење, п. 1) дав Беттеп без Хабев, inhibitio. 2) das Steifwerden, rigor. Кочёт, f. vide костријет. Кочијаш, т. der Kuther, auriga. Коҷијашев, ва, во, дез Rutherê, aurigae.

Кочијашење, п. даš Rutfhieren, aurigatio.

Кочијашити, им, v. impf. Euthieren,

aurigor.

Кочијашки, ка, ко, 1) $utfher, aurigarius. ) adv. nach Kutscher Art, more aurigae.

Koчnje, f. pl. der Bauernwagen mit zwei Pierden, currus.

[blocks in formation]

Коџамити човек (нијеси ти дијете, нeго), du bist kein Kind, sondern ermachien, alt, gefфeut (матор човек), homo adultus.

Кош, m. ber Rorb (3. 5. zum Ruturut. zu Fischen, Fasolen), corbis. Коша, f. һур. 5. кошуља. Кошар, m. ein кош zum Biffange, nassae majoris genus. Кошара, f. Stau von

lehtwert, 'sta-'

bulum vimineum. Кошевина, f. eine свеп абдеmäßete Bie. fe, pratum recens desectum. Кошење, п. дав Тäђеn, messioКошија *, f. vide трка. Кощина, f. augm. . кош. Кошић, m. dim. v. кош. Кошкање, n. ber Bortmehfel, altercatio. Кошкашисе, амсе, v. r. impf. fian ken, wortwechseln, altercor. Кошница, f. ber Sienenforb, alveare. Кошпица, £ vide кошчица 2. Коштан, m. eine Pflanze, herbae genus. Коштан, на, но, beinern, osseus. Коштац, 1) in ber Хеvenšart: уватилисе у коштац, шт. ј. у кости (кад се рву). 2) планина близу Црне горе : Често гледа на Коштац планинуКоштуница копље, в. (ст.)

,,

„Заиска му копље коштуницу Коштую (ора), т. (ст.) vide кошту

њавац:

[blocks in formation]

Кошуља, f. да Бето, indusium. Кошуљетина, f. augm. 5. кошуља. Кошуљица, f. dim. 1) дав фетðфеn, indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim foetus), amnion.

Кошута, f. 1) bie irfu, финдін, cerva. 2) Frauenname, nomen feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кошулица, f. 1) dim. v. кошута 2) і ne Pflanzenart, genus plantae. Кошчица, f. 1) dim. čaš Beinhen, ossiculum. 2) der Kern (im Pflaum u. dgl.).

nucleus.

Крава, f. bіе Rub, vacca.
Крава, f. һур. . крава.
Краветина, f. aygm. v. крава.
Кравим, на, но, ber Ruh, vaccae.
Кравица, f. dim. 9. крава.

Крављача, f. bie Selte, Der Meltübel, mulctra.

Крављи, ља, ље, Rub, vaccarum. Кравурина, f. vide краветина. Крагуј, т. Тапnšname, nomen viri. Крагујевац, вца, т. варош у Србији. Крагујевачки, ка, ко, von Крагујевац, Крагујевчанин, човек из Крагујевца.

Крадљив, ва, во, biebif, furax. Крадљивац, вца, m. biebijer Тень, furax.

Крадљивица, f. bte tehlerin, діебіфев
Beib, fur, femina furax.
Kpaha, f. der Diebstahl, furtum.

Краисав, т. Тапивнате, поmen viri.
Краисава, f. Grauenname, nomen femi-

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

, Ђевојка је крај горе стајала
Kpaja, f. Frauennanie, nomen feminae.
Kрaja, aja, m. das Ende (von Tuch).
Крајина, f. 1) bіе Grenje, fiues. 2) ber
Arieg, bellum:

,,Ој крајино! крвава аљино
„Крвав био, ко те завргао.

[ocr errors]

3) Крајина Неготинска: jeдан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије планина. У К рајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: защто они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, но нијесу сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац, оцат, жељезо, грнац, дрее (аљине) грајати (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа) ни мјесто нам, н. п. да ни си ти жив господару (мјесто да си нам ши жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Неготин (два сата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сат и по од Дунава, и мало мање од Негошина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Кра.

[ocr errors]

јине и Кључа), и два намастира : Вратна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазесе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од, олова и растапали на планета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају, да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу,

Од југо-западње стране међикрајина с Кључем (Кладовском наијом). У Кључу има око тридесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, 0стров гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве спаре зидине, а ниже Кладова (оно по саша далеко) знаду се на суву (осо6что из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине султанијине, и зато су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су шакови ферман од цара имали, да не смије Турчин е поткованим коњем наступити, на ту земљу). Кразински је кнез сједно у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцеговини, не кнезују варошани сељацима, до му). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград; а сад, како су Карапанџићи оставили Крајину и већ готово сви изуМрли, почео се и Крајински кнез мијењати (и остало се голово све промијенило).

Крајни, на, но, vide крајон. Крајници, ника, m. pl bie Befdhnowift der Ohrdrüsen, tumor parotidum. Крајњи, ња, ње, dußerf, extremus. Крајишийк, m. ber Wngrenjer, confinis. Крајишнички, ка, ко, 1) ben (türfie

1

[blocks in formation]
[ocr errors]

das

Краљев, ва, во, дев Коків, regis.
Краљева гора, f. планина Y Босни.
Kраbевина, f. des Königs Land,
Königreich, regnum.
Краљевић, m. Der sönigsfohn, flius
regis.

Краљево, п. варош у Влашкој(Krajoma).
Краљевски, ка, ко, 1) toniglich, re-

gius, regalis. 2) adv, tön'glich, regio Краљевство, п. 1) дав Rönigthum (23ūr= de des Königs), regnum. 2) das Königs reich, , regnum.

Краљић, т. дав Röniglein, regulus. Краљић (Марко), m. (сп.) vide Краљевић:

- дели Краљић Марко Краљица, f. be Königin, regina. Краљице, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обучени и накићени ђевојака, које иду о тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се ђевојка (која мора бити лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар моси на копљу барјачић бијел и цре вен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале ђевојке увате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји на лијевом крају кола, а бар. јактар на десном, но они се не вамају за коло, него краљ сам за себе, о лицем окренутим коловођи, једнако игра узмаујући мачем и измичућисе натрашке, а барјактар (с лицем окренушим заврћколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оппоче

[blocks in formation]

Мому не удату,
Мому не удашу лељо!
Јал је ви удајше,
Јал' је ви удајте

Јал

,

је ви удајте лељо!
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте лељо!
Да је ми удамо и ш. д.

Будући да у свакоме селу не ма толико одабраније ђевојака, да би могле краљице начиниши, зато оне иду и из једнога села у друго; и Да би им слободније било, прате и два, или три, оружана момка.

Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонизи код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату, играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене, које су ђевојкама биле у Краљицама, да су и ис башинама ћерали и разгонили по селу).

Краљичин, на, но, ber önigin, гginae.

Краљички, ка, ко, н. п. пјесме, дес Königinen, reginarum.

Крамар, m. ber Dauptfrahter, ber bie Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt, vecturarius primarius. Крањац, њца, m. der $rainer, Carniolanus.

Крањица, f. bie &rainerin, Carniolana, Крањска, f. Arain, Arainlanò, Carniola, Carnia.

Крањски, ка, ко, Fraîni{$, carniolanus.

[blocks in formation]

Краставица, f. vide краставац. Крастање, п. дaš Grinòbetommen, infectio crustarum.

Крастати, ам, v. impf. mit Grind and stecken, scabie mficio. Крастатисе, амсе, v. r. impf. den Kopfgrino bekommen, porrigine corripi.

Kpacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae. Красти, адем, v. impf. fluhlen, furor. Крастица, f. dim. v. краста.

Крастоња, m. der Grindige, porrigiginosus.

Кратак (comp. краћи), шка, ко, Fury,

brevis.

[blocks in formation]

Краћати, ам, v. impf. н. п. дан, tür, zer werden, breviari.

Kpakeme, n. das Kürzen, breviatio. Крашење, и. даš müđen, ornatio.

Крбава, Г. le Korbawa, Corbavia, Кобањ, m. vide spr. Кобањина, f. angm. у. крбањ. Крбањић, m. dim. . крба. Крбуља, f. као комарица од сирове коре с млада дрвета (н. п. јовова, липова). Крбуље понајвише граде ђеца за јагоде.

Крв, f. 1) дав lut, sanguis, cruor, 2) "Жогò, cuedes: учинио крв; крв платио на свом дому! (luh in bес Дег. zegowina).

Крвав, ва, во, blutig, cruentus. Крвавити, им, v. impf. blutig тафен, cruere maculu.

Крвавица, f. 1) bei ben Wferben eine Blatbeule, tuber cruentum equorum

[blocks in formation]

Крени, на, но, blutig (blutbergießend), cruentus: учинио крвно ђело. Ковник, m. der Morbulbige, occisor. Крвнина, Г. дав Blutgelo, pretium sanguinis. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Србска (и свакога другог ришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај, који је учинио крв, него све оно село (а кашию и више -оближ њи села заједно) ђе је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа само кад човек убије човека, него и кад човек умре на путу од зиме, кад се утопи у воду, кад падне с дрвета, или с коња те сломи врат; или ода шта му драго он умръо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (пакови се човек не смије прије саранити, док не дођу Турци да га чине ћеш). Турци слабо траже крвника, него ишту ковнину: зато крвник доста пута утече у другу наију док људи плапіе крвнину и мало позабораве, па послије опет дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт осим рода онога, кога је он убио (а с родом мора да се мири: зашто ће убити и они њега).

Крвница, f. bie Mörberin, interfectrix. Коволок, m. vide крвопилац.

Крвопилац, лца, m. ber Blutfauger, sanguisuga.

Крвоточина, f. baš Blutharnep, minctio cruenta.

Крвца, f. dim. 9. крв:

„Јер је крвца из земље проврела Кревељење, п. дав Weinen mit vero. депет Минде, fletus genus, Кревељитисе, имсе, v. г. impf. mit verzogenem Munde weinen, ĺeo ore obliquo.

Кревет, m. (grabatus, краватос), дав
Bett, lectulus, grabatus.
Креветић, m. dim. v. кревет.
Креда, f. òle Areibe, creta.
Крезуб, ба, бо, jabnlüdig, edentulus,
Крезубица, f. bie Заndie, eden-

tula.

Креја, f. vide крештелица.

Крејин, на, но, дев ä, graculi,

[blocks in formation]

te, calcaria.

impf. kre - schreyen,

Kрéчame, n. das Kre - Schreyen der Henne, clangoris genus. Кречати, чим, v. clango. Kрeчême, n. das Weißen mit Kalk, illitus calcis, dealbatio. Кречиши, им, v. impf, mit Kalt weis Ben, illino calcem, dealbo. Кречий, на, но, н. п. камен, der Kalt stein, calcarius.

Kрeшево, n. das Gemekel, magna caеdes: : читаво крешево. cf. ограшје. Kрeшumелнпa, f. der Häher, grâculus. Крештеличји, чја, чје, Sehers, graculorum.

Козлӑрага Kрзлáрara*, m. Frauenhüter, Oberver. fchnittene, eunuchorum praefectus': „И својега агу козларагу Kрзнипа, f. daš Taufhemde, das Tauftuch, vestis, baptismalis, linteum baр

tismale.

Крив (comp. кривљй), ва, во, 1) frumm, curvus. 2) schuldia (eines Verbrechens), reus. 3) (може се чути, ђешто) [фи.

dig (Geld), qui debet, debitor: ja сам теби нешто крив. Кривадак, шка, т. дав geträmmte Beug ( B. eine schlechte Flinte, Pistole). Криваја, f. 1) село у Поцерини. 2) ријека у том селу. 3) намастир на тој ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. cf. Baзyha.

Kривâк, m. 1) ein Siebzehnerstück, numus septendecim cruciferorum. 2) fig. mentula (curvata, vоn крив).

Kриваше, п. das Neigen auf eine Seite, incurvatio, inclinatio.

Kрвами, ва, v. impf. sich neigen auf eine Seite, inclinor:

„Објеси га Шарцу с десне стране, „А с лијеве тешку топузину, ,,Да не крива ни тамо ни амо Kρńваy, ва, m. der Schuldige, Vers brecher, nocens.

KpBaчa, f. das Krummholz (als ein Spottname für den Säbel), corvus

acinaces.

Kρîвдa, f. das Unrecht, injuria AKO

правда не поможе, кривда не ће помоћи.

Kривина, f. die Krümme, eurvitas. Kривиши, нм, v. impf, 1) шmo, früm, men, curvo. 2) Kora, beschuldigen,

accuso, incuso.

Kривишисе, имçе, v. r. impf. brüllen (wie der Ochs), auch vom Kinde, clamo.

Kρивmaga, f. das Brüllen (des Rindviches), mugitus cmoja гa кρив

[blocks in formation]
« PreviousContinue »