Page images
PDF
EPUB

Крилатица, m. bee eflägelt, alatus, Kрме, меца, а. дав ефwein, ans,

ales, фее феlѕ Реља Крилатица. Komén, f. der Elter in den Augen, gran Kphâu, m. der Adlerthaler, thalerus mia. cum aquila floco crucis),

Крмељање, р. баѕ riefen, lippitцdo Крило, в 1) реr slägei, ala, 2) Ver oculorum. Офор, sinus.

Крмељации, ам, т. impf, triefen, lippio. крило , m. In трпласт на зимац, рог- крмељив , ва, вo, txtefaugi, liррив, cellus alarum notam gerens.

Каменција (крменција), С. vide мапа Kpúnota, m. ein echt, der am Bauge рија, weiß ift (als hätte er ein Borcuc), bo- KÖMemana, f. Das Schweinsteiro, caro yis nomen.

suilla, крилоша. f. ein am Вафе wеiges Комеhаци, бақа, м. р. ffфесбafe)

Schwein, sus alba circa algum. опанти од крмеkе коже, Кридце, p. dim. p. крило.

Кріеtӣ, ka, fe, ёфweinsi , suilla крас, m. (у Сријему, у Бачк. иу Бан:) крменце , цета, в. Сав еффівфса, der Griesglarea frumenti.

sucula, suculus, Крійши, ријем, т. impf, bеrbergen , ос- Крмипи, им, к impf. жимс, enteg, tea culto...

gieren,

, rego. of. управљани, Крйчање, р. Вав Зоrрrеvіgеn, admoni- Крмљење , u. Bas Beiten, Xegere, gets tio molesta.

ten, rectig. Кричали, чим , t. impf. borprepigen, Kрмци, мака, m. pl. die Soweines admoned ut caveat.

sues, porci. Кришка , f. eine Bфnitte, segmentum, Кричні, m. dim. 6. крмак. Крішкара, f. <ine Art Xйфе, mitrае крнуши, нем, т. рт. Фlaga, peroitia, clavis distinctae genus.

Кёња, m. (Рес., и Срем.) vide Брња. Кришҷица , f, ein фnitten, рагуца Крњав, ва, вo, fpluteriy, fissiis, segmentum.

Крњење, д. Дав. Вplittern, diffissios Крка (Крка ?), f. ct, Kерка.

Крњити,им, ч. impf, jerfplitter, dilindо. кокача , f. н. п. носити дијете на кръо, ш. Ерц.) iplitterіg, diћssus,

Kpkaqe, das Kind auf dem Rüden (bus nicht gang, mutilus, d. B. ein Menido depad) tragen, so daß es seine Hände mit abgeschnittenem Dhra u. dgl. um den Hats déb Tragenden schlingt, Kphopar, ra, ro, borngestümmelt, matgesto in dorso,

tilus cornu. Кркљанье, . фав Braufen see ftебептеп кров, m. Das Dah, tectum, Waffers,

кровина, f. fфіефtes, ungenitphares Кркљати, ља , т. impf. н. п. лоцац, Heu (was zum Dambeđen nur zu ger

купус у лонцу, бraufen (im jeдeптеп brauden päre). $opfe): fremo.

Кровнал, та, по, да и, кyka, mik Кркмета, п. l. vide зулови.

Stroh, Seu bedeđt, tectus stramine. Кркуша, f, eine Art Suprij, piscis Кровњача, f. Ctrobbütte, casa. genus.

Кровуљина, f, aug. v. кровиңа. Конушица, $ dim. p. кркуша. кроа, бихф, per: кров воду; проза Крља, f. vіdе крпељ.

Крдза, ј ме; кроза ,ше. Kokki, m.} ein Blog Holz, candès,

Крозања, } . і кроз њега. Крљадић, dim. . крљад.

Kpoj, m. der Schnitt, sectum. Kpma, f. (cm.) das Steuerruder, guber- Kpojat, m. Der Schneider, sartor, ve, nąculum ;

stificus, „На галији стотина Турака Кројачев, ва, во, бев Офneiders, sar„Од стопина Турските градова,

toris. „А на крми Кичик Усенне

Кројење, п. бав Зufфneiben bев 8Leibв, Kpmaq, t. (coll.) die Schweine, sues, Sectio ad formulam. porci,

Кројиши, им, v. impf, gufфucileni, seКрмак, мка, шп, бав (männliфе) ефweit, co ad formulam. porcils.

Кропиши, им , v. imрt fprägen, aspergo, Крмача, f. 1) bie Cau, porca. 2) ein кропљење, в. дав @prü gen, aspecsiв.

"фіrtenspie, (tratnifф, ана свињка). Крошак, пла, но, забm, mаnѕuеtus, Крмачеnійна, f, augm, v. крмача.

cicur. Кротак као јагње. Крмачин, на , но, беr ай, portae. Kpomôcm, f. die Zahnheit; ciouritas, крмачина (комачина), f. augщ. р, кр mansuetudo.

Крдчипи, им, т. pf. не може прочн. Камачитца, f. dim. , комача.

m, et (oer frajle) tana nicht geteil,

маҷа.

на

nicht auf die Füße, non potest inge јусе и пјевају до неко доба ноки; dere.

попюм сељаци ошиду сваки својој Крошње, f. р. (у Сријему и у Бачк.), кући (домаћин каже свакоме на два савијена дрвета испрепле пооду: „Дођите и сјутра на чапано узицама, mє се у њему носи шу ракије.“ и пако и сваки дан слама (једни говоре праље), cine позива од вечере на доручак, а од Art Heutrage, fеrеtrum,

доручка на ручак), а пријатељи Крпа, f. 1) ein $lect (Sut, Beinwans), век онђе и остану. Сјулрадан до. 1acinia. 2) пра платна, ein Ctud Љу, рано на доручак, па мало доц.

Leinland, von 20 Ellen, massa lintea. није на ручак. Прије Ручка, или Kprieik, m. das Flidwerk, die Flideren, на ручак, треба да дође и поп consarcinatio.

да прекади и да очати кољиво. Крпеле, f. р. бie Berbinsung8 (tаngе bее Кад већ буде око пола ручка, он

Jochpaare Ochsen am Pfluge, jugi pars. да запале вошпану свијећу, доKurier, m. 1) eine Schaflaus, ricinus. несу ламјана и вина, пе устану 2) vidе крпигуз.

у славу: помолесе Богу, једу Кристина , f. augm. p. крпа.

кољиво, обреде се вином (напијаКрпигуз, in. quirlfürmiger Xennik, pa јући: „За славе небеске, која моnicum verticillatum.

же да нам поможе“) и ломе (дома. Крпили, нм, v. impf. Riten, pagnum

Кин с попом, или с Ким другим adsuo.

кад не ма попа) крсни колач Криница, f. dim. p. крпа.

(који мора бити од шенична браш. Крпљење, п. дав $licter, reparatio. на у кисело умијешен и нашаран крпурина, f. vіdе кртепінна.

поскурњаком ; једну чепіврпину од Крсман, т. Хапвпате, поmеn yiri. тога колача даду попу, једну доКрсни, на, но, н. п. колач, свијека, маћнци, а двије они једу; а како zum Hauspatron gehörig, pertinens ud се ломи крсни колач, ја по не у

diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). мијем описати, него би требало Крсно име, п. Сваки Србин има по измоловати) и пјевају (два и два) један дан у години, кога он слави, у славу: и то се зове крсно име,

„Ко пије вино за славе Божје, пи, свеm 5, и благ дан. До „Помоз му Боже и славо Божја. маfін се стара и преправља за ци

А шпа је љепше од славе Божје јелу годину како ће и с чим fe »и од вечере с правдомі стечене ? прославили крсно не. Кад буде у

Потом сједу "опет, и пијући и очи крснога имена пред ноћ, онда једући разговарајусе и пјевају до зађе један из куће (обично млађи) мрака (домаћин не сједа за "сто, по селу ме зовне (на крсно име)

него споји гологлав и служи госве сељаке, који то крсно име не спима вино и ракију). Тако славе славе ; тај пред сваком кућом ски при дана (само што не успају не капу и обично овако

више у славу; други се дан прсног „Божја кућа и ваша! поздравио је имена зове појума рје, а трећи отац (или брат) да дођелае довече успі авци), а пријатељи одлазе чак на чашу раније: да се разговори чепіврпи дан.“ и најгорн сирома мо” и да мало ноћи покранмо; треба да прослави своје крсно што,буде свети Никола (или који име, макар продао какво живинче, буде) донијо, не ћемо сакрили : или друго шio из куће, пе купио дођите, немојте да не дођеме.“ ракије (ако своје не ма) и остало Кад буде у вече, онда неком опи што му ваља. Понајвише де домаћин, неком пошље сина, Никољ дан, Јовањ даң; Бурђевдан, неком најамлика (жене у вече сла Аранђелов дан и п. д. и то се не бо иду) или другога кога из куће. мијења, него остаје од кољена на Кад званице долазе свечари кољено: зато се смапірају као рома у кућу, обично овако говоре: Ђаци сви, који славе једнога свецца. Добар вече и честно и свето! Крспi, m. 1) сав $trеиз, crux, 2) не ма славно та Млого љета и година у ra y kpcmy, seines Gleichen gibtö nicht здрављу ну весељу! „Бекоји по in der Christenheit, non invenies paнесу и јабуку, или (по варошима) rem in christianis. 3) крст на небу, лiмi ун, не даду домаћину кад му ein Betirn, astrum. 4) десет крстia назову добар вече. А пријатељи насадио на гувну, vidе крстина 2. из другије села дођу и незвани, па крста, п. р. баѕ ѕtrеti, als ein their піу сви вечерају, ју, разговара des Körpers, regio sacra, lumbus.

Све.

почне :

Славе

crassus,

[ocr errors]

Крстка, m. Mannsname, nomet viri. Круница, f. dim. 5. круна. крсташ, та, то, н. п. барјак, bie круњење, б, дав pludеn, carptio. Kreuz. Fahne , signatum cruce, vexil- Kpýna, f. 1) der Hagel, die Graupen, lum cruciatum.

grando. 2) намастир у Далмацији. Крсташ, m. 1) крсташ палијер, беr Крупан, пнa, нo, grоb, crassus : круЖrontbaler, thаlеruѕ. 2) крсташ о пна со, брашно; човек, риба; новpao, der Kreuzadler (?), aquilae genus. ци (у ситно се не десило, а у крупп3) крсташ барјак, Die #reuzfakne, но не мам). vexillum cruciatum.

Крупањ, пња, ш. ©tact in per PaКрсташица, f. Der baxbe frontbalet ; ђевина.

au per pierte Ebеії рев{elben, thаlе- Крупањски, кa, кo, pom Крупањ. ri oruciati dimidia , et vel quarta pars. Köynnya, f. m.j. coau, die Graupe, das крспи куме деше (у Сријему), tri Štück, frustum, fragmentuin. folium reptans Linn.

Крупник , m. eine 24rt Betreisepflange, Крстина, f. ) augm. p. крсп. 9) etli. die in der Herzegowina gebaut wird.

фе @arben, oie auf pem Seibe beifат. Крут (comp. круки), та, по, бid, men liegen, mergitum cumulus. Крстити, им, v. pf. taufen, baptizo. Крушуљав, ва, вo, bidlib, subcras

Ја га крстим, а он прди.
Крстиписе, имce, v. . impf. .) ge. Крућина, f. Die Dids, crassіtіеѕ.

tauft merten, baptizot, 2) i taufet Крушац, шца m. п. і. соли, ein Bros Іaffen. 3) кога, чега; од кога, или den Salz, frustum salis.

од чега , ftbеtreugen, cruce signo. Кругиевац, вца, m. Otast (unt Rui. Крстић, m. dim. p. крст.

nen) an der Morawa. крсто, m. hyp. р. Крса.

Крушевачки, кa, кo, von Крушевац. крстов дан, ва днe, m. Вав $eft bев Крушедол, ш. 1) намастир у фру

Kreuzet, deren es zwey gibt, den 5. шкој гори. 2) село кoд пoг намаJan. 4. den 14. Sept. festum S. cru спира. Крушедолац (лца), човек cis.

из Крушедола. Крушедолскӣ, ка. Крстоноше, f, pl. cf. завјептина. ко, роп Крушедол. кріп, на, по, 1) feft, firmus, durus : Крушење, в. дав Зrdeln, carptio. крпо месо, р. 1. крпина. 3) Трејде, Крушини, им, v. impf. Dröteln, сол unbiegfam, durus, н. п. дрво, спа ро, н. п. со.

Крушка, £ 2) беr Birnbaum, bie Birn, Крпина (и крпина), 1). Ва 8leifф, mit pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum. Uusschluß des Fetts , carnes, excepto Kpj iuKOB, Ba, BO, Birns, piracius , e adipe. 2) vidе крпица.

piro. Кртица, f. Der Laulmurf, talpa. Крушковац, вуа, ш. 3irpentab, bаКритичњак, m, per naufmurfsbügel,

culus piracius. Maulwurfsbaufen, cumulus terrae a Kpyukobaya , f der Birkenstod, fustis talpa aggeratus.

piracius. Komor, m. der Unrath; die Unordnung KoyukoBuna, f. das Birnbols, lignum im Zimmer, confusio supellectilis in piri. cubili.

Крушковица, f. Birnbranntipeit, riКрmожење, п. бав Иnoronung s maфen num ustum e piris. im Zimmer.

Крушчић, m. dim. 2. крушац. Кртожити, им, v. impf. Иnoronung Крушчић, m, dim. ein" eleiner Birno machen im Zimmer, sordes spargere

baum, pirus parva. per cubiculum.

Крушчица, f. dim. b. крушка. Kpýr, m. eine Scheibe, discus. Крцање, в. дав $naten (Auftyaden), Круна, f ote Stone, corona,

fractio, elisio. Круна, f. hyp. . Крунија.

Крцами, ам, т. impf. Enaden (6. 8. Крунас, та, то, н. п. кокош, gе. Rüffe), dentibus fraugo. frönt coronatus.

Kprar, m. der Krug, urceas. Крунија, f. Srdenname, pomen femi- Крчало, п. am pfluge ein bülberner Bers

bindungsnaget, clavus ligneus aratri: Крунйјца, f. dim. p. Крунија.

„Узе Марко рало за трчалоКруниши, им, y. imрt. brotein, plii. Крчање, п. Тав eräufф einer рrе. Феп, сагро, н, п. кукурузе, суво

chenden Menge, strepitos , цвијеће (н. п. да се из њега сјеме toquentium. извади);

Крчати, чим, v. impf. fumen (pop „Бул се круни ие ђевојку буди vielen Redenden), susurro.

Кло.

nae,

80surrus

nae.

vivo, ago.

[ocr errors]

крчевина, f. Вав одеfano, terra sil- Ктети. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) vis liberata, novale. Не ма очевине vidе wепи. без крчевине.

керана, f. Tradenname, pomen femiКрчење, в. дав Ходеn, sylvae caesio. крчидба, f. дав Хореn, erutio sylyae. қheрин, на, ю, беr Софter, fliae. ајдемо на крчидбу.

Khя, кћери, г. бie xoter, flia, cf. Крчити, им, v. inpf. roben, ergo,

Rep und mkr. caedo silvam.

кубе, ела, п. (у Србији) vide піруло. Крчма , f. 2) Тіс ёфente, cauроnа. 2) на кубура, f. Der" tummeriiфе Зupiano, њему је остала крчма, ее Іyat дов

avgustiae. lette Blad au gеtrunten, unt map baber Кубураш, т. највише се говори у frif en 28 ein пафbolen Ta Teп. 3) про млож. броју кубурашн, п. ј. пишдаје на крчму, tiein weife, en detail,

пољи, што се носе у кубурама, дів Крчмар , m. Der Birth, caupo.

Sattelpistolen. Крчмарев, ва , во,

vidе крчмаров. Ky6ype*, 1. pl. die Scheide im Sattel Крчмарица, ғ. бie Birtljinn, uxor cau. für die Pistolen. ponis.

кубурғње, а. бав фummertime #epen, Крчмаричин, на, но, беt 23irthіn ,

'vila angusta. сорае.

Кубурили, им, т. impf. tümmerli Крчмаров, ва , во, бев Births, cau leben (rein Geschäft treiber) augusts

ponis. Крчмарскії, кa, кo, Der Birthe, cau- Кубурлија*, f. vіdе кубураш : ponum. 2) ady. wie ein Wirth, more Он попеже путику кубурлију cauponis.

Кување, о. Вав "Жофе, сосtiо. Крчмиши, им, т. іmрг. ) aufфеn? Кувар, m. Der Roф, coquus.

een, singulation vendo vinum. 2) н. п. куварев, ва, вo, vidlе куваров. јабуке, 2epfel Eleinweife реrtаufen, куварица , f. Die Röфіn, coqua : miliutim vendo poma.

Куваричин, на, но, бес офіп, со» Крчмљење, п. 1) Зав Лив fфеntеn, yen

quae. ditio vini. 2) das Steinweise Verkaufen, KyBapka, vide kyBapnya. Venditio minuta.

Куваркин, нa, нo, vidе куваричин. Крш, m. дав бие аиваеtrеtеnев 28afs Куваров, ва, во, бев Жодів, coqui. jer Angeschwemmte, adluvio (?). CHH- Kybamu, am, v.impf. 1) kochen, coquo. јела вода шудањ па начинила крш 2) меб (у Србији), Brot aптaфen, pin(кад ко каже да је с ким род, а so, coquo panenu (і. . мијесиши). не знaсе по чему).

Кувалюнсе, амce, v. т. іmрt. tофеи, Криан, шна, но, mater, trefflib, bo jiever, coqui. praeclarus.

Кувеждін, m. намастир у Фрушкој Криење, p, Bas Sret еn, fractio; ruрtiо. гори. Кувеждинац (нца), калуђер Кршипи, им, v. impf. brechen, fraugo. нз Кувеждина. Кувеждинскӣ, кa, кo, кршкање, п, dim. p. кршење.

von Кусеждин. кришками, ам, dim. p. кршипти. Куга, f. Die Pet, pestis. Србљи кажу кршљав, ва, во, im Wachsthum jus да је куга жива као жена (по осо

rückgeblieben, qui non juste excrevit. било доказују они, који су лежали Криптени, на, но, н. п. кум, Sauf= од ње). Млоги кажу да су је виђели Patu, baptismalis.

ђе иде завјешена бијелом мараҺршење, р, бie Saufe, baptismus. мом; а ђекоји приповиједају да су Крiufавање, д. Вав Хацfen, baptiza је и носили, п. ј. она нађе човека tio.

у пољу, или cрете ђе на пуппу (а Крићавали, ам, т. impf. taufen, bap kем дође и укућу), па му каже: tizo.

ја сам куга, већ ајде да ме но. Кршенье, п. vіdе крштење.

сиш тамо (куд она оке).” Онај је кръање, п. 3 дав зerbreфen, fractio.

упрти на кокаче драговољно (заш2) dao Husten des Pferdes, tussitio по већ њему и његовој кући не equi.

ће ништа учинити) и однесе је Кръати *, m. 24rt arabifфеn Фfеrѕев, без сваке муке (зашпіо није тешequi arabis genus :

ка ни мало) куд му каже. Куге има„Кудго, иде он кръата јаше

ју преко мора • своју земљу (фе сакръата коња у които

мо оне живе), па и Бог пошље амо Кръалій, ам, у. impf. 1) breфen, fran

(кад људи зло раде и млого грије. 8° 3: З. прап. 2) buten (von pfere), ше) и каже им колико ће људи поtassio.

морин ; но и њи Nлого пропадне

nus,

[ocr errors]

conoruin

norum.

і паса: зашто се врло боје злк- Куина, г. (у Сријему, у Бачк. и у од паса.

Ban.) die Küche, culina. cf. Kyka. Кад куга мори, онда јој слабо гю. Куински, кa, кo, Rüфеn s, culinarius воре ќуга, него кума (као да би је кујa, f. vіdе кучка. с поим умилостивили); ниши смију Кујунија*, m, vidе златар, увече оставити неопране судове: Кујунџијин, на, но, бев Bol) = unt зашто она дође ноћу у кућу пе Silberarbeiters, aurificis, argentarii. гледа јесу ли судови опрани, па Кујунџијница, f. Die Bolfфniepin, ако не буду опрани, а она све ка uxor argentarii. шике и чанќе изгребе и отрује (фе- Кујунџијнски, кa, кo, ) gotofomiev. ком однесе куга и сланину с ma- Кујунџијски, кa, кo, argentarii. 2) вана). — Купи као куга фецу. - He nach Uit des Goldschmieds, more argenизбива као куга из Сарајева. и tarii. . до сад је куга морила, ал није у Кујунџнлук *, ш. бie @plofфmiepeEunft, гузицу згађала.

aurificis ars.

. Кугла, f. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) Кук, m. Тав фüftbein, 05 сохае. die Kugel, globus.

кука, f. Der patent, uncus. Куглана, f. Dee RegeІplak, pie Regel. кукавац, вцца, m. Der Butquat, cuculus bahn, der Kegelplan, area

шпіо Ку кукавац сињи ! lusui destinata,

Кукавица, f. Der #u#дић, сисulus : подкуглање, и. дer Regelfфub, lusus co meke као кукавица јаје. Србьи

приповиједају да је кукавица била Куглаписе, амсе, v. r. impf. Kegel жена и имала брата, па јој брат Tchieben , ludo cónis.

умръо и она за њим тако Млого Kja: }wohin? wo vorbei, qno? qua?

мужила и кукала, док се није Куда, /

претворила у птицу (једни кажу Кудагчид, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. да се бралу досадило њено: кукаКудaгok, (Ерц.) vide кудгођ.

ње и јаукање, па је он проклео пе Куда му драго, mobin immer, quocun се претворила у пилу, а једни que, quo libuerit.

опепті кажу, да се Бог на 1њу раКудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. срдио, што је тако млого

тукудгођ, (Еру.) mobin immer, quocun інила за братом, кога је он био

узео, па је препіворио у пицу); закудеља, f (Рес. и Срем.) vidе куђеља. по голово свака Српкиња, којој к, дељица, f. din. v. кудеља.

је брат умръо, н данас

оплаче, кудељiume, p. (Рес. и Срем.) vide кад чује кукавицу bе кука. Кад куђељиште.

кукавица изиђе рано ме кука по Кудељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide црној шуми, онда кажу да ће бикуђељни.

піи зло (оне године) за ајдуке ; али Кудити, им, v. impf. übel reben pon кад кукавица кука по зеленој шумі, einem, calumnior.

онда су ајдуции весели: куд му драго, vide куда му драго. „Лиспај горо кукај кукавицо: кудрав, ва, вo, Erаць, crispus. „Нек' се чини ора за ајдуке куђеља, f. (Epiy ) :) vide конопље. 2) Кукавичић, m, Bir junge Bugud, cudie Portion Flachs, Hanf, oder Baumo

"culi pullus. mole, bie auf einmal auf pem Xote Кукавичица, f. dim. 5. кукавица,

, реnѕum (?) : дај ми једну куће- кукавичји, чја, чје, бев бисёguёв, симу вуне.

culi. Куђељица, f. dim. 2. куђеља. кукавичји коњиц, m. cine art Boget, куђељиште, п, (Ерц.) vide конопљи.

Кукавни, нa, нo, traurig, moestus, Куђељни, на, но, (Ерц.) vide кoнo- Кукање, и, бав Висёgil: fagen fоmоbl вот

Guckguck, als auch von Wehklagenden: Kyhink, m. der Tadler, vituperator, куку мене и до Бога! ululatus cucuin dem Sprüchworte: kaA yoke cy

li et moerentium. феник, нек изједе говно куђенні. Кукаслі, па, пo, batenförmis, unciКуђење, р, бав 23erläи moen, calum natus. niatio.

кукати, ам, v. impf. guct, gud fфеерКужан, жна, но, воn bеr реt anges en, clamo cu, cu.

itedt, perpejtet, pestilentus , pestifer. Куница, f. din. p. кука, cf. кучица. Кужник, р. беr Teftfran#с, реѕtіlеntiа кукњава, f. Вав Sammergejd, cep (вав correptus.

куку - мeнe flagen), ejulаtiо.

que demum.

[ocr errors]

ift,

avis genus.

јте.

пљан,

« PreviousContinue »