admoneo ut caveat. Kpuuka, f. eine Schnitte, segmentum, Koiшnapa, f. eine Art Müge, mitrae clavis distinctae genus. Kρúшчипa, f, ein Schnittchen, parvum segmentum. Крка (Крка?), f. cf. Керка. Кркача, f. н. п. носити дијете на KρRаче, das Kind auf dem Rücken (hu, œepack) tragen, so daß es seine Hände ym den Hals des Tragenden schlingt, gesto in dorso, Kρкьâιьe, a. das Brausen des stedenden Waffers, Кркљаши, ља, v. impf, н. п. лонац, купус у лонцу, braufen (im Педенден Topfe), fremo. Кркмета, n. pl. vide зулови. Kpмèhânе, n. bas Triefen, lippitudo oculorum. Kρмелаши, ам, v, impf, triefen, lippio. Крмељив, ва, во, telefäugig, lippus. Коменција (крменција), f. vide мапа Рија. Kрмешинa, f. das Schweinfleisch, caro suilla Komeká, kaкa, m. pl. (schershaft) опанци од комеће коже. Kpmekй, Ra, he, Schweins, suillan Комешце, цета, в. Сав фтівфін sucula, suculus. Kρмиmи, им, impf. nuw, leulen, tem gieren, rego. of. управьаши Kpмьешe, n. das Lenken, Regieren, Lefs ten, rectia. Kómии, мака, m. pl. die Schweine, sues, porci. Kpмчnk, m. dìm. v. кpмак nicht ganz, mutilus, . B. ein Mensch mit abgeschnittenem Ohr, u. dgl. Kpopor, ra, ro, horngestümmelt, mutilus cornu. Kpoe, m. das Dach, tectum. Кровнат, та, то, н, п, кућа, mit крозата, т.ј. кроз њега. Kpoj, m. der Schnitt, sectum. stificus, nicht auf die Füße, non potest inee dere. Крпица, f. dim. . крпа. Крпљење, п. дав licen, reparatio. zum Hauspatron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). Крсно име, п. Сваки Србљин има по један дан у години, кога он слави, и то се зове крсно име, свеми, свет6, и благ дан. Домаћин се стара и преправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославити крсно име. Кад буде у очи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке, који то крсно име не слабе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије: да се разговоримо и да мало ноћи пошкратимо ; што, буде свети Никола (или који буде) донијо, не ћемо сакрити : Дођите, немојте да не дођете.“ Кад буде у вече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина неком најамлика (жене у вече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито и свето! славно га млого љета и година у здрављу и у весељу! „Ђекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другије села дођу и незвани, на шу сви вечерају, пију, разговара јусе и пјевају до неко доба ноћи; "Ко пије вино за славе Божје, Потом сједу опет, и пијући и једући разговарајусе и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове појушарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. И најгори сирома треба да прослави своје крсно име, макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје не ма) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан; Ђурђев дан, Аранђелов дан и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: зато се сматрају као рођаци сви, који славе једнога свеца. Крст, т. 1) дав Krug, crux, 2) не ма га у крсту, feines Gleichen gibte niht in der Christenheit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, cin Beflirn, astrum. 4) десет крста насадио на гувну, vide костина 2. Крста, n. pl. das Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, lumbus. Коста, т. Жапивате, nomen viri. Костат, та, то, н. п. барјак, діе Kreuz - Fahne, signatum cruce, vexillum cruciatum, Крсташ, т. 1) крсташ талијер, бес Kronthaler, thalerus. 2) крсташ оpao, der Kreuzadler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, òie reuzание, vexillum cruciatum. Крсташица, f. ber balbe Aronthaler; auh der vierte Zheil Defelten, thaleri oruciati dimidia, et vel quarta pars. Кости куме дете (у Сријему), trifolium reptans Linn. Крстина, f. 1) augm. 4. крст. 2) etli. che Garben, die auf dem Felde beisams men liegen, mergitum cumulus. Костити, им, v. pf. taufen, baptizo. Ја га крстим, а он прди. Коститисе, имсе, v. r. impf. 1) ge= tauft werden, baptizor. 2) sich taufen Іатен. 3) кога, чега; од кога, или од чега, і betreuzen, cruce signo. Крстић, m. dim. . крст. Косто, т. һур. у. Коста. Крстов дан, ва дне, m. дав Beft bes Kreuzes, deren es zwey gibt, den 5. Jan. u. den 14. Sept. festum S. cru cis. Круница, f. dim. . круна. Круњење, п. дав Mlüten, carptio. Крупа, f. 1) ber Hagel, bie Sraupen, grando. 2) намастир у Далмацији. Крупан, пна, но, grob, crassus: крупна со, брашно; човек, риба; новци (у ситно се не десило, а у крупно не мам). Крупањ, пња, m. Staðt in ber Paђевина. Крупањски, ка, ко, vom Крупањ. Крупица, f. т.ј. соли, bie Staupe, баб Stüd, frustum, fragmentum. Kрупнк, m. eine Art Getreidepflanze, die in der Herzegowina gebaut wird. Kpŷm (comp. круku), ma, mo, dick, crassus. Крушуљав, ва, во, bidlich, subcras sus. Крућина, f. bie Dide, crassities. Крушац, шца т. т.ј. соли, ein Eros den Gals, frustum salis. Крушевац, вца, m. Stabt (und Kut nen) an der Morawa. Крушевачки, ка, ко, von Крушевац. Крушедол, т. 1) намастир у фрушкој гори. 2) село код шог намастира. Крушедолац (лца), човек из Крушедола. Крушедолски, ка, ко, во Крушедол. Крушење, п. дав Brödeln, carptio. Крушити, им, v. impf. brödeln, care ро, н. п. со. Крушка, f. 1) ber Birnbaum, bie Birn, pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum. Kрyшuков, Bа, BO, Birn-, piracius, e ріго. Крушковац, вца, m. Birtenf, bаculus piracius. Крушковача, f. ber BicFenflod, fustis piracius. Крушковина, f. baš Sirnhol, lignum piri. Крушковица, f. Birnbranntiwein, vinum ustum e piris. Крушчић, m. dim. 9. крушац. Крушчић, m. dim. ein' tleiner Birne baum, pirus parva. Крушчица, f. dim. 9. крушка. Крцање, ц. дав Knađen (Aujtnađen), fractio, elisio. Крцати, ам, v. impf. Enađen (3. 8. Rüffe), dentibus frango. Крчаг, m. Der Stug, urceus. Крчало, n. am luge ein hötzerner Ber= bindungsnagel, clavus ligneus aratrí: „Узе Марко рало за крчало Крчање, n. bas Geräuih einer fre= chenden Menge, strepitus, susurrus loquentium. Крчати, чим, v. impf. fummen (on vielen Redenden), susurro. Крчевина, f. дав КодеГанд, terra silvis liberata, novale. Не ма очевине без кочевине. Крчење, п. дав Roben, sylvae caesio. Крчидба, f. дав Roden, erutio sylvae. ајдемо на крчидбу. Кочити, им, v. impf. гоšen, eruo, caedo silvam. Крчма, f. 1) діе hente, caupona. 2) на њему је остала крчма, er at leste Blas ausgetrunten, unð ß дает frifchen Bein nasholen laffen. 3) продаје на крчму, tlein melie, en detail. Крчмар, т. дer 'Birth, caupo. Крчмарев, ва, во, vide крчмаров. Крчмарица, f. bie Birthinn, uxor cauponis. Кочмаричин, на, но, ber Birthin, Крш, т. дав дurch ausgetretenes Ва jer nefemmte, adluvio (?). Снијела вода Шушањ па начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не знасе по чему). Кршан, шна, но, mađer, trefflih, bonus, praeclarus. Кршење, п. даѕ Bredhen, fractio, ruptio. Кршити, им, v. impf. bredhen, fraugo. Кошкање, n. dim. v. кршење. Кошками, ам, dim. v. кошипти. Кошљав, ва, во, im Wahšthum jus rückgeblieben, qui non juste excrevit. Крштени, на, но, н. п. кум, Zauf= Pathi, baptismalis. Крштење, и, діе Zaufe, baptismus. Кршћавање, п. дав Zaufen, baptiza tio. quae. во, Куварка, vide куварица. Куваркин, на, но, vide куваричин. Куваров, ва, во, дев $od)6, coqui. Кувати, ам, v.impf. 1) oфen, coquo. 2) љеб (у Србији), Scot anmaфел, ріц so, coquo panem (i. q. мијесити). Куватисе, амсе, v. r. impf. tochen, Steden coqui. Кувеждин, т. намастир у фрушкој гори. Кувеждинац (нца), калуђер из Кувеждина. Кувеждински, ка, ко, von Кусеждин. Куга, f. bie Wen, pestis. Србљи кажу Да је куга жива као жена (то особито доказују они, који су лежали од ње). Млоги кажу да су је виђели ђе иде завешена бијелом марамом; а ђекоји приповиједају да су је и носили, ш. ј. она нађе човека у пољу, или срете ђе на путу (а ђеком дође и у кућу), па му каже: ја сам куга, већ ајде да ме носиш тамо (куд она оће)." Онај је упрти на кркаче драговољно (зашто већ њему и његовој кући не ће ништа учинити) и однесе је без сваке муке (зашто није тешка ни мало) куд му каже. Куге имају преко мора своју земљу (ђе само оне живе), па и Бог пошље амо (кад људи зло раде и млого гријеше) и каже им колико ће људи поМорити; но и њи млого пропадне Кад куга мори, онда јој слабо го. воре куга, него кума (као да би је с тим умилостивили); ниши смију увече оставити неопране судове: Зашто она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови опрани, па ако не буду опрани, а она све кашике и чанке изгребе и отрује (ђеком однесе куга и сланину с тавана). - Купи као куга ђецу. избива као куга из Сарајева. до сад је куга морила, ал' није у гузицу згађала. Кугла, f. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) die Kugel, globus. Куглана, f. Der Regelplats, bie Regel, bahn, der Kegelplan, area conorum lusui destinata. - He И Kýrлame, u. der Kegelschub, lusus co norum. Куглашисе, амсе, v. r. impf. Regel fchieben, ludo cónis. Куд, KVA, }wohin? wo vorbei, quo? qua? Кудагод, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. Кудагођ, (Ерц.) vide кудгођ. Куда му драго, mohin immer, quocunque, quo libuerit. Кудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. Кудгођ, (Ерц.) mohin immer, qиосипque demum. Кудеља, f (Рес. и Срем.) vide куђеља. Кідељица, f. dim. 9. кудеља. Кудељиште, п. (Рес. и Срем.) vide куђељиште. Кудељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide куђељни. Кудити, им, v. impf. übel reben von einem, salumnior. 2) Куд му драго, vide куда му драго. Кудрав, ва, во, Erauś, crispus. Куђеља, f. (Ерц) 1) vide конопље. die Portion Flachs, Hanf, oder Baums molle, vie auf einmal auf dem Rođen iff, peusum (?): дај ми једну куђе Куина, f. (у Сријему, у Бачк. и у } Кук, m. baš Süftbein, os сохае. Кука, f. Der Saten, uncus. Кукавац, вца, m. ber uud, cuculuse што ћу кукавац сињи! Кукавица, f. ber Sudgud, cuculus : подMeke као кукавица јаје. Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умръо и она за њим тако млого тужила и кукала, док се није претворила у шицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео пе се претворила у типу, а једни опет кажу, да се Бог на њу расрдио, што је тако млого тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у лицу); запо гопово свака Српкиња, којој је брат умръо, и данас оплаче, кад чује кукавицу ђе кука. Кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, онда кажу да ће бити зло (оне године) за ајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су ајдуци весели: „Листај горо кукај кукавицо: "Нек се чини ора за ајдуке Кукавичић, m. der junge Sudgud, cuculi pullus. Кукавичица, f. dim. . кукавица. Кукавичји, чја, чје, beš Judguñó, cu culi. Кукавичји коњиц, m. eine Urt Bogel, 'avis genus. Кукавий, на, но, traurig, moestus. Кукање, п. дав Muctgu= fagen fomohl vom Guckguck, als auch von Wehklagenden: куку мене и до Бога! ululatus cuculi et moerentium. Кукасті, та, то, batenförmig, unci natus. Кукати, ам, v. impf. guc, gud ihren en, clamo cu, cu. Кукица, f. dim. . кука. cf. кучица. Кукњава, f. дав Sammergefdcen (даб куку - мене lagen), ejulatio. |