Page images
PDF
EPUB

Кукољ, m. bie Biđen, agrostemma githago Liun.

Куконосаст, ща, то, falennafig, naso adunco.

Куку мене (мени)! weh mir, hei mihi, me miserun.

Кукуљица, f. eine Het Kappe, cucullus. Кукурек, т. (Рес. и Срем.) vide кукуријек.

Кукурекање, п. (Рес. и Срем.) vide кукуријекање.

Кукурикати, речем, (Рес. и Срем.) viДе кукуријекати.

Кукурекнути, нем, (Рес. и Срем.) vide кукуријекнути.

Кукуријек, m. (Ерц.) bie Nießmur, *helleborus.

Кукуријекање, п. (Ерц.) дав Rifecili= schreven, galli cantus.

Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерц.) Fiferiti träben, cano kikeriki. Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) сіп. mal tileriři fəreyen, dico kikeriki (e. g. in aurem).

Кукуруз, der Ruturuz, türlifches orn, zea mais Linn.

Кукурузан, зна, но, н. п. љеб, брашно, Ruturug, e zea mais. Кукурузиште, n. ber lder, mo eђе Ян. furuz gebaut war, ager in quo zea mais fuit sata.

Кукурузница, f. дав Ruturuzbrot, panis

[blocks in formation]

Куљање, п. дав erormalen (3.5. be$ Rauchs), provolutio.

Куљати, ља, v. impf. hervorwallen, provolvi, н. п. дим из пећи, челе из

кошнице.

Кум, т. 1) крштени, ber Zaufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај, који први пут стриже косу ђешету; такови кумови бивају и Турци нашим људма, и наши људи Турцима (по Босни):

„О] Турчине за невољу куме! „Не кумим те што ја кума не мам 2) вјенчани, дer Beifano bei der Zraus ung, testis conjugii. Образ ваља, кум ће доћи. Пред кума (т. j. iumoroђ тако добро, да би се могло пред кума изнијети)! Зацрвенио се као да је пред кумом поднуо. Ни ти мени кум, ни ја теби стари сват. Ако ниђе кума не нађем, ти ћеш ми бити кум.

Кума, f. 1) bie pathin, Gevatterin, commater (?). 2) bie Wathin, puella cui sum commater. 3) Euphemismus für xyгa. cf. куга.

Кумак, мка, m. hyp. 9. кум. Куман, m. vide кумашин. Кумање, п. дав gegenfeitige Berufen 016 кум, salutatio kumi vocabulo. Куматисе, амсе, v. r. impf. c ким, fich als Gevatter begrüssen,`salutare se invicem cumi vocabulo. Кумача, f. cf. дружичало. Кумашин, m. augm. v. кум. Кумбара *, f. vide лубарда. Кумбараџија *, m. er Ýombarbier, руrobolarius.

Кумин, на, но, ber кума, commatris et pestis.

Кумити, им, v. impf. кога, зи Зе. vatter bitten, advocare pro teste baptismi aut conjugii. Кумићеш ти кугу да те умори.

Кумитисе, имсе, v. г. fr. с ким, mit jemand Gepatter werden, cumatus necessitudinem ineo.

Кумић, Sevatterhen, dim. y. кум. Кумица, f. dim. v. кума. Кумљење, п. дав Bevarterwerben, ініtio necessitadiuis cumatus. Кумов, ва, во, дев (Sevatters, ad testem baptismi pertinens. Кумовање, п. дав Seatter nehen, cumatus (?).

Кумовати, мујем, v. impf, коме, ки Gevatter stehet, sum testis baptismi aut conjugii.

Кумовски, ка, ко, 1) дет Bevatter stehend, quod decet testem baptismi aut conjugii. 2) adv. wie ein кум, шиre testis baptismi.

Кумпанија, f. bie Gompagnie, certa militum turba, centuria. Кумпанијски, ка, ко, Compagnies, quod

,,

est centuriae.

Кумрија *, f. 1) eine let ZurteItaube, turturis genus. 2) ein Srauenname, пomen feminae. Reiffens gibt man ibn čen Sefangenen, Кумрија робиња : „Код колевке Кумрија робиња, Она њија два банова сина Кумсал*, m. vide пијесак. Кумство, n. bie Sevatterfhaft, munus testis baptismi aut conjugii. Кумче, чета, n. ber Pathe (дав Find), ilius baptismalis. Умре кумче, покварисе кумство (дав Kino ift geflor= ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). Куна, f. Der Marber, mustela martes Linu.

Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се увати у нипима као памук, діе lo= fe, Поссия. 2) палацка од рогоза кад се ишчупакао перје, діе Кафен vom Rietgras.

Кундак, m. Der Shaft (ber Flinte), lignum tormenti bellici. Кундачење, п. даš

tormenti bellici.

häften, munitio

Кундачити, им, v. impf. н. п. пушку,
(die Flinte) schäften, munio liguo.
Кундачић, m. dim. 9. кундак.
Куница, f. dim. v куна.
Кунор (планина), m.

"Оде беже у Кунор планину Купа, f. 1) vide чаша. 2) вода у Рватској.

Купа, f. гомила од четири ораа. Такове гомиле намјесте ђеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста те и обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме; ако један обори све у један пуш, он и све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију од онуд с Онога мјеста, ђе се кога ојнак уставио; ако и тада остане још која купа необорена, а они онда доменіну опет сваки још по једну, па на ново бију. Sin Kinder{piel mit Nüssen, lusus nucum.

Купање, п. дав Задеп, lavatio.
Купати, ам, v. impf. Бадеn, lavo.
Купатисе, амсе, v. r. impf. Бадеп,
baden, lavor.

Купац, пца, m. ber Räufer, emtor
А. По што је то?

Б. Ко је купац ?

А. Ја сам.

Купилац, пиоца, m. ber Cefer (Hufle= fer, lauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum).

Купина, f. 1) ber Srombeerjiraudh, rubus fruticosus Linn. 2) die Stachelbeere, bacca grossulariae. 3) Frauenname, nomen feminae.

Купити, им, v. pf. Faufen, emo. Купити, им, v. impf. cuffefen, colligo. Купиписе, имсе, v. r. impf. fih gufam= menziehen, coutrahor, (von der Armee, cougregor).

Купица, f. 1) dim. 9. купа. 2) ber dröpfs topf, cucurbitula, cucurbita. Купљење, п. даз Defen (Lufiefen), lectio, collectio.

Куповање, п. дав Raufen, emtio. Куповати, пујем, v. impf. taufen, ето Купени, на, но, н. п. гуњ, љеб, де kauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten).

Купус, m. der Kohl, brassica oleracea capitata Linn. Доста је купуса изјео (er ist ein alter Mann). Купусара, f. н. п. каца, дав Sauer» fraut Geschirr (der Krautbottich), vas in quo olus acidum adservatur. Купусина, 1. augm. 5. купус. Купусите, n. lcfer, wo eint o gebaut worden ist, ager olim olera

rins.

Купусни, на, но, н п. лист, каца, Kraut, Kohl, olerarius, olitorius. Кура, f. byp. v. курац.

Кураж, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Courage. der Muth, auimus, animrus fortis. cf. слобода.

Кураман, жна, но, muthiq, animosus. cf. слободан.

impf. anfenern, ani

Куражење, п. да 2Mnfeuern, Muth ma= chen, animi additio. Куражити, им, v. mum addo, facio. Куражипінсе, имсе, v. r. impf. fich Muth machen, seipsum incendere. Курап, ma, mo, i mentulatus, penitus. 2) bene mentuiatus. Курац, рца, m. дав männliche lied, penis, mentula.

Курбан, m. даê ©hlahtopfer, victima (bei den Türken),

Курва, f. 1) bie Mure, impudica, mere

trix. 2) auch als Schimpfwort gegen Männer, mendax, perfidum scortum. Курвање, п. 1) дав Suren, scortatio. 2) (курвање) baš burenartige Beneh= men auch von Männern, mores meretricii.

Курвар, m, ber Surer, scortator. Курварев, ва, во, vide курваров. Kурварида, f. komische und zweideutige Berbungung der куварица, comice pro куварица.

Курваров, ва, во, без Suters, scorta.

toris.

M

[blocks in formation]

Курвица (у Сријему курвица), f. dim. 5. курва.

Курдељ,

*

m. код плуга онај клин, што је за њега запета гужва орачица. Куре, реша, n. dim. 9. курац: свако Туре своје куре вали. Куренце, цета, n. dim. 9. куре. Куриков, ва, во, von куриковина, е certa arbore куриковина dicta. Куриковина, 1. Art poljes, ligni genns. Kypja! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Корак m. vide вук 1. Курјачина, f. vide вучина. Курјачић, m. dim. . курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачки, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi. Курјук *, m. 1) ber © wang, cauda; viде реп. 2) бес 3opf, cauda capillorum. cf. кика, плетеница. 3) ber 80. den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sclopeti).

Курјучење, п. баš infrauben дев lin tenbodens.

Курјучити, им, v. impf. m. j. пушку,
или цијев пушчану, деп Воден бев
Flintenlaufe anschrauben.
Курјучић, m, dım. . курук.
Куроња, m. bene mentulatus.
Куропецање, n. ein obfcön=Fomifhes
Spiel, ober vielmehr inefbote bavoл:
куропец па и опет

Куронецатисе, амсе, v. r. impf. vide куропецање.

Kуpiane, n. das Gebrauchen des (obfcös nen) 23orts курац, penis creber usus in loquendo. Курцатисе, амсе, v. r. impf. bat Bort Kуpan im Gespräche oft gebrauchen: немој се курцати, penis vocabulo abuti.

Курцовати, цујем, v. impf. cin Slo= matismus für јебати : „Ајде баћа у катане ; „Доста пити, доста јести, „За крајцару курцовати. Курцокрет, т. ein tomifches Bort für целер (q. d. excitans ревm). Курчев, ва, во, mentulae,

[merged small][merged small][merged small][graphic][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кусати, ам, v. impf, mit yollem £öffel

effen, cochlear plenum ori admoveo. Kychдa, f. Fluß an der Grenze gegen "Montenegro. Кусидски, на, ко, топ Кусида:

„Код Кусиде студене водице, „У лијепим Кусидским лукама Куснути, нем, v. pf. einen sollen göf fel zum Munde tragen, cochlear plenum in os ingero.

Kуcôв, m. xуe nac, der Stuthund, çanis cauda truncata.

Кусовљев, ва, во, без Stushunbet. canis curti.

Кусоња, т. кус во, ber Stußoos, bos

cauda truncata. Да пусте кусоњу под пласт (нарастао би му реп?). Кусоњин, на, но, дев tubochей, воvis cauda truncata.

Кусуља, f. куса крава, bie tuslub, vacca cauda truncata. Кусуљин, на, но, ber tutuh, vaecae cauda truncata.

Kycyp, m. der Rückstand, residuum

debiti. cf. остатак.

Kŷni, m. der Winkel, die Gde, angulus. Кушао, шла, m. ein großer höpflöffel (um Wasser zu schöpfen), haustrum, cochlear baustoriuu.

[blocks in formation]

Кутњи (кућни), ња, ње (њо?), и п.
spáma, Haus-, domus.
Kyka, f. 1) das Haus, domus. 2) die
Küche, culina:

А. Ђе ти је кућа?
Б. Код собе.

Кућани, m pl. Die Saubgenoffen, qui in eadem domo habitant, familia (?). Кућаник, m. ber gute Sauthältet, bonus pater familias.

Кућаница, f. bie häusliche Frau, bona mater familias.

Кућевни, на, но, дeт aufe, ber gan= zen Familie gehörig, universae familiae.

Кућење, и дав Saushalten, curatio rei

familiaris.

Кућерина, f. (augm. 9. кућа) unförmli.

ches, verfallenes Haus, caduca domus : „Кућа му се кућерином звала, „Ђеца му се на огњиште срала Кућешина, f. augm. . кућа. Кућити, им, v. impf, m. ј. кућу, бив.

halten, rem familiarem curare, augere. Kỳ kuga, f. 1) das Häuschen, casa. 2) ein Häuschen gesetter Fasolen, casula phaseolorum.

Кућичење, п. ба Bereiten ber кућице

für die Fasolen, tumulorum phaseolis inserendis praeparatio. Кућичиши, им, v. impf. bie кућице bereiten für die Safolen, paro tumulos phaseolis inserendis.

Кућиште, n. Ort, mo einft ein Sauв gestanden, locus ubi domus fuit. Кућни, на, не, vide кушњи. Кућурина, f. vide кућешина. Куц (von куцати, flopfen), што куп по муц (mie gearbeitet, fo gegeffen). Von einem kleinen Erwerbe, der koum feinen Mann nährt.

Купа, f. hyp. у. кучка.

Куцање, п. Дaš Slovfen, pulsatio. Куцање, п. дaš läufigfenn ber Sünbin,

catulitio.

Куцати, ам, v. impf. flopfen, pulso.

[blocks in formation]

Kyuâk*, m. das Querholz (z. B. bei dem Tische), lignum transversum. Кушама*, f. (у Сарајеву и у осталим варошима по Босни) і unftgalla, bei Empfang des Vesirs, pompa collegioruin.

Кушање, п. дав Berfumen, periculum, experientia, tentatio.

Кушати, ам, v. impf. serfumen, tento. Кушлат, m. Burg wifфen Зворник инд Сарајево:

„Ој ђевојко у Кушлату граду! „Бог зна јеси у голему јаду. „Кириција! ти си у горему, „Преносећи рану на самару „Преко Босне на Ерцеговину. Кушља, f. и п. жена која је кушљава. Кушља, m. (Рес. и Срем.) vide кушљо. Кушљав, ва, во, vermorren, jerrüttet, perturbatus.

Кушљање, п. дав Beroirren, pertur

batio.

Кушљати, ам, v. impf. (bench) bermirren, perturbo.

Кушљо, т. (Ерц.) ber dashaar vers morren, hat, capillis turbatis. Kушљо је био коњ у војводе Вељка Петровића.

Л.

Кунашисе, амсе, v. r. impf. läufig feyn, Л, cf. ко што ла.

catulio.

Купкало, m. ber $lopfer, pulsator (vom Лаб, m. lut in Gerbien:

Rinde): стани ши куцкало.
Куцкање, n. dim. 9. куцање.
Куцкаши, ам, dim. . куцати.
Куцнути, нем, v. pf. einmal flopfen,
pulso semel.

Кучад, f. (coll.) vide штенад.
Кучаја (планина), f. nom. propr. eines
Berges in Serbien.

Куче, чета, п. дав Бüпофен, catulus.
cf. штене.

Кучелина, f. angm. 5. кучка.

„Уватно и Лаб и Ситницу Лабуд, m. der Sawan, olor, cycnus. Лабудић, m. dim. junger © man, pul.

lus olorinus.

Лабудица. 1. дав Beiben vom © man, olor famina.

Лабудов, ва, во, без © man®, су

спі.

Лав, m. der gömе,

leo.

Лáвеж, m. das Gebelle, latratus: cmoји лавеж паса.

Кучине, f. pl. дав Berg, stupa. Говна Лавић, m. ein junger Lime, catulus les

и кучине.

оміцыя,

Лавица, f. bie göminn, leaena. Лавов, ва, во, дев göwen, leonis. Лавски: ка, ко, 2) löwen, leoninus. 2) adv. wie ein Löwe, leonis more. vido лаган. Лягаан, лагана, но, Лагала, п. pl. дав Engenmerijeng, bie gügenmittel, instrumenta mendagii : Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да и донесем, па ћу ти онда лагаши колико ти Драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се шако људи шуже да млого лажеш, деде да ви можеш ли мени што сла

Дим

гати.)

Лаган, на, но, leicht, levis.
Лагано, leife, leniter.

Aarâœe, n. das Lügen, mentiri, mendacia.

Лагаши лажем, v. impf. lügen, mentior. 2) на кога, einen yerleumben, mentior in quem.

Лагачак, чка, ко, dim. У. лаган,
Лагити, им, dim. у. лагами.
Лагум*, m. bie Mine, cuniculus : пот-

копаши, или подметнути лагум,
cuniculum ago.

Лагун, на, но, (у Ерц.) vide лаган.
Лагушан, шна, но, dim. 9. лагун.
Aâд, m. der (kühle) Schatten, umbra.
Ладак, тка, m. dim. у. лад.
Ладан, дна, но, 1) tühl, refrigeratus.
2) falt, frigidus.

Ладити, им, v. impf. Füßlen, refriдого.

Ладнети, ним, (Рес.) vide ладњеши.
Ладнити, им, (Срем.) vide ладњеши.
Ладноћа, f. bie Rälte, frigus.
Ладњача, f. vide луковача,
Ладњети, ним, v. impf. (Ерц.) Falt
werben, frigesco.

Ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.

„Гледа мому од` малена

Ладо! Ладь!

„Од малена до голема

Ладо! Ладо!

„Ђурађ коси по побрђу

Ладо ле Миле!

Ђурђу жеђца додијала

Ој Ладо! ој!

brae, silvae).

[blocks in formation]

„Цар Мурате у Косово пада, ,,Како паде ситну књигу пише Те је шаље ка Крушевцу граду А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице.

[ocr errors]

Лазарице, f. pl. До скора је био оби чај у Србији (а може бити да је ђешто и сад), да иду Лазарице (неколико ђевојака) у очи Лазареве суботе од куће до куће, ше играју и пјевају пјесме од Лазара (онога што га је Ристос васкрсао). По Сријему и данас скупесе ђевојке у очи Лазареве суботе и стану у коло а пруже руке од себе, па дигну мало дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: "Лази, лази Лазаре! "Те долази до мене, „Привашајсе за мене: „За свилене рукаве, "За свилене мараме, "За клечане кецеље.

Лазищи, им, у. impf. (ст.) деђепео, gradior:

„Лази, лази Лазаре,

„Те долази до мене

Ладовина, f. bie Rüble, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf. einmal leden,

Aaha, f. das Schiff, navis.

Лађан, на, но, dim. у. ладан. Aahap, m. der Schiffer, nauta. Лађарев, ва, во, дев ©hiffers, nauЛађаров, ва, во, tae.

Лађарски, ка, ко, 1) ber Shiffer, nautarum. 2) паh differ Hrt, mоrе mautarum.

lambo.

Лазо, т. (Ерц.) Һур. у. Лазар. Лајање, п. дав Вейеп, latratus. Лајати, јем, v. impf. bellen, latro. Лак (comp. лакши), ка, ко, 1) leit (zu tragen) levis. 2) leicht (zu thun), facilis.

Лака, m. (Рес. и Срем.) vide ЛакоЛакаш, кша, д. 1) Der Subogen, cu

« PreviousContinue »