Page images
PDF
EPUB

acınaces

Macmabuta,f.Joe Sawalbe, hirando.

ducatio canina.

bitus. 2) die Ede, dlna: mucha nar да ће онда све мине поклати к кала (х. д. пролао у земљу). рашћерати). 2) лaсaсша коза, фіе. Макеna, m. hyp. у. Лазар.

elfarbige Siege, capra mustelini bolonts Лако, m. (Ерц.) hyp. 2. Лазар infra pectius. 3) (fcherzhaft) der Såbete AEROM, Ma, Mo, bábfüchtig; avaras :

„Лаком ајдук бјеше на дување — Ласан, сна, но, telФt (su tbum), facilis. Дакомишисе, имce, t, r. impf. на ласасті, на , по, н. н. кода, wife

pimo, Babsüchtig fega, avaritia ducor. farbig, mustelini coloris. Лавомица, ф. Едијеб, што њим Làciga, t. das (die) Wiejet , 'Ikastola.

піече вод убадаю (у Јадру), pie Ласичић, m» бав junge Beftf, catulus. Rinne, capalis.

mustelintarsi лакомљење, п. бав фабfüфsigfери, ласичица, f. dim. Aласица. die Sabsucht, avaritia.

Ласичји, чја, мje, Blefols, mustеlіnths. MakóMCPHBO, u. die Babsucht, avaritia. Mackare, n. das Schmeideln, adulatio. Лакрдија*, f. Die &opperty, Dugae,

Аскаши, ам, v. impf. fchmelohelt, Лаврдијаш, m. Der Spapoogt, jocosus. adulor. Mare* , 'n. Tulpe, talipa.

Aacm, fi die Leichtigkeit, facilitas : apa Лале*, f. р. понајвише у пјесмама: ва ласт Попоља мука, лале, и везири:

, Турци браћо лале и везири! Лале шћау биши Бугарина

Ластавичић, m. Die junge Офwalbe, „Буде њега лале и војводе

pullas hiruäidinis. Mare, m. Mannsname, nomen viri. Ластавичица, f. dim. p. ластавица. Матінка, f. Brauenname, pomen fе- ластавичји, чја, чје, Офwalbe», himinac.

rundininus. Лан, m, Ber git, limum.

Ластəp, m. Das junge XebІaut, pam. Manag, nya, m, die Bette, catena. pinus. Мандање, п. бав ефlencera, obambe. Ласппин, нa, нo, Bфwalbens, hirunlatio otiusa.

dinis. Ландапши, ам, т. бapf. umperfФlem Ласписање, п, тіdе ласкање. Dern, obambulo,

Ласписади, ишем, vide xachafiң. Лане, нена, р. Тав хehealt, pallus Латиннија, f. (coll.) Mi gateiner, Latini : capredej, kindulus.

„Нен” се чуди мудра Латинија Лане, (Рес, и Срем” vіdе лани. Ламинин, m. 1) per gаtеtасt, Latinus. ланен; Ha, Ho, Flad 8 s, lineus,

2) der Stahäner, sItalus. Лани (лани, (вец.) vorigев'ape, ammo Лапшинка, f. 2) pie gateinerina, Latina. elapso:; како онда и лани.

2) die Ftaliäaerinn, Itala. 3) Frauca Manîume, Q. Ader auf dem ein Flach's name, nomén feminae.

gebaut war',-ager ohm lino consitus. Латински, а, но, 1) Tatetnifф, дайЛанупи, нем; . pf. cinal belen, nus. 2) adv., lateinisch, latine. adlatro.

Mama, (coll.) die jungen Lateinte Лануши, не, у. pf, leiФter wеrbеn, le juventus Latina

nius est : зад ми је лануло мало. Латинче, чеша, р. бав gаtеthеrФеп, Ланчић, m. dim, v. ланац.

Latinellus (?) Лањски, кa, кo, porjärts, anni sa. Машини, им, т. pf. fфuel etgecife,

peroris. Прошао као лањски снијег. arripio. лапавица, f. Regen ипс Спее дисф• Лаптипифе, имce, y. г. pf. н. п. пос.

einander , plaviae nivibas mixtac. ла; коња, trgreifen, adgredior. Лайкни, им, v. pf, fфnappen, capto. Латица, f. клинчић у кошуље под Manorare, n. das Schlampampen des nazyOM, DCE Urmzwidel, cuneas túa Bundes, etwas Flüssiges ift, mau nicae.

Лаmов, m. Bеr ueberreiter (auffeper), Лаплаши, пhем, т. impf. fФІampam. (bei der Maut; und bei der Ueberführ) pen, mandoco more canis.

portitoris genus. ларма, f. (у Сријему, у Бачк. иу Лаптовљев, ва; во, бев исфеrretter,

Бан.) деr Würm, tumultus, cf. буна. portitoris. Аармање, п. Баѕ gеmеn, tumultuаtiо. Лаmовљевица, f. He ueberreiterfeat, Лармапи, ам, т.impf, lärmet, tumultuor. mor portitoris. Ласа, Ж. ) hyp. 6. ласица. Ласо ласи. Лаповски, ка, ќо, у себеrееttеr, por

чице! поздравили те наши миши, titorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, да піи одгризу уши (ако преба more portitoris. жазати ласици, кад је човек - види, Ламан, Pet Rieutenant, subcenturio.

гање.

Лакманов, ва, во, бев gieutenant8, лёгање, р. (Рес, и Срем.) vidе лије.

subcenturionis. Лакмановица , f. Die Qieutenants frай, легапії, лежем, (Рес. І Срем.) vide usor subcenturionis.

лијегалін. Лакманскӣ. кa, кo, 1) #ieutenant8, Легло, p. bie Brut, fetus , progenics :

subcenturionis. 2) adv. wie ein Lieute: пасје легло! nant, more subcenturionis.

Лед, m. Сав (Si3, glacies. Лауд, m (ст. а кад шпо приповије. Леден, на, но, еіѕtаft, gelidus : ле

дају о њему, онда казку Лаудан) дено медено! ruft Ver eфerbetyers der (General Loudon (lies Laudon):

kaufer. „Међу њима Лауд ценерале

Леденица, f. 1) беr $ів;avfен, ѕtria, Лаудан, m. cf. Лауд.

2) die Eisgrubé, fovea glaciaria. Лауданов, ва, во, н. п. панац (на Ледина (ледна), f. ungeadett gano. Врачару), рев General gaupon.

solum incntum. Лачан, чна , но, vidе гладан (најв. Лідин , им, у. impf. zu Eise machen, ше се каже 1сепетту).

glacio. ле, додајесе у пјесмама код Бекоји Ледитписе, имce, v. г. impf. Bu Gig ријечи на крају, н п.

werden, gefricren, glacior. „Паун шепа војноле на венчанье, Me Lojlia, f. (bedauernd, mit Auspie: „с собом води војнoлe пayницу Tung auf лед fifr) февојка. „Пораниле девојке,

Méha, n. pl. der Rücken, dorsum.
Јело ле Јело добра девојко

Леђан, т. (ст.) „Пораниле на соду,

„у леђану граду Лапинскоме Јело ле Јело добра девојко — Леђански, кa, кo, (сіп.) von Леђан; „ој! и два свата і два упросника ,

„Ilа он оде нІз поље Леђанско Лелеъа ле!

Леђашта , p. dim p. леђа, „Куд ви одните ? шпо ви тражите? Леђен*, m. Рав 13afфbeden, pelvis. Ле лева ле!

Лежак, ш. 1) cer Saufenger, segnitio~ „Наша дода Бога моли

sus. 2) vidе чучавац. ој додо, ој додоле! Memâibe, n. das liegen, cubatio; daß „Ђурађ коси по побрђу

Darniederliegen, Krankfegn, aegroладоле Миле

tatio. „Невен вене ле, за горицом ле,

Лежали , жим, v. impf, liegen, cubo, Леља ле —

jaceo; darniederliegen, aegroto.. леб, m.

(Рес. и Срем.) vide љеб. Лежачина , f, augm. p. лежак 1. Лебар, m. (Рес. и Срем.) vide љсбар. Лежене, р, дав Brüten, incubatio. Лебарев, ва, во, (Рес. н Срем.) vidc Лежёлик, ваво, (сп.) liegeno, cuЛеtiаров, ва, вој љубаров.

bans. лебац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide „На Шпипарца Турци долећеше, љевац.

„Лежећива да га поснјеку Mebgumu, , v. impf. zärtlich pflegen, Nexekke, adv. liegend, cubans.

foveo, cum сию: лебди око Леја, f. (Рес. и Срем ) vidе лија 1, њега, као мати око њетпепта. Лек, m. (Рес. и Срем.) vidе лијек. Лебни, на , но, (Рес. н Рpeм.) vide Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар. лебнІІ.

Лекарев, вa, o, vide љекаров. Левак, вка , m. (Рес. и Срем.) vide Лекарина, f. (Рес. и Срем.) vide ље. лitјевак.

карина. Леван, п. (Рес. и Срем.) vide љевак. Лекарнца, f. (Рес. и Срем.) vide љеЛевака , f. (Рес, и Срем ) vide љевака. карнца.

Bча, m. (Рес. и Срем.) ein Лекаров, ва , во, (Рес. и Срем.) vida Sheil Ser Јагодинска нанја.

љекаров. Левенла , m. (сп.)

Лекарскі, кa, кo, (Рес. и Срем.) vi„Под њим сједи Левента,

de љекарски. „На крилу му Лапинка

лекови , n. pІ. vіdе мице. Леви, ва, ві, (Рес. и Срем:) vidе лијевин, Леле мене (мени) ! mеh mir, vae mі. Левке, (Рес. и Срем.) vide љевке. hi! леле мени и до Бога! купу леле ! лево, (Рес. и Срем.) vidе лијево. Лелек, т. дав 13¢bgеheul,

ululatus левча, f. (Рес. и Срем.) vidе лијевча. (леле меңе !)

m, Pec. и Срем.)5e: gewtfфее. Лелек*, m. Der &tor, vide шпрк. 4вчанка, г. (Pвс. и Срем.) бie уон Лелекање, п. раз Bebelagen, ulаlаtiо. Lero atsch.

Лелеками, лечем, v. impf. виками: Левчић, m. dim, p. лёвак.

леле мене ! webғlagen, ululo.

amore

Лёвач,

левчанин, п.

лења; }

пити.

[ocr errors]

мање.

поіцепа.

$

vidе лепир.

[ocr errors]

bенив.

шање.

љепщами.

Леља, 1 само се у пјесмама припи Лепиритца, f. бав 28eibфеn уоu ефmet. јева , cf. краљице ;

terlinge, papilio femina. „Невен вене ле, за горицом ле, Лепити, им, (Рес. и Срем.) vidе лије

Леља ле „Ој! и и два свала и два упросника Лепљење, р. (Рес, и Срем.) vidе лије

Ле лема лё nem, m. der Kitt, maltha, ferramen. Лепола, f. (Рес. и Срем.) vide љепота, Лемање, п. (Рес. и Срем.) vidе лије Лепотица, f. (Рес. и Срем.) vide ље

попица. Лемапин, ам, (Рес. и Срем.) vidе лі- Лепошепа , f. (Рес. и Срем.) vide ље.

јемати. Лемеш, ш. vіdе раоник,

Лепешање, п, бав 23&lsen per pubner Лемилии, им, т. impf. eitten, ferru im Sande, volutatio gallinarum in mino.

pulvere. Лемљeњe, u. Sав $itten, ferrumina- Лепршапінсе, амce, v. r. impf. "fitim tio.

Sande wälzen, volutari in arena (pul. Лён, на, но , (Рес. и Срем.) vidе ли vere). јен. cf. љењ.

Лептир, т. (у Сријему и у Бачкој, Ленгер m. der Unter, ancora. Ленив ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лептирић, m. dim. 9. лептир.

Леппи рица, f vіdе лепирица. Ленивац, вца, m. (Рес. и Срем.) vidе лепчик, m. dim. b. лебац. љенивац.

Лешање, п. (Рес. и Срем.) vide љепленивица , f. (Рес, и Срем.) vide ље. HIBнца.

лепшапки, ам, (Рес. и Срем.) vide Лённписе, имce, (Рес. и Срем.) ride лијенипінсе.

Лес, m. (Рес. и Срем.) vidе лијес.
Ленка, f. (Рес. и Срем.) vidе лијенка. Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса.
Леності, f. (Рес. и Срем.) vidе лијеності. Леселина , f. augmn. 2. леса.
Леншпина , f. (Рес. и Срем.) vidе ли- Лесица, f. dim. p. леса.
јеніштина.

Леска , f. (Рес. и Срем.) vidе лијеска. Лељ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) Лесков , ва , во, (Рес. и Срем.) vide

vide nen (mit allen Ableitungen), Лењие, т. бав gineal (@tert. #inier), Лескова масло, . (Рес. и Срем.) vide

regula. Лењирисање, р. Вав gіnіеrеn, ductus Лесковац, вца , m. (Рес. и Срем.) vide regulae.

есковац. Лењірисати, ришем, т. impf. Iіnіеѕ Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide he

ren, regulam duco. леп, m. (Рес. и Срем.) vidе лијеп. Лесковина, f. (Рес. и Єрем.) vide ље: Лёп, па, по, (Рес. и Срем.) vidе лијел. Лепа вина, f. намаспир, у Pват. Леспедај (лез' пие дај), m. Die GФlüf= ској.

selblume, primula veris (vocabulum serЛепа капа, f, aster chinensis Linn. bicum est siguificationis obscoeuae : deлепак, тка, m. pie prijtel, viscus al

cumbe et da). bum Linn.

Лёшање, . (Рес. и Срем.) vidе лије. Лепезе*, зепа, . бer Süфеr, fabellum.

Лёшапи, деfем, (Рес. н Срем.) vide Лепешање, р. бав Slattern (bek qefana лијетади.

genen Fische6, Vogels) agitatio alarum emba, f. die planke. plauca, tabula.

(corporis) avis aut. piscis capti. Леmење, п. (Рес.) vidе лећење. Лепеmаписе, пећемсе, у. г. impf. Летени, ним. (Pec.) vidе лелепи. flattern, agitor.

Лели, (Рес. и Срем.) vide љепти. лепи човек, m. Ca3 Balfamteaut, Ленина, f. (Рес. и Срем.) vide љепина. impatiens balsamina Linn.

Лепипас, пса, m. Der simpbeutei, hoMenuna, f. eine Art Brots, schmal und mo ventosus. Лепиња, f.7 lang, panis genus: Baber Легниппи, нм, (Срем.) тіdе леќепп.

тав Rityfel (што ми пи је за што): Лепка, f. на чекрку гвоздена шипка, Док се опац роди, син по кући што се на њу нашакне цијев кад оди ? п. ј. лепиња.

се суче.. Лепие, m, per Gф metterling, papilio. Лепні (једни говоре и летњи), иа, Лепирић, m. dim. p. лепир.

(Рес. и Срем.) ride љепшни.

есков.

ескова мас.

сковача,

Сковина,

Пање.

но ,

љепощњи.

чење.

Лешо, п. бie Jeffnung. votne am 23it. Лизапи, лікем, v. impf. Іeten, lашnenstocke, ostium alvearis.

bo ; лиже платен. Лёло, р. (Рес. и Срем.) vide љето. лиј, m, vidе лісац. Леловање, п. (Рес. и Срем.), vide ље- лhija, f. .) hyp. 9. лисица. 2) (Ерц ) товање.

die Scottel (der Bifang), die Furche, Лелiовали, пујем, (Рес, и Срем.) vide lira , н. п. лија лукова , купусна. љещовали.

лijање , п. бав сф:eiben wie ein şиф,

circumreptatio vulpiua. летоске} (Рес. и Срсм.) vide љетос.

Aujamu, am, v. impf. umbersdieichea летошњй, ња, ње, (Рес. и Срем.) vide wie ein Fuchs, vulpino more circum

repto. Лепургија, f. 1) Die giturgie (Refe), лауевак, Ека (р. љевкові), . (Ерц.) Лептурьија, f. jiliturgia. 2) vidе поску der Trichter, infundibuluiu. рица :

Лијевач , вча, т. (Еру.) vide Левач „Да не роди внно ни шеница,

mit allen Ableitungen. „Ни за цркву часна лептурђија Лијев:1, Ба , во, (Ерн.) lint, laerus. Леће, . (у Ерц.) vide coчиво. Лијевно, п. vide Лисно (?) : Аећење, в. (Ерц.) Ja8 5!1egen, volatus. „Турско моче по Лијевну ода Лелети, лепим , v. impf. (Eэц.) flies „А за собом добра дору вода gen, vulo.

Лијево, (Ерц.) lint, acva (parte). Лећи, лежем (и легнем), v. pf. fth les Лијегање, в. (Ерц.) 2ав фіеgеn, dеси. gen, decuinbo.

batio. Леки, лежем,

Ү. impf. brütel, in- Лијегапи, јежем, v. impf. Wiegen, cubo. cubo.

Лuijer, m. (Ерт.) бie arguey, Das r34 Лецање, р. дав Иnpapfeyn, bie unp&p= neymittel, medicamentum, remedium. lichkrit , invalitudo.

Прије био лијек него и залишао 1 цаписе, амce, v. impf, unpap fеріп, (одговоре жене, кад носе (или піраminus bene valeo.

#ie) какову праву, кли друго шпо лечење, п. (Рес, и Срем.) vidе лије лијена ради, па ко запита: шпа је

по ? или што ће пи по?). Лечіпи, имі, (Рес. и Срем.) vidе ли- Лијемање , п. (Ерц.) Das ediagen, verјечити.

beratio, pertusio. леш*, m. vіdе cпранна.

Лијемали , ам, v. impf. (Ерц.) flagen, Лечење , o, vidе чhpiњање.

pertundo. лешина, f. augm. p. леш.

Лriјен, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад Лешннар, п. п. ј. орао, дer 24 авgeyer, се лијен накани, сав свійјем поЛешиши, им, vidе чкрњапін.

Лијенитисе, v, г. impf. (Ерц.) Лепица , f. din. p. леја.

faulengen, cesso. Кеткање, п, din. p. лежање.

Лијенка, f. (Ерц.) бie aufbängeftange Лешкарење, р. vіdе лекање.

für die Wäsche, und dgl. suspensoЛешкари, им, vidе летиками.

rium. cf. cpr. ЛешкапІІІ , ам, dim. p. лекалии. Лијеност, f. (Ерц.) Die Srägkeit, piЛешник, ш. (Рес. и Срем.) vide љеш

Лијеншпина, f. (Ерц.) беr görenhäu. Лешпак, m. (Рес, и Срем.) vide љещ

desidiosus.

Лијеп, m. (Ерц.) Ser 2Inmarf ($. 8. 208 Лештарка, f. (Рес. и Срем.) vide Lehms auf das Flechtwerf), illitus. ље;ипарка.

лијеп (comp. љепшіі), па, по, (Ерц.) Лешће, в. (coll. Pес. и Срем.) vidе ли schön, pulcer. jeuke.

Лијепили, им, v. impf. (Epy.) anwers лі, 1) ўtagepartitel, ob ? an ? има ли ? fen, illino,

bat er ? habetne? оће ли доћи; знаш лијепиписе, писе, v. г. impf. (Ерц.) ли. 2) қад ли ме увазим! да ли ми Ёleben, adlinor, haereo. је знаги; кад ли ће доfil.

Лијепљење, m. (Ерц.) ба 2nperfen, Ливање, р. (Срем.) vide љевање.

illitus. Лівати, ам, (Срем.) vide љевали. Arijec, m. (Epr) das ganze 2 dergerälhe лавно, р.

(Tammt dem Joche), aratrum et jugum, „Сеју смо піи у Ливну продали Лијеска, f. (Ерц. ) Die Safeiftauce, coТе дружина ў вину попила —

rylus. Лизање, р. раб ефей, linеtus, lam- Лијепанье, д. (Ерц.) бав $liegen, үobitus.

Litatio,

vulturis genus.

палІІ.

им се

2

gritia.

HIIK.

ter,

[ocr errors]
[ocr errors]

gen, vohto.

липсала.

casus *

тово липсао.

лис,

т.

niae.

Лијелапти, јећем, v, impf. (Ерц.) fіса Липовац, вца , m. 1) беr #inenbonig ,

mel tiliaceum. 2) der Lindeniab, bacuијечење , p. (Ерц.) сав eilen, me lus tiliagineus. dela, sanatio,

Липовача, f. 1) Ber ginjenjtocЁ, baculus Лијечипін, им, v. iump г. (Ерц.) beilet, е lіgno tiliacco. 2) у Јадру једно inedeor.

брдо и извор на пом брду. Лијешће , п. (coll, Epig.) деr pafeibufф, Липовина, f. Das ginpenbois, lіgnum ticoryletud.

liae. Лијо, аdv. uagerate, impariter : мако. Липса, f. н. п. крава, која је готово

ILAH Aujo, gerade oder ungerade, par iinpar.

Липса, m. (Рес. и Срем.) vidе липсо. ûx, in, das Angesicht, vultus.

Липсавање, п. vilе лисивање. Лик, т. деr sait, liber.

Липсавали, ам, vidе липсвати. лика, f. Die ita in Stroatien, Lica regio. Липсатпи, ишем, v. pf. errесtеn, morior. Лико, а vіlе лић, Ве е лико на у- Липсйвање, п, дав Веrrеdеп, зицу.

pecoris. Лила (брезона или прешнова), f. оно Лилсивати, сујем, v. impf. реrrесtеn , шло се огули с брезове или с тре

morior. шњове коре као артија. Лила има липсо , m. (Ерц.) н. п. во , који је гоу себин сvіоле и може горети као луч.

der Fuchs (das Männchen), Лиле миле, Cd) mei eln unt Ctreiфе[п, vulpes mas. cf. лиј, Ансац.

Бlanditiae: све око њега лиле миле. Лисасл, па, то, з25. pfero, S.8 лиљан, m. hеmеrоcаllis Linn.

eine Bläße hat, macula alba iusiguis. Лиљана, f. ein Stayenname, uomen fe- Лисац, сцa, m, vide лис.

Лисац, сцa, m. лисас коњ, беr blade лиљансь, ва, вo, von hemerocallis Linn. hengit, equus nota alba insignis. Arim, in. das Blech, lamina.

Лисица , f. Der Sub, vulpes. Лим , m. ријека, која тече из Ерце- лисице, f. p. pie pantiejjcin, фанд

говине и упjече у Дрину (с десне fchelleit, Handeisen, manicae. спіране) код Вишеграда.

Лісичење , и. дав би 8јфwängen, yulMimỹH, in. die Citrone, limone, it. il limo. pini doli et inendacia. Лимунада, f. Die gimonave, aqua limо- лісичина, f. Der subsbala, pellis vulpina.

Лисичні, нм, v. pf. јафејфwäлзет, Линути, нем, v. pf. (dim. 2. липн) vulpino more ago.

ein wenig gießen, einen Guß thun, Nichunk, m. der junge Fuchs, catulus infundo. .

vulpinus. Линцура, f. некаква трава, што се ласичнца, f. dim. 2. лисица. једе од трбуа,

, чјачје, . ca Linn, .

Лиснат, па , mo, belaubt, frondosus, Лињање, п. Зав $aaren , amissio pili. Anchlik, m. (von Alch) ein Laubidos Лињапінсе, амce, v. г. impf. jih bären, ber, acervus ramorum quercinorum cum piles amillo.

foliis siccatis , depascendus hicme * Ликьічић, ni. dim. г. лињак.

capellis. Anna, f. die Linde , 'tilia.

Лисов, m. лисасті пас, ein Pint нit Лицар, m. брдо између Јагодине и einer Bläse, canis maculosus. Тагдана.

Лислі. ш. 2) Pas Blatt, folium arboris Munakyp, mn. die Feßen (Lumpen), die et libri. 2) одоше (сен) листом, ale

vom fleide herunter haugen, laciniae. insgeiammt : Липин, т. беr giдепwaly, silva tilia „Ај апе листом у Љешницу 6”јелу — rum, tilietum ? ?

3) die Wude, sura. Липиска , f, 1) pie etаnt wеir ѕig , Lip- Лисліак, шка, m. hур. Зав 31ättment, sia. 2) eine Urt Tud, papni genus.

folium. Липица, f. dim. Das inoфen, tiliola. Лиспанье, n. Bas Blätter befommen, re Ліпница, f. 1) (Турска) мала варочні

novatio foliorum arboris. ца између Лознице и Љешнице. 2) Ліслати , ам, v. impr. Bütter betom: (Влашка) Српско село (близу Тур men, sich belauben, redeunt arboribus ске Липнице).

froudesco. Липничанин, п. човек из Липнице.

Лістина, f. augm. 9. листі. Липничкі, ка, кo, von Липница. лістик, т. din. 9. лист. MUILOB, BA, BO, linden: , tiliagineus. Литање, р. уide блијање.

nata.

bák, ... in dleihe, cyprinus tiu- nücka,“ 2. in Blair Clauby, folium.

[ocr errors]

coniae,

« PreviousContinue »