bitus. 2) die Elle, ulna: триста лаката (м. п. пропао у земљу)...

Лакета, т. һур. у. Лазар.
Лако, m. (Ερц.) һур. у. Лазар-
Лаком, ма, мо, habsüchtig avarus:
„Лаком ајдук бјеше на дукате -
Лакомитисе, имсе, v. r. impf. на
mmo, habsüchtig seyn, avaritia ducor.
Лакомица, і ждаијеб, што њим
тече вода у бадањ (у Јадру), die
Rinne, canalis.

Лакомљење, п. das Habsüchtigseyn,
die Habsucht, avaritia.
Лакомство, и. die Habsucht, avaritia.
Лакрдија*, f. die Fopperen, nugae.
Лакрдијаш, т. der Spaßvogel, jocosus.
Лале, n. Tulpe, tulipa,

Лале*, f. pl. понајвише у пјесмама:

лале и везири:

„Турци браћо лале и везири!

„Лале шкау бити Бугарина Буде њега лале и војводе

Лале, т. Mannename, nomen viri.

па ће онда све мише ноклати и рашћерати). 2) ласаста коза, wiefelfarbige Biege, capra mustelini coloris infra pectus. 3) (scherzhaft) der Säbel,

acinaces

Ласан, сна, но, leicht (zu thun), facilis. Ласаст, на, то, н. п. Kosa, wiesel

farbig, mustelini coloris. Ласица, f. das (die) Wiesel, mustela. Ласичић, m. das junge Wiesel, catulus mustelintus.

Ласичица, f. dim. 1. ласица.
Ласичји, чја, aje, Wiesel, mustelinus.
Ласкање, n. das Schmeicheln, adulatio.
Ласкаши, ам, v. impf. schmeicheln,
adulor.

Aacm, f. die Leichtigkeit, facilitas: προ ва ласт потоња мука,

Ластавица, Ласта, f. die Schwalbe, hirundo.

Ластавичић, m. die junge Schwalbe, pullus hirundinis.

Ластавичица, f. dim. v. ластавица.

Лан, m, der Lein, linum.

Ланац, ица, m. die Kette, catena. Ландање, п. дas Schlendern, obambulatio otiosa.

Ландаши, амm, v. impf. umherschlem dern, obambulo.

Лане, нета, n. das Rehkalb, pullus
caprede, hinnulus.
Лане, (Рес. и Срем)" vide лани.
Ланен, на, нo, Flaches, lineus.
Лани (лани), (Ερπ.) voriges Jahr, anno

elapso; како онда и лани, Ланиште, п. Acker auf dem einst Flach's gebaut war, ager ohm lino consitus. Ланути, нем, v. pf. einmal bellen, adlatro.

Лануши, не, ѵ. pf. leichter werden, lenius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dim, v. ланац.

Лањски, ка, кo, vorjährig, anni superoris. Прошао као лањски снијег. Лапавица, Ғ. Regen und Schnee durch. einander, plaviae nivibns mixtac. Лапиши, им, v. pf. schnappen, capto. Лапшање, п. das Schlampampen des Hundes, der etwas Flüssiges ist, manducatio canina.

Лаптати, пћем, v. impf. schlampampen, mandnco more canis. Ларма, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Lärm, tumultus. cf. буна. Лармање, п. das Lärmen, tumultuatio. Лармати, ам, v.impf. lärmen, tumultuor. Maca, f. 1) hyp.. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види,

rundininus.

Ластисање, n. vide ласкање. Ластисати, шишем, vide ласкати. Латинија, f. (coll.) die Lateiner, Latini : „Нек' се чуди мудра Латинија Латинин, т. 1) der Lateiner, Latinus.

2) der Italianer, Italus. Латинка, f. 1) Die Lateinerinn, Latina. 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauen name, nomen feminae.

Лашински, ка, кo, 1) lateinisch, latinus. 2) adv., lateinisch, latine. Латинчад, (coll.) die jungen Lateiner, juventus Latina.

Латинче, чеma, n. das Lateinergen. Latinellus (?)

Лашиши, им, v. pf. schnell ergreifen, arripio.

Латитисе, имсе, v. г. pf. н. п. пос ла, коња, ergreifen, adgredior. Латица, f. клинчић у кошуље под пазуом, der Armzwickel, cunens tu

nicae.

Латов, m. der Ueberreiter (Aufseher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus.

Латовљев, ва, во, деs Ueberreiters, portitoris. Латовљевица, f. die Ueberreitersfrau, nxor portitoris. Латовски, ка, ко, 1) Ueberreiter, portitorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, more portitoris.

Лаћман, der Lieutenant, subcenturio.

subcenturionis.

гање.

uxor subcenturionis.

Лакмански. ка, ко, 1) Lieutenants, subcenturionis. 2) adv. wie ein Lieute= nant, more subcenturionis.

Лауд, m (cm. а кад што приповиједају о њему, онда кажу Лаудан) Der General Loudon (lies Laudon): „Међу њима Лауд ценерале

Лаудан, m. cf. Лауд. Лауданов, ва, во, н. п. шанац (на Врачару), дев General Laudon. Лачан, чна, но, vide гладан (највише се каже исетету). Ле, додајесе у пјесмама код ђекоји ријечи на крају, и п. „Паун шета војноле на венчање, „С собом води војноле пауницу „Пораниле девојке,

„Пораниле на воду,

Јело ле Јело добра девојко Јело ле Јело добра девојко – „Ој! и два свата и два упросника, Ле леља ле!

„Куд ви одите? што ви тражите? Ле леља ле!

„Наша дода Бога моли

Леб, т. (Рес. и Срем.) vide љеб, Лебар, т. (Рес. и Срем.) vide љебар. Лебарев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лебаров, ва, во, љебаров.

Лебац, пца, т. (Рес. и Срем.) vide љебац.

Лебдити, им, v. impf. zärtlich pflegen, foveo, cum amore cuго: лебди око њега, као мати око ђетета.

Лебни, на, но, (Рес. н Ррем.) vide љебни.

Левак, вка, т. (Рес. и Срем.) vide лијевак.

Левак, т. (Рес. и Срем.) vide љевак. Левака, f. (Рес. и Срем.) vide љевака. Левач, вча, m. (Рес. и Срем.) ein

Sheil der Јагодинска нанја. Левенша, т. (cm.)

„Под њим сједи Левенща, „На крилу му Латинка

Леви, ва, во, (Рес. и Срем) vide лијеви. Левке, (Рес. и Срем.) vide љевке. Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево. Левча, f. (Рес. и Срем.) vide лијевча. Левчанин, т. (Рес. и Срем.) der Lewtscher. Левчанка, f. (Рес. и Срем.) die von Lewatsch.

Левчић, m. dim, v. левак.

лијегати.

Легло, n. die Brut, fetus, progenics: пасје легло! Лед, m. das Sis, glacies. Леден, на, но, eiskalt, gelidus: eдено медено! ruft der Scherbetvers kaufer.

Леденица, f. 1) der Eiszavfen, stria. 2) die Eisgrube, fovea glaciaria. Ледина (ледина), f. ungeackert Land.

solum incultum.

„На Штиптарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећкe, adv. liegend, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем) vide лија 1. Лек, т. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, т. (Рес. и Срем.) vide љекар. Лекарев, ва, го, vide љекаров. Лекарина, f. (Рес. и Срем.) vide eкарина.

Лекарица, f. (Рес. и Срем.) vide љекарица.

Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide љекаров.

Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде љекарски. Лекови, m. pl. vide мице. Леле мене (мени)! weh mir, vae mihi! леле мени и до Бога! кукулеле ! Лелек, m. das Wehgeheul, ululatus (леле мене!) Лелек*, m. der Storch, vide штрк. Лелекање, п. das Wehklagen, ululatio. Лелеками, лечем, v. impf. виками: леле мене! wehklagen, ululo.

нивица.

Ленитисе, исе, имсе, (Рес. и Срем.) vide лијенитисе.

Ленка, f. (Рес. и Срем.) vide лијенка. Леност, f. (Рес. и Срем.) vide лијеност. Ленштина, f. (Рес. и Срем.) vide лијенштина.

Лењ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) vide лен (mit allen Ableitungen). Лењир, m. das Lineal (österr. Linier), regula.

Лењирисање, n. das Linieren, ductus regulae.

Лењирисати, ришем, v. impf. linies
ren, regulam duco.
Леп, т. (Рес. и Срем.) vide лијеп.
Леп, па, по, (Рес. и Срем.) vide лијеп.
Лепа вина, f. намастир, у Рват-

ској.

Лепа ката, f. aster chinensis Linn. Лепак, ика, m. die Mistel, viscum album Linn.

Лепезе*, зета, 'n. der Fächer, skabellum.

Лепешање, п. das Flattern (des gefangenen Fisches, Vogels) agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. Лепетатисе, пећемсе, v. гr. impf.

flattern, agitor.

Лепи човек, т. das Balsamkraut, impatiens balsamina Linn. Лепина, f. eine Art Brots, schmal und Лепиња, f. lang, panis genus: Daher das Räthsel (што ми ти је за што): Док се отац роди, син по кући оди? м. ј. лепиња.

Лепид, m, der Schmetterling, papilio. Лепирић, m. dim. v. лепир.

Лечити, им, (Рес. и Срем.) vide лијечити.

Леш*, m. vide стрвина.
Лешење, п. vide чырњање.
Лешина, f. augm. v. леш.

Лешинар, т. m. j. opao, der Aasgener,

vulturis genus. Лешиши, им, vide чкрњати. Лещица, f. dim. v. леjа.

Лешкање, n. dim. v. лежање. Лешкарење, n. vide лешкање. Лешкарити, им, vide лешкати. Лешкати, ам, dim. v. лежали. Лешник, т. (Рес. и Срем.) vide љеш

ник.

Лештак, т. (Рес, и Срем.) vide љеш

шак.

Лештарка, f. (Рес. и Срем.) vide

љештарка.

Лешће, п. (coll. Рес. и Срем.) vide лиjemke.

Ai, 1) Fragepartikel, ob? an? има ли? hat er? habetne? ођели доћи; знаш ли. 2) қад ли те увашим! да ли ми је знаши; кад ли ће доћи. Ливање, п. (Срем.) vide љевање. Ливати, ам, (Срем.) vide љевати. Ливно, п.

Лизати, лижем, v. impf. lecken, lambo; лиже платен. Лиј, m. vide лисац. Лија, f. 1) hyp. v. лисица. 2) (Ерц) die Schottel (der Bifang), die Furime, lira, н. п. лија лукова, купусна. Лијање, п. das Schleichen wie ein juchs, circumreptatio vulpina.

Лијати, ам, v. impf. umherschleichen wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto.

Лијевак, Ека (pl. љевкови), т. (Ерιπ.) der Trichter, infundibulum. Лијевач, вча, m. (Epu.) vide Левач

mit allen Ableitungen. Лијева, ба, во, (Ерц.) link, laevus. Лијевно, п. vide ЛИЕНО (?):

„Турско моче по Лијевну ода „А за собом добра дору вода Лијево, (Ерц.) links, acva (parte). Лиjеrање, п. (Ерц.) das Liegen, decu

batio.

Лиjегати, јежем, v. impf. liegen, cubo. Лијек, т. (Εpin.) die Arzney, das Arzneymittel, medicamentum, remedium. Прије био лијек него ти запитао (одговоре жене, кад носе (или піра. же) какову траву, или друго што лијека ради, па ко запиша: шта је то? или што ће ти то?). Лијемање, п. (Ерц.) das Schlagen, verberatio, pertusio.

Лијемали, аm, v. impf. (Ερμ.) schlagen, pertundo.

Ліден, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад се лијен накани, сав свијет попали,

Лијенитисе, имce, v. r. impf. (Ερμ.) faulenzen, cesso.

Лијенка, f. (Epq.) die Aufhängestange für die Wäsche, und dgl. suspensorium. cf. cpr.

Лијеност, f. (Epu.) die Trägheit, pigritia.

Лијенштина, f. (Ерц.) der Bärenhäuter, desidiosus.

Лијеп, т. (Ерц.) der Anwurf (z. B. des Lehms auf das Flechtwerk), illitus. Лијеп (соmр. љепши), па, πο, (Εριξ.)

schön, pulcer.

Лијелипти, им, v. impf. (Ерц.) anwer fen, illino.

Лијепитисе, писе, v. r. impf. (Ερπ.) kleben, adlinor, haereo.

Лијепљење, т. (Epu.) das Anwerfen, illitus.

Лијес, ш. (Ερμ) das ganze Ackergerälhe (sammt dem dem Jo Joche), aratrum et jugum. Лијеска, f. (Еpis.) die Haselstaude, corylus.

Лијешће, п. (coll. Epty.) der Haselbusch, coryletum.

Aujo, adv. ungerade, impariter: тако, или лијо, дегade oder ungerade, par impar.

Лик, m. das Angesicht, vultus.
Лик, m. der Bast, liber.

Лика, f. die Lika in Kroatien, Lica regio. Лико, п. vide лик. Веже лико на узицу.

Лила (брезова или трешнова), f. оно што се огули с брезове или с трешњове коре као артија. Лила има у себи смоле и може горети као луч.

Лиле миле, Schmeicheln und Streicheln,
blanditiae: све око њега лиле миле.
Лиљан, m. hemerocallis Linn.
Лиљана, f. ein Frauenname, nomen fe-

Линцура, f. некаква трава, што се једе од трбуа,

Лињак, т. die Schleihe, cyprinus tinca Linn.

Лињање, п. дas Haaren, amissio pili.
Лињатисе, аmce, v.r.impf. sich hären,
piles amitto.
Лињачић, м. dim. р. лињак.
Muna, f. die Linde, tilia.

Липар, т. брдо између Јагодине и
Багрдана.

Липаћp, m. die Fehen (Lumpen), die vom Kleide herunter hangen, laciniae. Липик, m. der Lindenwald, silva tiliarum, tilietum?

Липиска, f. 1) die Stadt Leipzig, Lipsia. 2) eine Art Tuch, panni genus. Липица, f. dim. das Lindchen, tiliola. Липница, f. 1) (Турска) мала варонница између Лознице и Љешнице. 2) (Влашка) Српско село (близу Турске Липнице).

Липничанин, т. човек из Липнице.
Липничка, ка, ко, von Липница.
Липов, ва, вo, linden, tiliagineus.

Лис, т. der Fuchs (das Männchen), vulpes mas. cf. лиј, лисац. Лисаст, та, mo, z. B. Pferd, das eine Bläße hat, macula alba insignis. Лисац, сца, m. vide Anc. Лисац, сца, т. лисаст коњ, der Blak

hengst, equus nota alba insiguis. Лисица, f. der Fuchs, vulpes. Лисице, f. pl. die Handfesseln, Hand. Schellen, Handeisen, manicae. Лисичење, п. das Jusschwänzen, vulpini doli et mendacia. Лисичина, f. der Fuchsbala, pellis vulpina. Лисичити, им, v. pf. fuchsschwänzen, vulpino more ago. Лисичић, m. der junge Fuchs, catulus vulpinus.

Лисичица, f. dim. v. лисица. Лисичји, чја, чје, Fuchs, vulpinus. Лиска, f. ein Blatt (Laub), folium. Лиснат, тma, mo, belaubt, frondosus, Аисник, m. (von Ancm) ein Laubschober, acervus ramorum quercinorum cum foliis siccatis depascendus hicme & capellis.

,

Лисов, т. лисаст пас, ein Hund wit einer Bläße, canis maculosus. Лист. m. 1) das Blatt, folium arboris et libri. 2) одоше (сеи) листом, alle insgesammt:

„Ајше листом у Љешницу б'јелу 3) die Wade, sura.

Лисак, шка, m. hyp. das Blättchen, folium.

Листање, п. das Blätterbekommen, renovatio foliorum arboris.

Листати, ам, v. impf. Blätter bekoms men, sich belauben, redeunt arboribus comae, frondesco.

Листина, f. augm. y. лист.
Листић, m. dim. v. Aст.
Литање, д. vide блијање.