Page images
PDF
EPUB

Mamap, m. уіdе лічина.

Логоритн, им, v. impf. н. п. војску, Літапи, ам, vidе блјали.

lagern, castra pono. Літи, лијем, v. impf. giefen, fundo. Логорипінсе, имce, y. г. impf. ji, la Ліпија , f. (у Српјему, у Бачк. и у ueru, castra pono.

Бан.) pie Proje jjion; See Bittgang. Лобака, f. Das lager (3. 8. Бев Safen). таанд, ротра: данас носе ли, cubile. пију; нду с липнјом:

Ложење , n. Bak &gen, positio. Липнупін, нем, v, pf. einen meiben Ложипи, им, v. unpf. legen (з. 8. бе13 Schif thun, caco molle.

auf8 Neuer), рошо ва рӯ; или дрва літоња , m. дав Winə, oper ant, Ber

на ватру. 2R enfd) , cer einen Durfаl bаt, dу. Ліжнца, f. vіdе жлица. sentericus.

лзжичица, f. (једни говоре лажичнца), Ліпіра, f. једна четвршина од оке, die 'Brustnöhie, cavum pectoris.

Geivicht und Maß, ponderis et men- Moxniya, f. (cm.) die Lagerítätte, cubile : surze geuns:

„Ако лежи сљубом у ложниції, Липирењача (липірењача), f. ein @efäв „Еда Бог да не дигао главе das eine litra hält.

„Кад ја пођем у ложницу спавали, Лілірица, f. dim, p. липра.

„Чини ми се на ложница такна Mive, n. 1) das Gesicht, facies. 2) die Moja, f. 1) BIHOBa, die Weinreba, vitis

rechte Seite des Tuches, u. r. W. fa yinifera Lion. 2) бијела, дie 23alerebe, cies adversa panni.

clamatis vitalba Linn. 3) der Siammi, Личанин, т. човек из Лике.

das Geschlecht, stirps : 04 1032 HeЛічење, р. Зав'oilette» тафеп, соmtio, маника. Пасја лозо! cf. кољено. Лічина, f. ein Bajttrict, funis e ibro, Лозан, m. 2 апngname , ponen viri. личиница, . din, p. личина.

Лозинка, f. Die gofung (im kriege), Личити, нм, v, impf. 2) кога, eines siguum , tessera.

Toilette mафен, сошо. 2) коме шпо, Аозицa, f. dim. Das Rebфеn, viticula. vidе доліковати.

Лозје, в. (coll.) 1) дав веrеbe, vites, Личнтисе, имce, v. r, impf. feine koi. 2) (у крајини Неготинској) Set 23eina Tette machen, comor.

berg, vinea. Аички, кa, кo, von Лика.

Лозница, f. Stästen im Јадар, ат Mwaj, m. die Zitterflechte (Hautkrank: Supe дeв Гучево.

heit), lichen (österr. der Zitterich). лізничанин, m, einer von Ber godnika. лицајева трава, f. Die kreb8blu mе, Лознички, кa, кo, I) Rokniger. 2) lo8» heliotropium europaeum Linu.

півії. Мишајив , ва , вo, mit See Tete bes Лозовинна , f. (сп.) vidе вино : haftet , lichene laborans.

„Па сједоше пипи лозовину. Аннајивилінсе, имce, v. г. inpf. 8lеф. лој, m. Der Sale, бав зnfelt, (unfwlitt), ten befommen, lichene laboro.

sebum. Алшајић, m. dim. p. лишај.

лјан, нa, нo, von xalq, sebaceus. Mauke, n. (coll.) das Laub, folia. Лојење, и, раз иеbеrѕieben mit fals, Лобода, f. die PX •15c, atriplex horten sebatio. sis Ling.

Лојили, им, т. іmрt. mit Xalq übec» MÔB, m. 1) die Jagd, venatio. 2) das ziehen, in Taly taudjen, sebo. Wild, venatio.

Локање, о. дав еф!ürfen (wie per филь Ловак, вна, т. dim. p. лов.

trinkt), sorbitio. Ловац, вца, m. per 3dger, venator, Лікати, лочем, ч. impf, flurfen (wie Ловачкі, кa, кo, ) jägerif) , 3äger: , der Hund), sorbeo.

venatorius. 2) adv. jägerisch, vena. Mókba, f. 1) eine kleine Lache, lacus, tоriе.

palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локЛівіти, им, v. impf. jagen, venor. Ловица, f. н. п. мачка, пушка, бie Локвaњ, m. 1) pie Geeblume , nymphaea

Jägerin, venatrix (als Opposition von ипо зае а) бијели, alba, b) жути, der Flinte , der Kaße).

lutea. 2) два локвaњa око пања, obbene, n. das Jagen, venatio. пі. ј. уши око главе. Ловница, f намастнр у Бирчу (може Локвица, f. dim. p. локва 4. бипін да је сад и пусп ?).

ләкнупи, нем, v. pf. einen ebiurf Логов , m. Sеr bеifpanner, equus addi. thun (vom Hunde), sorbeo semel. tus solito uni, aut duobus.

локо, т. іdе капанац 1. Nörop, m. das Lager, castra.

Mukyma*, f. eine Art harter Krapfen, Абгорење, п. газ gаgеrn, castrameiatio.

Локу мић, m. dim. локума.

ву меса

cibi genus.

.

[ocr errors]

Лола, т. ефImpflame für einem fa, Лубеничини, но, но, н. по хора, бес

gen, bageen menfcent, longipus. Wassermelone, angurino. лман, ма , но, geproden, müде, лубяна, f. augm. p. луб і ударио га

fractus, lаѕѕu: нешто сам ламан. "батином , лубину. Ломци, им, т. impf. Dreфen, frango, лубњача, f. кука, или колиба, покри.

н. п. дрво, меб; ломи ме грозница, вена лубом. Ломкање, p. dip. 1, ломљење. Лубура, f. cin umfürmilфе еfag you Ломкапи, ам, dim, 2, ломпи.

Bajt, vas e libra. Ломљење, p. Bas Breen, fractio. Aŷr, nyra, m. vide aereo. Ліна, Є. Дур. р. лонац.

луг, лӱга, ш. бас фqin, lucy. Аднац, нца, m. Der Xopf, oll,. Чувај луд (oom. луфи) да, 40, 4) идеrlФ, лөнца к'о оца (кад је пун).

demens. 2) thöright, stullus. Лончар, ш. беr ѕipfee, figulus. Ayna, f. dle Thörinn, stupida , stulta. Кончарев, за, вo, vid. лончаров.

лудаja, f. (у Сријему) vide буңдева. Лончарица, f. н. п. лађа, pas copffфії. Лудак , m. Bеr Xpot, stultus. navis opusta ollisi

лудақина, f. Чgm. p. 4удак. Лончаров. ва, 30, Bet dpfert, figuli. лудило, a. bila Raerbett (objectiv), deЛончарскR , ка, но, 1) 30pfеrѕ, бglinu4 mеntiа : узапило га лудило, бе

go B. DeMba Töpfererde, oreta figliar. Narrbeit bat ihu ergriffen (8. B. nach 3) adv. nad Töpfer Art, more figuli.

einem intervalló lucidu). Лончина, f, augm, p. локац.

лудмпиое, имce v. г. impf. біф пherifФ Лончи, m, 1) dim. 9. лонац. :) biв.

steden, stultitiam simulare. Ofenbachel, testa fornacalia.

Лудов, Ш. vіdе лудак. Монца*, f. Die Zetafe Cauf бет Дафе). Лудодање, а. Бие аrrеntbelbigung, „На лонци је седамнаест ага,

Augao', ineptiac. „Међу њима од Удбиње Зуко - Луддвали, дујем, v, impt, Carretep Monap. m. Die Ofensdaufel batillum treiben, dosipio. fornaculo.

Лудоjеба, f, convicium in puella, q. Лопарні, д. dim. к. лопар.

d. stultus te futuerit. Адпапа, t ple ефaufel, pala. Myaộcm, f. Die Thorbett, stultitia. 3) Лопатара, п. і воденица, што

dle Narrbett, dementia. има коло попријеко и на њему пе. Луженье, рав gaugen, lixivi infu. ра као лопате.

sio. лопалица, f. .) dim. , koitamə. 9) Лужипи, цм, vimpf. н. п. кошуље, косп више гулице.

spehy, laugen, außlaugen, lixivio ліпта, с. (у Сријему, у Бачд. и у

jmbuu. Бан.) беr Зап, pila.

Лужница Пепелужнита, f. 2јфельев. Дәптица, dim. p. лоплів.

del, puellu favillu plena. Лоп, m. Das goth, ѕеmuасід.

Лужьака, f. eine Art Baum, arboris Лошиња, f. Der ефmat, ble gieportіф. genus, налик на расп. Feit , ignavia , negligentia.

лук, беr gаиф, allium. 1) бијели, 51pompa, f. die letter am Wagen, scala tivum, Pet SnobТаиф. 3 црни, че vehiculi.

pa, 'die Zwiebel. Moha, f. eine liederlide Weibsperson, AGK, m. bet der Pistole und glinte. Mokra, f.) mulier ignava ot immunda. Ayka, die Due, pratum pono Dumon. Лош, ща, ше, ваglelib, fфефе, лука, т. &utat, Lucas.

шiнег. Два лоша избише Милоша лунав, ва, ва, наtе, фан, саllidus.
(ne Herculus quidein adversus duos). of. Mýk&BCMBO, a. 1 die giftigteit, blau.
рђав.

лукавшг
Оптина,

f.) belt , dölositas , cala Myo, m. der Ball, liber.

liditas, Лубрда, f. Die Bombe, globus ferseus, Лука, m, vidе лука. bomba.

луков, ва, во, н. п. пријер, перо, Лубеница, f. Die Baffеrmеоnе, ang equФ., «Шіі.

ria, oder oucurbita citrullys Linn. луковача, f. кукурузница умијемена y@ehuluập, m. 1). der Wassermelonca. ладном водом о перима од црнога gärtner und • Håndler, qui' angurias лука (оf. ладњача), cine et &uturus sepit aut vendit. 3) der dergleichen gera

brot mit Zwiebel, panis genus e zea, ift, amans anguriarum.

лухови, ва, во, м. t1. лија, градина, Лубеничица , f. dim. p. лубеница,

Cauc., allii. Аубеничиште, . ein epinаliger Dat. луковици, f. ein (6'lgernet) Befäв и

ten zu Wassermelonen, hortus olim Baudh gu stoffen mortarium liguoum Anguriis consitua.

compliancndo alio.

H

телнога и Винипелнoг.

more.

лула*, f. 1) bie Efeife jum Хаифеп, б- Лучњак, т, беr &nобIаифgarten, hor

stula fumatoria. 2) казанска, бie Xəbre tus allio cousitus.
beim Branntweinbrennen, fistula vini Mywaja, f. die Lauge, lixivium.

ustornm.
Лулепина , f. augm. p. лула.
Лулеција *, Der Berfertiger реt луле,
fistularius.

6. Лулић, m. (у Сријему) vidе лула 2. лулица, f. dim. 2. «ула. Ауња, f. cine 21st Bogel, avis genus.

Jära, f. (y Cpujemy) der Ssandfled, луњав, ва, вo, mit porbängenbeni 80 labes, macula. pfe, demisso capite.

љc6, m. (Ерц.) :) pas Brot, papis. 2) Ter Луњање, р. дав іѕеbеn mіt worbängen. Laib Brote, pauis. dem Kopfe.

љебар, m. (Ерц.) Der Brothäder, pistor. Луњати, ам, т. impf. mit vorhäns Joebâpes , Ba , BO, (Epi.). dis Båders, лучњаписе, амce, v. to impf.jgеnсеm xo. Њебаров , ва, вo, pistoris. Далеко је pfe geben, eo capite demisso.

љебарова кућа (кажу bеци кад" челупа, f. бав ефLagen, Topfen, pul смо ишту љеба). salio.

љевац, пца, m. (Ерц.) 2) у Србији, у лупање, п. рaв RIopfen, pulsаtiо. Босни и у Ерцеговини, din. v. Brot, Лупарање, п. vіdе лупање.

п. да и да мајка љепца (говоре Лупарати, ам, vidе лупати.

және bеци). 2) (лебану) у Сријему, у лупатак, ліка, m. ein' Bret, ascia. Бачкој и у Банату, беr wаіt Brots, Лупати, ам, у. impf. klopfen, pulso. (н. п. понио је овај лебац? велики Лупеж, m. (у Сријему, иу Бачкој) левац и т. д.) и слабо се говори у

Der Räuber, latro, cf. лопов, ајдук. коме другом падеж у осим именilЛупешки, кa, кo, 1) rauberift, praedatorius. 2) аdу. räuberifф, latronis Бебни, на, но, (Ерц.) Brota, panis.

љевака, f. (Ерц.) 1) Die Wintlerin, laceлупити , им, v. pt. auf еtmав Ков{$laa va manu utens. 2) die linke Hand, die gen, perculio.

linke, laeva, laeva wauus. лупкање, p. dim. 2. лупање.

Бевак, m. (Ерц.) беr fіntler, homo laeлупкапи, ам, dim. p. лупати.

va uteos pro dextera. лупнути, нем, vidc лупили. љевање, о. (Epig.) дав ®ieper, fusio. лупање, п. vіdе врљање.

љ: вапи, ам, v. impf. (Ерц.) giepen, л піали, ам, vidе врљали.

fundo. лупка, f. Die Puppe, pupa, popula. Joelkê, adv. (Epu.) links, laeva, ad laeлупор, т. der Lutheraner, Luthera. vam : варај дупе љевке! (подвикују Ауторан, m. nus.

момчад кад играју). Лупоранка, f. die Noutbеrаniеrint, Luthe- љевчић, dim. p. лијевак.

Бекар, ш. (Ерц.) беr art, medicus. Лупорански, кa, кo, 2) Intherify, lu- Бекарев, ва , вo, vide љекаров.

theranus. 2) adv. lutherisch, luthe. Jbeka puna, f. (Epy.) das Seilgeld, die rice.

Gebühr des Urztes, pecuniae medico ykym *, m. ein Bindemittel (Kitt) von debitae, merces medici.

Baumwolle, ungelöschtern Kalk und Del JoeKapuya, f. (Eps.) die Heilerin, me bei Wasserleitungen u. dgl., maltha. dica (inulier). Луцас, па , по, vide сулудаст,

љекаров, ва, во, (Ерц.) бев 2rstes, Mýr, m. der Kienspann, taeda.

medici. . Луча, f. vіdе зрак.

Бекарскі, ка, но, (Ерд.) ärstli, meлучан, нa, нo, mit &nоblаиф gewörst, dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. conditus allio.

љљен, п. (у Ерц) vide jелен. лучев, ва , вo, Wien, Sürete, pіnі sil- љељена, f. (у крц.) vidе Јелена. vestris.

ЉУнив, ва, во ,

(Ерд.) vidе лијен. лучење, п, рав лhfonSern, ѕераrаtiо. љенцвац, вца, m. "(крі) беr Saulets Лучење: р. Вав 2Bürgen mit knоblаиф, jer, desidiosus, piger. alliatio.

љінивица, f. (Ерц.) дie Saulengerin, лучипи , им, т. impf. н. п. јагањце од pigra. оваца, abfonsern, ѕераrо.

Jhenaba, f. Frauenname, nomen femi. лучитип, им, v. imрt. mit Snoblau) würzen. alliare.

љепота, f, (Ерц.) дie eфonbett, pul. Лучик, m. dim. p. лук.

critudo.

rana.

nae.

vacca.

,

nern,

[ocr errors]

Jbenomaa, f. (kpr.) (die Sgone) ja bòk! sagt man zum, Salbe, indem man

Mädchenname, den jo B. die Sowiegers es abtreibt, vox , separantis vitulum a todoter ihrer ledigen Sdwägerin gibt, cf. злашоје (pulcra):

Бокање, о. Ра8 љos fagen (inter man „Шпідго, суніце обасја земљице das Kalb abtreibt). „Не виђесмо таке љепопице Бокали, ам, х. impf. Dae Walk abtretжёлошепа, f. (Ep) in Siegenname, ben, separo vitulum a matre.. nomen caprae:

Бокач, ш. дрво, што се пеле, љока, , . . . я.

кад се. крава музе, бав (9ölgeene) љепшање, р. (Ерц.) дав Зеrfфдреса, Werkzeug, um das Salb abzutreiben, exornatio.

instrumentum abigendi vitulum : љепшаши, ам, т. іmрt. (Ерц) bеrfфо. „Млада мома плаву краву музе, reddo pulcrius.

„Младо момче к пеле љока; Беса, f. (Ерц. ) бie Britfфе, $lett, „Млада мома момку говорила : crates.

„Море момче ! не преби љокача; Бесетина, f. augm, , љеса.

„Не дамо ти огрести: бакрача, љесица, f. dim. p. љеса.

„Нипі' Кемо піи укуваг” колача. љесков, ва , во, (Ерц.) боп фаfеlbоli, Боке! vide љок. colurnus.

Бокнуши, нем, т. pf. einmal љок јаљескова маса, f. Die бajeljalbe (Фей.

gen u. s. w. ge, BФlägt), unguentum viteum (i. е. Боснути, нем, v. pf. Eraфea, fragoverbera ): љескова је масш чудо

rem edo. ворна.

Љу, cf, љу љу. Бесковац, вца, m. Ерц.) See фаfеl. Љуба, f. i) (ст.) bie Battis, conjux: stab, .bacalus colurnus.

„Чија с' љуба, чија ли си сеја? Бесковача, f. (Ерц.) Рее фоfettod, bа „Ја сам љуба Јове Поповића culus colurnus.

„Остаје му љуба нељубљена Бесковина, f. (Ерц.) Зав-баfеlbоlѕ, lig- „Младога ме мајка оженила, num colurnum.

„Вјерне сам се љубе наљубио — Joemk, adv. (Ep4.) im Sommer, aestate, 2) hyp. 9. Љубица. љстина , f. (Ерц.) дав зақr (in Rüф. љубав, f. Die Bieb, amor : учими ми sicht auf Fruchtbarkeit), annona.

Aybab (rep so gut; thu mir den Gefals љетни, иа, но, (Ерц., Commеtѕ, ae lеп, кад који што

моли кога); stivus,

дела љубави ми, fac

quaeso, fac sis. Бепо, р. (Ерц.) 2) Ter Gommеt, aestas. Љубаван, вна, но, liebepol, amaps. 2) (cm.) das Jahr, annus :

љубавник, m, еј љубавниче! ruft man „Старац Фочо од стотине љеца — einem Unbekannten zu, dem man eta Једно љето нико и не знаде,

was sagen wid. Друго љещо сватко и сазнаде љубак, пка, кo, liebfia, amabilis. Беловање, д. (Ерц. ) дав йеbеrfота љубезан, знa, нo, geliebt, lieb, вагия, mern, aestivatio,

љубезнић, m. Ber geliebte Sreunb, amaљеmовами, пујем, т. ри. impf. (Ерц.)

dilectus. überfommern, aestivo.

љубезница, f. pie Beliebte, amasia. Jemớc, (beuerhoc anno

љубен, м. Хапівпаmе, поmеn viri.

Љубенко, m. Rannname , Domen viri, љемошњй, ња, ње, (Ерц.) beurіg, hor- љубивоје, m, Mannsname, nomen viri,

љубиінкo, m. RannBname, popen yiri. ы шица, f, dim. p. лија 2.

Љубиши, им, y, impf. 1) tüffen, ogcu. Бешник, m. (Ерц.) бie pafelnuр, онх lor. 2) küssen, yocabulo puro, sensit juglaps. Два љешника орау су војн

obscoeno.

љубица, £ $rauenname, nomen feminac, љешница, f. a) (Typcha) Gtistфеn #miљубичаст, на, пo, weimenbau, viofфеn per Spornіtеr - и. Єфаbjeroнaија, laceus. am $up bеr Видојевица. 2) (бегова) љубичица (у Сријему и у Бачкој љусело у Јадру.

бичица), f. дав Зейфел, viola (viola љшничанин, m. einer von Бешница. odorata Linn, ёшнички, кa, кo, gjefфniger. љубиша, m, аnnеnаmе, поmеn yiri. Бештак, m. (Ерц.) ein pajelbufф, со- љубљење, п. Зав Ruffen, osсulаtiо. rylotum.

љубнуши, нем, у. pf. dim, p. пољуБештарка, f. (Ерц.) Das pajeloupt, бити : tetrao Bopasia Linn.

„Љубну је једном и другом Бг., . ријека у Србији.

љубобраш, щ, Лаппвпате, поmед үйгі.

tus,

[ocr errors]

ска.

2)

nae.

Маовна :

Љуб вник, m. (по крајини Heroлн. Љупio, bitter, arg, acerbe: љуло лів ској; а Власин онуда кажу јубов га превари ! Huk) der Geliebte, amasius.

љућење, и, дав $roopen, exacerbatio. Љубовница, f. (по крајини Неготин- Буцкіп, кa, кo, t) mеnfwli, Xent»

ској; а Власи кажу јубовника) jena, humanus. 2) (љуцки) adv. männ. dic Geliebte, amnasia.

lid, menschlich, humauo more, ut vir: he Љубовца, f. (сп.) dim. љуба:

зна муцкі (него паски, или Циган„Не ке Пуљо гроша ни дуката, ски). Веќе нипе љепоту ћевојку љубительс, . ба8 Gülen; dec са. „Тавну новцу за вјерну љубовцу — tio. Thyboje, m. Mannsname , nomeu viri. Jb yumamı, HM, v. impf. 1) calen, debo vip, m. Mannename, nomen viri. cortico. 2) vidе гулини . љубосав, m. RannBпапе, поmеn viгi. Љу очнца, f. dim, р. Љуска. љу босава, f. Stauenname, nomen femiљуде скара, f. angin. v. човек.

М. људir (gen. људи), т. p. 1) Die Ren

icher , homines. 2) die Leuté, homines. људина, f. vіdе људескара. Jyacinco, n. die Menge Leute, multi Ma (wa), maa, m. 1) der Hieb, ictus. indo.

на ма, одма, наом. 2) (ст.) vide Љуљање, р. Ваз 2Biegen (aud, Sas puts

schen), agitatio in cuinis , aut in machia „На коЊма нам седла попрунуше , na suspensa.

„Чадори нам маом понадоше љуљаліі, ам, v. impf. i) miegen, agi 3) ма како било, ftatt маьар.

to cunas. 2) (österr.) hutschen, agito in Má! vide mâ ma. machina suspensa.

Maana *, f. das Viertel, das Quartier љуљаника, f. (oiterr.) pic putfфе, ma (in einer Stadt), regio urbis. 'china suspensa.

Maasbe, n. das Schwingen, agitatio. љуљнути, нем, v. pf. Der siege e in eп Маалин, шем, v. impf. eine Demegung

Schmung geben, commoveo cunas. maden (init der Hand, dem Sute), ayiToý sy! singt man beina Wiegen der Kins to. Maahеш II ватру у капи. (би

der, ita accinunt infanti in cunis. wirst zu thun haben). љушканье, п. dim. D. ъуљање. Маан, маам, у. impf: п. ј. куђељу, Љуљушкан, ам, dim. p. љуљати. Љуманье, п. Зав 25ormärt@treiben, Da: Мавен, нa, нo, vide плав.

berschlendern, incessus modo defessi. Мави *, adj. indecl. vіdе мавен. Joy'vamı, av, v, impf. daherschlendern, Mâului, m. eine Urt Mehlspeije, cibi faincedo more defessi.

rinacei genus (österr. Schneeballen, Kras Љупкоспi, f. Die giebliфiсit, amoeni. pfenteig in Schmalz gebacken).

Мавлупа *, f. 24rt turtifфеn tаntев, љу скa, f. Die eale, testa, putamen. pallii turcici

genus. љу снутін, нем, vide љоснупін. Магрен, m. Лаппвпате, поmеn viri. Љуп (comp. љуіп), па , по, 1) erbopt, Магаза *, f. Das again, horreum. у

iratus, exacerbatus. 2) herb, acerbus. Бијограду држе у магазaмa co, жt3) љути спрома, йиреrіt аrm, mi ло и брашно; а у Јадру (око Лоserrimus ;

знице) оплету магазу од прућа, па Топал Паша љута страшівліца – наспу у јесен јабука браница me Љупац, љуца, т. п. ј. камен, harter стое преко зиме. Stein, saxum durun.

Магазација m. der ein (wenn auch Joyuna, f. 1) die Erbustheit, irritatio. kleines) Magazin hält, und daraus vers 2) die Herbe, acerbitas : mopu me by• kauft, tabernarius.

Магазица, f. dim. 9. магаза. улінні, па, по, 30rnig, iratus.

Магањење, п. дав Berunreinigen, polЉупинпін, им, y. impf. boje maden, er Julio. boßen , irrito , ad iram excito,

Маганими,

, HM, v. imp. verunreinigen, Љупінисе, имce, v. г. impf. eroopert, pollus: немој се поганнан ни мага

excandesco. љупица, т. 3. 5. Богдан, деr bife Micapai, pija, m. der Erel, asinus. He (ichlimme) Bugdali.

зна (ні) колико магарац у кантаЉумња, т. дie ($rtopung , excapciescen ру. Магарца одведи и на Јеруса. tia.

III, он fе едиеп бири дагарац,

или лан.

tas.

Ина.

или.

« PreviousContinue »