Литра, f. једна четвршина од оке, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae genus. Литрењача (литрењача), f. ein Befäß Личанин, т, човек из Лике. Личитисе, имсе, v. r. impf. feine Zois heit), lichen (österr. der Zitterich). Айшајева трава, f. bie Krebзы(ите, heliotropium europaeum Linu. Аншајив, ва, во, mit ber lechte bes baftet, lichene laborans. Аншајивитисе, имсе, v. r. impf.leh. ten befommen, lichene laboro. Лишајић, m. dim. v. лишај. Лишће, п. (coll.) дав ؟aub, folia. Лобода, f. bіе Melbc, atriplex hortensis Linn. Aổв, m. 1) die Jagd, venatio. 2) das Wild, venatio. Ловак, вка, m. dim. 9. лов. Ловац, бца, m. der Jäger, venator. Ловачка, ка, ко, 1) jägerif, Jägers, venatorius. 2) adv. jägerisch, vena torie. Логорити, им, v. impf. н. п. војску, lagern, castra pono. Логоритисе, имсе, . г. impf. fih la geru, castra pono, Ложа, f. baš gager (з. §. Бев Jafen), cubile. Ложење, п. дав legen, positio. Ложити, им, v. umpf. leqen (3. S. Hols aufs Feuer), роно ватру; или дрба на ватру. Ложица, f vide жлица. Ложичица, f. (једни говоре лажичица), die Brusthöhle, cavum pectoris. oжнпча, f. (cm.) die Lagerstätte, cubile s „Ако лежи с љубом у ложници, „Еда Бог да не дигао главе „Кад ја пођем у ложницу спавати, Чини ми се та ложница табница Assa, f. 1) винова, die Weinrebe, vitis vinifera Linu. 2) бијела, діе 2ial rebe, clamatis vitalba Liun. 3) der Stamm based let, stirps: од лозе Неманића. Пасја лозо! cf. кољено. Лозан, m. Жаппšname, nomen viri. Лозинка, f. bie cofung (im Kriege), siguum, tessera. Лозица, f. dim. дав Хебеп, viticula. Лозје, п. (coll.) 1) баš Serebe, vites, 2) (у крајини Неготинској) дег Beins berg, vinea. Лозница, f. Städtchen im Јадар, ат Вие дев Гучево. Лозничанин, m. einer von der Lošnika. Лознички, ка, ко, 1) go niger. 2) [03. nißisch. Лозовина, f. (cm.) vide вино: „Па сједоше пити лозовину. Лôj, m. Der Zalg, baš nfelt, (Unf litt), sebum. Лојан, на, но, von Zalg, sebaceus. Лојење, и, даš Ueberziehen mit Zafg, sebatio. Лојити, им, v. impf. mit Talg übers ziehen, in Talg taudjen, sebo. Локање, п. дав hlütfen (mie der Бин trinkt), sorbitio. Локати, лочем, v. impf. fürfen (mie der Hund), sorbeo. Локва, f. 1) eine fleine gamе, lacus, palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локву меса Локвањ, т. 1) діе еeblume, nymphaea инд war a) бијели, alba, b) жути, lutea. 2) два локвања око пања, п. ј. уши око главе. Локвица, f. dim. 9. локва 1. Локнути, нем, v. pf. einen urf thun (vom Hunde), sorbeo semel. Локот, m. vide катанац 1. Лікума*, f. eine Het barter Arapfen, cibi genus. Локумић, m. dim. 9. локума. Лола, m. фіmpfname für einen lane Лончаров, ва, во, bea Zöpfert, figuli. Лопарић, m. dim. 9. лопар. кост више гузице. Agha, f. eine liederliche Weibsperson, Ayo, m. der Bast, liber. Лубеница, f. bie Baffermelone, анди- Лубеничний, на, но, н. п. кора, дек Лубњача, 1. кућа, или колиба, покри- Ayбypa, f. ein umförmliches Gefäß von Луг, луга, m. vide nereo. Лудовати, дујем, v. impf. Rarretep Лудојеба, 1, сonvicium in puellana, q. Лудост, f. ble Zhorheit, stultitia. 2) sio. Лужница Пепелужница, f. 2фенбеӧ. bel, puellu favilla plena. Лужњака, f. eine Ürt Baum, arboria genus, налик на расль. Лук, ber laud, allium. 1) бијели, за- Aŷn, m. bei der Pistole und Flinte. Лукав, ва, во, litig, folau, callidus. Луна, m. vide Лука. Луковача, 1. кукурузница умијешена ладном водом с перима од црнога лука (cf. ладњача), čine Xet Ruвисила brot mit Zwiebel, panis genus e zea, Лукови, ва, во, н. п. лија, градина, Lauch, allii. Луковица, f. ein (5öljernes) Be un Bauch zu stoffen, mortarium ligueum comminuendo allio. Лулић, m. (у Сријему) vide лула 2. Луња, f. cine 2lrt Bogel, avis genus. Луњав, ва, во, mit vorhängenòет Ко= pfe, demisso capite. Луњање, п. даš Sehen mit vorhängens dem Kopfe. Луњати, ам, v. impf. I mit vochäns Луњашисе, амсе, v. r. impf. J genðет хо. pfe geben, eo capite demisso. Лупа, f. дав ©mlagen, Klopfen, pul Лучњак, m. ber Япон, hortus allio cousitus. Лушија, f. bie gauge, lixivium. Бага, ага, f. (у Сријему) ber фанòfled, labes, macula. лbc6, m. (Epq.)) das Brot, panis. 2) der Latb Brots, pauis. Љебар, т. (Ерц.) der Brotbäder, pistor. Љебарев, ва, во, (Ерц.) дез Заđerš, Љебаров, ва, во, pistoris. Далеко је љебарова кућа (кажу ђеци кад често ишту љеба). Љебац, пца, m. (Ерц.) 1) у Србији, у Босни и у Ерцеговини, . v. Brot, н п. да ти да мајка љепца (говоре жене ђеци). 2) (лебац) у Сријему, у Бачкој и у Банату, ber aib Brots, (н. п. пошто је овај лебац? велики лебац и т. д.) и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног. Љебни, на, но, (Ерц.) Srot, panis. Љевака, f. (Ерц.) 1) be inflerin, laeeva manu utens. 2) die linke Hand, die Cinte, laeva, laeva mauus. Љевак, т. (Ерц.) ber infler, homo laeva utens pro dextera. Љевање, п. (Ерц.) дав Siegen, fusio. Љевати, ам, v. impf. (Ерц.) gießen, fundo. Љевке, adv. (Ерц.) lints, laeva, ad laevam: варај дупе љевке! (подвикују момчад кад играју). Љевчић, dim. v. лијевак. Љекар, т. (Ерц.) òér Wrzt, medicus. vide љекаров.: Љекарев, ва, во, Љекарина, f. (Ерц.) дав Deilgelo, bie Gebühr des Arztes, pecuniae medico debitae, merces medici. Љекарица, f. (Ерц.) bie Seilerin, medica (nulier). Љекаров, ва, во, (Ерц.) бев rates, medici. Љекарски, ка, ко, (Ерц.) ärati, dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. Љељен, т. (у Ерц) vide јелен. Љељена, f. (у Ерц.) vide Јелена. Ленив, ва, во, (Ерц.) vide лијен. Љенивац, вца, m. (Ерц.) ber Saulenger, desidiosus, piger. Љенивица, f. (Ерц.) bie Saulengerin, pigra. Љепава, f. Srauenname, nomen femi nae. Jenoma, f. (Epy.) die Schönheit, pul. critudo. Љепотица, f. (Ерц.) (oie фone) ein Љок! fagt man jum, Ralbe, inbem man es abtreibt, voxseparantis vitulum a Mädchenname, den z. B. die Schwiegers tochter ihrer ledigen Schwägerin gibt, с. златоје (pulcra): „Штогођ сунце обасја земљице "Не виђесмо шаке љепотице Бепошета, f. (Ерц.) ein Bедете, nomen caprae. Љепчић, m. dim. у. љеб 2. exornatio. Љепшали, ам, v. impf. (Ерц) еко nern, reddo pulcrius. Лeca, f. (Еpy.) die Britsche, Flechte, crates. Љесетина, f. augm. 9. љеса. Љесков, ва, во, (Ерц.) von Dafelßulz, colurnus. Лескова масти, f. bie Safelfalbe (Фей gel, läge), unguentum viteum (i.е. verbera): Љескова је масш чудотворна. Љесковац, вца, m. (Ерц.) ber Dafel» stab, baculus colurnus. Љесковача, f. (Ерц.) ber Safelftod, baculus colurnus. Љесковина, 1. (Ерц.) дав- Safelfols, lignum colurnum. Љети, adv. (Ерц.) im Sommer, aestate. Љетина, f. (Ерц.) дав Sabr (in Хüф. ficht auf Fruchtbarkeit), annona. Љешни, на, но, (Ерц.) Gommers, aestivus, Љето, п. (Ерц.) 1) ber Sommer, aestas. 2) (cm.) das Jahr, annus: „Старац Фочо од стотине љеша Једно љето нико и не знаде, „Друго љето свашко и сазнаде Љетовање, п. (Ерц.) baš Ueberfom= metn, aestivatio, Љетовати, тујем, v. pf. u. impf. (Ерц.) überfommern, aestivo. Љетос, bemacke,} (Epu.) heuer, hoc anno. Љетошња, ња, ње, (Ерц.) Geurig, hor nus. Бешица, f. dim. 9. лија 2. Љешник, m. (Ерц.) vie Safelnuß, пых juglans. Два љешника орау су вој ска Љешница, f. 1) (Турска) täòthen zmi: fhen der morniter= u. habjег.наија, от бег Видојевица. 3) (бегова) село у Јадру. Љешничанин, m. einer yon Љешница. Бешнички, ка, ко, lje{hniber. Љештак, m. (Ерц.) ein Dafelbuf, соryletum. Љештарка, f. (Ерц.) дав Дafelyuhn, tetrao Bonasia Linn. Љиг., m. ријека у Србији. vacca. Локање, п. раз љок fagen (inbem man das Kalb abtreibt). Љокаши, ам, v. impf. baê alb abtrei ben, separo vitulum a matre.. Локач, m. дрво, што се шеле љока, кад се. крава музе, дав (bölgerne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum: „Млада мома плаву краву музе „Младо момче к ** теле љока; „Млада мома момку говорила : „Море момче! не преби љокача'; „Не дамо ши огрепсти: бакрача, "Ним ћемо ти укуваш колаҷа. Љоке! vide љок. Љокнути, нем, v. pf. cinmal љок Та gen u. f. w. Љоснути, нем, v. pf. Еrahen, fragorem edo. Љу, с. љу љу. Љуба, f. 1) (cm.) bie Battin, conjux: „Чија с' љуба, чија ли си сеја? „Ја сам љуба Јове Поповића „Остаје му љуба нељубљена „Младога ме мајка оженила, „Вјерне сам се љубе наљубио 3) һур. 4. Љубица. Љубав, f. bie liebe, amór: учини ми љубав (fe fo gut; thu mir ben Befals len, кад који што Моли кога); Дела љубави ши, fac quaeso, fac sis. Љубаван, вна, но, Пebel, amans. Љубавник, т. е љубавниче! ruft man einem Unbekannten zu, dem man eta was sagen will. Љубак, пка, ко, lieślich, amabilisЉубезан, зна, но, geliebt, lieb, earus Љубезник, m. ber geliebte Sreund, amatus dilectus. Љубезница, f. bie Beliebte, amasia. Љубен, т. Таnušname, nomen viri. Љубенко, m. Тапионате, nomen viri. Љубивоје, т. Тапиôname, nomen viri Љубинко, m. Таппвнате, nomen viri. Љубиши, им, у. impf. 1) tüffen, oscu lor. 2) tüffen, vocabulo puro, sensit obscoeno. Љубица, f. Trauenname, nomen feminae, Љубичаст, ша, шо, veilmenblau, vio laceus. Љубовник, m. (по крајини Herommин. ској; а Власи онуда кажу јубовник) ber Geliebte, amasius. Љубовница, f. (по крајини Неготинској; а Власи кажу јубовника) die Geliebte, amasia. Љубовца, f. (ст.) dim. љуба: ,,Не ће Пуљо гроша ни дуката, „Веће иште љепоту ђевојку „Тавну ноћцу за вјерну љубовцу yboje, m. Mannsname, nomeu viri. Љубомир, т. Капинате, nomen viri. Љубосав, т. Тапионате, nomen viri. Љубосава, f. Grauenname, nomen femi nae. Људескара, f. augim. . човек. Људи (gen. људи), m. pl. 1) bie Men= schen, homines. 2) die Leute, homines. Људина, f. vide људескара. Љуто, bitter, arg, acerbe: љуто ши га превари! Љућење, и, дав Srboßen, exacerbatio. Љуцки, ка, ко, г) men{hlim, Жен ен, humanus. 2) (љуцки) adv. männ. lich, menschlich, humauo more, ut vir: нe зна љуцки (него паски, или Цигански). Љуштење, п. baš dhälen; decorticatio. Љуштити, им, v. impf. 1) {фälеn, docortico. 2) vide гулиши 4. Љушчица, f. dim. 9. љуска. М. Myдcmpo, a. die Menge Leute, multi- Ma (mâ), maa, m. 1) der Hieb, ictus indo. на ма, одма, маом. 2) (ст.) vide Мавен, на, но, vide плав. Мави *, adj. indecl. vide масен. Mâвиш, m. eine Art Mehlspeise, cibi farinacei genus (österr. Schneeballen, Kras pfenteig in Schmalz gebacken). Мавлуша *, f. 2lrt tucfifhen Mantel, pallii turcici genus. Магрен, т. Тапивате, nomen viri. Магаза *, f. baš Magazin, horreum. У Бијограду држе у магазама со, жито и брашно; а у Јадру (око Лознице) оплету магазу од прућа, па наспу у јесен јабука браница mе стоје преко зиме. Магазација *, m. ber ein (wenn aud Eleines) Magazin hält, und daraus vers fauft, tabernarius. Магазица, f. dim. 9. магаза. Магањење, п. дав Berunreinigen, pol lutio. Магањити, им, v. impf, verunreinigen, рони: немој се поганими ни мага њипи. Магарац, рца, т. der fel, asinus. He зна (ми) колико магарац у каншару. Магарца одведи и на ЈерусаАим, он ће опет били магараць |