Page images
PDF
EPUB

Marape, ema, n. der Esel, das Eselein,

asellus.

Магарећи, ћа, ће, fel,, asininus.
Marapeчe (um Scherze als gereimte Ant.
wort auf eine ungereimte Anrede):
А. Добар вече.

Б. Узјао на магарече. Магарица, f. діе felin, asina. Магаричин, на, но, ber felin, asinae. Магарчев, ва, во, без fels, asіnі, н. п. Магарчево брдо уКарловцима (близу Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац, а ешек у Турском језику значи магарац: даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом!). Marâpuеme, n. das Handeln oder Reden wie ein Esel.

Магарчина (магарчина), f. augm. y. магарац.

Магарчити, им, v. impf. кога, зит Esel machen, reddo asinum. Мага́рчитисе, имсе, v. r. impf. fih wie ein Efel betragen, dicere aut facere ut

asinus.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

Мазгалија, Г. биттев Beug, nugae, in

eptiae: прави кајекакве мазгалије. Maзros, m. der Maulesel, mulus. Мазија, f. 1) vide челик. 2) діе гобе des glühenden Eisens, und heißen Wass fer, experimentum per ignem. У Србији и сад кашто ваде мазију, т. 1. кад на каквога човека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики котао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не Ке се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога, који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Паншу Стаменићу из Јадра из зела Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине из села Мојковића). Мазили, им, v. impf. н. п. дијете, hätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мазнути, нем, v. pf. 1) cinmal mie

ren, ungo. 2) einen Sieb verfeken mit dem Säbel, Stock, percutio. Маина, f. bie Binoftille (auf dem $luße)g Silentium venti, malacia. Маја *, f. vide квасац. Маја, f. byp. 4. мајка. Мајда, f. Grauenname, nomen feminae. Мајдан*, т. 1) bie Erzgrube, fodina. 2) дес

Yundort, domicilium: my jе мајдан од ђевојака; од добри коња и т. д, Мајдански, ка, ко, Sruben, fodinae. Мајдонос Мајдонос *, m. bie Weterfilie, petroselinum.

Мајин, на, но, vide мамин.

Мајка (и мајка), f. bie Mutter, mater. Мајкин (и мајкин), на, но, ber Muta ter, matris.

Мајкина душица, f. ber Quenbel, thys mus serpillum Linn, Majмyu*, m. der Affe, simius.

[blocks in formation]

ними.

Мајсторисање, п. дав Berfertigen ei. ner Sache als Meister, Мајсторисати, ришем, v. impf. meis stern, als Meister an etwas arbeiten, artificium exerceo in aliqua re. Мајсторица (и мајсторица), f. bie Meisterin, uxor magistri. Мајсторичин (и мајсторичин), на, но, der Meisterin, magistrae. Мајсторов, ва, во, дев Meifferš, magistri.

Мајсторски, ка, ко, 1) meifferiich, egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. Majyp, m. der Meierhof, villa.

Мајурица, f. òie Meicrin, villici uxor, villica.

Мајуричин, на, но, ber Meierin, vil

licae.

Мајурџија, m. der Meier, villicus. Мајурџијин, на, но, дев Meiers, vil.

lici.

. мален.

Мајушан, шна, но, dim.
Мајчетина, f. augm. 9. мајка.
Мајчин, на, но, vide мајкин.
Мајчина, f. vide мајчетина.
Мајчица, f. dim. baš Müttermen, ma-
tercula.

Мајчурина, f. vide мајчешина.
Mik, f. der Mohn, papaver.
Маказе *, f. pl. vide ножице.
Маказице, f. pl. dim. 9. маказе.
Макар, инд тoute audh, weпи аиф,
etiamsi: макар како било; макар ни
један не дошао.
Макаре, f. vide скеле.

Макиш, т. поље код Бијограда (на
лијевом бријегу Топчидера).
Maka, f. Das Schabmesser, Schabeis
fen (?), culter doliarii.
Макљање, п. дав Сфабен, rasio.
Макљати, ам, v. impf. 1)

bеn, sca

bo. 2) fig. für : fdhlagen, dedolo. Макљица, f. dim. 9. макља.

Маннаирала, auf unð davon, abiit, ex

cessit с. издирала.

Макнути, нем, vide маћи.
Макнутисе, немсе, vide маћисе.

ako! (ein charakteristisches Intercalare,

wenn ein Zigeuner redend zingeführt wird).

Маков, ва, во, Mohn, papavereus. Маковиште, п. 1) Det, mo hema Mohn gestanden, locus ubi papaver fuit. 2) планина (или брдо?) у Срби ји. с. Дрмановина.

Маковски, ка, ко, н. п. кец, òâå Treffle. Vs.

Макса, т. (Рес. и Срем.) vide Максо, Максим, т. Maximus, Maximus. Максимац, мца, m. dim y. Максим. Максимчић, m. dim. у. Максимац. Максо, m. (Ерц.) һур. ». Максим. Мал*, 1) даš Selmogen, facultas: „Млада мома мал до века 2) мал му је, ев деіфіеt іm habeat sibi.

Мала, f. vide маала. Малаксати, кшем, v. pf. fahre den, debilitor.

Мала пушка, f. bie Pistole, pistola (telum manuarium ignivomum.

Мале! Mutter! mater! (mie брале, селе, 4. d. маши гле):

[blocks in formation]

„Пођо по путу мале! по камениту, „Срето девојку мале! из бање иде Мален, на, но, vide мали. Maxema, m. Mannsuame, nomen viri. Малеш, m. Жаппвнате, nomen viri. Мали (comp. мањи), ла, ло, flein,

[blocks in formation]

Màьuya, f. der(Binder-) Schlägel,tudicula. Mâлка, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi.

Маљо, m. vide мањо.

Mâ ma! Laut, um die Kuh herbeizuloden, sonus alliciendi vaccam. Mama, f. byp. v. мamи. Мамаљуга, f. vide качамак. Maмaш, мчa, m. der Köder, esca. Mamurŷs, m. ein erdichteter Vogelname zum foppen, q. quae alliciat anum: А. Шта је то (шта то дречи у мраку, у шуми) ?

d.

Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. Máмии, на, но, der Mama, matris. Máмишн, им, v. impf. locken, allicio. Мамица, f. dim. у. мама.

[ocr errors][merged small][merged small]

Mаmузe*, f. pl. die Sporen, calcaria. Мамуран, рна, но, vom Rau[фе поф benebelt, qui crapulam nondum exhalavit.

Maмурлук*, m. die Nachwehen des Raufches, dolor capitis cet. a crapula: paзбити мамурлук, діе Пантелен дев Rausches (wieder durch Trinken) vers treiben, crapulam discutio bibendo. Máнa, f. Fehler, Tadel, vitium: немa мане на њему никакве, ес ift one Fehl.

Mанасmuр, m. vide намасmup (mit allen Ableitungen).

Мангулац, гулца, m. eine 2lrt leicht mäft= barer Schweine, genus suis altilis. Mангулнa, f. eine Art leicht mäßtbarer Säue, genus porcae altilis. Maнгурa*, f. eine Art Münze, numi genus; нема ни мангуре. Манда, 1. rauenname, nomen feminae. Мандал *, m. велика кључаница преко цијели врата, ber Zhorriegel, vectis portae.

Maндaрa, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Wasser, cibi genus. Мандра, f. vide стан 4.

Maндушa, f. Frauenname, nomen fe

miuae.

Máни* (коме бéми), indecl. neidig, invidiosus: нијесам му мани. Ко ти је мани, био ти у најму. Манисати, нишем, v. impf. чемуY, HAH KOMе, auszusegen finden, reperio quod reprehendam.

Mаниm, mа, mo, dumm, stupidus: будало манита! Mаниk, m. eine Art kleinen Fisches, pisciculi genus.

Maнmиja, f. der Mönchsmantel, pallium monachi.

Maнmopoc, m. ein Mönchsmantel, pallium monachi.

Ма́нути, нем, v. pf. cine Bewegung machen, schwingen, stringo. Манутисе, немсе, v. г. pf. 1) і і= ner Sache begeben, desero rem. 2) sich aufmachen, itineri se dare:

,. Па се ману преко поља, "Као зв'језда преко неба Man, auger, ausgenommen, nisi, excepto quod

„Ту ми седи младо момче ,,Накићено, наређено,

,,Мањ што није ожењено — Mажкáванe, u. das umstehen (des Vie. hes), mors bestiae.

Мањкавати, ам, v. impf. umstehen (vom Viehe), mori (de bestia). Mажкаmи, ам, v. pf. umstehen, verres den, mori.

Mamma, weniger, minus.
Мањо, m. vide маљеница.
Маови, m. pl. з. $. боли ме глава на
Mаове, auf Augenblicke, stoßweise,
punctim, identidem.

Mаовина, f. daе Mos, muscus.
Mápa, f. 1) hyp. v. Mариja. 2) шарена
бубида (österr. Frauenkäfer und Ma
rientáfer, train. божји волек).
Мараз*, т. 1. 8. мараз на срцу, er ift
innerlich frank (man sieht äußerlich keis
ne Ursache seines Uebelbefindens), malo
intestino laborat.

Mapama*, f. das Tüchel, Tuch, sudarium. Mapамnna, f. dim. 1) das Tüchelchen,

sudariolam. 2) bei den Lämmern das Talg der Ingeweide, sebum intestinum bestiarum.

Марамчина, f. augm. . марама. Mâрɛа, f. (coll.) das Vieh, pecudes,

pecus.

Марвени, на, но, н. п. вашар, Віеб, pecuarius.

Марвинче, чета, п. дав Bi, pecus (pecudis), bestia.

Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Kanone, nomen proprium tormenti: "Док ми гледа Крњо на Земуна, ,,А Маргета на Врачар на поље Маргептан, т. (у Сријему, у Бачк. и у бан.) der Marketender, lixa, nundina tor castrensis.

Maргemанида, 1. die Marketenderin, nundinatrix castrensis,

Maрrèmâнскn, кa, ко, 1) Marketender-, lixae. 2) adv. wie ein Märketender, more lixae.

Mapene, n. das Kümmern um etwas,
sollicitudo.
Mapuja, f. Marie, Maria.
N

[blocks in formation]

Маринко, т. Тапивате, nomen viri. Марити, им, v. impf. за кога, што, Пф tümmern um etmaš: не мари за то, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?):

[ocr errors]

„На Марицу бијелиши платно „Окрећесе низ воду Марицу Mapjaн, m. Manusname, nomen viri. Марјаш, m. 1) (у Србији кажу КаурCKI) der Siebzehner, numus 17 ɔruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus.

Маркић, m. dim. 9. Марко.
Марко, т. Mary, Marcus.
Mapma, f. Frauenname, nomen feminae.
Мартин, m. Martin, der gemöhnliche
Name des Tanzbären, Martinus (ita
vocant ursum saltare edoctum): дед’
поиграј мој мартине!

Масан, сна, но, vide мастан.
Масла (gen. масала), п.pl. дав geweih=

te Del, bie leßte Delung: свепили
(свјештали) му масла.

Mаслен, на, но, schmalzig, fett, pinguis, pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фmal, butyri.

Маслењак, т. т. j. лонац, или ћуп, der Schmalztopf, olla, in qua butyrum liquatum.

Маслина, f. ber Deibaum, olea. Маслинка, f. bie Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) дав himals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Beranlaffung, ille autor est: и inу има његова масла; ни то није без његова ма

сла.

Масница, f. eine Strieme, blauer Sleden, viber.

Масногуз, т. ber Gourmand, liguritor, homo delicatus.

Масногуз, за, 30, Tecferhaft, delica

tus.

Mâcm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes Bett, pinguedo liquata, t) Salbe, unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris.

Мастан, сна, но, fett, pinguis.
Мастило, н. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) Die Zinte, atramentum.
Мастити, им, v. impf. mit ett be
schmutzen, pinguedine imbuo.
Маша, т. (Рес. и Срем.) vide Mamo.
Mamapa, f. Act Tschutura (Weingefäß),
vasis vinarii genus:

3. Додаје му чашу и машару

[blocks in formation]

Материши, им, v. impf. u einer fa= gen: Mutter! saluto matrem. Материца, f. bie Mutter, Särmutter, der Mutterleib, matrix. Материце,. f. pl. Празник, који свагда пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Материце су као женско крсно име: Зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, a пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или гајтан, па већ оне знаду шта је то; и морају се откупљиваши: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. f. vide мајка; жива ши je мam̃и (i. e. du bist glücklich) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzufpeifen.

Мати, тере,

Матија, m. Mathias, und Matthäus. Матијаш, m. Mannšname (von Мапиja), nomen viri.

Матијца, ш. dim. 9. Машија. Mamиua, f. 1) die Bienenkönigin, apum dux, regina. 2) der Thalweg, medius alveus fluminis:

Узела га вода на машицу Матичњак, ш. 1) bie Belle ber Bienen ö=

nigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (sonst auch мaya genannt). Мán, m. (Ерц.) һур. . Матија. Матор, pa, po, alt, senex (befončers von den Thieren).

Маторац, рца, m. ber lite (som Zhies

ren), senex; auch vom Weinberge würde man es gebrauchen. Маторење, п. даš litern, senescentia (?)

Маторина, f. (öfterr. bie Hefte) ба 21= fer, senectus.

Маториши, им, v. impf. alt werden, altern, senesco.

Маторка, f. bie lite, 3. 28. beim Be= flitgel, senex cf. маторац,

Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој говоMahaa, f. pe maknja) die Stiefmutter,

поѵегса.

Македонац, нца, m. ber Маседопіек Macedo.

Mahegoнnja, f. Macedonien, Macedonia. MakeдСнка, f. dię Macedoniern, Mace~ donia mulier,

Маћедонски, ка, ко, таceboпі, macedonicus.

Маћи (говорисе и макнути), макнем, v. pf. rücken, moveo. Маћија, f. cf. мађаа.

Маћисе (говоре и макнутисе), макнемсе, v. r. pf. rüđen, moveor. Mayk, m. das Miau! vox felis. Маукање, п. даš Miaucn, mutitio felis. Маукати, учем, v. impf. miauen, mutio. Маукнути, нем, v. pf. ein Miau ma chen, mutio.

Мауна, f. діе hote, siliqua, folliculus. Маунање, дав Befommen ber Shoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маунатисе, насе, v. impf. н. п. гра, Fülfen, Sullen befommen, folliculos accipio.

Мауница, f. dim. у. мауна.

Mai! Laut, um die Kaße zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) һур. 4. мачка, дав Как феп. 2) пірава, што се њом мажу кошнице кад се рoj стреса, vide матичњак 2. 3) кад се рој ваша, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (čie §loe ber Beidenbute) дав äßфен, (Поссия) iu

lus.

[ocr errors]

Мацаст, та, то, н. п. крава, Faken=
farbig, coloris felini.
Мадење, п. дав Berfen (von der
partus felis.
Мацити, им, v. impf. m. ј. мачка,
Junge werfen (von ber Raße), pario.
Мацитисе, цисе, v. impf, m. ј. мач-
ка, werfen (von der Kake), pario.
Мацоња, ш. во манаст.
Мацуља, Г. крава мацаста.
Mau, m. das Schwert, ensis.
Мачад, f. (coll.) vide мачићи.
Мачак, чка, ш. Der Water, catus, fe-

tis mas.

Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило. ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо пи Милошу Мачвани? А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију щеницу" Онда Лазар ре

као: „Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у прњу лежала; а rumoron стекли, све Турцима у биједу дали" Мачва је била (до 1804 год.) најбогатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и опли,ењена. ,, Равна Мачва бијела погача „У богатој и поносној Мачви Мачванин, m. einer aus der Matia. Мачванка, f. eine aus der Marfd wa. Мачвански (и Мачвански), ка, ко, yon der Мачва,

[ocr errors]

Маче, чета, u. ber junge Rater, catulus felinus.

Мачетина, f. augm. у мачка.
Мачина, f. augm. у. мач.
Мачићи, m. pf. (coll.) die Gungen бев
Kage, catuli felini.

Мачица, f. dim. baš Räßßen, felicula, felis parva.

Mauják, m. der Kasendreck, Koth, stercus felinum.

Мачји, чја, чје, Kaßen,, felinus. Мачка, f. 1) bie Raše, felis. 2) дрво криво, шпо стоји преко рудице (код плуга).

Мачкодер, m. der Saßendhinder, excoriator felium.

Мачурина, f. vide мачешина. Маџар*, m. ber Madjar (Unger), Ungarus.

Маџарење, п. beš Ungrifiren, mutatio in Ungarum.

Маџарија, f. der Kaiferbutaten, aureus ungaricus.

Маџарија f. (coll.) (дав Bemoger?) діе Madjaren, Ungari.

Маџарина, f. augm. v. Маџар. Маџариши, им, v. impf. zum Mas

dichar machen, facio esse Ungarum. Маџаритисе, имсе, v. г. impf. sich vers ungern, abire in Ungarum. Маџарица, f. діе Mačjan (Ungerinn) Ungara.

,,

Маџаркиња, f. н. п. сабља, der Un der = Cabel, acinaces ungaricus: И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. дав Дìад(фасenland, Un gerin, Ungaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrlid, ungaricus. 2) adv. ungrifdh, ungarice. Маџаруша, f. m. ј. шљива, де деmel» ne blaue Awetichte, prunum (ungari cum), cf. пожешкиња,

Маџарче, чета, п. Der junge Unger, adolescens ungarus.

Маџун*, m. 1) Die Carmerae, electua rium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Маша*, vide ватраљ. Маша, f. даš Şehlen im банање - plcl error in ludo бана Na

« PreviousContinue »