(Muthmile, Цебеrmuth), или од неБоље? Бијесан (comp. бјешњи), сна, но, (Ерц.) 1) mütend, rabiosus. 2) übermüthig, superbus. Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vide бијел. Бијоград, м. (Ерц.) Belgrað, Belgradum. Бијоградац, граца, m. (Ерц.) бег Bel. araber, Taurunensis: „То гледају Турци Бијограци Бијоградски, ка, ко, (Ерц.) 1) Belo graber, belgradinus. 2) adv. belgra difch, more belgradino. Бијограђанин, m. (Ерц.) vide Бијогра дац. Бијограшка, f. (Ерц.) bie Belgraderin, inulier Belgradina. Бијограче, чета, п. (Ерц.) ein junger Belgrader: ,,Што ће мени момче Бијограче, „Кад ми може запаст' Сарајевче Бијоце, п. vide бјеланце. Бијоҹуг, m.vide алка. Бик, m. ber Stier, taurus. Бика, m. vide бик. Бика, f. (у Босин, особито по варошима) vide нена. Биковит, та, то, н. п. во, Stier- Бикуље, f. pl. vide вишице. lagaver, arteria. Биља, f. Паme für eine weiße Biege, alba. capra Биља, т. Паme für einen weißen Dd. fen, bos albus. Биље, п. Kräuter, herbae. cauponor. Бирташица, f. vide крчмарица. „Ја јој реко добар вече дилберче! Она мене: до довече бисерче скаже, n. das Läusesuchen, Laufen, pediculorum lectio. Бискати, биштем, v. impf, кога, сілет Läufe suchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, flar, limpidus. Бистрина, 1. bie Slarbeit, limpitudo. ,, Док начини високе Дечане „У приморју код воде Биспарице Битанга, Т. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) љенивац, скитница, дет Saulenger, qui nil agit, otiator. 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, дав errenloje Pferd, equas domino carens. Бипланжење, п. дав Saulenjen, cessatio, otiatio. Биманжишисе, имсе, v. r. impf, faul. engen, cessare. Бими, бијем, v impf. 1) кога,фаден, verberare. 2) (бити, будем) (ери, esse, cf. јесам. Битисати, ишем, v. pf. bergeßен, praeterlabor: било и битисало, ш. ј. било,, па и прошло. Битисе, бијемсе, v, r. impf. 1) $ flagen, confligo, 2) бијусе рибе, оn ber Begattung bе е, сово (de piscibus). Bumкa, f. die Schlacht, pugna, um scuticae. Јанова плаче. Бежање, п. (Ерц.) baš lichen, fuga. Бјежати, жим, v. impf. (Epu.) fliehen, fugio. Бјел, т. (Ерц.) eine Battung Sime, quercus genus. Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : Бјела бјелу зове: дај ми бјело 6'јела љеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). Бјеланце, п. (Ерц.) дав Siweiß, albumen. Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се биjeли. плаmнô, die Bleich, der Bleich. plag, locus insolandis linteis. s) vie weiße Schminke, cerussa. бjeлnнa, f. (Eрu.) die Weiße. albedo. Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јабука, трешња, біе 2Beiße, alba (als Пр pofition). Бјеличаст, ша, то, (Ерц.) weißli, albidus. Бјелобрк, т. (Ерп.) ber einen blonden Sonurbart bat, alienobarbus (?) Bjeлoв, m. (Epu.) ein weißer Hund, canis albus. Бјелов, ва, во, (Ерц.) on ber бјел = i che, quercinus. Бјеловар, т. (Ерц.) Stabt in Kroa tien. Бјеловарац (рца), човек из Бјеловара. Бјеловарски, ка, ко, von Бјеловар. Бјеловина, f. (Ерц.) Сіфе, lignum quercinum. Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) beš weigen „Град градила белогрла вила Bjeлors, m. Weißarich, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) weißbag, facie alba. Бјелонега, f. (Ерц.) ble Belffüßige femina pede albo: ришћанице бје AоHOгa! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог поља. Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) чоп Бијела црква. Бјелуг, м. (Ерц.) дав weiße (тännli) Schwein, porcus albus. Бјелуга, f. (Ерц.) oie meiße Sau, sus alba. Бјелугов, ва, во, (Ери) дев meißern Schweines, porci albi. Бјелушак, шка, т. (Ерц.) ber Quarz quarzum Linn. Бјеља, m. ein Тапивнатe, nomen viri. Бјеснење, п. (Ерп.) baš Rafen, furor. Бјеснило, п. (Ерц) vide бјесноћа, Бјесниши, им, v. impf. (Ерц.) 1) ой tenb merben, rabiosus fi: нещо бјесне пси ове године. 2) cafen, toben, müten, furere, Бјесноћа, £. (Ерц) bte But, furor, rabies. Благо, п. фав, Belo, pecunia: благо „Мене веле да ожене, Блашко ли си мени! „Али жена љеба оће, Тешко ли си мени. Блебешање, п. дав lappern, blato Блебетати, бећем, v. impf. plappern, Благовијест (говорисе и благовије. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Благодарење, п. дав Danten, gratiarum actio. Благодарити, им, v. impf. banten, gratias ago. Благодарност, f. Dantbarteit, gratus animus. Благодат, f. ber Šegen, favor, salus, uedicere. Благослов, m. ber Gegen, benedictio. Благословина, f. komisch in der Aneks bote, Еј тужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за оно, што се смиче и намиче. Благосл`вити, им, v. pf. fegnen, be- Благочестиви Рим, m. (nah čuosis) Блажени измицајушчи (јако ти уте- Блажење, п. дав en son guten (0. 1. blaterare. Блебетуша, f. bas Фаидествиl, bla- Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед. Блејање, п. дав Blöten, balatus. latus: макар блек не остао, т.ј. да Блекнути, нем, v. pf. blöten, balare. mella. Близнад, f. (coll.) vide близнови. Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блитва, f. цвехла, діє rothe Rübe, beta. Блитвеий, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae. Бљедоћа, f. (Ерц.) біе bleihe Farbe, pallor. Бљување, п. baš Bremen, vomitus. Бљувати, љујем, v. impf. brефен, vomo. Бљувотине, f. pl. baš Beggebroen, vomitus (auch fig.) Бљунути, нем, v. pf. brechen, evomo. Бљушав, ва, во, abgefhmadt (von Spei. fen), fastidii plenus, nullius saporis. Бљутак, шка, ко, vide бљушав. 506, m. Bohne, faba. Боба, f. м. ј. рачја, Krebsroggen, ova cancri. Бобара, f. Бобарац, рца, m. Бобарица, f. der Roggenkrebs, cancer femina, ova gestans. Бобија (мала и велика), f. Berge in ber Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме) те се одмарају, пију и играју. Бобов, ва, во, н. п. лист, Bornen, fabae. Бог, m. Sott, Deus; baber 1) зао Бог, in ber Кеденšart, 3. 8. тешко до зла Бога, verteufelt finer, vehementer. 2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцита) Бога. - Бога, т. һур.. Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Boraз, m. der Engpaß, fauces: „Друштва мало, а и то невјешто, ,,Не познаје стаза ни богаза Богазлук*, m. у лисице оно бијело испод грла, бет Zheil des Juchebalgeš unter dem Halse, faux pellis vulpis. Богаљ, m. дег Ærüppel, saucius, mutilus. Boгàлacm, ma, mo, krüppelhaft, mutilatus. Богаство, п. Reihthum, divitiae. Богаш, та, то, reich, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, m. Тапивнатe, nomen viri. Богдана, f. cin Grauenname, nomen feminae. nomen viri. Богељ, m. ein Тапивнате Боги душа, ш. ј. Бог и душа. Богињав, ва, во, vide оспичав. Богиње, f. pl. vide оспице. Богић, m. ein Mannéname, nomen viri. Богмање, п. дав Бог ме! fagen. testatio deorum, juratio per deos. Богмашисе, амсе, v. r. impf. mit Бог me betheuern, deum testor. Бог ме, bei Sott, me dius fidius. Боговађа, f. намастир у Ваљевској наији. Боговетни, на, но, in der Хеðenbart, сваки боговешни дан, једен Зая, omnino. den der liebe Gott gegeben, omnis Богојављеније, n. vide Богојављење. Богојављенска водица, f. ein Beih= wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweiher wird, aquae lustralis genus. Богојављење, п. (baš Seft ber 5. brey Könige) epiphania domini. Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Б који стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но то не може сваки виђели. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страу и у итњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од „осмак главу.“ У тај час постане му глава колико осмак; пако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор бећи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед). Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri. Богоносни, на, но (005), н. п. оци. Богорадити, им, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare. Богорађење, и. дав Setteln, mendicatio. Богородица, f. (GeoTáxGS) Bottegebä= rerin, dei genitrix. Богородичин, на, но, ber Sottešgebä= cerin, genitricis dei. Borocaв, m. ein Mannsname, nomen viri. Бод, m. Itt Stiđerey, genus picturag ope acus. Бодац, боца, т. н. п. во, з, бек im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Бодач, т. н. п. во, ein Tofiger, bos petulcus. Бодење, п. даš techen, punctio. Бодљив, ва, во, н. п. трава, рефен, pungens. Боднути, нем, vide боцнути. Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Божидар, т. Таппвнате, nomen viri. У очи Божића, пошто се бадња- што не ма кољива. На Божић се обично руча с вреће (простресе празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ними се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опити и побљувати није никакове срамопіе (ако сам се опила, Божић ми је дошао; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, т.ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом), Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице ,,даћу за чесницу, а бег му казао: „пін шенице, али ако оћеш један „пут и мени сјакнуши." Србљин казао да оће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисс, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече), и одговарасе ваистину роди; тако и кад се пије, мјесто Спасујсе и на здравље. Божићко, т. Жапивname, nomen viri. Божићий, на, но, н. п. ражањ, свиjeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божићовање, п. дав Ѳeyern ber Weih= nachten, celebratio festi natalis Christi. Божићовати, ћујем, v. impf. bie Bei= nachts Feyertage zubringen, agere diem Божица, f. Grauenname, nomen feminae. sia abrotonum Linn. Божји, жја, жје, göttlim, divinus. Божји дан, т. први дан по Боижћу, der Tag nach Weihnachten, dies primus post nativitatem Christi. Божо, т. (Ерц.) ein Тапивате, по men viri. Божогробац, пца, м. калуђер из ЈеРусалима, ein Mönh som 5. Grabe, monachus sancti sepulcri. Божур, т. ðіе Däonie, Bimtrofe, paeo- Боин, m. ein Таппšname, nomen viri. он мисли бојаги да ми по не знамо. Бојазан, зна, но, furhtjam, timidus. Бојак, бојка, m, dim, v. бој: „Бојак бише и помиришесе Бојана, f. 1) ein Grauenname, nomen feminae. 2) ријека шишо тече поред Скадра. Бојашисе, јимсе, у.г. impf. 1) fürhten, |