Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

њашче.

(Ruthwіlе, небеrmuth), или од не „Четрдесет коња доведове, Воље ?

Све Турскије добрије бињака Бијссан (comp. 6јешњи), сна, но, (Ерц.) Бињација*, m. Ber gute Reiter, aptus

1) wütend, rabiosus. 2) übermüthig , eques : superbus.

„У Турака с' врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vidе бијел. „И на коњма Турци бињације Бијоград, m. (Epiц.) ЗcIgrao, Belgradum. Бињашче*, taufen, mille (иљада). Је. Бијеградацц, граца, m. (Ерц.) беr Bel. дан је рекао бињашче, а други бл. arader , Taurunensis :

рашче, па су се опет погодили, „То гледају Турци Бијограци

biete immerhin ! Бијоградски, кa, кo, (Ерц.) 2) 8el. Бињйш*, m. ein Gфаrlафтаnte, palgrader : , belgradinus. 2) adv. belgra.

lium purpureum. disch, more belgradino.

Бир , m, оно жито, што људи дају Бијограђанин, ш. (Ерц.) vide Бијогра. попу сваке године, бie Collectre vев доц.

Pfarrers, collecta parochi. Бијогратка, f. (Ерц.) бic Belgraterin, Бирање, о. дав &lauben, Refen, lесtiо. inulier Belgradina.

Бирање, п, рав 2briФten, condocefaБијсграче , чеша , p. (Ерц.) cin junger ctio. Belgrader :

Бирали, ам, v. impf. Elauben, lеgеrе. Цmo fе мени момче Бијограче, Бирати, ам, у. impf. н. п. коња, аб. „Кад ми може запасп Сарајевче — richten, condocefacio. Бијонце, р. vіdе бјеланце.

Вирач, рча, m. Begeno in Bonten, Бијочуг, m.vidе алка.

ober Зворник. Бик, m. Sеr еtіеr, taurus.

Бираче*, cineв, unum (један). cf. б. Така, m. vіdе бик. Бика, f. (у Босин, особито по ва- Бири, бири ! #aut um bie jungen Trut. ротинма) vidе нена.

bühner zu rufen, sonus vocandi pullos Биковит, па, по, н. п. Во, Stier :

gallinae indicae. Dihs, bos taurus.

Бірка, (у Бачкој) Дrt фafe, oyis Бикуље, f. pl. vіdе випице.

geous. Било, п. беr рutѕ, bie Clagaper, arteria, Бирманац, нца, m. Ber ginienfolbat, Dupa, f. Name für eine weiße Ziege, miles justus, continuus : уважили га у

бирманце. biida, m. Name für einen weißen Odj. Sripos, m. der Unter • Knes im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. Биље, п. Жгäuter, herbae,

Бировљев, ва, во, бев Birpm, sculteti. Биљега, f. (Ерц.) ) Renneiden, nota. Бирплаш, m. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielscheibe , scopus. Бирлашев , ва, во; без 2Birth, cauEљежење, п. (Ерц.) бав Везеіфnen, ponis. notatio.

Бирплашење, п. бав сфеntеn, caupopaБиљежити, им, v. impf. (Epy.) beo tio. zeichnen, notare. .

Бирлашипи, им, т. impf. Birty fpn: Биљин, на , но, беr wеigen 3iege, cа. cauponor.

Бирлашица, f. vіdе крчмарица. Біљин, на, но, бев mcipen SФfen, bo. Бирпашки, ка, ко. vidе крчмарски. vis albi.

Бирцауз, m. (9Birt)#bau в) vidе крчма. Биљка , f. Оer palm, calamus : нема Бирчанин, m. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин? Илију Тимур* , m. 1) дав Зreninglав, vitrum Бисаг, m. (највише се говори у млож.

ustorium. 2) das Krystalglas, vitrum 6pojy: 6ucare) der Quersace, 'mantica. crystallinum.

bucep, m. die Perle , margarita. Бімбаша*, m. ein Cominentant pon Бисерни , на , но, н. п. зрно, Perlens,

10oo mann, chiliarchus. cf. војвода, Бисеров , ва , вo, j margaritarum. Бімбашин, на, но, бев бимбаша, Бисерче, чепа, п. (сп.) бie liebe kleine chiliarchi.

Perle, margarita : Бина*, f. дав шеваите, аеdіficium. „Ја јој реко добар вече дилберче ! brinuja*, f. der Balten an der Thür, in „Она мене: дођ довече бисерче

деп бer Riegel bіnеіngeftopen wiro, Біскање, р. рав gäufefumen, Baufen, wenn man sie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio. repagulum.

Біскапін, бишпем, v, impf. кога, сілем Биљак*, m. Вав Reitrop, equus equita Läuse suchen, legere pediculos. torius :

Бісмар, пра , po, tlar, limpidus.

capra alba. .

prae alhae.

[ocr errors]

Бистріна, f. Die #farbeit, limpitado. Бјелиља, f. (Вр) бk Bleiberinn, insoБистрица, f. ријека :

l'atrix. „Док начини високе Дечане Бјелина, f. (Ерц.) Sie Beige , abесо. „У приморју код воде Бистрице - Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јабука, Бипаңга, т." (у Сријему, у Бачк, ву преиња, бic 2Beige, alba (ав ар»

Бан.). 1) љенивац, скитница; bet position). $aulenger, qui nil аgit, otiator. 2) кљу- Бјеличаст, ша, шо, (Ерц.) weiptiф, се, које се нађе у селу или у пољу,

albidus.а не зна, се чије је, бав фесrеnloit Бјелобри, m. (Ерт.) Ser einen boaдet Pferd, equos domino carens.

Schnurbart bat, alienobarbus (?) Биранжење, а. ба Saulengen, cеssa- Бјелов, m, (Ерц.) cin wеiger филд, tio , otiatio.

canis albys. Бижанжилисе, имice, v. г. imрt fаul. Бјелов, ва, во, (Ерц.) фоn bеr бјел - €і. engen, cessare,

che, quorcinus. Бити, бијем, т. impf. 1) кога, јФlaget, Бјеловар, m. , (Ерц.) Gtat in Norоа.

verberare. 2) (6ти, будём) fери, саѕе, tіеѕ. Бјеловарац (рца), човек из Бје. cf. јесам.

ловара. Бјеловарски, кa, кo, Бипясати, ишем, т. pf. bergeben, prae. Бјеловар.

tеrlаbоr: било и биписало, ш. і. Бјеловина, f. (Врц.) іфnbols, lіgnum било,, па и прошло.

quercinum. Биписе, бијемсе, , , impf, 2) fіф Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) Beg wеigen

fФlagen, confligo. 2) биjусе рибе, воп Hundes, canis albi. Der Begattung per Sifфе, сово (de pi. Bјелогрли, ла, ло, (Rрц. сп.) weigscibus).

balsig, coli albi; Бішка, £. фie OФІat, pugna.

„Град градила бјелогрла вила by, m. die Peitsche, flagellum, scutica. Бјелогуз, m. Beifari, clunibus albis, Бичаље, о. Беr peitfфеntisi, manubri- Бјелолик, кa, кo, (Ерц.) wеіgаtіg. um scuticae.

•facie alba. Биче, чeнтa, p. Das Stierlein, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) Die 913cfgfügige, Бичић, m. dim. р. бик.

femina pede albo : puukaunije bjem Бјег, m, (Брц.) дie Slut, fuga, Бјези Mohora! (in der Unekdote vom Mönce.)

су срамни, ал су пробишачни. Бјелопољај, љца, m. човек из Бијелог Бјега, г. (Ерц.) само у овој загонені. ки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцрквански, ба, ко, (Врц.) pot чуча те увати бјегу (ш. ј. мачка

Бијела црква. и мини).

bjesýr, m. (Epv.) daß weiße (männlide) Бјегање, п. (Ерц.) vidе бјежање. Schwéin, porcus albus. Бјегаши, ам, т. impf. (Ерц.) vidе бје. Бјелуга, f. (Брц.) Die weige Cau, ѕus alba.

Бјелугов, вa, po, (Ери:) Фев Weibet Бјегунац, нца, m. (Rрц.) Der Sluts Süweines, porci albi. ling, fugitivus.

Бјелумак, шка, ш. (Ep.) Ber guar3. Брежан, f. (Ерц.) Sliebense, fugientes. Бјежан, ш. (Ерц.) беr geen liebt, fu- Бјела, m. ein Rannname, nomen wiri.

gitог. Бежанова мајка пјева, а Спо- Бјеснење, п. (Ерц.) сав хаfеt, Kuror. јанова плаче.

Бјеснило, п. (Ерц ) vidе бјеснока, Бјежање, п. (Ерт.) бав Slieben, fuga. Бјесиипи, им, v. impf, (Ерц.) ) Фй. Бјежами, жим, v. impf. (Ерц.) flieben, tend werden, rabiosus tio : newmo fugio.

бјесне пҫи ове године. 2) eafen, bjén, m. (Epo.) eine Gattung Eiche, toben, wüten , furere, quercus genus,

Bjechota, f. (Epg) die Wut, furor , Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : rabies. Бјела бјелу зове : дај ми бјело б'јела Бјесомучан, чна, но, (Ерд.) баmря љеба испод 6°јела скупа (т. і. овца и

daemoniacus. јагње).

Бјешњење, р. vіdе бјеснење. Бјеланце, п. (Ерц.) бав Siweig, atbumen. Благ, га, го, н. п. млијеко, gut, füg. Вјеласање, р. (Ерц.) бав дзеipli, fери,

duleis : Blißen, albicatio.

„Погибе им оца из Стамбола, Бјеласажисе, сасе, т. г. impf. (Ерд.) „Који благе рјечи говораше, weißlich sein, albico,

„Ког је царе био опремно Бјелило n. (Ерц.) 2) мјесто ће се би

„Да по земљи благе збори р’јечи ; јели. платно, бie gleiф, Der Blei). „Не бил” како земљу умирно plas, locus insolandіѕ lіntеis. 2) pic Благ дан, га дне , m, 1) і 4- крсно weiße Sominte, cerussa,

nue. 2) großer Feyertag, dies festus.

В

поља.

жати.

quarzum Linn.

nifchi

bonus,

Благо, д. ©фав, осіб, pecunia: благо Блажкшн, хм, т. impf. (доље преко

небројено ; при товара блага ; Мораве) fo vie als мрсии 1. „Ни је благо ни сребро и злато Блапан, шна, но, totbiq , moratis, „Ни” су благо гроши ни дукати). lutosus. „Већ је благо што је коме драго Блапio, p. Sots, lutum. Благо мени ! благо меби ! благо њему, Блашко, ш. cin Танавпаmе, пomen

фоbl mir! beatom me! Благо ли си мени! viri. . Благовест, f. (Рес. и Срем.) vidе бла. Блашко ли си мени! wo6 mir, beaговијесп.

tum me! Бла говијесп (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене,

спи. pl.), f. (Ерд.) Бав $eft mariq et: Бланко ли си мени! kundiaung (ocn 25. März), annunciatio B. „Али жена љеба оке, М.V Благовијест приповијест (што Тешко ли си меки. се тиче зиме). Да човек убије гују Блебешање, д. Вав РІappern, blateприје благовијести, па да усади у ratio. . њезину главучено бијелога лука Блебетапи, бећем, т. impf. plappern, да никне до благовијесли, па да blaterare. та зађене за капу на благовијесп Блебепуша, f. Das Plaдermani, bакад пође цркви, онда би познао

terator,

blateratrix. све жене које су вјештице: све би Блед, да, до (Pec. в Срем.) vidе блијед. се купиле око њега да му омму, Блёдети, дим (Pec.) vidе блијеђепи. или украду оно чено (шако пригіо- Блёдити, им (Срем.) vidе блијеђепія. виједа;y).

Бледоka, f. (Рес. и Срем.) vidе вље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у дока.

Бачк. ну Бан. по варошима и по на- Блејање ; 2. Bas Blöten, balatusMachupuma sammt allen Ableitungen) Brejamk, jum, v. impf. 1) blöfer, balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Благодарење, о. Раѕ Dаnten, gratiarum Блек, m. Der Blütlаut бев Єфаft, ba. actio.

latus : макар блек не остао, п. ј. да Благодарипи, им, т. impf. Danten, би ни једна овца не остала. gratias ago.

Блёка, f. Das Sloten, balatio : споји Благодарност, f. Daneбarteit, gratus блека оваца. animus.

Блекнупи, нем, v. pf. blöten, balare. Благодат, f. See Cegen, favor, salus, Блесай, m. Dummbart, stulus.

ipcrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), п. bie Beburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen, partus geminorum. Haaroje, m. Mannsname , nomen viri.

Близанац, нца, m. Зwіlіng, geminus. Благоскљaњe, n. Das Cegnen, benedictio. Близаница , f. Dic Smiling #fфweiter; geВлагосиљати, ам, v. impf. fegnet, be mella. uedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Благослъ, m. Der ergen, benedictio, Близне , ета, п. реr Smiling, geminus Благословина , f. tomif, in per 2net. (sine discrimine sexus).

pote, Eј пужан! ће не уважи за Близнење , п. vіdе ближњење, осовину и за благословину, него за Близни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смуче и намиче.

двије жице мјесто једне , и ако Благосл випи, им, v. pf. fegnen, be остану у плану. uedico

Близниписе, имce. v. impf. Зwіlіnge Благочаспиви Рим, m. (паф tuotpis) gebären, geminos pario.

fromin, rechtgläubig. Gott recht vera Близнови, m. pl. 3wіlіnge, gemini. ehreus, pius, orthodoxus: Србљи ка- Близу, пађе, рrоре. жу: први је Рим био благочасливи,. Блијање, п. Bee SurФfal, profusio alvi. па ће бити и последњи.

Блијапій, ам, у. impf. dünn misten, den Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. Durchfall haben, sluit alvus (pecori). блажена Марија,

Блијед (comp. б.tki), да, до, (Ерц. ) Блажени измицајушчи (јако ти уте. bleid, pallidus.

коша), Pomif аl аltflavifфе Фа. Блиједини, нм, 1 v. inpf. (Ерц.) тодие реr biblifфеn Beligteiten: Celig Блијеђепти, блиједим, 7 сіф Фcroen, sind, die sich davon machen –, beati pallescere. subduceutes (se).

Блитва , f. цвекла, бie rothe Ruse, Блажење, п. баs (Sjen von guten (0. f. beta.

Sieifф.) Сpeifen, im Weg enfage бев Блитвени, на, но, н. п. лист, семе, Sajtent, epulatio.

von der rothen Rübe, betae.

aquae lustralis

stans.

[ocr errors]

ter.

Бљедећа, f. (Ерц.) Sіе bеіфе Sarbe, den der liebe Gott gegeben, oinnis pallor.

omnino. Бљување, п. Зав Зеефеп, үomitus. Богојављеније, р. vіdе Богојављенье. Бљувати , љујем, v. inpf. brефеп, vоmо. Богојављенска водица , f. ein Beiba Бљуволине , f. р. бас Beggeproфene, wasser, das am Feste der h. drei fiönis vomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweibet wird, Бљунути, нем, v. pf. Dreфen, evomo.

genus. Бљупіав, ва ,во, абgefфтағt (von Spei. Богојављење, п. (Фав Xeft bеr b. Brey

Ten), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini. Бумак, пка, кo, vidе бљушав.

Србљи приповиједају, да се ноћу Боб, m. Sohne, faba.

уочи Богојављења сваке године оБоба, f. п. ј. рачја, Srebroggen, oys твора небо, и да ће онда Бог далік cancri.

свакоме који што заиште (само да Бобара, f. der Roggenkrebs, can не ишме више него једно). Текоји Бобарац, рца, т. cer femina, oya ge стоје на пољу по цијелу нoft не би Бобарица , f.

ли виђели кад се небо отвори, но Бобија (мала и велика), f. Berge tit Ber По не може сваки виђели. Тако се

Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо кад се иде од намаспира Троноше отворило, и не имајући кад изни к Дрини и Лозници; и пту се свра

на поље (да се не би међутим заКају црквaри о великим годовима шворило), промоли главу кроз про(љети кад је лијепо вријеме) пте се зор да рече : дај ми Боже одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе спірау и у итіњЕ Бобов, ва, вон. п. листі, Bobnens, мјесто мога рече: „дај ми Боже ох fabae.

„осмак главу.“ у мај час постане Бог , m. Bott, Deus; Taber 1) зао Бог, му глава колико осмак; піако да

in per RepenBart, 3. 8. пешко до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, verteufelt fф per, vehemen kur у собу док нијесу људи дошлис

2) јаој мени до Бога мило. са сјекирама и начинили прозор вега! 3) на права (или на права прав

ки. Млоги се наБогојављење у јутру циша) Бога.

прије сунца купају у попок у пли у Бога , m. hyp. 6. Бог : карасе Бога (ка ријеци (ако је вода смрзла, а онн

жу феци кад грми); мили Бого! пробију лед). Богаз*, m. Der &ngpap, fauces : Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri. „Друштва мало, а и по невјешто, Богољуб, m. Хаппвпате, поmеn viri. „Не познаје спаза ни богава

Богомоља, f. црква, Botte@baue, BethБогазлук*, m. у лисице оно бијело haus, Kirche, templum.

испод грла, беr theil бев $usbalgев Богомољац (богом іљац), љца, m. Bea

unter dem Halse, faux pellis vulpis. ther (3. B. vom Mönche), precator. Бога», m. Pеr früppel, saucius, mutilus. Богоносац, сцa, m. (паф бет grіеф. Богаљаст, па, пo, Eruppelbaft, mu Өєopčaos) н. п. Игњаш богоносац. tilatus.

Janatius theophorus. Horacmbo, A. Reichthum, divitiae. Богоносна, на, но (0оры оо; ), н. п. Богат, па, пo, reit, dives.

оци. Богатство, п, vidе богасипво. Богорадити, ним, V. impf. искали Богдан, m. Ranname, nomen viri. Бога ради, betteln , mendicare. Богдана; f. ein Travennaine, pomen Богорађење, о. Рав Беttеіn, mеndісаtіо. feminae.

Богородица, f. (Geortse;) Bottesgebäә Богем, m. ein Rannéname , nomen yiri, rerin, dei genitrix. Боги душа, п. ј. Бог и душа. Богородичин, на, но, беr Sottesgebäз Богињав, ва, вo, vidе оспичав.

rerin, genitricis dei. Богиње, f. pl. vіdе oспице.

bürocab, m. ein Mannsname, nomen Bornk, m. ein Mannoname, nomen viri. viri. Богмање, п. бав Бог ме! fagen. testa- Бод, т. 21rt ©tiferey, genus picturaa tio deorum, juratio per deos.

ope acus. Богмаписе, амce, v. г. impf. mit Бог Бодац, боца, т. н. п. во, Оф3, See Me betheuern, deum testor.

im Sroßen Sieger bleibt, bos victor. Бог ме, беi Bott, me dius fidius. Бодач, т. н. п. вo, ein jiopiger Jфв, bos Бoгoвaka, f. намасшир у Ваљевској petulcus. наији.

Бодење, п. Das Steen, punctio. Боговетні, на, но, in per Recenart, Бодљив , ва, во, н. п. права, іtефелі, сваки боговетни дан, jeдen Хая, punjells. ,

в 2

Боднути, нем, vidе боцнути.

Божић ми је дошао ; ако сам се опі. Бођани, m. pl. намастир у Бачкој. крила, према свом Њеверу). На неБођанский , кa, кo, pon Бођани.

Ким мјестимга (као по Босии и по Божа, р. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, м. ј. Божана, f. yrauenname, pomen feminae. домаћин рано ујутру виче : сјај Божанство, p. cie Bottheit, divinitas : Боже и Божић у нашему, или

има ли у мој књизи шпогођ од бо. нашој (по имену свим кућанима жанства ?

редом), Приповије дају да је отишао Божидар, м. Хаппвате, поmеn yiri. некакав Србљин свом бегу у Скочил Божињи, іња, њe, vidе божиќни. (инже Зворника) да ишпіе шекице Божић, п. (dim, p. Бог ) Seibnahten, за чесницу, а бег му казао: „даћу Festum nativitatis Christi.

упін шенице, али ако обеш један У очи Божића, потипто се бадња. упу ми мени сјакнути.” Србљин

казао да оke, узео шеницу и сјакци унесу укуһун наложе на вапіру, узvie домаћица сламе н квочући (а нуо му на Божић: сјај Боже и за њом ћеца пnjучућн) проспiре по

Божићу и нашему бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочи f y. До малог Божића гоПошом узму неколика ораа и бајце

ворисе, кад се двојица срепту на по сламін. ilослије вечере пјевају

пушу, или кад који ком дође у и веселесе. Каду јутру устану нај

куку, рис пос се роди (мјеспо прије отиде једно ще донесе воде,

добро јутро, помоз' Бог н добар вено понесе жита пе поспе воду (као

че), и одговарасе ва и спину р 0

дн; тако и кад се пије, мјеспо ІІолази је) над к њој доtje. Том водом умијесе чесницу и налију ру- Божиһаз, m. Rannename, nomen тігі.

ciracyjce и на здравље. чан піе приспаве. Кад се поодју: Божићніт, на, но, н. п. ражаю, свитри, пошто намнре стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу Божиковање, а рав хeрeen per 283eiba

jeka, Weihnachtes, festi natalis Christi. за ручак, избаце по неколике пушке (mако и у јутру рано над устану) Божиловаи, кујем, v. impf, pie 23eib.

nachten, celebratio festi nalalis Christi. за се онда chyrie сви око софре пие се моле Богу (дракећи свако по nachts Fevertage zubringen, agere diem

festum natalis Christi. једну воштану свијећуу рукама) и мирбожају се, п. "і" ізљубесе Божица, f. Хrauenname , Domen feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце , п. pie &taburg, artemi„Рисіпос се роди, ва истину роди,

sia abrotonum Linn. „поклањамосе Рису и Риспіову ро- Божји, жја, жје, göttli , divinus. жанспіву.” Поліом домаћин покупи Божји дан, m. први дан по Бонжћу, све оне свијеће у једну руковет и у

Der Tag nach Weihnachten, dies primus сади у жито, које спіоји на софри post nativitatem Christi. у какгој карлици, или у чанку (сва. Божо, m. (Ерц.) ein Rannвпате, покојако жилio пoмијепано заједно ; у men yiri. пом житу споје и колачи којена- Божогробац, пца, т. калуђер из Је. квів), пје онђе мало погоре на и pycanuma, ein Mönch som h. Grabe, угасе оним житом. Оно жито по

inouachus sancti sepulcri. слије дају және кокошнма да носе Божур, m. Die Ponie , iФtrofe, paeoјаја. Кај почну pучапии, неки нај

nia officinalis Lion. прије окусе спра, неки печеннце , а Боин, т. еіn оrаnnіnаmе, поmеn viri, неки (као по сријему и по Бачкој) Боица , m. RannBname , поmеn vіѕі. прије свега сечу вареник, но ра- Бој, т. 1) vide битка. 2) Chlägt, verкије млоги не пију први дан због bеrа: умръо од боја. врућице. Око пола ручна устану у Боја*, f. Die Sarbe, color. славу иломе колач какого, но Боја, f. .) hyp. у. Богдана. 2) hyp, p. крсном МІсну, само

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. кољива. На Божић се обично руча Бојаги (као, рекао би), etma, fortasse : с вреће (проспiресе празна врећа он мисли бојаги да ми по не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, furtjam, tіmіdus. и софра се не днже (нити се кућа Бојак, бојка, m, dim, v. бој: числи) за три дана. Први дан Бо „Бојак бише и помиришесе экиһа нико нн ком не иде у кућу, Бојана , f. 1) cin Srauenname, pomen осим полажајника. о Божићу feminae. 2) ријека шишо пече поред се опити и побљувати није ника

Cка дра. жове срамоnie (ако сам се опила, Бојапиисе, јимсе, т. г. impf. 2) fürten,

што не ма

« PreviousContinue »