Маша, m. (Рес. и Срем.) vide Машо. missio manus. Машатисе, амсе, v. r. impf. greifen, immitto manum. Маше*, f. pl. Die Teuergange, forceps. Машљиковина, f. evonymus europaeus Linn. f. vide крчма. Меднисање, n. vide крчмљење 1. Меанџијин, на, но, vide крчмаров. Мегданција, m. vide мејданџија. Медак, m. Mannšname, nomen viri. Медар, т. бer Sonighänbler, mella Меден, на, но, Konigs, mellitus. Медењак, т. 1) m. j. прстен, ein gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. 2) медењаци, Sonigfußen, placentae mellitae. Медêm*! Mušruf eines fterbenden Zür. Fen, exclamatio turcae morientis, Медија, f. Жедіна (?), Medina: „Кад устане кука и мотика, „Биће Турком по Медији мука Медиши, им, v. impf. mit penig ver= [üfen,'coudio melle, mellio. Медњаци, њака, m. pl. поток и брдо у Јадру, између села Тршића и Клубаца: Од Медњака те до Копривњака Медо, m. hyd. son међед: ,, „Сити бисмо и још бисмо, • Прде медо побјегосмо; Медовина, f. ber Meth, mulsum; слатко као медовина; ,,С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, m. Hame für einen Shfen, nomen bovis (an den meheд denkend ?). Медуља, f. Яubname, nomen vaccae. Meha, f. 1) die Grenze, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum : Ето мајко из међе међеда Међед, м. (Ерц.) ber Bär, ursus. Међедина, 1. (Ерц.) 1) діе Bärenyaut, pellis ursina, 2) augım. 9. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (изме ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Bären, ursi. Међеђа, ђа, ђе, (Ерц.) ären, ursi nus. Међење, п. 1) дав Иngrängen, confi nium. 2) das Begränzen, limitatio. Међер, adv. folglidh, alfo, igitur, ergo: међер обила мајка родила обила јунака (cf. обил). Међиши, им, v. impf. 1) angrängen, couterminus sum. 2) begränjen, limitem pono. Међица, f. dim. у. међа 2. Mehy, wischen, inter. Међудневица (међу дневица), f. оне три неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сепщемврија), ді: Зіфет деп Већ ми ајде на Мезево равно „На Трутину на воду студену ,, Када дођеш у поље Мезево, „ Живо пређи у Голеш планину Мезешити, им, v. impf. ¿ubeißen, simul comedo. * Мезил m. die reitenbe Poft, tabellarius publicus equester. Мезилана *, f. дав фотиš, domus cursus publici. Мезилски, ка, ко, 1) Фoft, cursus publici. 2) als Courier, more tabellari publici equo vecti. Мезилџија *, m. vide мезулција. Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница. Мезул, m. vide мезил. Мезулана, f. vide мезилана. Мезулски, ка, ко, vide мезилски. Мезулџија *, m. der Wofthafter, cursus publici curator. М2, m. cf. м. Мејдан *, m. мјесто, ber plak, forum; мејдан дијелити, bueliren, pugnam ineo. Мејданџија *, m. ber Sämpfer, pugnator. Мек (comp. мекшӣ), ка, ко, vide ме кан. Мека, f. дав Blöđen ber Lämmer, ba latus agnorum: , Стоји мека јањац за овцама Мекан, на, но, weim, mollis. Мекање, п. дав Blođen der &âmmer, balatio agnorum. Мкати, мечим, v. impf. blöden, balo. Мекиње, f. pl. bie Alcyen, furfur. Kyпио би га за мекиње. Мекнути, нем, v. impf. weich werben, mollesco. Мекнути, нем, v. pf. einmal blöten, edo balatum. Мекопут, та, то, т. ј. коњ, који је тако слаб, да му узда на глави, или колан на трбуу, одма начини pany, ein zärtliches weichliches Pferd, Дав Feine trapaje auslhält, equus mollis, delicatus. Мекдуст, та, то, т. ј. коњ, који се боји узде, weihmäulig, equus oris mollis. Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, weicher Apfel обес Birne, malum aut pirum mite (mollc). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче у прољеће, деr Krebs, ber fid) "ge= häutet hat, cancer qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Мекшање, п. bag Srmeichen, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. erweichen, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. bie Riftel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом На глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез*, m. der Bwitter (Mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Meлем*, m. das Pflaster, emplastrum. Мелица, f. dim. 9. мела. Me, m. der Hopfen, humulus lupulus Linn. Mелáва, n. was gemahlen wird, quod molitur: нема Мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље). Мељавити, нм, v. impf. (cm.) cf. по Мерица, f. (Рес. и Срем.) vide мјерица. Меричица, f. dim. у. мерица. Меркање, и даš lufmerten, attentio. Меркаши, им, v. impf. cufmerten, attendo. Мермер*, m. ber Marmot, marmor, cf. мрамор. Мортик, т. (по намастирима фрушHогорским) das Weindeputat în den K1Stern, viuum demensum monacho. Мерџан*, m. bie Korallen, coralla. Меса, f. һур. у. месо. Оће гуза месе, saqt man zum ertappten Fleischdiebe. Месан, на, но, von leif, fReifhern, carneus: Месан ражањ, гвоздено пециво (т. ј. прстен на прсту). Mecap, m. 1) der Fleischer, fleischern, caruarius, lanius, lanio. 2) ber gerne Fleisch ißt, caruium amans. Месарев, ва, во vide месаров. Месарница, f. bie leifan, macellum. Месаров ва, во, дев Gleifher, lei. fder, lanionis. , Mêco, n. das Fleisch, caro. Mecojehe, f. pl. der Fasching, die Car. nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadragesimale quo carnibus vesci licet christianis. Мества, f. eine Wrt ledernen Strumpfes, tibialum coriacae. Меспівица, f. dim. 9. мества. misceo: мете свињама. Меспимице, (Рес. и Срем.) vide мје. стимице. Место, п. (Рес. и Срем.) vide мјесто. Месувеђе (месувеђе), f. pl. vide месојеђе. Месце, п. dim. 9. месо: оћеш мало месца? Мешало, п. ber Bormurf (bes Butters theils vor das Vieh), portio pabuli. Метаљна, f. мјесто, ђе се момци ме Ку камена, діе Burfitätte, jactus (?), Метанија, f. (џета) діe tiefe Bernei= gung und Betreuzigung, prostratio, adoratio: ударити десет, или ста метанија. Метаније су мале и белике: мале кад се човек прегне и Довати рукама до земље, а велике кад клекне на кољена и на руке па Довати главом до земље, Метанисање, дав Niederfallen und Bes kreuzigen in der Kirche, adorationis genus christianorum ecclesiae graecae. Метанисати, ишем, v. impf. i tief neigen (oder auch niederfallen aufs An. gesicht) und befreuzen, adoro prostra tus. Метање, п. 1) дав Dinlegen, Borlegen, positio. 2) das Schießen, ejaculatio 3) das Werfen (z. B. mit Steinen), jaculatio. Мешаши, мећем, v. impf. 1) legen, Пен, vorlegen, ропо. 2) пушке, или шопове, schießen, jaculor. Mèmamice, мeheмce, v. r. impf. 1) Kaмена, Steine merfen (ein piel), jacio saxum. Камена се мећу момци Двојако: с рамена и омашке. 2) ногaмa, ausschlagen, herumschlagen mit den Füßen, jacto pedes: ,,Не мећисе ногама ; „Није јорган поњава, ,, , Веће моја долама. - 5) на кога, паdharten, exprimo aliquem, similis sum. Membuпa, f. die Münze (Pflanze), men tha. Метиљитисе, љесе, vide мешиља. тисе. Метла, f. ber Befen, scopae. Метнути, нем, v. pf. binlegcи, feßen, ропо: метнути што у кесу, у торбу, на земљу; меса ручку (т.ј. метнути у лонац, па приставити Да се кува); говедима сијена и т. д. Метнутисе, немсе, v. r. pf. nahar, ten, similem alicui fieri. Дете се метне и на ујца преко Дунава, а камо ли не ће на слугу у кући. Memonja, f. der südöstliche Theil Sers biens, Metochia, Meka, f. das flüßige Futter des Biches, pabulum liquidum quod praebetur pecori. Mekasa, f. der Schneesturm, imber nivium procellosus. Једе као мећава (сијено и сламу?). Меур, т. (Рес. и Срем.) vide мијур. Мецање, п. дав Šeichfchlagen, emol litio. Mujam, m. Mannsname, nomen viri. Mije, ja, m. (Epu.) 1) der Schlauch, (Ерц.) uter. 2) ber Blafebalg, follis. Mujeнa, f. (Eρy.) (der Mondwechsel; und zwar) der Neumond, novilunium. O мијени және не ће да перу кошуља : зашто кажу, да ће се онда свако пртиште у води (кад се покваси) омијенити, т.ј. постати као труло и одма се распасти и подерати. Мијењање, п. (Ерц.) дав Behfeln, bab Tauschen, mutatio, permutatio. Мијењаши, ам, v. impf. (Ерц.) taufhen, commuto. Мијења као циганин коње. Мијењатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) untereinander tauschen, permuto. Мијење, п. дав Kopfmafchen, lavatio capitis. Мијесипи, им, v. impf. (Ерц.) т.ј. eo, das Brot bereiten, paro panem. Мијешање, п. (Ерц.) bas Mifhen, Um. rühren, mixtio. Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) mi schen, misceo. 2) umrühren, verso. Мијешатисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.) fich abgeben mit einem, miscere se. Мијешење, п. (Ерц.) даå äuern, fer mentatio. Мијешња, f. (Ерц.) be portion Тен, um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. Мијо, m. (Ерц.) һур. 9. Мијат. Мијобрат, т. Тапивате, nomen viri. Мијодраг, м. Тапивате, nomen viri. Мијољ дан, m. vide Мнољ дан. Мијољштак, m. vide миољштак. Мијӱр, m. cf. миур. Мила, т. (Рес. и Срем.) vide Мило. Мила, f. Trauenname, nomen feminae (cara). Миладин, т. Таппвнате, nomen viri. Милак, т. Mannšname, nomen viri. Miлaн, m. Manniname, nomen viri. Милана, f. vide Милена. тисе. Musam, m. Mannsname, nomen viri. Милашисе, амсе, v. r. impf. Приповиједају, да се Ерцеговци милају на Божић с чесницом, т. ј. узму двојица чесницу, па је окрећу међу собом и пита један другога: „Милам ли се (т.ј. помила ли се иза чеснице) ?" Онај му одговори: „Милаш мало." А онај први онда рече: ,,Сад мало, а до године ни мало (т.ј. да роди жито добро, и да тако велика буде чесница, да се ни мало не помила иза ње). Muлâu, m. Mannsname, nomen viri. Милашин, т. Тannšname, nomen viri. Миле! додајесе ђешто у пјесмама накрај врсте, н. п. -- „Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле! „Попјевајте ми тичице, миле мој миле! ,, Милева, f. Frauenname, nomen feminac. Милен, т. Тапионате, пomen viri. Милена, f. rauenname, nomen feminae. Миленко (Миленко), т. Таппзнате, nomen viri. Minema, m. Mannsname, nomen viri. Милети, лим, (Рес.) vide миљети. Mineш, m. Mannsname, nomen viri. Милешева (Милешева), f. vide Мило Милитар, т. (у Сријему, у Милитарац, рца, m. Бачк. и у Бан.) der aus der Militar, Grenze ist, homo e regione militari. Милитарија, f. vide милиција. Милитарски, ка, ко, 1) Militar, mi. litaris. 2) militarisch, militari modo. Милиши, им, (Срем.) vide миљеши. Милитисе, лисе, v. r. impf. н. п. ништа ми се не мили, nichts freuet nich, arrideo. Mùлuk, m. Mannsname, nomen viri. Милица, f. Frauenname, nomen feminae. Милиција (милиција), f. bie Milize= gend), terra militum. Миличица, f. dim. 9. Милица. Мило, п. bie lauge zum Kopfwafchen, lixivium ad lavandum caput. Miлo, m. (Epy.) Mannsname, nomen viri. Милован, т. Тann name, nomen viri. Миловање, п. 1) дав liebfofen, blanditiae. 2) das Lieben, amatio. Миловати, лујем, v. impf. 1) liebto= fen, blandıor. 2) lieben, amo. Miлoje, m. Mannsname, nomen viri. Милојица, m. cf. Златоје. Милојка, f. 1) даваjolica = Sefhirr, vasis fictilis genus. Тако у нашој часној Церовој (Церова, село у РађеБИНИ) све оке и милојке (у приповијетки). с. бокар. Милојко, т. Mannšname, nomen viri. Милокован, вна, но, liebenómürčiq, dem man gut seyn muß, amabilis: нnje лијепа, али је милокрвна. Милорад, т. Mannname, nomen viri. Милосав, m. Mannśname, nomen viri. Милосник, m. ber lietlhaber, amasius. Милосница, f. bie Beliebte, amasia. Милост, f. 1) діе пade, gratia, favor з ,,На милости Царе господине 2) die Liebe, amor; Liebesgate, munus : „Нема лица без првена винца, „Ни радости без зелена венца, „Ни милости без туђа јунака — „Браћа сеју врло миловала, ,,Сваку су јој милост доносила, „Најпослије ноже оковане Милостив, ва, во, Ignädig, barm= Милостиван, вна, но, herzig, cle mens. Боже милостиви и помози - (говоре ђеко и Србљи кадгођ уздану и зијевну). Милостиња, f. дав Imofen, eleemosyna. Minoш, m. Mannsname, nomen viri. Милошева (Милешева и Миљешевка), 1. намастир у Ерцеговини (чини ми се да је сад пуст). Колика је Милошева, да је пуна поскурица; „Док начини цркву код Требиња , Миљешеску на Ерцеговини Милошта, m. cf. златоје. Милука, f. Grauenname, nomen feminae. MuACH, m. Mannsname, nomen viri. Милунка, f.rauenname, nomen feminae. Милутин, m. Mannsname, nomen viri, Милуш, ш. Тапивname, nomen viri. Mi, m. Mannsname, nomen viri. Миља, f. 1) һур. 9. Миљана и. Милица. Миљана, f. Grauenname, nomen fe minae. Миљацка, f. вода, што тече кроз „Сарајево што си потавњело? |