Page images
PDF
EPUB

ropaeus Linn.

Машчурина, к. augm. р. маслі.

Marua, m. (Рес. н Срем.) vide Машо. Медёкнути, неN , v. pf, meet rufen , Машала*, f. Sie Tactel , fax.

exclanio medet. Машање , п. За3 Breifen in etmas, im- Меден, на, но, фоniq= , mellitus. missio manus.

Медељак, т. 1 п. ј. прстен, eit Mawamuce, avce, v. r. impf. greifen, geiber Riny von Bronze; anulus aeinimitto manum.

peus. 2) медењаци, Sonigtube, plaMame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Mawamuce, umce, v. r. pf. hineingrei: Meqem*! Ausruf eines sterbenden Türs fon, mauum immitto.

ken, exclamatio turcae morientis, Машице, ft pl. dim. р. маше.

Медija, f. Retina (?), Medina : Dlaiuko, m. Mannsıtame, nomen viri. „Кад успішне кука и можнка , Машлија , f. (у Сријему, у Бачк. и у „Биће Турком по Медији мука

bah.) die Maide, macula, nodus. медипи, им, v. impf. mit реnig per= Машњиков, ва, вo, pod evорушus eu

süssen, 'coudio melle, mellio.

медии, на, но, уоnigjup, mellitus : машљиковина, f. evonymus europaeus

„Капетане моја медна уста Liun.

Медљање, р. бав 23erfufen mit бря Машo, m, (Ерц.) hyp. 2. Марко и по

nig, mellitio. Машко.

медљамі, ам,

vidе медитік. Maniптiрафа, f. ein Blaв mit pan қaз Медњаци, њака, m. р. поток и брbe, poculum ansatum.

до у Јадру, између села Тришића Машћење, и. дав 23efф mieren mit Sett, и Клубаца : unctio.

„Од Медњака те до Копривњака — Машчина, f.

Медо, m. hyd. pоп мeђед :

„Сили бисмо и још бисмо, ме (меј ?), меа , m. (Рес. и Срем.) vide Прде медо побјегосмо; Mnje.

„Да биjay стари Me', miche, me (acc. 8. ja).

„у гаће бин срали. Меана *, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Pеr оnеth, mulsum; слаМеанисање, п. vіdе крчмљење т.

ко као медовина ; Мейіннсатпи, нитцем, vidе крчмиши 1,

„С вечера ме вином умивале, Меанција“, т. vіdе крчмар.

„У по ноћи cлaпiком медовином медицијин, нa, нo, vidе крчмаров.

мёдоња, m. Хаазе für einen Sфfen, Меанцијнскій , кa, кo, vidе крчмар uomen bovis (an den mehea dentend ?). Меанцијск , ha, кo, jски.

Медуља, f. Rubna me, uomen vассас. Мегдан, m. rіdе мејдан.

Mcha, f. 1) die Grenje, terminus, LiМегданција, т. vіdе мејданција.

mes. 2) das Gebüsch, fruticetum : Mea, m. 1). der Honig, mel. 2) MèA „Епо мајко из мeђе међеда (нама), vidе међу.

Међед, m. (Ерц.) деr Bär, ursus. Медак, т. 27 аппӧате, поmеn viri. Mebeдина. f. (Ерц.) 1) дie Särenbaut, Медар, т. der Honigbändler, mella pellis ursina. 2) augın. v. Meßen. rius.

Међeдицa, f. (Ерц.) vidе мечка. Медарница , f. Sіе Tonig tube, officina Mel,едник, т. 25erg in Gerbien (изме. mellaria. .

ђу Ваљевске и Ужичке наије). Медвед, m. (Рес, и Срем.) vide мe. Mikeдoв, ва , (Epy.) Bären., фед.

ursi. Медведак, тка, m. (доље преко Мо. Међеђії, ђа, ђе, (Ерц.) 3äreno, ursi

раве) vilе ронац 2. медведина , f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење , п. 1) дав 2ngrängen, confiћедина.

nium, 2) das Begränzen, limitatio. медведица , f. (Рес. и Срем.) vide мe. Mehep, adv. folglich, also, igitur, ergo: Тедица.

међер обігла мајка родила обила Медведнік, т. (Рес, и Срем.) vide јунака (cf. обил). Међедник.

Mehum, HM, v. impf. 1) angränzen, медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi couterminus sum. 2) begränzen, limide мeђедов.

tem pono. Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide Међица, f. dim, y. међа 2.

Mihy, zwischen, inter. Медікање, р. Das mebet - Rufen, excla- Међудневица (међудневица),.оне при malio medet.

неђеље дана, између госпође мале Медёкапіі, дечем, v. impf. тебеt rus и велике (од 15. Августа до 8. Cenfen, exclamo medet.

MEMBpnja), die Zeit zwischen den

[ocr errors]

nus.

[ocr errors]

н.

niacus.

ris. .

IAH

MEHOM

beiden Frauentagen, temporis inter Mekoma, f. die Weidheit, mollities. utrumque festum B. M. V. intervallum. Mekmepõawa*, m. der Ka pellmeister, Међудневички (међудневички), ка, magister concentus.

п. јаја, јагоде (по және мектерин *, m, Ser Rufifant, ѕуmрhоостављају лијека ради). Мёзгра, f. Ber Baumjaft, succus arbo- Мексусп, па, по, п. ј. конь, који

се боји узде, wеіфтäulig, equus Мезе* , зета, п, беr gubiв, бав Зubeis cris mollis.

fen, quod comeditur, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла,. heris :

Гњила крушка, wei et apfel over „А лијевом мезе му додаје

Birne, malum aut piruin mite (molle). Мезево, р.

Мекўшац, шца, т. рак кад се свуче „Па не иди бијелу Будиму,

y nporeke, der Krebs, der sich geвећ пи ајде на Мезево равно häutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трупину на воду студену (ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшање, р. Заg Srmeiken, mоllіtіо. „Живо пређи у Голели планину :

мекнати, ам, v. impf. erweichen, Мезепитии, им, v. impf. 8ubeipen, si

mollio. mul coniedo.

Мекцина , f. vіdе мекота. Mesun *, m. die reitende Post, tabella- Mena, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester.

се лијесці нађе мела, под оном Мезилана*, f. дав роfthaus, domus лијеском има гуja с арагим каcursiis publici. .

на глави,

нли још Бог мёзилскії, кa, кo, 1) Poft •, cursus зна каково друго благо поред ње

publici. 2) als Courier, more tabellari (ако приповиједају: зашто се меpublici equo vecti,

ла ријепіко налазії на лијесци ?). Мезилција *, m. vіdе мезулција.

Mine3*, m. der Zwitter (Mulatte), hiі зима, мца, т. (у Сријему, у Бач

hrida von Menschen und Thieren, кој и у Бан.) vidе мљезинац.

Menem*, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и Мелица , f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Mer, m. der Hopfen, lumulus lupulus М’зул, m, vide мeзил.

Linn. Мезулaнa, f. vide мeзилана.

Мељава, п. Фа:3 gеnаblеn miro, quod Мезулски, кa, кo, уide мeзилски.

molitur: нема ме.љале (говоре у Mezynuuja*, m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица шта publici curator.

да меље). Méj, m. cf. me.

Мељавити, нм, v. impf. (см.) cf. поМејдан*, m. мјесто, беr рlаk, forum;

мејдан дијелиппи, диеliren, pugnam Meљевина, f. Die popfenitаube, frutex ineo.

humuli lupuli Linn. Мејданција *, m. Bеr fümpfer, pugnator. Метво, р. vіdе мељава. Мек (comp. мекшit), кa, кo, vidе ме- Мемла*, f. (ст.) :

„убила га мемла од камена Мека, f. бав Зlöten Ber gümmer, bа- мена, f. (Рес. и Срем.) vidе мнјена. latus agnoruin :

менђеле*, f. 21. біe Prejfe , prelum. „Стоји мека јањац” за овцама мењање, п. (Рес. и Срем.) vidе мије. Мекан, нa, нo, meim, mollis. Мекање, п. За8 Ben Ber ganimer, Miami, ам, (Рес. и Срем.) vide IIbalatio agnorum.

јењатпи. мәкапи, мечим, v. impf. blöten, bаlо. Моля, m. p. (Рес. и Срем.) Ser Sla: Мекиње, f. pl. Pie R1cy eit, furfur. Ky sebalg, follis. cf. Muje. пио би га за мекиње.

мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. Мекнути , нем, у. impf. Wеіф wеrbеп, мера, f. hyp. . vieрица. mollesco.

мерање, . бав Ваф в sieben, ductus Мекнупінг, нем, т. pf. einmal blften, edo balatum, ,

мератин, ам, y. impf. л. і восак, Мекотуп, па, по, п. ј. коњ, који је Wachs ziehen, duco ceram.

пано слаб, да му узда на глави, Мердігене '*, f. pl. die Leiter, scala. или колан на лірбуу, одма начин Мерење, п. (Рес, и Срем.) vidе мiepazy, ein zärtliches weichliches Pferd, рење. дав ееine Ctrapage au8)ält, equus мериши, им, (Рес. и Срем.) vidе мјеmollis, Jelicalus.

pumii.

мељавишII.

кан.

[ocr errors]

Cerae.

ке па

tus.

сечина.

Меритца, f. (Рес, и Срем.) vidе мјерица. Метаљка, f. мјесто, ђе се момци ме. Меричнца, f. dim. р. мерица,

ky kamena, die Wurfstätte, jactus (). Меркање, о дав 2ufmerten, attentio. Менанија, f. (ретаъока) бie tiefe Bernei. Меркапи, им, т. impf. @ufmerten, at. gung und Betreuzigung, prostratio tendo. .

adoratio: ударити десет, или спо мермер*, m. der Marinor, marmor. cf. метанија. Метаније су мале и вемрамор.

лике : мале кад се човек прегне и м.ртик, m. (по намастирима фруші довати рукама до земље, а велике

koropcKindas Weindeputat in den кад Клекне на кољена и на Kidlern, viuum demensum monacho.

довати главом до земље, Мерцан*, m. Die Soralen, coralla. Метанисање, дав Rieterfalen uns Be; меса, f, hyp. 9. месо. Оће гуза месе, kreuzigen in der Kirche, adorationis gelaut man zum ertappten Fleischdiebe.

nus christianorum ecclesiae graecae. Месан, на, но, уоп $leif, feifheen, Меланнсапини, ишем, у. impf. R, tief

carseus : Mecaн ражать, гвоздено пе neigen (oder auch niederfallen aufs Ans

циво (. ј. прстен на прсту). gesicht) und befreuzen, adoro prostraMecâp, m. 1) der Fleischer, fleischern,

carnarius, lauius, Janio. 2) der gerne Memâme, n. 1) das Şinlegen, Vorlegen, Fleisch ißt, caruium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio, Месарев, ва, во , vidе месаров.

5) das Werfen (3. B. mit Steinen), Necaphuya, f. die Fleisch bank, macellum. jaculatio. Mecapos ba, bo, des Fleisders, Fleis Memamu, Mekom, v. impf. 1) legen, der: , lanionis.

j1sen, pоrlegen, pono. 2) пушке, или Месарски, кa, кo, 2) Steifфеr i, la ліопове, fiepen, jaculoe.

niolum. 2) aev. fleifфестäpig, lapionis Мелпапінсе, мећемсе, v. г. impf. 1) каmore modoque.

MCHA, Steine werfen (ein Spiel), jaМесец , m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се меѓу момци Месечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мје двојако: с рамена и о м а шке.

2) ногама, айвјФlagen, bеrumjФlagen Месечни, на, но, (Рес. н Срег.) vide mit den Füßen, jacto pedes : мјесечни.

„Не мелисе ногама ; Месина, f. augm. 5. месо : наждерал „Није јорган поњава,

„Веќе моја долама. Мёсити, им, (Сес. и Срем.) vidе мије 5) на кога, пафarten, exprimo aliquem,

similis sum. месић, m. намастир у Банату. Membulija, f. die Münze (Pflanze), mens меснікіп, кa, кo, pon Месні.

thа. Месни, на, но, н. п. покладе, деr lette MenieрижIьача , f. п. і. пушка, бie

Fleischtag vor der großen Faste, dies Scanzřinte, teli majoris genus. pruecedens jejunium magnum. cf. nok- Menepus *, m. die Erdschanze, aggeris ладе.

genus. . Meco, n. das Fleisch, caro.

Memiîb, n. eine Krankheit der Smafe, Mecojeke, f. pl. der Fasching, die Cars morbus ovium. Србын кажу да од ме

nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante лиља нема лијека, и зато припоjejunium quadragesimale quo carnibus виједају, да су Hпјемци увапнли қаvesci licet christianis.

вола, па га пІтали шта

па је лијек од Mecma, f. eine Urt ledernen Strumpses, метиља; а он ни казао: „Кад по, tibialuin coriacae.

липшу све овце до једне, онда ону меспівица, f. dim. 4. мества.

последњу треба обнијети око поМеспін, метем, у. impf. :) Еebren, ver ра, па више ни једна не ђе липсаго 2) менше снијег, мећава.

" Тада им је казао и Mécmi, memed, v. impf. einrühren, im од куге да је лијек кука и мо

'Шика. меспінмице, (Рес. и Срем.) vidе мје. Мепціљав, ва, во , деп метиљ babene, сти мице.

ovis morbo Niemiis correpta. место, п. (Рес. и Срем.) vidе мјесто. Меніљање, п. дав SrtranЁen Ber GфаMecyBehe (vecyBehe), f. pl. vidc Meco. fe am memill, Memus morbi irrups jehe.

tio. Місце , p. dim. 2. месо: ofеш мало Мелиніљаписе, љајусе , v. г. impf. н. н. месца?

овце, деп мень беfоnmеn, метил Memano, n. der Vorwurf (des Futters

morbo corripi. . theils vor das Bieh), portio pabuli. Мептиљење, р. Үidе менљање.

се Месне.

сими.

[ocr errors]

misce): vreme свињavia.

[ocr errors]

nae.

Мепињитисе, месе, vidе мептиља. Мигање, р. Вав Оefinen uns GФliepen, исе.

Uufs und Zugehen, micatio? Мепла, f. Der Befen, scopae.

Мнгапи, ам, т. impf. auf: ипр 3uge= Мелілица , f. dim. р. мепла.

hen, mico? Мелловина, f, дав Веfеntrаut, scopa- мигољење, п. dim, 9. митање. ria Linn.

Мнгољиписе, имce, v, г. impf. dim. 9. Мен упін, нем, v. pf. Finleget, fesen, мицaтисе. pono : метнути што у кесу, у тор

маздрак m, vidе копље. бу, на земљу; меса ручку (п. і. Миздраклија *, m. vіdе копљаник. метнули у лонац, па приставни Мніздрачић, m. dim. р. миздрaк. да се кува); гoвeдима сијена и мija, m. (Рес. и Срем.) vide Мијо. П. д.

Мијаило, m. Rihadi. Мелінуписе, немсе, т. г. pf. пафае» Мијајло, m. (сп.) vide Мијаило:

ten, similem alicui fieri. Aeme ce me „А Мијајло књигом из њедара : пне и на ујца преко Дунава, а ка- Мијак, m. Rann&name, pomen viri.

мо ли не е на слугу у кући. Muján, m. Mannsname, nomen viri. Memorja, f. der südöstliche Theil Sers Mijana, f. Frauenname, nomen femi.

biens, Metochia. Blefia, f. das flüßige Futter des Piehes, Mujam, m. Mannsname, nomen viri.

pabulunı liquidum quod praebetur Mrije, ja, m. (Epy.) 1) der Schlaud, pecori.

uter. 2) der Blasebalg, follis. Mekaba, f. der Schneesturm, imber ni. Majena, f. (Epu.) (der Mondwechsel, und

vium procellosus. Једе као мећава zmar) der Neumond, novilunium. O (снјено и сламу ?).

мијени жене не fе да перу кошуља : Meyp, m. (Рес. н Срем.) vidе мијур. зашто кажу, да ће се онда свако Meijaьс, п. Зав SeiФfwlagen, emol пртиште у води (кад се покваси) litio.

омијени п и, п. ј. поспати као Méіцамі, ам, т. impf. н. п. јабуку, труло и одма се распаси и поweichschlagen (Flopfen), emollio.

дерати. Мечет, т. дie Rojee, tеmрlum tur- мијењање, п. (Ерц.) бав 28efeIn, Bas cicum :

Tausden, mutatio , permutatio. „Оборио мечет” н мунаре

Мијењапін, ам, v. impf. (Брц.) taufen, Мечка, f. Die Brin, ursa.

commuto, Мпјења као циганин коње.. Мешај, m. (Рес. и Срем ) vidе мјешај. мијењапіксе, амce, v. г, impf. (Epiц.) Meluaja, m. (Рес. и Срем.) rіdе мје untereinander tauschen,

permuto. наја.

Mujere, n. das Kopfwaschen, lavatio caМешање, п. (Рес, и Срем.) vidе мије pitis.

Миjеситни, им, y. impf. (Ерц. ) п. ј. Мешаоница, f. (Рес, и Срем.) vidе мје

sev, das Brot bereiten, paro panem. шаоніца.

Мијешање, п. (Ерц.) Das Rifфеn, Ита. Мешати, ам, (Рес. и Срем.) vidе мије. rühren, mixtio.

Мијешали, ам, v. impf. (Ерц.) 1) mі. Мешење, р. (Рес. и Срем.) vidе мије. fchen, misceo. 2) umrühren, verso. шење.

Мијешаписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Мешелина, f. augm. 9. мешина. rich abgeben mit einem, miscere se. Менина, f. (Рес, и Срем.) vidе мје- Мијешење, п. (Ерц.) дав биеr, fem

mentatio. мешница, f, dim. 2. мешина. Мијешња, f. (Ерц.) бie Portion Reht, Мёшња, f. (Рес. и Срем.) vidе мнје um einmal Brot daraus zu baden,

portio farinae. Мешовит, па, то, (Рес. и Срем.) Mijo, m. (Крц.) hyp. . Мијат. vidе мјешовипі.

Мијобрап, m. Xanname, nomen viгi. Meukena*, f. der Richterstuhl, tribunal. MujoApâr, m. Mannsname, nomen viri. Мешчић, m. dim. 2. ме.

Мијом дан, m. vide Мно дан. Míî, wir, nos.

Mijoышпак, т. vіdе миољшмак. Mi, 2) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt Mujøp, m. cf. Muyp. мој: јеси ли мн виђео брата? украо "Міла, m. (Рес. и срем.) vide Мило.

Miina, f. Frauenname,

nomen feminae Mila *, f. Obf (in der weitesten Bedeus (cara).

tung; auch Erdbeeren, Nüsse), poma MuaAhh, m. Mannoname, nomen viti. (sensu lаtissimo): већ је доспјела сва Mwak, m. Mannsname , nomeu viri. ка мира. ct. Rokc.

Mjinak, m. Mannoname, nomcn piri.

шање.

[ocr errors]

Ина.

Цња.

Ми коња.

Інсе.

хашмало.

[ocr errors]

Мілана, f. тіdе Милена.

І личица, f. dim. р. Милица. Mwankó, m. Manusia me, nomen viri. Maino, 1. die Lauge zuin Kopfwaschen, Милање, p. cic Ceremonie von MILла lixivium ad lavandum capit.

Miino, m. (Eph.) Mannsname, nomen Miami, m. Mannoname, nomen viri. viri. ЛІнлашисе, амce, v. г. impf. Припо- милован, m. annina тe, nomen viri.

Биједају, да се Ерцеговци мнлају на Мііловање, п. 1) Бав giebtofen, blаndiБожић с чесницом, п. ј. узму двојн tiae. 2) das lieben, amatio. ца чесницу, па је окрећу међу со Миловати, лујем, у. inpf. 2) liebE0= бом и пипа један другога: „Ми ren, blandior. 2) lieben, amo. лам ли се” (т. ј. поміла ли се и за Miinoje, m. Mannsname, nomen viri. чеснице) ?" Онај му одговори: „Міп- Милојица, m. cf. Злаптоје.

" А онај прв:1 онда рече: Милојка, f. а) бав 2 ajotica - Befirr, „Сад мало, а до године ни мало vasis fictilis genus. Тако у нашој ча (п. і да роди жипо добро, и да па сној Церовој (Церова, село у Рађено велика буде чесница, да се ни Енни) све оке и милојке (у приломало не помила иза ње).

вијелки). cf. бокар. Msâm, m. Diannsname, nomen viri. Милојко, m. 27 апns name, nomen viri. Інлашин, м. Лаnn&name, nomen viгi. м локрван, вна, но, liebeni müzia, MIіле! додајесе ђешто у пјесмама на dem man gut seyn muß, amabilis : Huje крај врсте, н. п.

лијепа, али је мілокрвна. „Бурађ коси по побрђу,

MitopaA, m. Mannsname, nomen viri. Ладо ле миле!

Miocas, m. Mannoname, noineu viri. „Попјевајте ми пичнце,

Mundchiih, m. der Liebhaber, amasius. миле мој миле!

Милосница , f. бie Geliebte, amasia. Mineba, f. Frauenname, nomen feminac. Mmôcm, f. 1) die Gnade, gratia, favor i Mijnen, m. Mannsname, nomen viri. „На милості Царе господине Милена, f. Srauenname, nomen feminae. 2) die Liebe, anior; liebesgate, munus : Миленко (Миленко), m. RannBaine, „Нема лица без црвена винца, ilomen viri.

„На радости без зелена венца, Minema, m. Mannsname, nomen viri. „Ни мілости без пуђа јунака Ілети, лим, (Pec.) vide Iиљемін. „Браћа сеју врло миловала, Mijném, m. mannsnáme, nomen viri. „Сваку су јој милост доносила, Милешева (Милешева), f. vіdе Мило „Најпослије ноже оковане

милостив, ва , во ,

gnädig, barm

, . Min Boje, m. Mannsname, nomen viri. Малосливан, вна, но, bеrѕig, cleMusnja, m. Mannsname, nomen viri. mens. Боже милостиви піи помози Minnja, f. Frauenname, nomen feminae. (говоре Бекон Србљи кадго, уздаMinnjáu, m. Mannsname, nomen viri. ну и знјевну). Mînnh, m. Mannsname, nomen viri. милостиња, f. Dав ХImofen, eleemоѕуnа. Милина, f. Tag Qiebfein, gratia : не мо Miinom, m. Mannsname, nomen viri.

же од милине (н. п. да се нагледа Милошева (Милешева и Миљешевка), кога).

f. намаслир у Ерцеговинн (чини ми 11илинко (Милинко), m. vіdе Миленко. се да је сад пуст). Колика је МиМилисав, m. Этапngname, nomen viri. лошева, да је пуна поскурица; Пійлисава, f. Srauenname, nomen fe „Док начини цркву код Требиња minae.

„Миљешевку на Ерцеговини Милитар, т. 1 (у Сријему, у Милошта, т. cf. златіоје. Інлиларац, еца, т. / Бачк. и у Бан.) Muyka, f. Frauenname , nomen feminae.

der aus der Militar: Grenze ist, hoino Munỹh, m. Maundname, nomen viri. e regione militari.

Мил ,нка, f. ўrauennaтe, nomen feminae. Милипарија, f. vіdе милиција.

Мил, шин, т. Запn&name, nomen viri. Милитарски, кa, кo, 1) 2)гіlіtаtѕ, mі. Милуші, іn. Запивате, поmеn viri.

litaris. 2) militarisch, militari modo. Mir, m. Mannsname, nomen viri. Милиши, им, (Срем.) vidе миљепи. Міља , f. 1) һур. о. Миљана и. Милица. Мілитисе, лисе, т. г. impf. н. п. ни

Миљана, f. "Хrauennaтe, nomen feшма ми се не мили, піфіtѕ freuet minae. inich , arrideo.

миљацка, f. вода, што пече кроз Miinuk, m. Mannsname, nomen viri. Сарајево : Minua, f. Frauenname, nomen feminae. „Сарајево што си попавњело? Милиција (милиција), f. Die Rilis (Зе: „Или те је куга поморила, gend), terra militum.

„Ил” Миљацка вода поплавила

шева.

« PreviousContinue »