Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Миље, п. (ст.) баз Lieb (maß einem Мираз*, т. die Erbschaft, lieb ift), amor, deliciae: „Ој ђевојко миље моје! Miен, m. Mannsname, nomen viri, Миљешевка, f. (cm.) vide Милошева. Миљка, f. Srauenname, nomen fe

minae.

[blocks in formation]

Минђуше*, f. pl. bie Dýrgehänge, in-
auris. cf. обоци.
Минђушице, f. pl. dim. у. минђуше.
Минеј, т. дав Minäon (Mn»zio») ein
Kirchenbuch, menaeum.

Минејски, ка, ко, 1) н. п. слова, с= rilifhe Drudleitern, zum Unterfieò von der Handschrift. 2) adv. wie geòruft, ut in libris est impressum, 3. 3. пише.

Минут, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) діе Mіnute, miuutum, cf. час. Múнуши, нем, v. pf. 1) vorbeigehen, nit treffen, praetervolo. Опремаосе човек (који се био скоро оженно) на војску, а жена увразила конац у иглу, да нешто зашије; но будући да није добро виђела, зато није могла одма да уврзе, него промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка" као да муж рече да она њему врача; али он опази шта је, па рече: „Минуло је мене свако добро, кад сам ја тебе узео.” Мио, мила, ло, lieb, carus. Миољ (Мијољ?) дан, ља дне, т. (Mis chaelis, festum Arch. Michaelis ?) dies 29. Sept.

Миољштак (Мијољштак), т. ber den Erzengel Michael als Hauspatron verehrt, cliens Arch, Michaelis. Mip, m. 1) der Friede,, pax. 2) Friede, Киђе, рах: сједи с миром (док н је било с чиром). Мира, f.

танспuame, nomen feminae.

hereditas :

остало му од мираза. Миран, рна, но, frieòfertig, rubig, quietus, mansuetus.) Мирашчија*, m. ber $rbe, heres. Мирбожање, п. дав деgenfeitige Füffen zu Weihnachten, exosculatio die Christi natalitio.

Мирбожашисе, амсе, v. r. impf. f Essen (und den Frieden Gottes wün fchen) zu Weihnachten, invicem se exosculari die natalı Domini. cf. Божић. Мірбожитисе, имсе, v. r. pf. fih inf= fen auf Weihnachten, cxosculari se die natali Domini.

Мірен, m. Жаппšнате, nomen viri. Múpeшe, v. 1) das Beruhigen, Friedes machen, pacificatio. 2) das (angeneh me) Riechen, odor. Mupuja, f. die Abgabe, vectigal. cf. noреза, дација, данак.

Мирис, m. ber Bohleruh, odor. Мирисавка, f. bie Rusfateller Zraube, Muskat Traube,

[ocr errors]

Тамњаника.

uva muscata. cf.

[blocks in formation]

Міроч, m. Berg (an ber Donau), zrois fen Пореч иnò Брза паланка. Мирчета, т. Тапивнате, nomen viri. Maca, f. in dem Munde der griechischen Serbier (und Bosnier) eine lateinische Kirhe, templum Latinorum. У Зворнику има једна зидина, која се зове Маџарска миса.

Micao, can, f. der Gedanke, cogitatio.
Мисир *, м. Иegypten, Aegyptus, terra
Mizraim.

Mucupaчa, f. eine Art von Kürbis, cu-
curbitae genus.
Мисирка, f. vide будија.
Мисиркиња, f. Dic legppterin, Aegyptia.

[blocks in formation]

Mumpuk, m. dim. v. Mumap. Митров дан, ва дне, т. бав Пеп без heil. Demetrius, festum S. Demetrii, die 26. Oct.:

„Митров данак ајдучки растанак. Митровачки, ка, ко, von Mitromin. Митровица, f. 1) варош у Сријему. 2) варош у Косову. Mumровкиа, f. die Mitrowißerin :

, Митровица крај Саве столица, На њој седи млада Миліровкиња Mimровчанин, m. ein Mitrowizer. Mimpовшmak, m. der den heil. Deme, ter zum Hauspatron hat, Demetricola (?) cliens S. Demetrii.

Mumpon Auja, f. die Metropolie (Resis

denz des Metropoliten), sedes metropolitani.

Mumропoлшm, m. der Metropolit, metropolitanus.

Mишρополишов, Eа, во, des Metropo liten, metropolitani. Митрополитски, ка, ко, 1) Metropo= liten, metropolitanorum. 2) adv. wie ein Metropolit, metropolitani more. Mika, m. (Peс. и Срeм.) vide Mиho Miha, m. Mannsname, nomen viri. Mukан, m. Mannsname, nomen viri. Muhemе, n. das Bestechen, corruptio, largitio.

Мићиволдос, cf. толдос (само у оној загонетки).

Miko, m. (Epy.) hyp. v. Mиmap.
Mиур (иjур?), m. (Epy.) die Blase, ve-
Миӯр

sica.

Buчâne, n. das Bewegen, motio.

Minаmи, мичем, v. impf. bewegen,

moveo.

Мицатисе, мичемсе, v. r. impf. fi bewegen, moveor.

Мице, f. pl. (öfterr. дав Spannfpiel) das Mнa, f. die Beule, tuber. Mi, m. die Maus, mus. Múшa, m. (Рec. и Среn.) vide Maшo. Maшap, m. 1) Dorf an der Save, eine Stunde meit yon Шабац. 2) на Мишaру (пoлу), auf der Ebene von Mischar:

,, Да разбијем табор на Мишару „Са Мишара поља широкога „У Мишару пољу широкоме Мишарски, ка, ко, н.п. поље; cf. Мишар.

Miшnk, m. das Mäuschen, die junge Maus, musculus.

Mшиa, f. 1) der Urm, brachium. 2) die

Maus (das Weibchen), mus femina. Mиjak, m. der Mäusekoth, muscerda,

stercus murinum.

Mujaкижа, der Hühnerdarm, alsine media Linn.

Мишји, шја, uje, Mauš,, murinus. Мишка, f. (у крајини Неготинској) der Arm, lacertus. cf. Muипа. Miшka, n. (fec. и Срev.) vide MaшIко. Mишкâки, adj. indecl. måusedreckfarben, coloris stercoris murini. Мишко, т. (Ерц.) vide Мишо. Мишљен, т. 1) Мапивате, nomen viri. 2) (cm.):

„Кроз Мишљен гору на воду Mишьêже, . das Denken, cogitatio. Muшuo, m. (Epu.) hyp. v. Mujanлo. MишолÔвка, f. 1) die Mausfalle, decipula. 2) der Mäusefalk (österr. Wind■ wachel', krain. посmовка), buteo. Mшшомор, m. das Mäusegift, Mäusepulver, vencnum adversus mures, arsenicum.

Mjepa, f. (Ep.) 1) das Maß, mensura. 2) das Gewicht, pondus. Mjeрa вjeра. Mjépa, f. hyp. v. мjерипа. Mjeрêne, n. (Ерè.) 1) das Messen, mensio, 2) das Bägen, pensio. Мјерити, им, v. impf. (Ерц.) 1) теf= fen, metior. 2) mägen, pendo. Mjeрma, (Ерn.) ein Gefäß (Korb) von Bast, corbis genus.

Мјеричица, f dim. v. мјерица. Mjeceu, m. (Epy.) 1) der Mond, luna. 2) der Monat, mensis. мjéсечина, f. (Epg.) 1) der Mondschein, fulgor lunae. 2) женско вриjемe, das Monatliche, menstruum.

Мјесечни, на, но, (Ерц.), monali,

menstruus.

Mjeсmимшné, (Egy.) an Ort und Stelle, in loco ipso, in locum ipsum: ́ зиам

мјестимице (н. п. ђе је то); показао му мјестимице; одвео га мјестимице.

Мјесто, п. (Ерц.) 1) ber Drt, plak, 2) (у Ерц.) vide варош. 5) мјесто мене, Staff, Stelle, locus. Мјешај, т. (Ерц.) vide мијешња. Mjewaja, m. (Epu.) der Mundbäder, pi

stor domesticus. Мјешаоница, f. (Ерц.) дав Зіmmer (ber Drt), mo Brot bereitet miro, pistrina (?).

Мјешетина, f. augm. 4. мјешина. Мјешина, f. (Ерц.) 1) ber Balg, pellis. 2) der Schlauch, uter. Мјешиница, f. dim. 9. мјешина. Мјешовит (мјешовито), та, то, (Epu.) gemischt, mixtus. Мјешчић, m. dim, v. мије. Млава, f. 1) nom, propr. eines Muße in Serbien. 2) nom. propr. der Begend an der Mlava.

Млавиши, им, v. impf. flagen, verbero : Млави га киша; млавиши кога батином.

Млављене, п. bn dilagen, verberatio. Млад (comp. млађи), да, до, jung, juvenis.

Млада, 1. діе Braut, sponsa (ein le
Jahr nach der Hochzeit noch).
Млада неђеља, f. bie Пентопотете,
hebdomas interlunis.
Младачна крава, f. bie

vacca aestiva.

emmerfulß,

[blocks in formation]

Младен, м. Тапивнате, nomen viri. Младенци, наца, m. pl. 1) bie 23rauts

leute, junge Sheleute, sponsus et sponsa, juvenis maritus et marita. 2) das Fest der unschuldigen Kinder, dies festus occisorum ab Herode innocentium. Младин, на, но, ber Braut, sponsae. Младина, f. ber Meumonb, novilunium

(ist mehr als die миjeна, etwa das erste Viertel).

Младишисе, имсе, v. r. impf. sich jung madhen, juventutem affecto.

Младић, m. der Güngling, juvenis,
Младица, f. dim. 9. млада.
Младица, f. 1) bie Éproffe, Der

[ocr errors]

lina, surculus. 2) eine Art Fluffisch, piscis genus,

Младовање, п. ber Braufftand, status sponsae.

Младовати, дујем, impf. Braut feyu, sum sponsa.

Младожења, m. ber Sräutigam, spon

[ocr errors]

Младожењин, на, но, бев Sräutigams, sponsi.

Младожењски, ка, ко, 1) Sräutigams.,

sponsorum, nuptialis. 2) adv. mie ein Bräutigam, more sponsi.

Младолик, ка, ко, jungen Safichte, facici juvenescentis.

Mлaдôcm, f. die Jugend, das Jugends alter, juventus, aetas juvenilis. Млађ, m. junger Beinberg, vinea recens, cf. сад.

Млађан, на, но, dim. 9. млад: „Не удрите млађано Бугарче Млађен, т. (Ерц.) vide Младен. Млађење, діе Affectation, jung jeyn zu mollen, affectatio juventutis.

Млаз, т. (foviel auf einmahl bervог schießt, wenn man melkt, daher) mpи Млаза креи ударише из њега, mul ctus (?).

Млак (comp. млачи), ка, ко, Iau, tepidus. Млатање, п. даš Umher{dlagen, jactatio e. g. caudae.

Млатати, ам, v. impf. herumflagen, jacto: млата руком, као кобила репом, von einem der ungeschickt Kreuz schlägt.

Млашиши, им, v. impf. 1) breffen. trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, berabbeuteln (батином), decutio poma ex arbore. 3) dreschen, i. e. schla= gen, contundo.

Млатишума, т. пјевају и приповиједају, да је, прије 100 година, некакав Њемачки ценерао Станиша Млашиш ума (или у пјесмама О. бор- Млатишума, и Млапишума обор - џенерао) узео од Турака НоБи пазар, и у њему сједно читаву зиму; и да су с њим (кад се гратно напіраг) дошле Цимироте у Сријем (са својим кнезом кнежевим сином, а кнез је умро у путу — Илијом Радоњићем. Тај се Илија Радоњић брашно опет натраг, и онамо се тукао с Тур цима):

ИЛИ

„А Станиша Обор - Млатишума, „Он отиде шер Новом пазару „Те растави Босну од Стамбола„Млашишума обор-џенерале! ,,Шша ΠΠΙ радиш усред

,,

Турске?

земље

„Бабури нам на Беч ударише (кад га је звао ћесар натраг). Млатнути, нем, v. pf. cinen Ehlag versehen, percutio.

Млађеница, f. сир, што се гради од тропа, што остане од скорупа кад се препира. Од таковога сира начине жене као колачиће, па спремају чобанима за ужину.

[blocks in formation]

Мложина, f. bie Henge, multitudo (alß Begenfat yon малина)

Мложиши, им, v. impf. vermehren, angeo.

Мложитисе, имсе, v. r. impf.

mehren, augeri, succresca. Млозина, f. bide мложина. Млоштво, п. Die Menge, multitudo. Мљезинац, нца, ш. бer Eestgeborne, filius postremus.

Мљезиница, f. bie Bestgeborne, filia postrema.

Мљекар (мљечар?) ш. (Ерц,) зграда, ђе се ражљева млијеко, òíе миф. Fammer.

Мљескење, дав œnaljen_mit ben_fp= pen (wie die Schweine beim Fressen), sonitus manducautis porci.

Мљескати, мљештем, v. impf. mit den Lippen schnalzen, beim Essen, maddo cum sonitu.

Мљети, мељем, v. impf. maßlen,

Млечан, чна
млијечан
Млечанин, m. ber Benetianer, Vene-

molo. но, (Рес. и Срем.) vide

tus.

[blocks in formation]

Мљечар, т. (Ерц.) 1) ber Wild händ. ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans lactis. cf. мљекар;

Мљечика, f. (Ерц.) ôte Bolf&mil, euphorbia Linn.

се,

Моба, f. код Срба је обичај, да иду љети, у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, т.ј. без плаше, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријешко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве - кашто се и преде на мобу —): зато се жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, ђевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније, или на цвијети, кад иде цркви или намастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепајушалесе и веселесе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На неким мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући на вечеру, онда ђевојке начине од марама барјаке, па онако с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, и домаћин треба да је части као кад слави крсно име (зато свагда и зову газде на мобу; защто сиромаси не мају чим да часme). На мобу дођу и пријатељи из други села, и сваки доведе, са собом по неколико момчади, ђевојака и млади. На мобу се отима ју које ће поћи.

„Жетву жела моба Тодорова „На крај, на крај моја силна мобо„Бул кадуна мобу сакупила Мобар, m. ber auf der моба arbeitet, operis adjutor gratuitus. Мобарица, f. bie Wrbeiterinn auf ber моба, adjutrix gratuita : „Мобарице моје другарице! „Удрите га колом и дилчеком Мобарски, ка, ко, 1) н. п. пјесме, cf. моба. 3) ady. wic ein мобар, ut мобар.

Могу, (можеш и мореш, може и
море, можемо и моремо, можете и
Мореше, могу) i tann, posšum.
Могућ, ћа, ће, | moglim, possibi-
Могућан, ана, но, lis.
Модар, дра, po, blau, lividus.
Модрина, г. е ние, дав Blau livor.
Модришисе, имсе, у. impf. blau fen,
lived.

Модрица, f. ber blaue Sled, livor, Можданик, m. онај клин, што држи наплатке један за други. Мождина, f. (augm. у. мозак) мозак из костију, дав Япоферта, medul

la ossis.

Мозак (и мозак), мозга, m. дав ісп cerebrum.

Мој, моја, моје, 1) mein, щеus. [hersbaft als Gegentheil von немој: А. Немој

Б. Мој, Бога ми.

Моја, m. (Рео: и Срем.) vide Mojo. Mojac iu, m. Art Aussages, leprae genus. Мојење, в. дав "Behaupten baß etmas mein ift, arrogatio. Мојити, им, v. impf. fagen даß einer (etwas) mein ist, meum diep esse: das ber bas meibentige : ја га и својим и мојим, (а он се одриче). Мојо, т. (Ерц.) һур. 4. Мојсило. Мојсило, m. Тоев, Moses. Мојсил, т. DHofes (in ben Bolfersä.

lungen от Цар Мојсил), Moyses. Мокар, кра, р, n, udus, madidus. Moxρaka, f. (in anständiger Rede) der Ucin, urina.

Мокрење, п. 1) дав Переп, madefa

ctio.

Мокрина, f. діе, mador, udor. Мокрити, им, v. impf. i) neken, madefacio. 2) harnen, mejo. Мокришисе, имсе, v. г. impf, Garnen, lotium reddo,

Моленије, п. (ст.) bas Beten, lesen, preces ad Deum: прими Гооподе Боже моје мало моленије за велико име твоје (кад се моле Богу). Молер, т. деr Maler, pictor. Молеров, ва, во, ves Malers, pictoris.

Молеровица, f. bie Ralerin, malers. frau, uxor pictoris.

Молерски, ка, ко, 1) Malers, pictorum. a) adv. wie ein Maler», more pictoris.

Молибог, m. (tomih, in ber Inetbote von der Türkin, die den serbischen Топф о Безеіnеt flatt богомољац). Молитва, f. 1) bas Bebet, preces. Код Срба кад се које разболи, слабо траже лекара, него попа или калуђера да му чати молитву малу или велику: мала се молитва чати од главе, од грознице и од Други којекакви мали болести; а велика кад човек није при себи, него бунца и плашисе. Мала је молитва до скора била у Србији за Марјаш, а велика за грош, а сад ваља да су и оне поскупиле. 2) ићи на молитву, fi vorfegnen laffen (von den Wöchnerinnen nach 40 Tagen), purificor.

Молитвена чаша, f. Кад сватови дођу ђевојачкој кући и сједу за сто, онда (по обичају) отац ђевојачки донесе нову чашу, те из ње пију у здравље. Потом шу чашу спреме уз ђевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и ђевојку, и то се зове молитвена чаша. Послије вјенчања млада осшави молитвену чашу, и чува је (спомена ради) до смрти :

„Те узима чашу молитвену, Молиши, им, v. impf, кога bitten, rogo.

Молишисе, имсе, . г. ішр, коме, bit. ten, rogo; Богу, beten, precor, Србљи се обично моле Богу трипут на дан: у јутру кад устану, у вече кад оће да вечерају, и послије вечере кад оће да спавају. У јутру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које досније да спава, а пред вечеру сви се моле заједно: мушкарци (пошто се умнју: зашто се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед, а жене и ђеца за њима, и ниједно не смије престаи ни сјеспін, док старјешина не сврши. Они се не моле Богу једнако, него што које зна оно и говори (шапћући; само старjeшина може говориши мало по боље, да се чује), и што жели оно и иште (н п. ја сам слушао ђе се моја маши моли Богу за мене и за мог брата, да јој будемо живи и здрави и срећни, Тако сестра, ако

« PreviousContinue »