Page images
PDF
EPUB

timeo. 2) бојимсе ће доћи, i vet. muthe, opinor.

Бојаџија*, m. Der Gärber, tinctor.
Бојење, п. Да8 Färben, tinctio.
Бојими, им, v. impf. färben, tingo.
Бојни, на, но, н. п. копље, седло,
Schlacht, Krieges-, bellicus.
Бојо, m. (Ерц.) Бур. 5. Богић.
Бојчета, m. Mannôname, nomen viri.
Бок, m. Die Geite, latus.
Бокал, m. (it. il bocale) eder, po-
culum.

1

Бокар, m. eine Ranne von Jenance. Бокара, f, vas faventinum. Бокарица, dim. 9. бокара. Боквица, f. 𐐨er Begerid, plantago. Бокор, м. das Büschel, die Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. Бокорић, m. dim. 9. бокор. Боктер, m. ber Madtmädter (öfterr. Wachter), vigil nocturnus. Boa, m, der Schmerz, dolor. Болан, болна (говорисе и бона, бóно), но, 1) Erant, aegrotus. 2) traurig, tristis: шта то учини болан брате! „Што је болан слуго Милушине! „Зар издаде цара на Косову? Болезања, 1. (сп.) vide болест :

„А Бог пусти мешку болезању, „Болезању, страшну срдобољуБолесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. Der Krante, aegrotus. Болесница, f. Die Krante, aegrota. Болест, f. Die Krantheit, morbus. Болестан, сна, но, Prant, aegrotus. Болети, боли (Pec.) vide бољети. ьoлêkî, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius malo. Das Gpri mort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde :

Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру ; муж јој каже: „Бог с тобом жено! ом„куда сад букова мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза." А она му одговори: „Е! мој човече! не ма бо„лећега, а он би наложио ватру „око букве, па би се буква опкравила и било би мезгре." Болешљив, ва, во, Fräntlid, valetudinarius.

Болешчина, f. augm. 9. болест. Болипи, боли, (Срем.) vide болети. Боловање, n. vaš Mirantfenn, aegrotatio. Боловати, лујем, v. impf. frant fenn,

aegrotare.

[ocr errors]

Болозан*, m. vide лађа : ,,Иду л' Савом водом болозани Болта, f. велики дућан, даô Gemälbe,

der Laden, taberna.

[ocr errors]

Болтаџија*, m. Der ein Gemölbe hält, Kaufmann, mercator,

Боља, f. hyp. 9. бол.

Бољар, м. Бес Svjar (Große), magnas, optimas, in den ungrischen Chroniken bojeroues. Бољарка, f. bie Bojarin, uxor bojar. Бољаркиња, f.

1

Бољарски, ка, ко 1) Боjarid, optimatum. 2) adv. mie ein болар, more bojeronis.

Бољеми, боли, v. impf. (Ерц.) f met. jen, doleo.

Бољетица, f. рана каква на телу, діе Wunde, vulnus.

Бољи, ља, ље, 1) beffet, melior. 2) боље! [auf! curre. Болма, еffес, melius.

Bop, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silvestris Linn.

2

Боравити, им v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? ђе боравиш сад? 2) (ст.) санак боравими, [clas fen, dormio:

„И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравити Боранија, f. bie nod geunen Fifolen, Phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. Der Streit, pugna, certamen.' Борење, п. 𐐨аз Rämpfen, certatio. Борије, f. pl. (cm.) ein muftc. Snftrument : „Ударише зиле и борије Боримисе, имсе, v. r. impf. ämpfen, certare, aud бори се с душом, ее liegt im Todeskampfe, agonizat. Борје, n. (coll.) Stefermalo pinetum. Борна сукња, f. (cm.) faltenreid, plicarum plenus, cf. caборим: ,,Ко ми реза борну сукњу? Боров, ва, во, johrens, pineus, e pino

silvestri.

Боровина, f. Rieferholz, lignum pini sil

vestris.

Боровица, f. albet, juniperus
Боровница, f. communis Linn.
Борогово, п. планина у Босни :
,,И Папраћу близу Борогова -
Бороје, in. cin Mannsname, nomen viri.
Бос, боса, co, barfug, nudipes.
Босанац, нца, m. vide Бошњак :
,,Јер Босанци Турци мʌидијау -
Босанка, f. 1) bie Sofnierin, femina
Bosuensis. 2) m. ј. чушура, Mrt чу-
мура, vasis vinarii genus.
Босанлија *, m. vide Бошњак:
..Да не удре Турци Босандије -
Босански, ка, ко; 1) bofnifd), bosni-

cus; 2) adv. boßnisch, basnice. Босиљак, лка, m. (једни говоре и б оснок) Bafilienfraut, ocimum basilicum

Linn.

Босиље, n. vide босиљак : то је сми ље и босиле.

Босиљка, f. ein Frauenname, nomen fe

minae.

Босиљков, ва, во, н. п. кима, Basilis
Fums, basilici.

Боснок, m. vide босиљак.
Босна, 1) дег Flub Hofna; 2) cas land
Boßnien:

„Те је шаље на Босну поносну ,,И честиму Босну полазити „Од честите Босне камените Босоног, га, го, у једну ногу обу. вен, а у другу бос, пие auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. Босомиња, f. Barfüfigteit, pedum nu.

ditas.

Бостан *, m. 1) Melonergarten, hortus peponum; 2) Melonen felbft, pepones et anguriae.

Бостаниште, n. Det, wo ein Delonen. garten gewefen, locus ubi olim pepo

nes sati erant.

Босманов, ва, во, н. п. сјеме, Melo=

nenz, peponum. Босманџија*, m. Der Dielonengartner, hortulanus. Босманџији краставце продавати.

Бости, бодем, v. impf. feden, pungo. Босум, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на умоку ше воде у Саву.

Souja, f eine Flasche (Bouteille), lagena.
Boya, f. eine stechende Pflanze, plantae
pungentis genus.
Боцање, n. dim. v. бодење.
Боцами, ам, dim. 9. бости.
Боцкање, n. dim. v. боцање.
Боцками, ам, dim. 9. боцати.
Боцман, т. òá8 Madbrot, Mlenenbrot,
panis furfureus.
Боцнути, нем, v. pf. einen Etic ges
ben, pungo.
Бош*,

празно, leet, vacuus (im King= fpiel). cf. прстен. Бошарија*, vide исјечак. Бошкање, п. cf. прстен. Бошками, ам, v. iinp. cf. прстен. Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri. Бошнуши, нем, pf. cf. прстен. Бошњак, м. Der Bognier, Bosnus homo Бошњакиња, f. vide Босанка 1. Бошњакуша, f. jv

V.

Бошњанин, ш. Der Soßnter, Bosnus : ,,Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, 1) бес Bognier, bosnorum, 2) adv. nach Art der Boßnier, more bosnorum. Бошча*,

1) Sideltu, involucrum 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium. 3) der feinste türkische Tabal, nicotianae genus optimum. Бошчалук*, . Serdene von Hеть, Hosen, Strümpfen, donum amictus:

[blocks in formation]

Брадање, п. Брадаш, ма, mo, bartig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. m. ј. кукурузи.

Ерадва, f. Žimmerart, ascia. Брадветина, f. augm. v. брадва. Брадвица, f. dim. v. брадва. Брадвурина, f. vide брадвенна. Браделина, f. augm. 5. брада. Брадићи, m. pl. 1) само у овој загонемки: нађо шиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточика носочиће, виш носочића гледочиће, виш, гледочића челочиће, виш, челочића Гојко крмке враћа (m. j. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. 9. брада, Bartlein,

barbula.

Брадурина. f. vide брадетина.
Epasдa, f. die Furche, lira.
Браздими, им, v. impf. градити
бразду, furden, snlcare:

91

Бразду бразди, воду мами. Браја, m. (Pec. и Срем.) vide брајо: Сви су болесни, осим браје.

килавога

Брајан, m. 1) Bruder (vertraulic zu einem Freunde) fraterculus, 2) Mannsname, nomen viri.

[blocks in formation]

Бранице, f. pl. m. j. јабуке, или крушRe, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes Obst, , poma decerpta, non decussa. Браничевац, вца, m. ein Branits

schewer.

Браничевка, f. eine $ranitimemerin.
Браничево, п. шако се зове Пожаре
вачка наија (m. ј. од Мораве па
доље до Поречке ријеке и до Омољ-
скије планина).
Браничевски, ка, ко, 1) Sranitides
wers, 2) wie in Brauitschemo.
Бранко, m. Mannôname, nomen viri.
Брање, п. н. п. кукурузно, даs lefen,
(Fechsen, Ernten,) messis zeae.
Брањевина, f. Belege, septum (silvae
pars septa.)

Брањење, п. дав Behren, defensio.
Браство, n. vide братство.
Брат, м. бес Bruder, frater.
Брама, m. 1) (Рес. и Срем.) vide бра-
mo. 2) Mannsname, nomen viri.
Брашац, браца, n. hyp. 5. брат.
Брами, берем, v. impf. н. п. кукуру-
зе, јабуке, грожђе, lefen, зѣ.
Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz,
lego, meto.
Братијенци, m. pl. (см.) vide бра-
Кинци:

.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

99

99

Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца. Браћица, f. dim. v. браћа. Браца, m. hyp. у брат. Браца, m. (Рес. и Срем.) vide брацо. Брацин, на, Но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi. Брацо, m. (Ерц.) hyp. v. брат. Брачинац, нца т. брдо у Јадру (го. тово на међи наије Ваљевске, Шабачке и Зворничке). Брашанце, n, dim. v. брашно : дај мк мало брашаица. Брашанчево, п. Das Fronleiduamsfer

(derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Miehl beftreut, farina conspersus.

Брашнара, f. 1) Dehifammer, penus farinaria, 2) (у Сријему) діе Mreefts kammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkams mer mar.)

Брашнени (брашнена), на, но, н. п. mopбa, Mehl-Sad, farinae (scryaudae.) Брашно, п. 𐐨аз tehl, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пупı, Reifezebrung, viaticum : А. шта ми је у торби. Б. брашњеница.

,,Па спремише лаке брашњенице. Брблање, n. vide блебешање. Брблати, ам vide бебетами. Брбло, m. ver Plapperec, blatero. Брбљање, n. vide брблање. Боблаши, ам, vide up5ʌами. Брбучими, им, v. pf. тумарити у што руком, НАН главом, fajnel bina ein fahren, immitto mauum. Брвина, f. даска, или греда,

[ocr errors]

метне преко воде, да само људи могу прелазити, ðer Stea, ponticulus. Брвнање, п. дав ulufbalten, tignorum, trabium superpositio.

[blocks in formation]

Бргљање, п. да i nelle unverftänòlide Sprechen, blateratio. Бргљати, ам, v. impf. говорити Брзо да се не може разумјети, schnell und unverständlich sprechen, blatero. Бргља као јаре на лупашку. Брда, п. pl. Begend an ber Grenje ge gen Montenegro :

,, Када Турци Брда поараше, ,, Рабна Брда и камене РовцеБрдар, m. Теberblattmader, qui рес

tines textorios conficit.

Брдарев, ва, во, деб Beberblattmas Брдаров, ва, во, фerš, ejus qui pe

etines textorios conficit. Брдашце, n. dim. v. брдо. Брдељак, љка m. dim. v. брдо. Брдила, п. pl. bag, morin ba6 брдо ite t. Брдо, п. 1) 𐐨er Berg, mons. 3) женско, Weberblatt, pecten textorius. Брдовим, mа, mo, bergig.

mon

tuosus.

Брђанин, m. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда: „Послаћу ти другу и преслицу Па ми преди како и Брђанка Бре! interj. imperaudi: Да бре! камо бре! ајде бре!

99

―――

Брег, m. (Рес. и Chem.) vide бријег.
Бреговиш, ма, mo, bügelig, clivosus.
Брегово, п. 1) Dorf am linen ufer
Dee Zimot. 2) Huinen einer Stadt am
rechten Ufer des Timok, dem Dorfe
gegenüber.
Бреговски, ка, ко, von Bregovo.
Брегуница, f. eine urt Bogels, avis

quaedam.

Брежуљак, љка m. dim. 9. брег.
Брез, vide без (in allen Bufammenfez
Bungen).

Epesa, f. die Birke, betula alba Linn. Брезик, m. eine junge Birte, betula alba.

Брезик, m. Der Birlenmals, betuletam.
Брезица, f. dim. v. бреза.
Брезов, ва, во:, birfen, betulinus.
Брезовац, вца, m, Bicteuftab, bacu-

lus betulinus,

Брезовача, f. бес Bittenftod, fustis betulinus.

Брезовина, f. Wirčenholz, lignum beБрекање, n. bas Hre fagen, imperatio

tulae.

per vocem 6pe! Брекашисе, амce, v. r, impf, zu icman

[blocks in formation]

Брецање, n. vide брекање.
Брецатисе, амсе, vide брекашисе.
Бреша, f. eine Urt Flinte (von Brescia)
sclopi species:

Пуна ми је бреша о раменуБрешчић, m. vide брежуљак. Брже боље, го i nel ale möglid),quam citissime: како га угледа, а он се брже боље сакри.

Бржење, п. дав Gpornen, incitatio. Брз (comp. бржи), за, зо, iфией,

[ocr errors]

citus.

Брза паланка, f. Gtäòten an bес Donau zmijden Кладово un Праово. Брзање, п. 𐐨аз Silen, festinatio, Брзати, ам, v. impf. cilen, festinare in opere facicado.

Брзина, f. Die oneligtelt, velocitas. Брэкми, им, v. impf, m. j. коња, fpornen, incitare.

er

Брзица, f. вода, ђе мече брзо преко камења, Steule iin bade, mo schnell über Kiesel dahin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. Брзопаланачки, ка, ко, Serfopalanter. Брзопаланчанин, човек из Бре

m.

[merged small][merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

Бријаћи. Ка, ће, н. п. брашва, Batz biers, tondendo.

Бријач, м. да. Barbiermeffer, novacula, Бријачица, f. vide бријач. Бријег, (р. брегови), m. (Ерц.) 1) $. get, collis. 2) bas ufer, ber Main, гіра. Бринушисе, немсе, v. г. impf. Gorge baben, sollicitum esse. Бритва, f. cin Zafфenmeffer, culter plicatilis.

Бритвени, на, но, н. п. коре, дев Zardenmeffers, cultelli plicatilis. Бритветина, f. augm. v. бритва. Бритвица, f. dim. 5. бритва. Бритвурина, f. vide бритветина. Бримка сабља, (сп.) f artfoneiveno

mie ein Barbiermeffer, acutus: „На десницу и на бритку сабљу — Брица, f. (у Бачкој) vide бритвица. Бричење, à vide бријање. Бричиши, им, vide бријати. Брк, m. Der Knebelbart, cincinus barbae. Бркање, п. діе Bermirvung, confusio, Бркам, ма, мо, i nurbärtig, barbatus. Брками, ам, v. impf. in unо nung bringen, confundo. Бркица, f. eine art fehr Heiner Şifфe, pisciculi genus.

Бркља, f. Der Sturmpfahl, palus obliquus: ударили бркље по шанцу. Бркљача, f. vide бркља. Брклоч, m. vide пузавац. Bрko, m. der einen ‍großen Schnurbart hat, barbatus.

Epлor, m. Lager der Schweine, cubile

suis.

Брложење, п. дав Lager ber Guweine, cubatio (porcorum). Брложими, им, v. impf, m. ј. свиње, Tagern (bie Gdmeinc), colloco sues, sterno, facio ut decumbant. Брложитисе, имсе, v. r. impf. sich lagern (von Schweinen), sternor procumbo.

Брња, f. брњаста коза, 3iege bie auf Der Mafe eine Blage hat, capra macu

lam habens in naso.

Брња, ш. (Рес. и Срем.) vide брњо.
Боњаст, та, то, н. п. Кон", коза,
bläffig, maculosi nasi,
Брњица, f. коʌушић гвозден, н. п.

[blocks in formation]

Бродити, им, v. impf., waten,

trausire.

Брођење, n. bas Daten, vadatio.
Epoj, n. die Zahl, numerus.
Бројанице, f. pl. vide бројенице.
Бројенице, f. pl. ber Kofentrang, ro-

sarjum.

Бројење, и, да зählen, numeratio. Бројити, им, v. impf, zählen, nume

rare,

Бронза, f. 1) Hronge, aes 2) tleine Olos de von Bronze z. B. am Halse der Lübe, tintinuabulum. Бросква, f. bie Rolltube, brassica napo-brassica Linn. Бротњак, ш. Der Sügel morauf Färs berroth geseht wird, clivus rubia consitus, 2) Garten dazu, hortus rubia

consitus.

Bpok, m. die Färberröthe, rubia tinctorum Linn.

Броћаст, ма, mo, von Der Farbe бес järberrötle, rubiaceus.

Bрokême, n, das Färberrothfärben, ruBiatio (?).

Брокими, нм, v. impf. färberroth färben, rubiare (?)

?

Брснам, ма, по н. п. грана, дрво. Epcm, m. junge Sproffen, frondes. Босмиши, им, v. impf. befceffen, depasco. Bруka, f. etwas Lächerliches und Spottmürdiges, homo autres ridenda : шути бруко маниппа, шуми! Брукање, п. Dag ulußladen, derisio, risus de re aut homine.

Брукатисе, амсе, v. r. impf, коме, Auslachen, rideo: : мучи да ми се људи не брукају.

5pŷc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis politorius. s) fig. mentula. cf.moциљ. Брусина, f, augm. y. брус. Брусити, им, v. impf. i leifen, acu

erc.

Бруонк, m. dim. . брус. Бруцање, п. даs Belommen ber Gam baare, nactio pilorum circa pudenda, pubertas, pubescentia (?).

« PreviousContinue »