Page images
PDF
EPUB

timeo. 2) бојимсе ће доћи, і чек. Боља, f. hyp. 4. бол.

muthe, opinor.

Бојаџија*, m. Der Särber, tinctor.
Бојење, ц. давärben, tinctio.
Бојити, им, v. impf. färben, tingo.
Бојна, на, но, н. п. копље, седло,
Schlacht, Krieges-, bellicus.
Бојо, т. (Ерц.) Бур. . Богић.
Бојчета, m. Mann name, nomen viri.
Бок, т. діе Seite, latus.

Бокал, m. (it, il bocale) Веcher, poculum.

Бокар, m. eine Ranne von Jenance, Бокара, f. J vas faventinum. Бокарица, dim. 9. бокара. Боквица, f. дег Begerim, plantago. Бокор, т. Das Büschel, die Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. Бокорић, m. dim, . бокор. Боктер, m. ber Nachtrmächter (öfferr. Wachter), vigil nocturnus. Boa, m, der Schmerz, dolor. Болан, болна (говорисе и бона, боно), но, 1) frant, aegrotus, 2) traurig, tristis: шпа то учини болан брате! „Што је болан слуго Милушине! „Зар издаде цара на Косову? Болезања, f. (cm.) vide болест:

А Бог пусти тешку болезању, "Болезању, страшну срдобољу Болесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. ber Grante, aegrotus. Болесница, f. bie Srante, aegrota. Болест, f. діе $rantheit, morbus. Болестан, сна, но, Frant, aegrotus. Болети, боли (Рес.) vide бољети. Boлêkî, ha, he, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius ma10. Дав Spriфwort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde:

Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; муж јој каже: „Бог с тобом жено! от„куда сад букова мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза.” А она му одговори: „Е! мој човече! не ма 60„лећега, а он би наложио ватру ,око букве, па би се буква откраБила и било би мезгре. Болешљив, ва, во, \råntlich, valetudi

narius.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Бољар, т. бег Bojar (Große), magnas, optimas, in den ungrischen Chroniken bojeroues.

Бољарка, f. 1 bie Bojarin, uxor bojar. Бољаркиња, f.

Бољарски, ка, ко 1) bojarifh, optimatum. 2) adv. mie ein бољар, more boJeronis.

Бољеши, боли, v. impf. (Ерц.) gen, doleo.

Бољетица, f. рана каква на телу, бі Wunde, vulnus.

Бољи, ља, ље, 1) beffer, melior. 2) 60ље! lauf! curre.

Бољма, Беfеr, melius.

Bop, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silve

stris Linn.

Боравиши, им, v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? ђе боравиш сад? 2) (ст.) санак боравити, фа fen, dormio:

„И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравити Боранија, f. bie nom grunen Fifolen, phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. ber Streit, pugna, certameu. Борење, п. даз ämpfen, certatio. Борије, f. pl. (ст.) ein mufic. Gnftrument = „Ударише зиле и борије

Боритисе, имсе, v. r. impf. tämpfen, Certare, quф бори се с душом, се liegt im Todeskampfe, agonizat. Борје, п. (coll.) $iefermalð pinetum. Борна сукња, f. (ст.) faltenreim, plicarum plenus, cf. саборит: „Ко ми реза борну сукњу ? Боров, ва, во, Sohren, pineus, e pino silvestri.

Боровина, f. Æieferhols, lignum pini sil

vestris.

}

Боровица, f. 1 Baholber, juniperus
Боровница, f. communis Linn.
Борогово, п. планина у Босни :
,,И Папраћу близу Борогова -
Бороје, m. cin Тапивате, nomen viri.
Бос, босa, co, barfuß, nudipes.
Босанац, ица, m. vide Бошњак :

„Јер Босанци Турци млидијау Босанка, f. 1) bie Boßnierin, femina Bosuensis. 2) т.ј. чутура, Иct чутура, vasis vinarii genus. Босанлија *, m. vide Бошњак: „Да не удре Турци Босанлије — Босански, ка, ко; 1) boßnih, bosnicus; 2) adv. boßnisch, bosnice. Босиљак, љка, m. (једни говоре и 60Сиок) Bafilienfraut, ocimum basilicum Linn.

Босиље, n. vide босиљак: що је смиље и босиље.

Босиљка, f. ein Srauenname, nomen fe

minae.

Босиљков, ва, во, н. п. кита, Bafili fums, basilici.

Боснок, m. vide босиљак.

Босна, 1) ber Sluß Boßna; 2) čab Canò Boßnien:

-

,,Те је шаље на Босну поносну ,,И честиту Босну полазити "Од честите Босне камените Босоног, га, го, у једну ногу обувен, а у другу бос, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. Босотиња, f. Barfüßigteit, pedum nu. ditas.

Бостан *, т. 1) Melonengarten, hortus peponum; 2) Melonen selbst, pepones et anguriae.

Бостаниште, n. Det, mo ein Melonen garten gewefen, locus ubi olim pepones sati erant,

Бостанов, ва, во, н. п. сјеме, тео=

nen, peponum. Бостанција*, m. ber Melonengärtner, hortulanus. Бостанџији краставце продавати.

Бости, бодем, v. impf. flehen, pungo. Босут, т. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на упо ку піе воде у Саву.

Boua, f eine Flasche (Bouteille), lagena. Boua, f. eine stechende Pflanze, plantae

pungentis genus.

Боцање, n. dim. 9. бодење.
Боцати, аm, dim. 9. бости.
Боцкање, n. dim. . боцање.
Боцкати, ам, dim. v. боцати.
Боцман, т. дав Rahbrot, Alenenbrot,
panis furfureus.

Боцнути, нем, v. pf. einen tih де

ben, pungo.

Бош* празно, leer, vacuus (im King= fptel). cf. прстен. Бошарија *, vide исјечак. Бошкање, n. cf. прстен. Бошкати, ам, v. imp. cf. прстен. Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri. Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен. Бошњак, m. Der Boßnier, Bosûus homo. Бошњакиња, f. vide Босанка 1. Бошњакуша, f. Бошњанин, m. der Soßnier, Bosnus: „Јамко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, 1) ber Boßnier, bosnorum, 2) adv. nach Art der Boßnier, more bosnorum. Бошча*, 1) Biđeltum, involucrum 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium. 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus optimum. Бошчалук*, m. Sefфent son Дето, Hosen, Strümpfen, donum amictus:

,,А ђевојка седам бошчалука, „Ниш су ткани ниши су предени; ,,Ни у ситно брдо увођени,

,,

Већ од чиста злата саљевани Брабоњак, њка, n. ein Rügelфеn 3ie gentoth, globulus stercoris caprini. ,,Стара баба у брабоњке гата: ,, Жив ми синци, све су гола говна. Брабоњање, п. baš Riften der Biege, caprae cacatio.

Брабоњати, ам, v. impf. miften (зон der Ziege) caco (de capra). брâв, m. Schafvieh, ohne Rücksicht aufs Geschlecht, oder Alter, pecus, oves. Брава, f. дав, serra. Бравање, n. ber фавдаug, incessus,

ut ovis est.

Браваши, ам, v. impf. ићи без памети као овца, gehen wie ein Chat, ut ovis incedo.

Бравац, вца, m. 1) vide вепар. 2)
Mannsname, nomen viri.
Бравица, f. dim. . брава.
Брављи, ља, ље, maf, ovillus.
Бравче, чета, n. ein Stüd Schaf
ovicula.

Брада, f. 1) ber Bart, barba. 2) дав
Rinn, mentum. 3) кукурузна, деr Bart
am Kukuruz, barba zeae.
Брадавица, f. 1) bie Barje, verruca.
2) на сиси, діе Bruftmarze, papilla mam-

mae.

Брадање, п.

Брадат, та, то, årtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf, m. ј. кукурузи.

Ерадва, f. Зіmmerart, ascia. Брадветина, f. augm. . брадва. Брадвица, f. dim. . брадва. Брадвурина, f. vide брадвещина. Брадешина, f. augm. . брада. Брадићи, т. pl. 1) само у овој загонешки: нађо шиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточиКа носочиће, виш носочића глеДочиће, виш гледочића челочиће, виш челочића Гојко комке враћа (т. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. 9. брада, Bättlein,

barbula.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

schewer.

Браничевка, f. eine Branithemerin.
Браничево, п. шако се зове Пожаре-
вачка наија (m. ј. од Мораве па
доље до Поречке ријеке и до Омољ-
скије планина).
Браничевски, ка, ко, г) Branitfhe.
wer, 2) wie in Brauitschewo.
Бранко, m. Mannêname, nomen viri.
Брање, п. н. п. кукурузно, дав Lefen,
(Fechsen, Ernten,) messis zeae.
Брањевина, f. Behege, septum (silvae
pars septa.)

Брањење, п. дав Behren, defensio.
Браство, n. vide братство.
Брат, m. ber Bruber, frater.
Брата, т. 1) (Рес. и Срем.) vide бра-
mo. 2) Mannsname, nomen viri.
Брашац, браца, п. һур. . брат.
Браши, берем, v. impf. н. п. кукуру-
зе, јабуке, грожђе, lefen, в
Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz,
lego, meto.
Братијенци, m. pl. (ст.) vide бра-
Кинци:

,, Ћути нејак царевић Урошу,

[ocr errors][merged small]

..

Ћули дјете ништа не бесједи, ,, Јер не смије од три братијенца, .. Братијенца три Мрњавчевића Брашимити, им, v. impf, молити кога да буде брат, brüdern, (bitten daß einer mein Bruder fey), fratrem te salute.

Брашимљење, п. baš Brübern, appel

latio fratris.

Братимство, п. дiе Sratimfhaft, fraterna necessitudo.

Братинац, нца, m. vide братучед. Братин, на, но, vide брапов. Братин, на, но, от брата, fraterculi.

Братински, vide братски.

Брагинство, n. bie Brübert, fraternitas.

Брашиши, им, vide брашимити,

[blocks in formation]

Брато, т. (Ерц.) һур. . брат. Брашов, ва, во, Bruberbs, fratris. Братски, ка, ко, 1) brüberlich, fraternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Братство n. vide брашинство. Братучед, т. брат од стрица, Ве [hmiftertino, patruelis: прво братучеди, то су од два брата ђеца; а друго братучеди, то су ђеца првобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица, Geschisterkind, soror patruelis Eрamучедов, ва, во, dem Geschwisters find gehörig, quod patruelis est. Браћа, f (coll.) bie Brüber, fratres. Браћинци, наца, pl. (cm.) Brüder,

[ocr errors]
[ocr errors]

fratres:

m.

,Ти имадеш девет мили брата, • Ти поведи девет браћинаца Браћица, f. dim. . браћа, Браца, m. һур. у брат. Браца, m. (Рес. и Срем.) vide брацо. Брацин, на, но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi. Брацо, ш. (Ерц.) һур. . брат. Брачинац, нца ш. брдо у Јадру (го. тово на међи наије Ваљевске, Шабачке и Зворничке).

Брашанце, п. dim, . брашно: дај ми мало брашайца.

Брашанчево, п. дав $ronleinamfer (derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Meht peffreut, farina conspersus.

Брашнара, f. 1) Театmer, penus farinaria, 2) (y Cpujemy) die Arrestkammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkams mer mar.)

Брашнени (брашнена), на, но, н. п. торба, Женa, farinae (scrvandae.) Брашно, п. баš Mеh, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пут, Reifezehrung, viaticum : А. шта ти је у торби. Б. брашњеница.

,,На спремише лаке брашњенице Брблање, n. vide блебешање. Боблаши, ам vide блебетати. Брбло, m. der Plapperer, blatero. Брбљање, n. vide брблање. Брбљати, ам, vide брблати. Бобучити, им, v. pf. шумарити у што руком, или главом, fd neu hin ein fahren, immitto mauum. Брвина, f. даска, или греда, ішто се

метне преко воде, да само људи могу прелазити, ber Steq, ponticulus. Брвнање, п. дав Lufbalten, tignorum, trabium superpositio.

Бовнати, ам, v. impf. aufbalfen, trabes trabibus superponere. Бовно, ц. дег Balfen, tignum, trabs (ein Breit an drey Finger dick). Брељало, п. човек који бргља, дег fchnell und unvertânòlih fptiht, bla

tero.

Бргљање, п. дав fnelle unverftänblime Sprechen, blateratio. Богљати, ам, v. impf. говорити брзо да се не може разумјети, schnell und unverständlich sprechen, blater. Бргља као јаре на лупашку. Брда, п. р. Зедско an ber Grenje ge gen Montenegro :

[ocr errors]

Када Турци Брда поараше, Равна Брда и камене РовцеБрдар, т. Вебcrblattmaher, qui ресtines textorios conficit.

Брдарев, ва, во, дев ебетblattma. Брдаров, ва, во, $erš, cjus qui pe

etines textorios conficit. Брдашце, n. dim. 9. брдо. Брдељак, љка m. dim. 9. брдо. Брдила, п. pl. даš, morin дав брдо леб. Брдо, п. 1) деr Berg, mons. 2) женско, Weberblatt, pecten textorius. Брдовит, та, bergig, mon

tuosus.

то,

Брђанин, m. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда:

,,

Послаћу ти другу и преслицу Па ти преди како и Брђанка Бре! interj. imperaudi: дај бре! камо бре! ајде бре!

Брег, т. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговит, ша, mo, bügelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linleu Ufer дев Zimot. 2) Ruinen einer Stabtam rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber.

Бреговски, ка, ко, yon Bregovo. Брегуница, f. cine Hrt Bogels, avis quaedam.

Брежуљак, љка m. dim. 9. брег.
Брез, vide без (in alen ufammenfe=
Bungen).

Бреза, f. діе Birfe, betula alba Linn.
Брезић, m. eine junge Birte, betula

alba.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Брзица, f. вода, ђе тече брзо преко камења, Štelle iim Baфе, то schnell über Kiesel dahin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. Брзопаланачки, ка, ко, Berfopalanter. Брзопаланчанин, m. човек из Бре

паланке.

Брзоплет, m. eine Xet in Sile gef= tenen Zauns, sepis species tumultua.

riae.

[ocr errors]

Брига, f. Gorge, cura.
Бридети, ди, v. impf. (Pec.) liuden
Бритиши, ди, v. impf. (Срем.)
Бриђети, бриди, v. impf. (Ерц. prurio.
Брижан, жна, но, beforgt, sollicitus.
Бризгање, д. дав Иngäufen bee Milm,

im Euter, oder auch in der Brust, 1аctis in mammis affluentia. Бризгати, ам, v. impf. н. п. крава,

овца, коза, Dhildh abfondern, lactare. Вризнути, нем, v. pf. berborftürgen (?) prorumpo in lacrimas: бризну плакати, т.ј. уједан пут заплака. Бријање, п. дав Barbieren, tonsio. Бријати, јем, v. impf. barbieren, tondere.

Бријаћи, ћа, ће, н. п. брашва, Ваг bier, tondendo.

Бријач, т. дав Barbiermeffer, novacula, Бријачица, f. vide бријач.

Бријег, (pl. брегови), m. (Ерц.) 1) get, collis. 2) дав' Ufer, ber Rain, гіра. Бринутисе, немсе, v. r. impf. Gorge haben, sollicitum esse. Бритва, f. cin Zafфenmeffer, culter plicatilis.

Бритвени, на, HO н.

[blocks in formation]

sarium. п. коре, дев

Taschenmessers, cultelli plicatilis. Бритветина, f. augm. . бритва. Бритвица, f. dim. . бритва. Бритвурина, f. vide бритветина. Бритка сабља, (ст.) farffhneident

mie ein Barbiermeffer, acutus: „На десницу и на бришку сабљу — Брица, f. (у Бачкој) vide бритвица. Бричење, и vide бријање. Бричити, им, vide бријати. Bpk, m. der Knebelbart, cincinus barbae. Бркање, п. bie Bermirvung, confusio. Бркат, та, то, [@nurbärtig, barbatus. Бркати, ам, v. impf. in Unоrоnun "bringen, confundo.

Бркица, f. eine Wrt fehr fleiner $ifhe, pisciculi genus.

Бркља, f. ber Sturmpfabi, palus obliquus: ударили бркље по шанцу.

Бркљача, f. vide бркља.

Бокоч, m. vide пузавац.

Брко, m. ber einen großen hat, barbatus.

nurbart

[blocks in formation]

Бројење, п. баз än, numeratio. Бројити, им, v. impf. zählen, nume

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »