Page images
PDF
EPUB

нимо

[ocr errors]

vidе мор.

је опремала врата на војску, мо• Момче, ета, п, Фав ЗurfФlein, adoли се Богу да јој здраво дође и п. lescentulus. д.); млоги овако почињу: Да се Момчекања, f. augru, . момак. са спіраом помолимо покло. Момчило, таппвпате, боmеn yiri.

Господу Богу и Богородици, Момчина, f. vіdе момчекања. благоме Рисіту и часноме крспу" Момчић, m. dim. р. момак. уочи неђеље, и у очи велики праз- Мор*, adj. indecl., Вицfelblag, fusco ника, запале вошпану свијећу и coeruleus : прилијепе за зид, па узме сфарје. „Који носи мор доламу шина ванре и памљана, ме окади најприје свијећу (и икону ако мора, г. авелі, што притискује љу

„Мор доламу на грбава леђа – имају), потом се окаде сви ре

де ноћу у спавању, бer 2p, ephialдом, и молесе Богу према свијећи.

tes , iucubus. Осим тога Србљнн има обичај Морава, f. 1) вода, што пече кроз рели: Боже помози и прекрспишисе: кад сједе за прпезу да је.

Србију, и упjече у Дунаво код Ку

лича ниже Смедерева. 2) ble unges де; кад оке да успане иза прпезе

gend' der Morawa. y) Frauennamne, (но падај каже: Богда поможе

nomen feminae. и да на спори); кад оће да се меравица , f. dim. 5. Морава 3. наније ракије или вина; кад оће да моравци, ваца, м. р. намастир У леже ставати; Кад ohе да узјаше

Србији : на коња и кад кине; кад што по

„Моравцима цркви допадоше чиње радити, онда само рече: Бо

„И ту аци Беру погубише же помози, а не крсписе; пако и кад оtе да се напије воде ;

Морање, р. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан.) сав жив , necessitas: ако не кад знјевне и кад уздане онда

ће сам (од своје воље), а он fe рече:

Боже милос пиви помози, или жива Богороди

под морање (у Србији би казали: це пи помози; а кад уговара Мораст, па, по.

ofе ако му се и не ће). шпо да ради, или да иде куда, морали, ам; v: impf. (у Сријему, у онда рече: ако вог да, или ако

Бачк. и у Бан. а у Србији, у БосБог да здравље. и т. д. Моловање, п, дав Ralen, pісtiо.

ни и у Ерц, говорисе (мјеспio мoмоловали, лујем, v. impf. malet,

ра) ваља, треба, н. п. pingo.

ми иhr (преба ићи); треба да буде мољац, мца, бie Rotte ,ёфабе, tinea,

и т. д.) müfen, oportet me -, cogor. Мољење, п. 1) бав зіttеn, togatus, 2) Морач, m. eine peterfillähnlіkе рrange,

das Beten, precatio. Мода, С. (сп.) vidе kевојка. удала

Морача, f. 1) ријека у Ерцеговини. се мома да је није дома ;

2) намастир (у Ерцеговини). „Ајде мома да идемо дома

море, п. Вав Лееr, mаrе. Зm Bulgarifфеn überhaust tatt £е. Море ! interj. С овом се ријечи покавојка. 2) Seauenname, nomen femi зује као неко старјешинство (као

мало мање него са бре!). Кад реМомак, мка, m. 1) Der Sünglings, Виеэ че раван равноме море! онда ће

fde, juvenis. 2) dér Knappe, Knecht, који (особисто Беца и момчад) одpuer, miles : кумовски момак; Ка говори: „Море пи до кољена, а говрађорђијни момци.

на до ушнју.? А кад рече млађи Момачки, кa, ko, 2) SünglingB., ju старијему море! онда онај пипа :

venilis. 2) Burschens, Sinappens, pu. „Ко је півој море ?” па ofе онога erorum. 3) adv. wie ein MOMAK, more шаком за вралі. juveuis , pueri.

„Море Марко! не ори друмова. Momaumbo, u. der Burschenstand, fa „Море Турци! не газ'me oрaњa mulatus, militia.

Морекање, р. Зав море - fagen, uѕurMomÊp, m. Mannsname, nomen viri. patic vocabuli море. Момков, ва, во, бев момак, juvenis. Морекаписе, амсё, т. г. impf.. море Момковање, р. Ber günglingejtan, fagen.

adolescentia , status jupenilis. Морење, n. 1) das Tödten, trucidatio. Момковати, кујем, v. impf. ein мо 2) das Ermüden, desatigatio.

мак беріп, sum juvenis, puer, miles. Мореш, море, cf. могу. Момчаа, f. (coll. pie Burfфел. ри, морија, f. (сп.) vidе куга: Момчадија, f. (col.) егі, juүeдes. „Кад морија Моспар поморила

вања

herbae genus.

pae.

rious.

ren, russizo.

ва,

Dopumi, um, v. impf. 1) tödten, inter- Moráp, f. die Näsle vom Regen, udor, imo. 2) ermüden, fatigo.

Мочаран, рна, но, н. п, вријеме, пар» Mopiw, m. die Marosch, Marisus.

udu's a pluviis. орсни, кa, кo, Reer e, eee , ma- Мочило, і. сир, ђе се кисели куђеља и

nay, die tiefere Stelle eines Saches, м.руна , f. Bеr paufen, acipenser huso um Flachs darin zu rosteni , locus lluLiun,

minis ad macerandum linun. меруница , f. dim, p. моруна.

Мочионица , f. неколико ручнца куМоруњ1, ња, ње, фаufен ?, buѕоnis. ђеље, или лана, што се свеже заMOCKB, m. der Russe (Moskowiter), једно (као сноп) кад се меће умо. Russus.

wao, ein Bund Flachs zum Nüsten , Московија, f. vide Московска :

fasciculus lini maceraudi: мокар һао „ІГолећела два храна гаврана

мочионица, „Од Озије преко Московије

Мочица, f. dim, v. молока. Московити, им , v. impf ru jji jiren, Мошње, f. р. Оer popenfat, scrotum. facio esse Russuu.

мошњице , f. pl. dim. р. мошње. blocнoвиписе, имce, v, r. impf, ruffiji. Молліаница , f. 1) vide бреина. 2) на.

мастир негkе у Босни (може били Московљев, во, е8 Москов, да је сад и пусп) : russi. .

Мошпіаніцу у Крајини љупој – Московљење, р. бав Ruffіfіrеп. Mówunui, f. pl. die Reliquien (Gebeine) der Московска , f. Ruplano, Russia.

Heiligen , sanctorum reliquiae (ossa). Московски, кa, кo, ) ru jjift, rus- Мрав , m. Die 21meife, fortica.

sicus. 2) adv. russisch, more russico. Мраваri, sha , m. hyp. р. мрав. Mộcm, in. die Brücke, pons.

Мравињаh, m. Der Mmeifenicufe, acer Моспар, ш. Stadt in der Herzego. yus formicinus. mina.

Мравитьії, ња, ње, 2meifens, formicae. Моспаранин, т. 1 човек из Мос- Mpassih, m. dim. р. мрав.. Мостарац, рца, m.ј пара.

Мражење , . дав Xerfeinen, inimiciiia„Мостаране до мора јунаке

rum susceptio, aut excitatio. „На Моспарце до мора јунаке Мражња, f. "bie 25erfeinsung, inimicitiae І оспарлија*, p. vіdе моспарац.

susceptae, aut excitatae. . Мостарскі, кін, кa, Loftarer. Мраз, m. Pet Sroft gеlu. (Како му по A1ocyp, m. велика цијев дрвена, што каза, или како га виђе) паде му

және на њу мопіају пређу (кад оке мраз на образ. да снују)

Мразити, им, v. impf. perfeinen, iniМосурић, m. dim. р. мосур.

micum reddo. Мопіање, п, дав фаjpein, ductio filo- Мразписе, имce, v. т. impf. с кли, rum m rhombum.

sich mit jemand verfeinden, cum aliquo Мопати, ам, v. impf. bаjpeln, duсо inimicitias suscipio. tila in rhombum.

Мразовип, па, по, н. п. зима, Eait, Моптика, f. Die Rate, aue, ligo. frigidus, 3. 5. Sinter Mòmukka,f. dieUuflösung des Räthiels,mo. Mpak, m. die Finsterniß, tenebrae.

пика ипд тиква auf einmal su fagen • Мрака, f. Die flein jte JXenge, drachma (?): A. Реци ми у један пут пішква и нема ни мране.

Mpamup, m. der Murmor, marmor. Б. Монтиква.

Mpamopje, n• (coll.) Marmorwerk, marМотпичица, f. dim. b. можнка. момични, на, но, н. п. уши, држа „Седлом биле о јаворје, лица , der Baue, ligonis.

„А копном омраморје Можка, f. Die etange, pertica. Mpacab, ea, Bo, masig im Gesichte. Mom Buno, n. 1) der Hajpel, die Weis Mpace', f. pl. Masen, maculae, verrucae:

fe rhombus. 2) мотовило пређе. Мрачак, чка, т. Һур. р. мрак. Мотовиоца, p. din. 2. мотовило. Мрачан, чна, но, fnfier, obscurirѕ. Мотрење, т. бie duffit, Daь ееkеn Мрачење, п. дав $intermerve:1, obьсь. wir etwas, inspectio.

ratio. Морин, им, V. impf, sufeben, in- Мрачнионсе, чисе, y. impf. fіnіtеr реrѕ

dell, obscuror, tenebrae ingruunt. Mộk , f. die Kraft, vires.

Мрва, f. 1) ein 25rofоrіеn, micula. 2) не. Мобан, һна, но, Frafcig, ftart, forbis. Mawl mpre, ne inica quidem, tein Bros Múku, mory, vermögell, vunen, posa' fainen! (auw keinen Tropfen). Биш. ci. могу.

Арвидан, им, т. impf. brojcisi , frio.

Молика.

mora:

1eor.

ater. .

tuni.

vaccae atrae.

мрвица , f. dim. 2. мова. Ко не купи Мрковљев, ва, во, бев Харреn, equi мрвице, не ће спећи пунице.

atri. Мрвичку, vidе мрске.

Мрколас, пia, o, fфwarsli, niMpBKP, ein klein wenig, pauxillam. gellus, subniger. Мрвљење, р. дав Зrojein, frіаtіо. моркоња, m. per fфware Оф8, bos мфвчице, dim. b. мреке. мргодилисе, имce, v. г. impf. fr. ein мкоњн, на, но, се јфwarzen oф. finsteres Gefichi madhen, obscuro vul.' fen, bovis atri.

Мркуља, f. eine fфware Жиб, уасса Mproholbe, v. das Finstersehen, vultus nigra. obscurus.

Мркуљин, на, но, беr fфраrgen Sub, мрдање, п. vіdе врдање. медалін, амі, vidе врдалін.

Мркуша, fфтarie Ctute, equa pigra. Мрднупін, нем,

vide

врднути. мркушин, на, но ; беr fфwarsen &tua Mohen, m. Mannsname', uvinen viri.

te, equue atrae. мрс жа, f. Тав ???g, rete.

Мрнша , n. On аnавпате, nomen viгi. Мрежнца, f. dim. pas 9xesфеn, reticu- мрљање, р. Вав Зигф jtreiheit, deletio, lum.

scripti inductio. Ірена, f. 1) eine 24rt Elein Sifфев, Mpљати, ам, v. impf. Burbitreiheit,

pisciculi genus. 2) Frauenname, nomen deleo scriptum. feminae.

Mpмлање (мемљање), п. Зав 27urmeln, Мреннца, f. dim. 6. мрена.

inurmuratio, inussitátio. мрест, f. (Рес. и Срем.) vidc мријесп. Мрмлалін (мрмљапи), ам, т. impf. Мрестипінсе, стисе, (Рес. и Срем.) murmeln, mussito. vidе мрнјеспотписе.

Мрнање, р. бав и преrftänоtіmе p1apa Мрепи, ем, мръо, (Рес, и Срем.) vile pern (š. B. des stammelnden Kindes, мријепін.

des Sprad; fremden), blateratio. Мрешћење, п. (Рес. и Срем.) vidе мри- Мұнцалин, ам, v. impf. uneeritänoli јешење.

daberplappern, blatero. можење, п. бав фајfen, odium. Mộc, m. Fleildspeise (im Gegensat der мржња, f. Der pap, odium.

Fastenfpeise), cibus carnarius (?). мрзак (comp. мржії), cкa, кo, suviber, Мрсак, ска, m, cin SleifФtag, dies car

molestus. Мрзилии, им, v. impf. 1) на кога, сі. Мрсан, сна, но, н. п. лонац, јело, и

nen bаjfen, odi. 2) по ме мрзи, бав Fleisch speisen gehörig, carnarius. ijt mіr suiser. Мрзи га као слије. мрсипетка, f. uno m. Bеr am freitage ца пара.

Fleisch. ißt, qui die veneris non abstiМријесii , f. (Ерц.) беr Roget bot net a carnibus.

tleinen ifфеn, ova pisciculorum. cf. Mфсиши, им, v. impf. 1) Sleifhfpeifen икра.

ejfen, vescor carnibus. 2) козе, овце, Мријестипінсе, стисе, т. r. impf. (Ерц. ) ihm Salz zu lecken geben, dare sal lam

sich begatten, coeo (von Rühnern, Ens bendum. 3) конце, Зmirn permidein, ten);

verwirren, perturbo. Мријєпін, рем, мръо, т. inpf. (Ерц.) Мрсинсе, имее, v. г. impf. Sleif) îterben, morior.

effen, vesci carnibus. Мријешћење, п. (Ерц.) бав Зеgаttеnt Мрснії, на, но, н. п. дан, $teij+tag (der Hühner), coitus.

(im Gegensaß von Fasttag), dies crasMök, m. das Begatten der Schafe, coi sa (?).

tus ovium. Нема мрка без дебела Мрт, cf. прпі мрпі. брка.

Мрпав, шва, вo, toot, mоrtuus. мрк (comp. мрчӣ), кa, кo, fфwаri, мотац, мрца, m. Ber gote, Die gei. аtеr. cf. црн.

che, tunus. Мркање, д. Вав Веgаttеіt bеr Cafe, Мртачки , кa, кo, vidе мртвачки. .

Мртва кост, f. eine Verhärtung unter Mpkamuce, mpuece, v. r. impf. m. j. der Haut. овца, fi, bеgаttеn, coeo.

мртвац, т. vіdе мрпату. Мрква, f. Die gelbe Xibe, təbrrübe, Мртвачки, кa, кo, i) Reimens, Хобtene, daucus Linn.

funebris. 2) adv. wie eine Leide, ut Мрклії, ла, лo, fфwari, ater:

мркли funus. мрак.

Momeno, n. die Schlaffudot, lethargus. Mpkob, m. der Rappe, equus ater. vide Momeonyano, m. ein schlaffer Mensch вранац.

ohne Kraft und Leben, socors,

narius (?).

[ocr errors]

macesco.

Мрцин, на, но, bon berredtex 23ie, Мудап, та, то, 2) mit poten bеrfез morticipus.

hen, testiculatus; 3) wohlbehodet, bene Мрцина, ғ. бав аав, cadaver.

testiculatus. Мрциниши, им, y. impf. jun 2afe та» мудача, f. vide jajapa. chen, reddo cadaver.

Мудашце, дета, m. dim. 6. мудо. Мрцинишнсе, имсе, т. impfi sum мудо, в. bit oбe, tеѕtiсulus. qafe werden, fieri cadaver.

Мудрање, п. бав 93eifewerxen, increмрчање, р. 1) cin Eletnев &opfwey, do mentum sapientiae. lor capitis. 2) Das Uebel zu: sprechens Myapamu, am, v. impf. weifer werden, reyn auf wen; der Groll, simultas.

incipio sapere: мудра дијете. Мрчаи, чим, у. impf. 2) мрчи ми гла- Мудріна, f. Die Reiheit, sapientiа.

Ba, mein Kopf ist nicht ganz wohl. 2) Myapnya, f. ein gescheiter-Kopf, calliмрчи на њега, еr it übel auf ibn su dus. fprechen, succenset illi.

Мудрување, p. bie 2ffectation Tet Sets. Мрчење, п. Сав Офwarzen, denigratio. beit, affectatio sapientiae. Мрчиши, им, v. impf, fфwärien, nigrum Мудровали, рујем, т. impf. Ben Bei

reddо. Или куј, ил' не мрчи гаќа. jen fpielen, sapio, affecto sapientiam : Mpuia, f. die Magerkeit, unacies.

uma mu myApyjeut, sagen die Gesels Mõna, f. die Magere, macra.

len zu dem, der nicht mitmachen wil. Мрша, m. (Рес. и Срем.) ride

мршо: Мудрост, f. vіdе мудрина. Мршав, ва , во, таgеr, macer. Мудропа, f. (ст.) vidе мудрина : Мршавити, им,

vide
мршали.

о твојој лепој лепоти, Мршављење, д. vіdе мрішање. „0 півојој мудрој мудропи. Мешање, д. Фав 2бmagеrn, macies:

Mýk, m. der Ehemann, maritus. Мршати, ам, n іmрt. magеr wеrеn, Mужевљӣ, ма, ље, бев &begiann, mа.

riti. Мршење, п. 1) бав $leifфеfеn, esus Мужјак, ш. бав Rainmen (6ei Ben Bј.

carnium. 2) das Verwirren (von Barn), gelu), mas avium, intricatio.

Музара, f. м. ј. крава, овца, коза, Mputo, m. (Epg.) ein magerer Menid, Melt: , mulctraria.

Музење, п. баRelten, mulctus, mulмешалица, f. Ber #norpel, cartilago. Мртпење, р. бав 2XungeIn per etirnе. музлица, f: bie 22 elvgelte, mulctra. Mpumumuce, umce, v. r. impf. die Stirs Музовна крава, f. cf. музара. ne runzeln, frontem corrigo.

Myje3în*, m. det Kufer zum Gebet (bei Mya, f. die Fliege, musca.

den Türken). Myamea, m. Mohammed, Mohammedus. Mỹk, m. (cm.) das Verstummen, silenМуамедлија, ғ. бав Виф yon Rоbат» tiuni:

meo, liber de Mohammedo. Муамед. „Мучни вило, муком се замукла. лија је написана Русијским језиком, мука, f. 1) бie pein, cruciatus. 2) муи налази се по намасштирима у Ср ke, die Folter, quaestio, equuleus : бији и у Сријему.

ударили (или метнули) га на муке. Муамедов, ва, вo, Ruhammebв, Мо Мукадем* појас, m. art pornehmet hammedis.

Bürtels, cinguli (zonae) genus :
Муамедовац, вца, m. Der Rohammes „Па припаса мукадем појаса .
daner,
Mohammedanus.

Мукаеті *, adj. indecl. aufmеrtfаm, at: Муанап, та, по, н. п. од зиме, од tеntus : буди муқает, не кеш ли га

врућине, јu empfinoli (geaen sälte, ђе виђепи, gik at, ob —; чему син Hiße), impatiens frigoris, caloris.

пи мукает ? тав fuФft би, bеgеbеft Myâté, n. das Stußig seyn, obstinatio.

би ? cf. назор. Myap, f. panicum viride.

муктација*, m, vide бадавација. Mya piume, n. Uder, wo einst myap мукте*, vide бадава.

gebaut war, ager olim panico viridi Мула *, . 1) der Mollab, docţus Turó copsitus.

carum, judex. 2) Capajecka, die ober. Myacèpa *, f. die Blokadé, Belagerungy fte Regierungsperson, judex. obsessio.

Mynanyk*, m. das Sebiet des Modak Myamuce, amce, v. r. impf: stußen, stußig von Sarajewo, provincia mollae: reyn, contumax sum.

„По Зворнику и по Мулалуку мува, f. vіdе муа.

мулин, на, но, бев УЛопақ, mollae. мудар, дра, po, weife, sapiens. мулиница , f, bie Traн бев Roday, molМударат, рца, ш. бе 23tije, Tbile» jspb. • sapiens,

мулије, f. pl. у аљине око цейова.

macer.

sura.

[ocr errors]

jae uxor.

[ocr errors]

uvas.

[ocr errors]

Млали.

lence.

ctor:

муљало , p. pie etange, um bie Erau. му пипнсс, имce, v. г. inpf. п, ата ben im Bottide zu gerstampfen, pertica bertreiben, circumcurso. uvis contundendis. .

м, пілак *, vidе јамачно, заиспа. Муљање , п. бав ©tampfen bеr Xrau. Мульг, m. vide

мутеж. ben, tunsio ovarum.

Мутатье , p, vide мужење. мљати, ам, т. inpf. н. п. грожђе, муліљапіі, ам, у. imрt. vіdе мупи: Trauben stampfen, contundo, contero

мупљансе, амce, y, z, impf. vіdе му. Mymakaze *, f. pl. die lichtscheere , Lichts

vuße, Lichtschnäuge, emunctorium. Мўпница , f. ријека у Параћинској Мумлање (мумљање), п. vіdе момлање. нанји. мумлали ( мумъаин), ам, vidе мр му піња, f. Dав Иmbertreiben, vаgаtiо.

Mýkak, kika, m. ein unbefruchtetes Ey, MyHapa *, f. das Minaret, turricula tem. ovim sterile. pli turciсi:

Myhење, р. дав Зrüben, turbatio. „А мунаре поласт” паучна

Мулкање, p. Bas Bфіїtteln (einer Sun. Мунупін, немі, v. pf. bineinfфiepen (inв keln Flasche), um zu sehen ob sie leer Haus), irruo, feror.

ist, periculum vasis , an sit plenura Муња, f. Der 23lib, fulgor. Mỹe*, m. vide neram.

му ками , ам, т. impf. fфütfeln, agilo. Мурaсела *, f. Der 23orlaвebrief, етоса- мућнути, нем, v. pf. einmal fфutteln, toriae judicis.

quatio. Мургасап, па, по, 1olivenfarbig, co- мукурла, т. ( поф mebe als будала) мърговаст, пia, піо,jloris amurcarii? Tölpel, stolidus. Mýpaap *, liederlich, unreinlich, disso. My mnja*, m. der Mufti, summus do

lutus, negligens. Mypken, m. Tinte (in fester Gestalt, „И муфтије наше пъижевнике

wie Tischlerleim), atramentum. 2) Frucht Myy, 1) wmo kyų mo myy, was eins einer Pflanze, womit die Frauen die Stis tommt, wird auch gleich verzehrt. 2) cf.

cerey) zeichnen, atramenti genus aliud. пуц муц. Мурләнсапти, лейшем, v. pf. и. impf. Муца, f. Die etotterin, femina balba.

vide gariечалити, печатипи : мўца, m. (Рес, и Срем.) vidе муцо. „Кудуз пише, Пупник мурленше муцав, ва, вo, totterns, balbus. Мусу, cf. шуру муру:

Муцање, п. бав Gtottern, balbutіtіо. Мусев да*, f. vіdе биједа.

Муцали, ам, т. impf. ftotterii, balМусеві дити, им, vidе биједипи. butio. Мусеви пja * m. Der Berläumber, cа. Муцо, m. (Ерц.) Ser Ctotterer, bаlbus. Jumuiator.

Мучан, чна, но, peinlib, fdymer, sraМуселим*, m. Der Rujjelim (2lrt türti. vis.

schen Oberprofosen), praetoris turcici Myyame, n. das Schweigen, silentium. genus.

мучапин, чим, v. impf. fфweigen, siМуселимов , ва , во, без огијfelim, mus leo. selimi.

Myuehir, m. der Märtyrer, martyr. MycensinoBAI, Bija, m. einer von des Myyehuija, f. die Martyrin, martyr;

ifrelims Leuten, lomo musselimi. лако ми ове мученице (говоре кад Муселимскі, на, кo, Ruffelins, mus се заклиньу ранијом). selimicus.

мученици, п. р. бав їeft Per 4o Räs Муслан m. der Muselmann, mu. tyrer, den 9. März, festum 40 martysulinanus (orthodoxus).

ren. На мученике треба попипін „На Бошњаке Турке мусломане

4o latua. м см, т. (у Сријемгу, у Бачк. ну Бан.) Мучење: , n. Вав Лаrtеrn, cruciatus. Der Mola, 'mustuin, cf. wipa.

му ниши, им, v. impf. peinigen, crucio. Мустäh, m. vite брк.

мучилисе, имce, y. г. impf. jih qui= Мусли , музем, v. impf. nielfen, mulgeo. len, cruciior. MS mав, ва, вo, vidе муцав.

Muê, schiseigend, tacite. 'Iyeajce nceMyméeiluja*, m. der Verarbeiter von Zie ігепа, које мучке колье.

депрolle, qui e lana caprina ephiррia, Муньак, т. у водениції онај санлук, Saccos cet. conficit.

штио у њега пада брашно псio.4 мўтэн, піна. но, trib, turbidus. kavena, der Diebli asteil in der Dühle, му пе?к ,

m das Trübe, aqua turbida. arca farinaria. Nimim!!, JIM, v. impf. 1) trübell, tur Myiuena *, f. dic Wachsleinmand, lin. bo. 2) verwirren, turbo.

leum ccratum.

[ocr errors]
[ocr errors]

2

« PreviousContinue »