Page images
PDF
EPUB

војни, на, но, и т. кодње, седло, Божарная, т.} pie Bojarin, uxor bojаг.

fen, duleo.

culu in.

timeo. 2) бојимсе ће доћи, і усу. Боља, f, hур. р. бол. muthe, opinor.

Бољap, m. Ber Bojar (Brope), magnas, Бојација*, m. Der Sürber, tinctor. optimas, in den ungrisdhen Chroniken Бојење, д. Вав $ärben, tinctio.

bojeroues. им, vimpf, tingo. Бољарка, Schlacht: , Kriegesz, bellicus.

Бољарски, ка", ко ) bojarifф, optimaБоjo, m. (Ерц.) Һур. 6. Богић.

tum. 3) adv. wie ein honap, more boБојчета, m. 2xannéname, hоmеn riri.

jeronis. Бок, m. Die eite, latus.

Бољещи, боли, v. impf. (Ерц.) fфтер: Bokan, m. (it. il bocale) Becher, po

Бољепица, f. рана каква на шелу, бie Токар, т. 1 eine Kanne von Feyance , Wunde, vulnus. Бокара, f, i vаѕ fаvеntіnum.

Бољи, ља, ље, 1) беffеr, melior, 2) бо. Бокарица, dim. v. бокара.

ље! Tauf! curre, Боквица, f. Der Begerim, plantago. Бољма, bеffеr, melius. Бокор, т. Das Bürdel, die Staude, 6ốp, m. die Föhre, (Siefer) pinus silve

fasciculus caulium ejusdem herbae. stris Linn. Бокорић, m. dim, v. бокор.

Боравии, им, т. impf. ) teбen, ago, m. der Nachtwächter (österr. dego : како боравиш ? bе боравиш Wachter), vigil nocturnus.

сад ? 2) (сп.) санак боравиши, fФla. Hôn, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio: Болан, болна (говорисе и бона, боно), „И под јелом санак боравио

Ho, 1) Frank, aegrotus. 2) traurig, tri „Леже јунар санак боравити stis :

: шпа по учини болан брате! Боранија; f. Die под grinen Sifolen, „Што је болан слуго Милутине ! phaseoli virides, immaturi. „Зар издаде цара на Косову? Брања, f. планина у Рађевини. Болезања , f. (слі.) vidе болести : Bopa, f. der Streit, pugna, certameu.'

„A Бог пуспи пешку болезању, Борење, п. pas &&mpfen, certatio, „Болезању, спрашну срдобољу – Hopuje, f. pl.(cm.) ein music. Inftrument : Болесан, сна, но,

vidе болестан. "Ударине зиле и борије Болесник, m. Der Krante, aegrotus. Боритисе, иҮice, v. r. impf, tümpfen, Болесница, f. Die Wrante, aegrota. сеrtаrе, аиф бори се с душом, се bonecm, f. die Krankheit, morbus. liegt im Todeskampfe, agonizat. Болеспан, сна, но, Prant, aegrotus. bopje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Болепти, боли (Pec.) vidе бољети. Бірна сукња, f. (сп.) faltenrei), pliHonekît, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. сабори :

theilnehmend, qui movetur alterius ma „Ко пи реза борну сукњу? lo. Dав брrіфwort не ма болећега Боров, ва , вo, Sobreni , pineus , e pino hat folgende Erzählung zum Grunde: silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Wieferbols, lіgnum pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено! on- Боровица, f. 1 23adoler, juniperus ужуда сад букова мезгра? Сад бук- Бор ица, f. Гcommunis Linn. „ве пуцају од мраза. А она му од- Борогово, р. планина у Босник : говори: „Е! мој човече ! не ма во „й Папраћу близу Борогова — әулеfега, а он би наложио ватру Бороje, m. cint Xannвпате , поmеn viri. „око букве, па би се буква опакра- Бос , боса, co, barfup, nudipes. Вила и било бин мезгре.

Босанац, нца , m. vіdе Бошњак: Болешљив, ва , вo, träneli , valetudi „„Јер Босанци Турци млидијау narius..

Босанка , f. 1) бie Bojnierin, femina Болешчина, f. augm, . болест.

Bosnensis. 2) п. ј. чуптура, 2rt чуБолипи, боли, (Срем.) vidе бољепи. mypa, vasis vinarii genus. Боловање, р. зав беrаntfeyn, aegrotatio. Босанлија*, m. vіdе Бошњак: Болдвати, лујем, v. impf, trаnt fери, „Да не уд?ре Турции Босанлије — aegrotare.

Босанскі, ка, ко; 1) борпifd, bosniБолозан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. bosnisch, básnice. „Иду Савом водом болозани Босиљак, љка, m. (једни говоре и боБолпia, f. велики дуќан, дав Bembe, CHOK) Basilienkraut, ocimum basilicum der Laden, taberna.

Linn. Болтација *, m. Bеr ein Belbe bält, Босиље, n. vіdе босиљак: пао је смKaufmann, mercator,

ље и босиље,

caprae cacatio.

.

oves.

Босиљка, f. ein Seauenname , Domen fe. „Ађевојка седам бошчалука, minae.

„Ниш су ткани ниши су предени; Босиљков, ва , во , н. п. кита, Bafilis „Ни у ситно брдо увођени, kum: , basilici. .

„Век од чиста златна саљевани Беснок, m. vіdе босиљак.

Брабоњак, њка, p. cin &йgeфen Зіс: Босна, 1) беr Sluр Зорпа; 2) Eas gant genkoth, globulus stercoris caprini. Boßnien:

„Сппара баба у брабоњке гала: „Те је шаље на Босну поносну „Жив” ми синци , све су гола говна. „И честиту Босну нолазни Бработњање, п. Ваз 2Riften Ber giege, „Од честипе Босне камените Босоног, га, го, у једну ногу обу. Брабоњапи, ам, т. impf. miften (son

вен, а у другу бос, пиr auf einem der Ziege) caco (de capra).

Fuße befleidet, altero pede nudus. Apae, m. Schafvich, ohne Rúdsicht aufs Босопиња, f. Зarfübigteit, pedum nu. Geschlecht, oder Ulter, pecus , ditas.

Брава, f. дав ©Фloft . serra. Hocman*, m. 1) Melonergarten, hortus Epabâlbe , n. der Schafsgang, incessus,

peponum; 2) Melonen selbst, pepones ut ovis est. et anguriae.

Бравали, ам, v. impf. или без паDocmahiiume, n. Ort, wo ein Melonens мети као овца, geben wie cin Caf,

garten gewesen , locus ubi olim pepo ut nvis incedo. nes sati erant,

Бравац, вца, m. 1) vidе ветар. 2) Бостанов , ва, во, н. п. сјеме , Relo Mannsname, nomen viri. пеn: , peponum.

Бравица, f. dim. р. брава. Бостанција*, т. беr Reiоnеngаrtnеr, Брављі, ља, ље, фаf. ,ovillus.

hortulаnus. Бостанцији краставице Бравче, чема, п. ein ötüd Gфаf. продавати.

ovicula. Беспін, бодем , v. impf. fteфen, pungo. Брада, f. 1) See Bart , barba. 2) сав Босуп, m. 1) вода у Сријему (упjече #ini, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zeae. ку піе воде у Саву.

Брадавица, f. 1) Die Barse, verrucа. borja, f eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)Ha cich, die Brustwarze, papilla mam. Doua, f. eine it e dende Pflanze, plantae pungentis genus.

Брадање, п. Боцање, n. dim. . водење.

Брадалі, па, по, баrtіg, barbatus. Боцами, ал, dim. . бости.

Брадали, дају, у. impf. п. і кукуБоцкање , п. dim. р. боцање.

Рузи,
Боцкатн, ам, dim. 2. боцали. Ерадва, f. Зіmmеrаrt, ascia.
Боцман, т. бав 97афbrot, &leyenbrot, Брадветина, f. augm. р. брадва.
panis furfureus.

Брадвица, f. dim. р. брадва. Боцнути, нем, v. p. cinen eti gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Брадепина, f. augm. р. брада. Този*; празно, Teer, vacuus (in RingБрадићи, m. pl. i) само у овој заго. fpiel). cf. прстен.

непіки; нако пиле брадике, виш” Бошарија *, vidе исјечак.

брадића успочиће, виш” усточиБошкање, п. cf. прстен.

Ка носочике, виш” носочића глеБошкали, амі, v. imp. cf. прстен. дочике, виш” гледочића челочиће, HVuko, m. ein Mannsname, uomen viri. виш челочића Гојко крмке враћа Бошнупи, неnt, v. p. cf. прстен. (п. ј. брада, успа, нос, очи, чело Бошњак, m. Der Bognier, Bosnus homo. и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Бошњакиња, f.

Брадица, f"dim. р. брада, Bärtici, уide Босанка 1. Бошњакуша, f. 7

barbula. Бошњанин, ш. бer Benter, Bosnus : Брадурина. 1. vіdе браделина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бразда, f. Die Sueфe, lira. Бошњачкӣ, кa, кo, 1) Der Bognier, Браздити, нм, y. impf, градини

bosnorum, 2) adv. nach Art der Boßs бразду, furen, sulcare: nier, more bosnorum.

Бразду бразди, воду мами. 1) Wickeltuch, involucrum Spaja, m. (Pec. Cpem.) vide 6pajo: 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae Сви су болесни, осим килавога cinctorium. 3) der feinste türkische Tas браје.

bak, nicotianae genus optimum. Брајан, m. 1) Зruber (vertrauli 31 Бошчалук*, ш. 8efфеnt von фетр, einem Freunde) fraterculus, 2) Manngs

Hosen, Strümpfen, dopum amictus : name, nomen yiri.

mae.

bell, pungo.

Бошча,

во,

Брајица, т. Mannsname, nomen Братик m. 1) vide синовац, 2) Хаппв. viri.

name, nomen viri. Брајо , m. (Брц.) vide брајан.

Брапо, m. (Брц.) hyp. 6. брат. Брале! Brucer, frаtеr!

Брашов, ва, Bruderss, fratris. Брана, т. 1) бав 23ebe, moles. 2) cine Брапски, кa, кo, 1) brübеrlih, fra

2rt &gge, occae genus, cf. дрљача. terous. 2) adv. brüderlich, fraterne. Брандла, f. Pie Runte, funiculus incen- Братство n, vide брапинство. diarius (Brändi?).

Братучед, m. брап од стрица, В. Бранење, р. vіdе брањење.

schwisterlind, patruelis : npBo opamyБранік, т. у пушке од оздо што

чеди, по су од два брапа ћеца ; покрива обарачу.

а друго братучеди, то су Ђеца Браниппи, им; v. impf, wepren, dе. првобратучеда. fendo,

Братучеда, f. сестра од спринца, Бранице, f. р. п. ј• јабуке , или круш Geschifterlind, soror patruelis

ke, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes Spamy4e 40B, Ba, co, der Geschwisters

Qbst, poma decerpta , non decussa. find gehörig, quod patruelis est. Браничевац, вija, ein Branits Spaka, f (coll.) die Brüder , fratres. schemer.

Браћінци, наца , m, pl. (ст.) Brüber, Браничевкa, f. eine Branitfфеwеrin. fratres : Браничево, и, ако се зове Пожаре. Ти имадеш девет мили брапа, вачка наија (п. ј. од Мораве па Ти поведи девет браћинаца доље до Поречке ријеке и до Омољ- Браћица, f. dim. р. браћа, скије планина).

Браца, m. hyp. 2 брап, Браничевскій, на, ко, ) Branitfфе. Браца, m. (Рес. и Срем.) vidе брацо. wers, %) wie in Brauitschewo.

Брацин, на, но , без браца , iraterБранко, m. XannBname, pomen viri. Брациң, на, но, culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав gefen, Брацо, о. (Ерц.) hyp. 2. брат.

(Fechlen, Ernten",) messis zeac. Брачинац, нија ш. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Bebege, septum (silyae упово на међи наије Ваљевске, Ша. pars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, п. бав 23epren, dеfеnѕiо. Брашанцe, n, dim, p. брашно : дај мк Браспіво, п. vіdе братство.

мало враінайца. Бралi, m. per Brujer, frаtеr.

Брашанчево, п. Сав $ronteiфnam&fe Брата, т. 1) (Рес. и Срем.) vide бра (der Katholifen), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва, вo, mit Reb pejtreut, Брашац, браца, р. hyp. р. брапі.

farina coaspcrsus. Брапти, берем, т. іmрt. н. п. кукуру. Брашнара, f. 1) Rəhifammer, penu,

зе, јабуке, грожђе, lefen, 8. 8.. farinaria, 2) (y Cpujemy) die Urrests Doft, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, tammer der Geistlichen, carcer sacerlego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mehlkams Брапијенци, m. pl. (сп.) yido бра mer war.) Кинци:

Брашнені (брашнена), иа, но, н. п. Купти нејак царевић Урошу, mopha, Mehl Sack, farinae (scrvaudae.) „ Купи дјете ништа не бесједи, Брашно, п. Зав 27eb, farina. ,,Јер не смије од при брапијенца, Брашњеница, f. јело што се носи Брапијенца при Мрњавчевића — на пупі, Reifeзebrung, viaticum : Браптимиши, им, v." impf, молимп А. шта ти је у порби. кога да буде брапі, бүйретіп, (bitten Б. брашњеница. daß einer mein Bruder fey), fratrem „На спремише лаке брашњенице — te salute.

Брблање, п. vіdе блебетање. Брашимљење, и, дав Зейдеrn, appel- Брблапи, ам vіdе блебетапн. Jatio fratris.

Бебло, m. per plapperet, blаtеrо. Братимство, п. біe Brаtіmfфаft, fra- Брбљање , п. vіdе брблање. terna necessitudo.

Брбљали, ам, vide бр5лати. Брашинац, нца, m. vіdе братучед. Брбу чипи, им, v. pf. пумарити у Братин, на, но, уide братов,

што руком, или главом, fa) nей binə Брапин, на, но, вот брama, fra ein fahren, immitto mauum. terculi,

Брвина, f. даска , или греда, што се Брашинскӣ, vidе братски.

метіне преко воде, да само људи Бращинство, п. Die Зrüterfфаft, fra могу прелазити, беrеteg, ponticulus, ternitas.

Брвнање, о, дав Иufballet, tignor, Брашнщи, км, ride брашимиши, trabium superposilio.

[ocr errors]
[ocr errors]

н. х.

піако да се

Може

ласно носити

meus.

uosus.

Брвнат, ам, v. impf. auf6aften,tra den 6pe fagen, imperiose dico, dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, в. беr Salfen, tignum, trabs (ein Брекиња, f. а) Оer Cerberbaum , sorbus Breit an drey Finger did).

torminalis Lind. 2) die Frucht davon, Брељало, п. човек који бргља, беr sorbum.

. fфnell илд ипреr itänolit fprit, bla- Брекињов, ва, то, н. п. дрво, листі, tero.

vom Sperberbaum, sorbitorminalis Linn. Тргљанье, р. бав fфnele unverftänbliфе Бреме, мена, и. дie Burbe, onus. Sprechen, blateratio.

Бременип, па,

жена , Бргљапи, ам, V. impf. говорили

schmangere Frau, gravida. брзо да се не може разумјелин, Бременица , f. уска а дугачка вучија, schnell und unverständlich iprechen,

blаtеrо. Бргља као јаре на лупапку. на рамену, или двије натовариши Брда, д. pl. Begeno аn реr tense gе. на коња, Хragfаt, dolium portatile, gen Montenegro :

Бресква , f. (једни говоре и прасква) „Када Турцін Брда поараше, .)PfеrfiФbaum, amygdalus persica Linn. ,,Равна Брда и камене Ровце-— 2) die Frucht davon , malum persicum, Брдар, m. Beberblattmaфer, qui pec- Бресквица , f. din. v. брeсква. tines textorios conficit.

Брест, in. (Рес. и Срем.) vide бријесп. Брдарев , ва, во , гев Beбerblattmas Брестов, ва, вo, ulmeli , ulmeus. Брдаров, ва, во, феев, ejus qui pe- Брестовац, вца m. ulmjtab, baculus crines textorios conficit.

ulmeus. Брдашце, п, dim. 9. брдо.

Бресовача, f. Ifmtod, fustis u!. Брдељак, љка m, dim. р. брдо. Брдила, р. р. дав, worin Saв брдо ftеnt. Брестовина, f. Imenbols, lіgnum Брдо, п. ) Berg , mons. 3) женско, umeum, Weberblatt, pecten textorius.

Бреціње, п. vіdе брекање. Брдови, па , по, беrgіg, mоn. Брецатисе, амce, vidе брекаписе.

Бреша, f. eine 21st flinte (pon Brescia) Брђанин, т. човек из Брда.

sclopi species : Брђанка, f. жена из Брда :

, Пуна ми је бреша о раменуПослаћу піи другу и преслицу Брешчић, m. vіdе брежуљак. , Па ти преди како и Брђанка Брже боље, fo fфnel all mögli, quam Бре ! interi. imperandi: дај бре! камо citissime : како га угледа, а бре! ајде бре !

брже боље сакри. Брег, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бржење, р. Вав броriеn, incitation Бреговипі, ша , пo, bigelig, clivosus. Брз (comp. бржи), за, 30, fфnеп, Bperobo, n. 1) Dorf am linteu ufer citus. des Timok. 2) Ruinen einer Stadt am Spjá nanauka, f. Städtchen an der rechten Ufer des Timot, dem Dorfe Donau zmijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзање, и, дав Silen, festinatio. Бреговски, кa, кo, von Bregogo. Брзали, ам, v. impf. cilen, festinare Speryhuya, f. eine Art Vogels, avis

in opere facicado. quaedam.

Брзина, f, bie фneligteit, velocitas. Брежуљак, љка m, dim. 2. брег. Брзі:ми, им, v. impf, п. ј. коња, bpės, vide 6e3 (in alen Zusammenses spornen, incitare. Bungen).

Брзіца, f, вода, ђе пече брзо преко Bpesa, f. die Birke, betula alba Linn. каменьа , Stelle iin Bache, wo Брезић, m. eine junge Birte, betula schnell über Kiesel dahin rinnt, locus alba, .

ubi flumen per silices deproperat. Брезік, m. Der Birtenmall, bеtuletam. Брзопаланачки, кa, кo,Berfoрalantее. Брезица, f. dim. 2, бреза.

Брзопаланчанин, т. човек из Брзе Брезов, ва, во:, birfen, bеtulinus. Брезовац, віца, ш, Birtenjtab, bаси. Брзоплет, m. eine Art in &іlе gеfоф. lus betulinus,

tenen Zauns, sepis species tumultua. Брезовача, f. Ver Birten ftocx, fustis riae. . bеtulinus.

Брига, f. Corge, cura. Брезовина, f, 3ittenbolj, lіgnum be- Бридепи, ди, v. impf. (Рес) liuden, tulae.

Брii : иши, ди, v. impf. (Срем.) Брекање, п. Зав Зre fagen, imреrаtіо Брђепи, бриди, v. impf. (Ёрц.

prurio. per vocen бре!

Брніжан, жна, но, beforgt, ѕоlliсitus. Брёхадисе, аксе, ү, r, impf, gu jcmал. Бризгање, 2. Ва Дnbaufen per хиф,

[ocr errors]

он се

er

паланке.

dum :

rare,

im Euter, oder auch in der Brust, la што мену мебеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ringe anulus Бризгати, ам, т. impf. н. п. крава,

ferreus. овца , коза, хil abfontеrn, lactare. Брњо, m. (Врц.) брњаст коњ, ein Врізнупн, нем, у. pf. bеrроrtürgen (?) Pferd, so eine Bläge im Gesichte hat, prorumpo in lacrimas : бризну плака equus maculam albam habens un ca

пи, п. і. у један пут заплака. pite. Бријање, n, bas Barbieren, tоnѕiо. Брод, т. 1) на води оно мјесто bе Бријали, јом, v. impf. Barbiere, ton. се прелази преко ње, bic Suprt, ya

dere. Брijahit. ha, ke, н, п. брашва, Bats „Ој Јетињо водо поносила! bier s, tondendo.

„Ти се синоћ криво кунијаше Бријач, m. Bas Barbiermeffee, aovacula, „Да на теби ниње брода не ма — Бријачица, f. vіdе бријач.

2) die Stade Brod in Slavonien, 20. Бријег, (р. брегови), m. (Врц.) 2) ба. men urbis in Slavonia.

gel, collis. 3) das ufer, der Rain, Bpoaumu, NM, V. impf., waten, vado гіра.

trausire. Бринутисе, немсе, т. г. impf. Borge Брођење, р. Бав 2Baten, radatio. baben, sollicitum esse.

bpôi, in. die Zahl, aumerus. Брнява, f. ein Xafфеnmeffee, culter Бројанице, f. р. vіdе бројенице. plicatilis.

Бројеннце, f. р. Bеr оfеntrаng, гоБритвенії, на, но, н. п. коре, бев sarjum.

Taschenmessers, cultelli plicatilis. Бројење, р. бав 3blen, numеrаtiо. Бривенна,

f.

augm. р. бритва. Бројипи, им, v. impf, 3d6fen, pumeБришвица, f. dim. р. бриліва. Бритвурина, f. vіdе бритвенна. Бронза, f. 1) Bront, aes 2) Elcine Blo, Брика сабља, (сл.) farffфneibens de von Bronze š. B. am Halse der wie ein Barbiermesser, acutus:

Kübe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу. Бросква, f. Die Roblribe, brassica naБрітца , f. (у Бачкој) vidе бришвица. po - brassica Linn. Бричење, а vide. бријање.

Брошњак, ш. беr ügel Worauf ars Бричиши, им, yids бријалин.

berrot gereßt wird, clivuş rubia conBok, m. der Knebelbart, cincinus barbae. situs. 2) Garten dazu, hortus rubia Бркање, p. bie Bermierung, confusio. consitus. Бркалі , па , то , fфnurbartig, barbatus. Броf, m. Die Sarberrütbe, rubiа tincБркан, ам, v. impf. in unpronung torum Linn. bringen, confuudo.

Epokacm, ma, mo, von der Farbe der Бркица , f. eine Art febr eleiner Tifфе, Färberröthe, rubiaceus, pisciculi genus.

Броћење, п, раѕ görberrotbfätten, ruБркља, f. Bereturmpfa61, palus obliquus: Biatio (?). ударили бркље по шанцу.

Броћипи, нм, v. impf, färberroth Бркљача, f. vіdе бркља.

fårben, rubiare (3) Бркьоч, т. vіdе пузавац.

Брснат, па, по, н. п. грана, дрво. Bpko, m. der einen großen Sonurbart Spcm, m. junge Sprossen, frondes. bat, barbatus.

Брстин, им, v. impf, befreffen, depasco. Spror, m. lager der Schweine, cubile bøyka, f. etwas lächerliches und Spotts suis.

würdiges, homo aut res ridende : wymu Боложење, р. Вав gаgеr bее ёфwеine, бруно манипа, шути ! cubatio (porcorum).

Брукање, р, бав дивафеn, dеrіѕіо, Брложишн, им, v. mpf, п. і. свиње, risas de re aut homine. lagern (die Schweine), colloco suos, Spykamuce, amce, v. r. impf. kome, sterno, facio ut decumbant.

Xuslahеn, rideo : мучи да ти се људи Брложитисе, имce, v. t, impf, ft) не брукају. lagern (von Schweinen), sternor pro- bpýc, m. 1) der Schleifftein, cos , lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. moyild. Брња, ғ. брњаста коза, 3iege bie auf Брусина, f, augm. 9. брус. der Nase eine Blaße bat, capra macu- Spýcums, AM, v, impf. schleifen, acu

lam habens in naso. Брња, m. (Рес, АСрем.) vide брњо. Брусић, m, dim. 2. брус. Брњаст, па, то; н. п. коњ, коза, Бруцање, . Вав Вевоmmеn bеr Сфат» blässig, maculosi nasi,

baare, pactio pilorum circa pudenda, Брњица, f. колуши гвозден, н, п. pubertas, pubescentia (?).

ere.

« PreviousContinue »