Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Надничарев, ва, во, без Zagleaners, Надничаров, ва, во, mercenarii, Надничарска, ка, ко, 1) Zaglöhner., mercenarius. 2) adv. nah Zaglönner Hrt, more mercenarii. Надничење, п. дав Zaglinnern, labor mercenarius, opera. Надничити, им, v. impf. taglößnern, operam diurnam praesto, Надносиши, им, v. impf. òrüber tra» gen, porto desuper. Надношење, п. дав Drübertragen, superlatio.

Надо, в. рупа, ђе пољски миши сносе жито, das Mäuseloch.

rmuriuan.

caverna

[blocks in formation]

,

Надувати, ам, v. pr. qnblafen, inllo, Надуватисе, а мсе, v. r. pt. sich stolz aufolafen, infl ari. Надутисе, дме мсе v. r. pf. 1) надуо ce вjemap, ist ins Blasen hineingekoms men, coepit vehemeuter flare, 2) qufe fwden, iuflor, н. п. мртав човек. 3) vide надуватисе. Надушитисе, и мсе v. r. pf. auflachen, eine cache aufschlagen, in risum solvi: надушно се смија ти. Нађенуша, нем, vide нађести.

[ocr errors]

Нађење, п. ба Stählen, inductio chalybis.

Нађести (говорисе и нађенуши), ке нем, v. pf. (Ерц.) 1) anfteđen, figo. 2) име, geben, indo. 3) füllen (den Braten), farcio, indo farcturam. На ритисе, имсе, v. г. pf. накриви тисе на једну страну, Пф [фіе рец gen, obliquor.

Haepo, fchief, oblique : „Што носи перо наеро Haждeрamиce, v. r. pf. sich voll fressen,

satis vorasse.

fich satt leben satis vixisse.

Нажети, жањем, v. pf. erârnten, cins
ärnten, meto, metendo nanciscor.
Наживетисе, вимсе,
v. r. pf. (Рес.)
Наживитисе, вимсе,
v. г. pf. (Срем.)
Наживљетисе, вимсе,
v. r. pf. (Ерц.)
Нажирити, им, v. pf. fatt füttern, sa
gino.

Нажњеши, ем, vide нажещи.
Назад, zurüd, retro.

Назадак, шка, m. ber Rü#gang (ф
ter Srfolg), successus adversus.
Назадан, дна, но, Erebbgängig, male

succedens.

[blocks in formation]

Назалуд (на залуд), umon, lich, frustra:

„Коме пушка назалуд не пуца Назвати, зовем, v. pf. nennen, zurus fen, voco; назвати коме Бога, m. j назвати добро јутро, помоз Бог., или доба Бар вече: ,,Када сједе, онда Бога назва : ,, Добро јутро беже Љубовићу! Hазвашисе, зовемсе, v. r. pf. heißen, sich nennen, appellor.

Наздравити, им, v. pf. коме, zutrin ten, propino. Кад који оће да пије, онда наздрави ономе, што ће да пије послије њега (зашто у Србији, у Босни и у Ерцеговини, пију једном чашом), т. 1. рече му спасујсе, или спас Бог (а онај одговори: „На спасеније Ристово"), или здрав буди. Здрав Осмач

не, ако ти остане.

[ocr errors]

Наздрављање, п. дав 3utrinten, propinatio.

Наздрављати, ам, v. impí ¿utrinten, propino.

Haseбa, f. die Erkühlung, Erkältung, refrigeratio, pituita.

Назебао, бли, f. vide назеба.

Назепсти, бем, v. pr. i ertälten, refrigeror.

Називање, п. 1) дав Пеннen, Deißen, appellatio. 2) das Grüßgott! salutatio. Називати, ам (и називљем) v. impf. 1) nennen, appello. 3) Бога, (ст.) fа= деп помоз' Бог! Deum praefari : „Војводама када оно дође, "Оно њима Бога не назива, "Већ овако њима проговара Називатисе, амсе (и називљемсе), v. r. impf, heißen, vocor. Назидати, ам, v. pf. деraufmauern, addere murum,

[ocr errors]

Назиђивање, п. дав Sinjus, Drauf. mauern, impofitio muri Назиђивати, ђујем, impf, baraufmau= ern, impono murum. Назима, f. vide назеба. Назимад, f. (coll.) einjährige ©$weine, sues anniculae.

Назимац, мца, m. vide вепар. Назиме, меша, n. cinjähriges ©hwein, porcus anniculus.

Назимица, f. cinjährige Sau, porca

annicula,

Назимчић, m. dim. . назимац. Назирање, п. дав индeutliche Gehen, visio indistincta.

Назирати, рем, v. impf. unbeutlidh fehen, video obscure. Назобатисе, бљемсе, v. pf. fih anef=

fen, satis comedisse von Saber, Kirs fchen, Trauben).

Назобити, им, v. pf. anfüttern (mit Haber), satis avenae praebeo. Назовирод, fogenannt, vorgeblidh, simulatus, sic dictus: назовибрат, назовисестра и т. д.

Назор (0. 1. на зор), буди назор, нећеш ли га ђе виђети, gіb t ц. f. m. attende.

Назорице, son meitem boh fo, baß man den, dem man folgt, sieht, e longinquo, ita ut videas: ошищао за њим назорице.

Назреши, рем, v. pf. unbeutlich anblis den, obscure conspicor. Назубан, бна, но, на кога, quffäßi, infensus.

Назубити, им, v. pf. н. п. женско брдо, mit Зähnen verfehen, instruo dentibus (bie Gäge). Назувак, вка, т. назувача, назувица,

навлачак, der wollene Weber über

деn trumpf, bis an ben Rüft berauf, calceamenti genus,

Назување, п. дав änziehen ber фиђе,

calceatio.

Назувати, ам, v. impf. bіе фиђе ан ziehen, induco calceum. Назувача, f. vide назувак.

Назувица, f. vide назувак. Назути, зујем, v. pf. anziehen (фиђе), induco.

Hanгpamисе, амсе, v. г. pf. 1) sich satt fpielen, satis lusisse, 2) fatt tans zen, satis saltasse. Назмаку, cf. измак. Наизуст, quemenbig, memoriter. Наија*, f. Вebiet, territorium, ager, ditio.

Наијски, ка, ко, дет наија, agri. Наиљивање, п. дав Shauen mit einem halbblinden Auge, visus oculi semicoeci.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Накарде, f. pf. bas Riften, bіе Borrih.

tung, instrumentorum dispositio. Накараши, ам, v. pf. cin menig aub. zanten, modice objurgo. Накинђуритисе, имсе, v. pf. fich cus staffiren, exornarı inepte. Накињити, им, v. pf, quälen, Пара iren, fatigo, cf. намучити. Накињитисе, имсе v. г. pf. fich stras vaziren, fatigor. Накисео, села, ло, fäuerlich, acidulus. Накиснути, не, v. pf. 1) bineinregnen, impluõ. 2) anregnen, pluvia impleo. Накит, п. дес Ӕopfpus, ornatus capitis. Накитити, им, v. pf. 1} {mün,

,

[blocks in formation]

Наковати, кујем, v. pf. 1) you ans [mieben, satis cudisse; новаца, рей gen, 2) Lügen schmieden, fabricor mendacia. Накокотитисе, имсе, y. г. pf. fich in die Brust (wie ein Hahn) werfen, superbio ut gallus.

Наком (себе), hinter, post:

,,Наком себе спомен оставити Накомиши, им, v. pf. anhülsen, genug anschälen, satis paro.

Наконче (накоњче.), чета, п. мушко дијете, што се по обичају да ђевојци на коња, кад је сватови доведу пред младожењину кућу, cf. женидба. По оним мјестима, ђе сватови сад не иду по ђевојку на коњма, већ на колима (као по Сријему, по Бачкој и по Банату), таково се дијете дода ђевојци на кола (али не вјерујем да се зове наколче, него опет наконче?). Накопати, ам, v. pf. genug augra ben, effodiendo paro.

Накосиши, им, v. pf. anmäßen, foenum paro

Накострешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide накостријешитисе.

Накостријешишисе, имсе, v. r. pf. (Epu.) das Haar sträuben, arrigo pilos. Накрај, ат nbe, in extremo: накрај села, накрај свијета и т. д. Накрасти, крадем, v. pf. ¿ufammen. fiehlen,furto congero.

Накренути, нем, v. pf. beugen, пе gen, inclino.

Накресати, решем, v. pf. anpfen, carpendo paro, decerpo. Накресатисе, решемсе, v. r. pf. voll füttern, impleo ventrem.

[blocks in formation]

Накривљивати, љујем, v. impf. Erüm. men, (fhief in Bentorüden, 3. 3. die Müße), incurvo. Накриво (на криво), фіе, oblique. Накрижати, ам, v. pf. freuzmeife zers hauen, zerschneiden, decussare. Накричивање, n. baš Bollanfchreyen bet Dhren (bei einer Beftelung) moleste repetita mandatio, preces. Накричивати, чујем, v. impf. einem die Ohren vollfchreyen mit einer Bits te, precibus obtundo. Накриҷити, им, ү. pf. die Ohren voll, schreyen, aures obtundo.

Накрајиши, им, v.pf. bolu anfhneiben, scindendo paro.

Накрунити, им, v. pf. anpflüden, carpendo paro.

Накувати, ам, v. pf, 1) дения anto. chen, coquendo paro. 2) genug bereiten (23rot), , panem paro, compinso? Накуле на виле, Husflüchte, Зогтän= де bei einer abidhlägigen Intwort: разби на куле на виле (кад који што одрече, или поквари с ријечима).

Накупатисе, амсе, v. pf, fih fatt Бас den, satis lotum esse. Накупити, им, v. pf. zufammenbrin, деп, couílo; накупили се лјуди, — де. fammelt.

Накуповати, пујем, v. pf. вой ап. faufen, coemo.

Накурнина, f. ({herzhaft) merces mentulae. Накурњак, m. ber Sofenlak, proprieteguinentum penis, theca. Накусатисе, амсе, v. pf. fich вой

fressen (mit vollem Löffel) sat vorasse. Налагање, п. дaš Unterlegen, Sütteen, munitio subsutio.

Налагапли, лажем, v. impf. füttern, munio 3. . самар, аљину паму

ком.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Наливање, п. (Срем ) vide наљевање. Наливати, ам, (Срем.) vide наљевати. Нализатисе, лажемсе, v. pf. fi fart leden, lambendo satior. Ако се не накусасмо, не нализасмосе.

Налијепити, им, v. pf. (Ерц.) ermis fchen (0. i. ermifdht werden), capior, offendo: налијепио је негђе, дес hat's erwischt. Налијетање, и. (Ерц.) баś anfalen, aggressio. Налијешаши, јећем, v. impf. (Ерц.) Налијешатисе, јећемсе, ѵ. Налијетатисе, јећемсе, v. г. impf. (Ерц.)

opf.]

на кога,

anfallen

iuvado.

Налик (д. і. на лик), ähnlich, similis : сестра налик на брата. Наликовати, кујем, v. impf. älneln, similis videor.

Налити, лујем, v. pf. angießen, impleo.

Наличје, n. bie äbichte (?) Seite, pars

aversa.

Háлora, f. das Gedränge (z. B. bei den Fleischbank), concursus, turba. Наложити, им, v. pf. 1) дрво на ватру; или ватру, brauf legen, superроно, impouo. 2) самар, аљину, fü tern, munio, subsuo. Налокати, лочем, v. pf. anfəlürfen, sorbendo delibo: налокала мачка млијеко.

Налокатисе, лочемсе, v. г. pf. fi fatt fchlürfen, sorbendo satior.

Наломити, им, v. pf. 1) you anbrechen, frangendo paro. 2) anbrechen, infringo, modice frango.

Налудоватисе, дујемсе, v. г. pf. aub. toben, gescheut werden, consipisco, nugas pono.

Налуне, f. pl. (у Србији и у Босни по Барошима) Irt Stels[фице, calcei grallati.

Налупати, ам, v. pf. bol anfchlagen (z. B. Eyer), tundendo paro. Налупатисе, амсе, v. г. pf. 1) fih fatt fchlagen, caedendo satior. 2) ́ sich an= schlamren, vino et cibis impleri. Наљевак, вка, т. (Epy) etwas voll Ange= goffenes, expletum quid infuso liquido: дебело прасе као наљевак. Наљевање, п. (Ерц.) дав lingießen, fu

sio.

[blocks in formation]

Наљубилисе, имсе, v. г. pf. fih fatt tüffen, sat osculatum esse, sat amasse: „Вјерне сам се љубе наљубно Намагнути, нем, v. pf. на кога, eis nem minten, innuo. cf. намигнути. Намазати, мажем, v. pf. anmieren, beschmieren, illino.

Намајсторити, им, v. pf. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) кога, meisterhaft ermiebern, reddo egregie (e. g. convicium, acute dictum.)

Намакнути, нем, vide намаћи. Намама, f. bie Lodfpeife, esca. Намамиши, им, v. pf. berbeilofen, in

esco:

[blocks in formation]

часне се посте обично причешћују, а о другим годовима иду као на панађур. Код ђекоји намастира скуписе (кад је лијепо вријеме) • Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике иљаде сабора. Ту продају трговци различну, рубу; крчмари крчме вино, ракију и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те продају месо; ту гледају, момци ђевојака (обич. но иду ђевојке највише о Цвијетима, а младе о Васкрсенију); my се састају кумови, пријатељи и познаници, и договарајусе о свачему. Тако иду Бачвани о Тројичину дне по Сријемским намастирима, али се они слабо басе код кога намастира, него само путују из намастира у намастир те цјелују, и гледају трпезарије (као н. п. у Раваници, ђе с измолована Косовска битка, и у Јаску смрт цара Уроша), али у Србији дођу црквари из даљни села на конак (у очи празника), а из оближњи села дођу у јутру, па ту буду до послије подне. Кад људи иду намастиру, онда сви (и женско и мушко) обуку стајаће аљине (штогођ које љепше има). Ђекојим наМастирима иду људи, који су побогати, по десет дана ода дале ко (као н. п. у Студеницу иду чини ми се о Тројичину дне? цијеле Србије, из Босне и из Ерцеговине, и носе прилог. Тако би исто долазили и у Сријемске намастире да нема лазарета). Намастирина, f. augm. v. намастир. Намастирић, m. dim. у. намастир. Намастириште, n. Drt mo einft ein Kloster gewesen, locus ubi olim fuit monasterium.

из

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »