Page images
PDF
EPUB

Duo.

сник.

[ocr errors]

Намерывати, ам, (Рес. и Срем.) vide Haмитивали, кујем, т. impf. jupine намјеравали,

ken, induo. Намерили, им, (Рес. и Среи.) vide Намигнули, нем, т. pf. guwinten, in

намјерипи. Намерилисе, имce, (Рее. и Срем.) vi• Намйгуша, f. жена, која радо намиdе намјеришисе.

ryje wa kora, die gerne zuminkt, inНамесин, им, (Рес. и Срем.) уide Butrix ? намнјесипи.

Намијеннпи, им, т. pf. (Ерц.) ahmet. Намесник, m. (Рес. и Срем:) vidе намје nen, zudenken. destino:

„Свако слово у крв? окаљено, намесников ва, во , (Рес, и Срем.) „На јуначко піело нам'јењено vidе намјесников.

Намијесии, им, v. pf. (Ерц.) genus Наместити, им, (Рес. и Срем.) vide (Brot) anmachen, fermentando paro. намјестипи.

Намиривиње, д. 1) бав. Bеfriepigen, Hámen , m. die Auflage, vectigal: satisfactio. 2) Erfülen, Volmachen; ex„Наметнуо наме на вилает

pletio. Наметак, mia, ote aufgaбe, Намирівати, рујем, т. impf. befrica

Draufgabe, das aufgeld, collybus. digen, facio satis. Наметање, в. 1) бав аuforingen, ob- Намприватнисе, рујесе, т. г. impf. von

trusio, 2) Dingen, subornatio. 3) die meroen, expleri: намирује му се гоAnleitung , doctio. 4) vom Stapeí lass дина.

fen, projectio (navis, molae) iu aquam. Hamipamx, , V. pf. befriedigen, faHame'mami, mekem, v. impf. 1). aufs

cio satis. Bringen, obtrudo. 2) (v. pf.) bolamfa Наміриписе, исе, т. г. pf. pоu wеr. legen, satis imposuissae. 3) anleiten деп, еxрlеri: намирила му се година. (unterrichten), addoceo 4) dingen, Ha'MICANMI, um, v. pf. beschließen, desuborno. 5) vom Stapel lassen, proji cerno , statuo, cio e terra in mare's

Намніцаљка, f. (obscene de femina ad „Сију ли већ Турци лубенице,

venerem apta). „Намеђу ли Шокци воденице — Hamnijâže, n. das kleinweise zusammens Намети (на мети ?), bei per pant, bringen, comparatio lenta et minuta.

ad manum : дај ми ону књигу (што Намицаи, ичем, т. impf. teinweife

си ми обрекао), ако ти је намети. zusammenbringen, lente et minutia Наметница, f. ђевојка, или удови comparo.

ца, која се намеће коме да је уз» Намјењивање, а. (Ерд.) Заѕ Зucenter, Me, die Aufgedrungene, obtrusa : destinatio. „Коју оқу, ону ми не даду, Намјењивати, њујем, т. impf. (Вр) „Коју не бу, ону ми намећу ;

zúdenten, destino, „А ја јунак намепнице не ty, Hámjepa, f. (Ep.) ) die Begegnung, „Да се не би никад оженно

obviatio. 2) der Zufall, casus : Наметнути, нем, v. pf. 2) wеrfеn аn -, „Намјера га намјерила била

injicio. 2) aufdingen, obtrudo. 3) ans „На зелено у гори језеро leiten, addосео: намелінуо га на Намјеравање, п. (Ерц.) дав 23orђабеп, Књигу. 4) бingen, suborno. 5) воде. propositum. ницу, pom Raйде іnѕ ЗајTer, propel- Намјераваши, ам, т. іmрt. (Ерц.) lo, projicio.

baben, molior, cogito. Наметнутисе, немсе, v. г. pf. 1) ф намјериши, им, т. pf. (Ерц.) 2) bе.

aufmaden, accingor. 2) fich anfeßen schließen, vorhaben, decerno. 2) Kora (3. B. ein Uebel am Fuße). adhaeresco. Ha umo, einen wohin bringen, (8. B. 3) Rich verlegen, auf etwas begeben, ins Unglüc), induco. incumbo in aliquid.

Намјериписе, имее, т. г. pf. falen, Намецати, ам, pf. н. п. јабуку, konimen, incido.

weic tlopfen, contundo, tundendo Hamjechux, m. (Ep4.) (in den Klöftern) der emollio.

Vikar, Unterguardian, Defonom,

vi. Намештање, р. (Рес. и Срем.) vide carius archimandritae, oeconomus moa намјештање.

nasterii. . Намецитали, ам, (Рес. и Срем.) yi- Намјесников, ва, во, (Ерц.) бев намје dе намјештати.

сник, oeconomi. Намешћање, р. vіdе намештање. Намјеснтипи, им, v. pf. (Ерд.) brinə Намешками, ам, vidе намештати. Намигивање, а, бав Зuwinten, ipau- Намјештање, п. (Ерц.) ба Иnterpriatio.

gen, collocatio,

geæ, colloco.

главе.

на њега.

nolendo paro.

Намјентан, ам, т. іmрr. (Ерц.) ии. Наноситисе, имce, v. г. pf. t faft terbringiil, colloco.

tragen, gestando ѕаtiоr ; наноситисс Намјешћање, р. vіdе намјештање. Намјешкапін, ам, vidе на мјештіали. Наношење , п, бав Дntragen, comporНамлапшин, им, v. pf. 2) апрrеfфеп, latio.

trituraudo paro, 2) genuq berunterflая Нань, п. ј. на њ

gen, (Birnen, Wepfel) decutio. Нањушили, им, ч. pf, auffpüren, auf= Намљепн, мељем, v. pf. dninablet, stöbern, investigo.

Háoa, m. (cm.) (der Fund) Mjecajy kaНамолипт, им, v. pf. кога, einen ers ко је некакав игуман поранио на

bitten, betegen, rogaudo llecto. Дунав на воду да се умие, па на. Намолитисе, имce, v. г. pf, jid, fatt шао под објалом мало дијете у

beten, salis superque precatus sum: сандуку, ме га донијо у намаспир да се пуспа Бога намолі:мо (у и нађео му име Наод Симеун. приповијеліки, cf. пусп ипо јаг- Набдаптисе, амce, y, r, pf, fi, fatt ge= њиво).

ben, ambulando fatigor. Намоловапи, лујем, v. pf. malen, Haoдafe (р. і. на одаће), feit, venalis : pingo.

ово није на oдafte. Намотавање, п. Зав ЛnbаjpeIn, in- Наодини, им, y, inpf. fiндегit, inveductio in rhombuni.

nio. Намопавати, ам, v. inpt. anhafpeIn, Найдитисе, имce, v.r, impf, jid, без paro duceudó in rhombum.

finden, sum , reperior. Нам пати, ам, v. f. ) апраїpeIn, Наодник, m. (сп.) деr ѕinсlіng, infans

duco in rhombum. 2) voú auhaspeln , expositus et ab alio sublalus : paro ducendo in rhombum.

„Симеуне један наодниче! Намргодинce, IMce, Ү. г. pf. Die Haiђење , п. vіdе налажење.

Stirne unwölken, frontem obnubilo. Haokono, rund herum, circumcirca. Намргодносе, као да ће му киша Наопак (comp. наопачнији), кa, кo, из чела ударити.

verkehrt, perversus. Hampiumumuce, umce, v. r. pf. 1) die Haonako , nach hinten gekehrt, verkehrt ,

Stirne runzeln, rugo frontem. 2) fich retrorsum, perverse: свезали му руке umwöllen, obnubilor.

наопако ; зло и наопако! наопако и Намусти, зем, v. pf, anmeIRen, mul.

узао час ! gendo paro.

Haonauke, rückwärts, retrorsum. Намучити, им, v. pf. quаlеn, trара. Набрали, рем, v. pf. Our tеrn vol. zieren , fatigo.

enden, perarp, arando perficio, Häna, f. 1) Mama, mater. 2) eine Art Hàotapu, f. pl. die Briðen, vitra ocu

Kraut, um die Suppe zu würzen, con laria. Нанели, несем, (Рес. и Срем.) vide Наочиглед, 1 augenfфеinli , fiФtbae,

нанијепи. Нанизаті, ижем, т. pf. (б. 28. Perlen) Наочипі, піа, то, fфӧп зи feben, aspecauf Fäden ziehen, intilo(?).

tu pulcer, bonus. Наниз (на низ) брдо, bergas, leorsum. На шприпи, им, т. pf. fфärfеп, асио. Нанијети, несем, нанијо (нснијела, Нападанье, n, Pa8 2nfalen, аnfаbren,

ло), v. pf. (Ерц) 1) уоu antragen, invectio. satis adportasse, 2) (im Zielen, Schie: Hanagamh, am, v. pf, 1) darauf falien, Ben) um soviel seitwärts zielen, als die desuper incido. 2) (v. impf.) anfallen, Elinte etwa abträgt; antragen! corrigo anfahren , invehi in quem. telum, 3) није ни нанијело, в epinmt Напалипси, им, v. pf, н. п. расадник, nicht von weitem gleiche, nec appro anzünden , incendo. pinquat.

Напаљивање, п, бав 2nfengen, incenНаннтипи, им, v. pf. п. ј. ними

sio. (im i3eben) Ben Saven an inten, reli- Напаљівати, љујем, v. impf, anfängen,

incendo. Нанишанитн, им, v, pf, stеlем, соllіneo, Hanavitem (на паметі), au& mentiq, medirigo telum.

moriter. наново (на ново), печеrvіngB, aufв Н.іпањкапи, ам, vidе налагалин. neue, denuo.

Hanapimir, HM, V. pf. 1) init warmem Наносити, им, y, impf. 1) antragett Dunit einrauchen, insumo vapore cali

(auf den Saufen), comporto. 2) äh do. 2) напарни очи, дie Flugen weis пеn, simile est: наноси мало.

den, pasco oculos,

diinenti genus. .

, }

go filum. .

њега шњемена

и

Напаспi, f. Иnglüd, unfal, malum, Бог и овај дом, ну дому домадара casus adversus.

купіњег господара." II н. д. Ка4 Напаствовање, п. Сав Дnfalen uno пију коме у здравље, н. ін. домаUnfahren, invectio.

Кину: „Домаћине! за твоје доНапасівовами, співујем, v. impf. и. бро здравље: прво твоје главе, pf. einen anfahren, iuvehi.

півоје домаћице , твоји спари роНапасти , паднем, т. pf, anfalen uno диптеља (ако и имта), синова, лheanfabren, invehor.

ри, браће, братучеда, һумова и напасписе, пасемсе, y, r, pf, ji, fatt пријатеља, и свега рода и порода : weiden, pascendo satior.

шпо ти Бог дао, Бог пії удржао Наплашиши, им, v. pf. кога, quélen; (bе који јошле наставе : ,,за hymivexo, cf. намучни.

Коноті.ъана сјеНаперити, им, т. pf. eiten (oak Bes мена, випорогије волова и дугоwehr gegen jemand), ubverto.

репје крава, прмака и крмана, Напети, пнем, v. pf, in pie pükе rіф. пора и обора.)” и лі. д. Кад онај, ten, aufrichten, erigo.

шпio напија, нагне чашу да пије, Напеки, печем, v. pf. 1) уоu anbaten, онда (кашпо) који други метіне

satis pinsuisse. 2) genug braten, assare прст у уво, па запjева из гласа: multa, .

„Учије се здравље вино пије, Напецати, ам, v. pf. п. ј. рнбе, іn „Све му здраво и весело било. hinlänglicher Menge angeln, hamo ca

„Домаћине! све у півоје здравље, pio.

„Бог и дао и срећу и здравље. Напијање, о. Вав Зutrinten, prоpіnаtіо. Кад полазе на тiym: „Ко ће на Напијали, ам, v. impf. zutrinken,

пути, срcкан му путі, ко остаје у propino, Србли напијају кадго, пн.

дому, остао у велику добру ако

Бог да (често се додаје: ако Бог ју ракију или вино; а особило кад

да).” Кад оftе да устају: „Часно су у друштву, као н. п. на крсног

сјелін , полипіено усиали.” Кад у веимену, на свадби, на кришћењу и

че ohе већ да ставају, или да се т. д. у горње чело не смије од срамоте) сјести, који не зна най

растају: : „За лаке ноћи, од Бога

помоћи.” и лі. д. јами. . Они напију различно (како

Кад онај, Јапо држи чашну у рукоји зна);

почињу: „Прва за помози Боже : Боже по

ци, напија, остали кашпо реку по

лако: „Амин да Бог да (біли: амин мози, Боже дај добар час и добру

Бог пе чуо).” Кад всh оthе да пије, срећу. Ко о чем, ми о добру, олијепу разговору; дао нам се Бог

онда рече ономе , коме наздрави

(који ће да пије послије њега) : радовати и веселити : пипи адобро бити, зла никад не имати,

„Здрав буди, или спасуј се, и т. д. Ако ли је у јутру рано :

или спаси Бог.” А онај му с1„Срећан уранаќ, миран данак, од

говори: „На спасеније Рис

пі ово.” Кад већ нагне чашу і шпје, Бога живот и здравље.” Кад је на каквом раду: „За срещна рада :

онда оспіалії подигну капе (ако не

сједе гологлави), па полако говоре: који рад радили, радом се валили,

„Рисше Боже наш! помилуј нас као срепина и честита брafia.” Кад

амин.” Кад веft престане пилци и се састану пријатељ или позна. яици :" Сретно виђеније, срећан

одујми чашу од успіа, онда ослпа.

ли повичу: „На здравље.” А он 01састанак, дугу љубав, од Бога жінвот и здравље, уз другу чашу:

говори: „Бог вам

3.Аравље дао

(или: од Бога вам здравље).” Чашом другом, љубави дугом : да Бог подунки живот и здравље,

Напиijaтисе, avice, v. r. impf, jipol срећу и напрелак и свако добро”

trinken , iuebrior sacpe. иіп д. уз прећу: „Чашом ліре- Натињање, п. 1) Das infridyten, erectio. fом добром срећом (пли преком 2) dao Anstrengen, intentio. а срепном), у име: Бога и свеле Напињапиг , њем, v. impf. 1) aufeiteit, Тројице (оrkе се треба прекрслпг crigo. 2) anspannen, intendo. ли) живоначалне Богородице, која Напипапин, ам, v. pt. Pure) харреn finə може да нам помогке: сваком бра den, invenio circumferendo mauus. my на свом заналгу, а и нас гре. Напісалі, шем, v. pf. jusaminiels шне да не заборави; bе мII њу за Tchreiben, couscribo. боравили, она нама најбоља помопі. Напитан, пка, т. бer Хrune, potus : њица: ни:а.” | Літ. д. уз вино: „Вин нема напитка, 23 ijt uich tə iu trin?

ken du. це кисело, срце весело;

некі

овако

весело

[ocr errors]

noneo.

contexo.

Напитати, ам, т. pf, баѕ ѕіnе fatt Напомињање, п, бав @rintern, admoföttern , saturare infantem.

pitio. Напіthашн, ам , v. pf. erfragen, ex- Напомињапи, њем, т. impf. erinner,

quiro, exploro. Напити, пијем, т. pf. коме, зutrin. Напомол (на потол), im Angefite, in ten, propino.

conspectu: Кад бисмо на помол Бечу. напитисе, пијемсе , v. г. pf, jih pоu Напон, m. pie Blütе бев alter, dos trinken, inebrior.

aetatis: сад је у највећем напону Напишавање, р. бав 21nbarnen.

(н. п. Момак). Напишавати, ам, v. impf. 1 anbarnen, Напі пасти, паднем, v. pf. кога, але Напишати, ам, т. pf. s mejendo fallen, nicht auslassen, aggredior, teneo. impleol.

Hanóce, für sich, abgesondert, separa Наплатак, пка , m. bie Bogenfegmente

tim. am Rade, rotae partes.

HanpaBag, in gerader Linie, obne um. Наплатиши, им, v. pf. pod quаblеп,

beg, recta. . exsolvo.

Направишн, им, (у Сријему, у Бачи. Наплатилисе, имсе, т. г. pf. fіф без Бан.) vidе начинили.

rechnen, invicem solvere debita. Направитисе, имce, (у Сријему, у Наплаћивање, р. бав 23olenoв : 3ablen, Бачл. и у Бан.) vidе начиннилисе. exsolutio.

Напрасан, сна, но, 1 göh , praeceps : Наплаћівали, кујем, у. impf. Безар. Напрасипі, піа, по, човек, смрпі. len, exsolvo.

Напірдепи, дии, (Pec.) vidе напрНаплаћиватисе, кујемсе, v. т. impf. фети.

sich berechnen, exsolvere mutua debita. Hanpaiibabe, 2. das Schwägen, nugao Наплёслії, етем, v. pf. 2) arfletten, (uarratae). adplecto, attexo. 2) bol anfilepten, Наподівати, дујем. у. impf. Babers

Ichivaßen, fabulor. Наплет, m, дав 2ngeflete, super- Напрдили, нм, (Срем.) vidе напрtextum.

фети. Наплетање, р. фав Дnfleten, adnexio. Напрђепи, напрдим, v. pf. (Ерц.) anə contextura.

farzen, volfarzen, crepitu impleo. Наплетапи, лећем, т. impf. anglефа Напрегнулисе, немсе, vidе напреattexo.

firice. Напливати, ам, v. pf.anfфwimmen, Напред, (Рес. и Срем.) vide напријед. Напловиптин , им, v. pf.) uatare coepi. Напредак, пка, m. i) унапредак, Напљувати, љујем, v. pf. an pepen, in Zukunft : inposterum. 2) dec Forts соnѕрио.

gang, progressus : срећу и напре. Напнигуша, f. Die Rehaufb1aferin, in

tentrix gutturis (6atrаdоmpоmафія Напредан, дна, но, gute Sortfwritte fфев 2Bort): напнигушо крекетушо! machend, bene succedens (labor). курвина магарицо (говорио" рак Напредање, р. Вав Дnfpinnen, petiо. жаби, кад су се псовали. ct. седмо. Напредали, ам, v. impf. dnjpinnen,

крак). Hano (б. і. на но), auf bathem (Bege Напредовање, п. Бав Sortfreiten, 11. dgl.), dimidia (via).

progressus. На под ногу, абwärts, deorsum. Напредован, дујем, т. іmрt. fort. Напојипи, им, v. pf. tränten, do bi foreiten, progrеdіог. bere, potionem.

Напрезање, п. Вав аnbаltense 2ufa= Напојница, f. See TrunE; дав Хrine. chen, risus solutus.

geld, congiarium, munusculum. Напрезаписе, ежелисе, т. г. impf. fid Напола, 3ur pälfte, dimidia раrtе. außer Uthem lachen, risa' solvi. Наполица , f. ein Gefфäft (Bertrag) sur Напреламати, ам, v. pf. аnbreфen in Hälfte, opus dimidiatum.

Menge brechen, frangendo paro. Hanoayap, m. ein Contrahent auf die Hanpemâce, gegenüber vor sich hin, e

Hälfte , qui dimidiam partem pactus regione prae se : погледај де напреest.

не видиш ли мн 5е оваца. Наполичезъe, . Bas Rietben auf Sie Напререзивати, зујем, v. pf. it Re+

Hälfte Ertrags, pactum dimidii. geozerschneiden, dissecando paro. Натоличити, им, y, impf. jur päljte На респін, едемт, v. pf. in Xenge a» mietben, pacisci dimidium lucri.

spinnen, nendo paro. Напоменупін, нем, ү• pf. etіnnеrn. Напрећнсе, (говорисе и напрегну

miice) прегнемсе, т. г. pf. напіресао

ten,

дак!

nendo paro. .

[ocr errors]
[ocr errors]

cresco.

се од смија, ft auper 21them Iа еп, gigno unum ex alio : нарађала досrisu solvi,

та синова , - цару војника. Напречац, 2) auf per Otele, confe- Нараман, мка , n. ein unpel, fasci

stim : умръо напречац. 2) in geraper culus, 11. n. npyka, ein Burd Pröcke

ginie, recta: овуда је напречац. (soviel man auf einmal na pane auf. Напржипи, им, v. pf. in henge rüftеn ladet); (in Schmalz), frigendo paro.

Нарамирање, р. Вав (in menig) бinten, Напријед, (Ерц.) voraив , voran, prae. claudicatio. Напросвпии, им, v. pf. anbetteln; зи. Нарамівати, мујем, т. impf. ein menig faminenbetteln, emendico,

hinken, claudico. HanpomůB, wider, gegen, contra. Нараннти, им , v. pf. fütterit, pasco, Напрстан, пка, m. per Singerbut, mu uutrio. nimentum digiti.

Hapacm, f. die Begattung des Hahno, Напрпити , им, v. pf. auflaven, im:

coitus galli. pono bumeris.

Нараспн, сшем, v. pf. ermafen, sucНапрпинилисе, имсе, т. т. pf. ft, wе. mit beladen, onero humero.

Hapacmumi, IM, v. pf. begatten (vom Напримни , им, v. pf, п. і. усне, бie Geflügel), coco (de avibus). Lippen aufwerfen, protendos.

Hapawmâj, m. die Generation; caja: • Hanpkumuce, lince, v. r. pf. die lipe HH, das lebende Zeitalter, qui nunc

pen aufwerfen, labiis protentis flere vivunt, aetas nostra.

aut irasci. Напуапи, ам (и напушем), v. pf. (an: Наре-дипів, им, v. pf. anoronen, mәndo.

Hapeata, f. die Unordnung; mandatum. feisten) anfarzen, ohne Geräusch, ven- Hapékamu, am, v. pf. in Reihe ftellen, tis impleo.

reihen, ex ordine pono. Напукао, Кла, лo, angeбorften, let, Наређівање, п. тав 2 прrnen, manrimosus.

datio. Напукнути, нем, тіdе напуку.

Наређивати, љујем, v. impf. апред. Напунили, им, v. pf. 1) anfüllen, im

nen, mando. pleo. 2) lasen (vid Slinte, Жапопе). Нарезапи, ежем, т. pf. 1) аnfфneisen, impleo.

scissuram facio. 2) anschneiden, scinНапунигінсе, имсе, т. г. pf. you wers den, impleor.

Нарезнівање, п. баs 2nfфneisen, ascisНапўпити, пін, y. pf. 3. 3. шума,

Sinospen bekommen, ausschlagen, gem- Hapezii bami, zyjem, v. impf. anschneis mas protrudo.

den, ascindo. Напуспиши, им,'v. pf. 1) geben Taf• Нарескали, ам, dim. 6. нарезали.

fen, permitto : напустио говеда, пе Нарели, ечем, v. pf. зидеntеn, аnmei. разбукала сијено. 2) loglaffen, Pors

nen, destino. aufhißen, immitto (rice).

Нарніцахье, п. 1) бав Зusenten, destiНапутипи, имі, v. pi, нога, апweijen, vatio. 2) das Seklagen eines Todten, viam monstro. .

naenia. cf. нарицалін. Напући (говорисе и напукнути), пук. Нарзiцапи, ичем, т. impf. .) usenta He! , v. pf. leck werden, rimas duco.

ken, bestimmen, destino. 2) einen Tods Напућивање, п. дав 24nweifen, 2nlqi ten beklagen, queror de mortuo. cf. ten, inductio.

мужитн. Напулівалін, кујем, т. impf. anleiten, Нарнуп, (на - рнупи, наърнути), indico, moustro viam.

нем, v. pf. н. п. нарнули пси, bef= Hany'kumice, umce, v. r. pf. Ichmollen, tig bellen (wenn der Feind ganz nahe grollen, succenseo, iratus sileo.

ist), latro vehementer. Напуiппање, и, дав goslaffen, immis- Народ, m. Bas Bolf, gens, populus, sio.

natio. Напушталн, ам, т. impf. Toвaffen, Народнписе, имce, v. r. pf. in Xens іnіnіtto.

se geboren werden, anwachsen, nacho Напушћање, п. vіdе напуштање. wachsen, succresco. Hanywkamu, am, vide nanyiuniani. Народнії, на, но, (једни, особто Нарав, f. (у Сријему, у Бачк. и Бан.)

сељаци , говоре народ њи, ња, die (Bemüthsart; das Naturel, indoles. He) Colls., populi, vationis.

Нарочито, сиврейсіlіt, plane, de inНараднпін, им, т. pf. fertig maфen, Нарочно, dustria absolvo.

Наругаписе намce, v. pf. коме јpotten, Нарађаши, ам, ү• pf. you angebären,

illudo .

deudo paro.

Slo.

cf. Куд.

« PreviousContinue »