Page images
PDF
EPUB

Наружити, им, т. pf. Defфimpfen, Haсaмo (на само), fitwärts, opne Beu. ignominia adficio.

gen, sige 'arbitrís. HapykBuye, f. pl. 1) die Armbänder, Hacan, cna, m. der Anschutt, das Ge. armillae. 2) die Armbänder des Prie.

rölle am Ufer. stere , armillae sericeae sacerdotis de Hacanyhamn, um, v. pf. anseifen, eia. тооруобтоқ.

feifen, saponem illino. Нарумении, им, y, pf, tot, fФmin. Насажисе, семсе, vide нaсисатисе. ten, fuco, .

Наседање, р. (Рес. и Срем.) vide нacjeНаруч, f. Тав Weiben (sum Bebraum, дање.

gegen Rüfstellung des nämlichen Ges Hacename, am, (Pec. « Cpem) vide genftаntев), commodatio : узео у на

насједали. руч; не може човек ни наручи на- Населиши, им, т. pf. anteelt, col. ки (н. п. у рђаву комшилуну).

loco. Наручатисе, амce, v. г. pf. ft fatt Населилисе, имсе, т. г. pf. ft) anite. mittagmalen, coena saturari.

deln, commigro. Наручбина , f. vіdе наруџбина.

Насеље, р. часті, што даје дома. Наручивање, т. дав жеtеlеn, consti

Кин (по обичају), кад се пресели у tutio.

нову куку. Наручивати, чујем, т. impf. Беtеlе, Насеcпти, седем, (Рес. и Срем.) vido committo.

насјести. Наручити, нм, у. pf. beftеlеn, com. Насели, сечем, (Рес. и Срем.) vide mitto.

насјећи. Наручје, п. Веr Офов, sinus, 8. 8. у Насецање, р. (Рес. и Срем.) vidе на. na pyyjy, auf den Armen, in brachiis.

сијецатье. Наручније (comp. р. на руку), терг Насецати, ам, (Рес. и Срем.) vide нa

an der Hand, bequemer, commodius. сијецати. Наруџбина, f. Зеftеlung, beitelte Zrs Насецати, ам, (Рес. н Срем.) vide beit, res constituta de industria ,, non насјецати. facta dubiae venditioni.

Насијецање, в. (Ерц.) дав 2nbauett, Нарушили, им, v. pf. berlegen, verun. anscissio. reinigen , polluo :

Насијецати, ам, т. impf. (Коц.) ап. „Црепом покривену,

hauen, ansciudo. „Праом нарушену;

Насип, m. vіdе насап. „А моја би мајка

Насипање, р, дав Дnfфütten, afusio. „Јутрoruњицу пила,

Насипали, ам (и насиље

љем), v. impf. „Јутрьс донешену,

an'chütten , affundo. Штитом покривену,

Насирање, . Рав 3olfфёiken, conca„Цвећем нарушену Hacaa, m. 2) die Brüteyer, die man der Hacúpamk, am, v. impf. vollfcheißen, Denne unterlegt, ova supposita yalli concaco : Eјвала ми мени: ову и

скидам, пу и насирам, fagt бес „За вуруном двa нaсaдa jaa

Gespiele, der sich bönisch unterwirft 2) ст. вршај.

(indem er die stappe abnimmt). Насадилни, им , v. pf. 1) кокош, bеr Насисатисе, самсе , v. г. pf. jih pop Henne Ener unterlegen, impono galli. Taugen, sugendo satior. sam ovis. 2) Garben zum Uusdresden, HachmHME, HM, v. pf. sättigen, satnro. praeparo frumentum triturationi. 3) auf Hacje âme, n. (Ep4.) 1) das Sißenbleis den Stiel ansteden, insero manubrio. ben (des Schiffs) auf einer Sandbank 4) воћа, шљива, іn рlеngе plangen, adhaesio navis in syrte. 2) das Anlaus

sero. 5) лађу, {феіtееn , impingo, fen, Anschwellen (eines gepreßten Mus: Насадиписе, дисе, т. r, pf. н. п. ла. Pels), circumpletio (?), inflatio.

қа, јфеіtеrn, in аrеnаm impingo пavim. Насједан, да, v, impf. 2) н. п. лађа, Насађівање, п. 1) сав Дnfeken, Ber sigen bleiben (vom Schiffe), insidere Henne, impositio. 2) der Garbenschicht, arenae. 2) rund herum anlaufen, infor paratio. 3) das Unsteden der Hade, in

circumcirca. . sertio. 4) бав ефеіtеrn, Danfragium. Hacјести (говорисе и насједнути), Hacahiíbamu, hyjem, v. impf, 1) die сједе и насједне), v. pf. (Ерц.) figen

Hennt, impono. 2) die Garbenschlicht, bleiben (vom Schiffe), insidere ' arenae. praeparo. 3) ansteceni insero. 4) ideia 2) anlaufen, inflor. tero. frango, impingo davim.

Насјећи, сијечем, у. р. (Ерц.) 1) ап. Насађиваписе, ђујесе, т. г. impf. к. bauen, aveido. 2) anbauen in Menge,

11. Aaña, fopetteru.

catio.

Rae:

caedendo pare,

сосаco..

— : на

sterno.

Мине.

Насјећисе, сијечемсе, y, г. pf. (Ерц.) nom. propr. hominis lepide ineptien

sich satt hauen, sich anbauen, satiatus tis. sum caedendo :

Насраrtій, серем, т. pf. Wolfeifen, „Турскін сам се глава насјекао Насјецати, ам, v. pf. (Ерц.) anbauen Насред., mitten in in medio (voll), secandó paro.

сред куће, насред села и т. д Наслаган, лажем, ve pf. anfфіфteit, Насрнапінсе, сочемсе, у. е. рт. ji

anich lurjen, sorbeudo satior. Наслігатисе, лажемсе, у. г. pf. fiНасрнули, нем, v. pf. Drüber реrfal. рои афid) ten (anejfen), cf. оклизо. lei, cum impetu impingo.

Hàcpmâne, n. das Herfallen über eta Насладити, нм, т. pf, ergёgen, oblеcto: was, impetus.

насладио сам руку на њему. Hacpmami, cpkem, v. impf. über ets Насладиписе, имісе, у. г. pf. jid, tr. mas berfallen, cum impetu aggredior. gößen, oblector, .

Наславак, вка, m. cer 2nfat, adjuuнаслањање, п. vіdе наслоњање.

ctum. Наслањапій, ам, vidе наслоњапи. Наспасівање, п. Тав 216fteigen, 23 ohneit, Наслати, натиљем (и нашаљем), у. deversorium habitatio.

pf. 1) кога (на шпіо), suficien, mit- Наставали, ам, v. impf. absteigen, to ad -: нашњи ми каква муштери wol;nen, deverto , habito. ју да продам свинье. 2) genug fфі. Наставипін, имі, v. pf. 1) аnjeten, bin= cken, mitto satis.

Xuieben, adjungo. 2) н. п. калан, беп Наслон, м. Бересfter Sang, eфoppen, Kessel, über das Feuer regen, impo. tectum suflultum.

no , superpono. Наслнипі, нм, т. pf, anley nen, in- Настављајье, п. 1) дав 2Infeken, ad. clino.

junctio. 2) das Drübersepeil, superpuНаслоњање, р. Вав 21nlebnen, acclina sitio, tio.

насипављати, ам, v. impf. 1) enfeken, Наслотњапи, ам, т. impf, anlebnen , anituden, adjungo. 2) казан, übers acclino.

Feuer seben, superpono. Наслужити, им, у. pf. н. п, чашу Настаўёвање, р, дie 2lufjit, inspc

Bhia, Darrsicheni, credenzen, ministro. ctin, attentio. Насл ўтипіни , им y. pf. erpropbeзeieii, Наспајавати, ам, v. impf. Die Auf. erahnen, ominando assequor.

Ticht fülreil, alleudo. Наслушансе, амce, v. pf. fis fatt Наспајање, р. Вав $eranton: mеn, adhören, auscultando satior.

veotus. Насмејалінсе, јемсе, (Рес. и Срем ) Настајалин, јем, т. impf. anfangen, vidе насмијапонсе.

coepi esse. Насменутисе, немсе , (Рес. и Срем.) Наспајати, тојим, v. pf. Vte 20ufjit vidе насмјенутисе.

führen, attendu, adsto. Насмиijаписе, јемсе, v. г. pf. (Ерц.) Наспапіі ігскорисе и настанути), anladen, adrideo.

manem, v. pl. begi:nen, herbeitums Насмјен уписе, немсе, т. г. pf. (Ерц.) meit, advenio: настала година, зінläwein, subrideo.

ма, љепо, мјесету, дан ; владање Насолиті, им, у. pf. 2) einfal;en, sa. чије и пi. д.

lio (salliv.), saliendo paro , H. 11. AOC- Hácrnojumi, in. Der Auficher (f. B. bei па рибе. 2) fal;cil, salio, sale colls dou Soweinen), qui attendit. pergo, н. п. сланіну.

Hácmyn, m. der Unfall (der Frankheit), Насочили, и:VI, v. pf. einrаtgen (cinem impetus, tentatio. eine braut), suadeo ducendamı.

Наступање, n. Das Darauftreten, calНаспавалінсе, амce, v. pf. fiсh faft calio. Наспапінсе, спимсе, т. г. рт.7 jdlafen, Насип ўпаптiн, амт, impf. drauf treten, satis dormisse. .

calco. Наспешн, пе, (Рес. и Срем.) vіclе нас- Насліуппипи, им, v. p. crauf frеtсп, пjети.

calco. Наспјепи, пjе, v. pf. (Ерц.) номе што, Насукали, учем, pf. н. п. цијев

plößlich fultoßen, praeter spem acci ( млого и јеви), аптiндеп, аѕѕlо.

dit: нешто му наспје. Hacnopunih, HM, v. pf. gedeihen ma: Hacyimiê, auf Gerathewohl, temere :

chen, ergiebig macheni, prospero, diu. погоде насухіце.

turnum reddo : да Бог наспорін. Hacynoin, entgegen, coutra. Насрідин (оца)*, а vеr Guleufpiegel, Насусрепт (на сусрет), .) in cntgegeit»

mucro.

[ocr errors]

ren, torreo.

gefeßter Richtung, ex opposito. 3) ents Hamkpumu, pujem, v. pf. von oben zus gegen obviam. cf. cycpem.

deden, contego desaper.

beladen Насупи, спем, pf. "anfфütten, af- Натоварии, им, v. pf. Delaben, onего. fundo.

Напопити, им, v. pf. 1) in Menge HacyWmH, HM, v. pf. in Menge dörs schmeljen, liquo. 2) anschmelyen (durch

Schmelzen bisudeln), liquando maculo. Наmакање, п. Вав &іnglеfеn, infusio. Напопрчиписе, имее, т. г. рт. anlauНашакапи, пачем, т. impf. cinfфсиз fen, ipcurro : који прчи, он се наten, infando.

попечи. Натали (говорисе и напакнупи), ал. Напориши, им, т. pf. аnmiften, sterнем, т. pf. anfpiepen, figo.

cus facio (vom Віеў). cf. пор. Hameгa, f. с нашегом, Enapp, mit Haпoчиши, им, v. pf. einfфеntеn, in. übe, taum, vix, anguste.

fuudo. Напега, т. 1 беr peper, sipho.

Нашпёвање, р. (Рес. и Срем.) vide нamНапегача, f.j

нијевање. Намегачица, dim. р. напегача. Натпевали, ам, (Рес. и Срем.) vide Hamersaj, m. ein Schluct, Trur:k, potio натпијевали. semel hausta.

Натпевали, ам, (Рес. и Срем. ) vide Haméraymı, v. pf. anziehen, attraho, наопјеванши. adstringo.

Натпевансе, амсе, (Рес. и Сремс.) Наmежица, f. dim. 9, напега.

wide наліпијеваписе. Напезање, п. 1) бас 2ngieben, astri- Нашинздак, стка, m. ein xbeit бев Иn:

ctio. 2) dab Anstrengen, astrictio. 3) das terleibs (Venusberg?), mons Veneris.

knappe Leben, vita iadiga , misera. Натпијање, д. дie krintwette, sponsio Напезапти, ежем, v. impf. 1) angiерен,

bibendi. adstringo. 2) knapp auskommen", par- Hamnujamn, am, v. impf. zu Schanden vo (anguste) vivo.

trinten, vinco bibendo. Haméзаписе, межемсе, т. impf. ft Haппијалисе, амсе, т. г. impf. eine anitrengen, contendo.

Trinkwette eingeben, contendo bibenНапентали, ам, v. pf. perfeiten, ten

do. . to, induco : који га ђаво напента Натпијевање, р. (Ерц.) bie Bingwette,

на по ? ef. навратипи, навестн. und der Sieg imn Singen, sponsio aut Наператин, ам, (Рес, и Срем.) vide victoria cantus. наtерапи.

Натпијеван, ам, т. impf. (Ерц.) im Натералисе, амсе, (Рес. и Срем. ) Singen übertreffen ,' vinco cantu. vide makepamice.

Натпијеватисе, амce, v. г. impf. (Ерц-) Наперiвање, р. (Рес. и Срем.) vide eine Singwette eingehen, conteado наfеривање.

cantu. Намеривати, рујем, (Рес. и Срем. ) натпис, m. bie Auffфrift, inscriptio. vidе налеривати.

Натписали, инем, v. pf. 1) drauf Наперивалінсе, рујемсе, (Рес, и Срем.) schreiben, inscribo. 2) im Schreiber vidе налериватнісе.

übertreffen, scribendo vinco. Натискапи, ам, v. pf. antopfen, in- Натписивање, p. 2) бав Orübеrjoret. fascio.

ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen im Напискивање, п. Сав біnаnсrden, Schreiben, victoria scripturae. protrusio.

Написівати, сујем, т. іmрt. ) übers Написківати, кујем, у. impf. Finans schreiben, inscribo. 2) im Söreiben drücken, protrudo.

übertreffen, vinco scriptura. Написківатисе, кујемсе, т. г. impf. Натписиватисе, сујемсе, v. т. impf.

за ним, fit aufnaфen, unt cinem паф. eine Schreibewette eingeben, certo scrifeßen, insequor.

ptura. Налиснулин, нем, v. pf. н. п, лађу на Нагнпипи, пнјем, т. pf. 8u Bфаn en воду, фінапоritten, protrudo. .

trinten, vinco bibendo. Написнутисе, немсе, v. г. pf. за ким, Натпишавање, p. pic pigmette, sponeinem nachseßen, inscqui aliquem.

sio mejendi. Напицање, п. Сав 2njpiepen, fixio. Натпишавапи, ам, т. impf. йдеrрifen, Нашнцами, ичем, у. impf, anjpieper, vinco mejendo. tigo,

Напишаватисе, амсе, т. г. impf. сі. Напкривање, р, сав Зubeden, conte ne Pißwette eingehen, sponsionem faсtiо.

cio mejendi, Налткривати, ам, т. impf. обеи др. Натпишапки, ам, т. р. йбеrрiки, хірden; desuper contego ,

co mejendo.

sum.

pis genus, ,

Натпреван, ам, v. pf. (Ерц.) йбеrfin. Натуринсе, имce, v. г. pf. fit Seat gen, cantu vinco.

mamen, accingi. Натприповедали, ам, (Рес. и Срем.) Наптушками, ам, vide нaдршкапн. vidе наприповиједати.

Напі ући, учем, v. pf. 1) in Renge jtof= Натприповиједали, ам, v. pf.. (Ерт.) fen, schlagen, macto, contundo. 2) H.

im Erzählen übertreffen, vincere nar п. капу на главу, feft аnmафе, tigo. ratione.

3) mit Mühe herausbringen, (etwas Напівпричапи, ам, vidе натприповије (chlecht geschriebenes), extuudo. даг.

Напулисе, учемce, v. г. pf. fi, you Hampa, f. .) vidе разбој 1. 2) оно, што anfreifen, impleo ventrem.

жене у један піуп поврате с гор- Напіўцање, п. баѕ реrсивbringen, exњега враптила (опікала сам једну tricatio. натру, или двије).

Натуцaти ,. ам, у. impf. mit Mühe hero Напраг (о. і. на праг), surüd, retror ausbringen, vix eruo.

нčkaњe, n. vіdе ноћивање. Напрагођа, m. Bеr rüctwärts gehet, re- Наhапи, ам, vidе ноћивати: tromeator (de cancro):

„Зна Кадрија ће наliа галија „Курвин намтрагођа —

Hakbe (haker), f. pl. der Brottrog, Bad's Hampaiuse, rūlings, retrorsum; rüd: trog, alveus panarius. märts, retrorsum.

Наkерапи, ам, ч. pf. (Ерц.) :) binans Натргали, ам, v. pf. in Renge pfli= treiben, adigo. 2) nöthigen, inpello. cken, decerpo.

Наkераписе, амсе, т. г. pf. (Ерц.) на Напренёк, m. добро на првен и kora, anfahren, invehi.

чврст сомун (у Србији и у Босни по Наћернівање, р. (Ерц.) 1) ба бinanварошнма), eine Art cite Brot, ра treiben, adactio. 2) das Nöthigeir, ad

actio. 3) das Unfahren, invectio (in Натрица , f. dim. 9. напра.

aliquem). Нар.ркивање, п. Зав Дnlaufen, incur- Нећернівати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1 апsio.

treiben, adigo. 2) nöthigen, adigo. Налтркивали, кујем, v. impf. anlaus Наћеривалінсе, рујемсе, v. г. fr. (Ерту.) fen, incurro.

anfahren, invehi. Напрљати, ам, v. pf. reiben, anrei. Нали, нађем, v. pf. finen, invеnіо. ben, afl'rico.

Наћинсе, нађемсе, у. г. pf. 1) fіt bеfіnѕ Натріљати, ам, у. pf. н. п. пун пур,

Ben, sum : нашаосе у чулу; ouomator. (icherzhaft) cum strepitu cou „Смиљанићу! домадәр се наћи

2) нашло се дијenie, sur ielt Pom. Натрпати, ам, v. pf. anhäufen, accu

nasci : mulo.

„У мог сина слијепца Гргура, Нашрли, рем, напръо, у.

pf. in Mens „У њега се мунiко чедо нађе ge anreiben, scindo pomikbe.

Hakўлиши, им, v. pf. п. і. уши, fpia Напритисе, имce, v. pf. vіdе нагу Ben , arrigo. зилінсе.

Нaудин, им, v. pf. Зüfe8 sufügen, Натрунили, им, т. pf. Сplitter bin. malo afficio.

einwerfen (ins Wasser), assulis turbo. Наузнако, 1 rudling, auf tem Налруо, рула, лo, angefault, subpи, најзначнце , ten, supinus. tridus.

Hayk, m. (1) die Lehre, der Unterricht, Налрч на прч (одговорио циганин, Наука, f. disciplina. 2) ліо је наука,

или циганка, кад су га питали, ка• das ist nicht natürliches Bedürfniß,

ко ќе му нађести име ћелепу). fondern) Angewohnheit, consuetudo, Натрчавање, п. vіdе налркиватье. assuetudo. Натрчавати, ам, vide нaпpинвали. Наумилии, им, у. pf. fich vornehmen, Напрчапти, чим , v. pf. .) aniaufen, in -decerno. curro. E) anlaufen, offendo.

Haychnya, f. der Reimende Sdinurbart, Напужипін, жи, v. pf. коме, bringen, Janugo in Jabio superiori: mek my ce urgen (zur Nothdurft).

тргла на усница. Наптура, f. Фав хaturen, indoles, cf. Научити, ім, v. pf. I) Tebcer, doceo hуд.

научио га писалпи. 2) lei cп, disco : Натурање, п. vіdе набацивање.

научио књигу; науҷно писаniy. Натурати, ам, 2) v. impf. vіdе наба- Научилисе, имce, v. r. pf. 2) lernen,

цивати. 3) v. pf. vіdе набацamr. addisco: ) sich gewöhnen, assuesco. Наптуриши, им, т. pf. vіdе набации. Нафа *, f, потурбуншина од лисиче

коже (код бурчија ), сie Bag Фfeite

caco.

men,

[ocr errors]

eines Fuchsbalgs, pellis vulpinae pars Hebeckii, ka, ko,} himmlisch, coelestis.

Небесні, на, но,

, quae ventrem tegebat. Начепи, чнем, v. pf. anfфneiter (Brot), Не било me! не било е мајци! бар

incido ; anzapfen (Wein), aperio ; (beis dich der Gudgud! abi in malam rem.

des österr. angänzen), delibo. неблагодаран, рна, ңо, (у Сријему, Начепитисе, имосе, v. r. impf. fіф у Бачк. и у Бан. особио по варо

drängen zu etwas, concurro (ad viden WAMA) undankbar, ingratus, immeinor dum quid):

beneficii. „Сви се Турци онђе начепили, Небо, п. 1) беr pimmel, coelum: на небу. „Те гледају светитеља Саву

im Himmel ; ha hebo, in den Himmel. Начечишнсе, имce, v. г. pf. ji, bеrbеі. 2) der Himmel (Baldachin , Thronhims drängen, concurro.

mel), coelum. 3) der Gaumen, palatum. Начешљати, ам, v. pf. in Renge аn. Небојазан, зна, но, і. 3. дијете, cin 34pfen, vellicando paro.

Kind, das fich nicht vor Drohungen Hauh, m. die Art und Weise, ralio. fürchtet, infans nil curans minas pa. Начинники, им, y, pf. maфen, facio. rentum. Начинилисе, имce, v. r. pf. ji, iu et. Небојша, m. 1) einer, per porgist, niФt ju was inahen, sich stellen, simulo.

fürchten, der furchtlose, qui nil timere Начињање, р. дав 2ngängen, delibаtiо. se simulat. Небојшу најприје пси ује. Начињапи, њем, т. impf. angängen, ду. 2) Небојша кула у Бијограду. delipo. .

небрап, m. unbrucer, noufrаtеr. Haymykamu, am, v. pf. 1 anstopfen, andäms Héopara, m. Hang ohne Sorge, homa Начкати, ам, т. pf. јтеп, аggеrо.

nihil сurаnѕ. . Начyдипінсе, имce, v, г. pf, jih genug Небројени , на , но, н. п. небројено бла. mundern, satis miror.

ro, unzählbar, inanmerabilis. Нач упати, ам, v. pf. anpludеn, satis Hёва, ғ. hyp. р. невјеспа (?) : decerpo.

„Млада нева воду нела, Начули, чујем, v. pf. etmas bören, Binə „Над воду се надводила — belommen, inaudio.

Неваљалсліво, п. 1bie zitenueigeeit, Напцагбаба, f. eine bife Srаи бie geene Неваљалшина, f.junсrаифbarteit, in+ fanft, uxor rixosa.

utilitas. Нацак*, m. 2rt Reute, clayae genus. Неваљао, љала, лo, nikt&nüse, fФlet. Haw, jua, que, unser, noster.

iputilis. Нашалиiписе, имce, v. г. pf. D) in me. Невен, m, bie Ringelblume, calendula

nig scherzen, subjocor. 2) sich satt schers officinalis Linn. zen, satis jocatum esse,

Невенов, ва, во, н. п. лисіп, bon per Нашёлансе, амсе, т. г. pf. ft an= calendula officinalis Ling. f,vaziren , satis ambulasse.

Невера, f. (Рес. и Срем.) vidе невјера. Начинбати, ам, y, pf. ein menig mit Неверан (неверан); рна, но, (Рес. и Nuthen streichen, virgis tento.

Срем.) vidе невјеран. Нашівање, п. дав 2 nüben, adѕutio. Неверяйк, т. (Рес. и Срем.) vidе не. Нашівали, ам, v. impf. annüben, ad вјерник.

Неверница, f. (Рес. и Срем.) vidе неНашинац, нца , m. See unfrige, nostras. вјерница. Нашишки, vide нaшки.

Невесео, села, ло, чnfron, traurig , Нашни, шнјем, v. pf. 1) аппäsen,

moestus. . adsuo. 2) annähen (in Menge), suen Невесиње, п. 1) поље у Ерцеговини,

2) село у том пољу. Невесињски, Hawki, in unserer Sprache (q. d. unsrisch), кa, кo, poit Невеситье. nostra lingua.

„Књигу пише беже љубовићу Нашпампати, ам, т. pf, truеnt, ex У лијепу селу Невесињу cudo (prelo).

Невеста, f. (Рес. и Срем.) vidе нел Нашите срца , auf Oеп пükternet 2*a* вјеспа, gell, jejunis.

Невестин, на, но, (Рес, и Срем.) viHaula, f. der Zustand, da man noch

dе невјеспин. пite gegeffen nədi gеtruuten bat, je- Невестински, кa, кo, (Рес. и Срем.) junitas.

vidе невјестински. Не, :) піt, non ; nidət, пе: не дирај Невестпица , f. dim. р. невеста. у по: це на цијете; не дође и л. д.

Невешт, па , по , (Рес. и Срем.) vi2) in der Zujanimenregung uns,

dе невјешті. • 3. неопран, некуван, неслан, Невидовни, на, но, н. л. биједа, но. яш д.

von inan nicht einmal etwas gesében,

Sun.

do paro.

jn-,

« PreviousContinue »