Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Негда, einft, olim.

Herom, m. Mannsnamé, nomen viri.
Негуш, m.

Неда, f. grauenname, nomen feminae.
Недарца, n. pl. dim. у. недра.
Hèдaka, f (als Scheltwort) Ungerathe.
ner! malus eventus : иди недаћо једна!
Недеља, f. (Рес. и Срем.) vide неђеља.
Недељица, f. dim. v. недеља.
Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Неђе.

ька.

Недељко, m. (Рес, и Срем.) vide НеБељко.

Недељна, на, но, (Рес. и Срем.) vide неђељни.

[ocr errors]

Недођија, f. (tomifh) бав Саид Mim. merkomm terra unde negant rediri: отишао у Недођију; нек иде у НеДођију!

Недођин, m. (tomifh) Štaðt Himmers komm.

Недозрео, рела, ло, unteif, immaturus. Недоношче, чета, п. н. п. дијете,

mene, nicht zu Ende getragen, vor der Beit geboren, fetus praecox. Искри

вие ноге, као теле недоношче.

Недра, п. pl. (Рес. и Срем.) vide њедра. Недрага, f. eine ungeliebte Frau (očer

auch Geliebte), amasia non cara. Недраги, гога, m. čer Ungeliebte, Un= iiebe, non amatus:

„Не дај мене мајко за недрага: ,,Волим с драгим по гори одити, „Глог зобати, с листа воду пити, Студен камен под главу метати; "Нег с недрагим по двору шетапи. „Драга моја! јесил' се удала? „Јесам драги, али за недрага; Са недрагим и чедо родила Неђеља, f. (Ерц.) 1) дег Sonntag, dies dominicus, dies solis. 2) die Zeit von einem Sonntag zum andern, die Woche, hebdomas, septimana, Неђељица, f. dim. v. неђеља. Нehêлка, f. (Epy.) Frauenname, nomen

[ocr errors]

feminae.

[ocr errors]

Негдашњи, ња, ње, cinfßmalig, che. Неђељко, т. (Ерц.) Тапивнате, по

malig, pristinus. Hero, sondern, verum.

Негован, m. Тапионате, nomen viri. Неговање, п. дав ¿ärtliche vzichen, delicata educatio.

Неговати, гујем, v. impf. ¿ärtlim er. ziehen, educo delicate. Негода, т. МMann name, nomen viri. Негода, f. Grauenname, nomen feminae. Неготин, м. Etavt und Keftung an 2 Stunden von der Donau, und eben so meit vom Zimot. Неголинац (нца), Човек из Неготина. Неготинка, жена из Неготина. Неготински (Неготински), ка, ко, von Негошин. с. крајина.

men viri.

Неђељни, на, но, (Ерц.) 1) fonntäg. lich, diei dominici, 2) der Woche, hebdomadis.

Нежели, ав, quam: волим шо, неже ли ово (понајвише у Сријему, Бачка и у Бан.) cf. него. Нежењен, на, но, unverheiratet, lebig, liber, caelebs.

Незаборављени, на, но, unvergerlich, unvergeffen, immortalis.

Незван, на, но, ungerufen, non vocа tus. Незвану госту мјесто за вра

тима.

Незгода, bie Unthunlichteit, impossibilitas, diflicultas.

Незгодан, дна, но, unthunlich, impos-
sibilis; beerli, difficilis 8. 3.
пут.

Незграпан, пна, но, ungezogen, unge=
hobelt, impolitus, rudis.
Нездрав, ва, во, ungefund, insaluber.
Незеш, т. òer Unowiegerfohn, non

gener.

Назнабожац, шца, m. ber (деп тaßren
Səriften.) Sott niht Eennt, der 16göt.
ter, ignarus Dei. Дође Звонимир
незнабожац, И начини град
Зворник на води Дрини, прије Ри.
ста на 800 година (приповиједају
по Зворничкој наији).
Незнан, на, но, unbefannt, ignotus.
Незнање, п. čie Unwiffenheit, ignorantia.
Неизбројени, на, но, unzähibar, innu-
merabilis.

Неймар, m. ber Baumeiffer, бег деп
Bau (die Maurung) leitet, architectus.
Неимаров, ва, во, дев Ваитeiters,
architecti.

Неймарски, ка, ко, 1) Saumeifter,
architectorum. 2) паф Saumeifters Het,

more architecti.

Нейсказани, на, но, unfäglih, unaus.
ресі, inenarrabilis, ineffabilis, in-
credibilis.

Нејак, ка, ко, шаф, debilis.
Нејачак, чка, ко, dim, v. нејак.
Нејебица, f. (vox obscoena) Mangel an
Betsalaf, defectus fututionis.
Неједнак, ка, ко, ungleim, inaequalis.
Нека, 1) a, auf bat, ut: подај му,
нека једе; пошљи га, нека иде. 2)
nur zu! immerzu, pergis pulcre!
А. Одоше говеда у ливаду.
Б. Нека и, woraus erhellt, ba нека
foviel als das böhmische nechey (laß!) ist.
Некад,

Некада, 1 vide негда.

Некадашњї, ња, ње, vide негдашњи.
Неки, ка, ко, irgend einer, aliquis.
Некмоли, vide акамоли.

Некакав, ква, во, irgenò einer, quidam.
Некако, irgeno mie, quodammodo.
Некаков, ва, во, vide некакав.
Неко, некога, jemanò, ahquis.
Неколико, сіліges, aliquantum.
Новуд,

Некуда, }irgendwohin, aliquo.

Некум, т. der Unpathe, non-кум. Нелагодан, дна, но, matt, прав, languidus.

Нем, ма, мо, (Рес. и Срем.) vide ни-
јем.

Немадија, f. vide Немчадија,
Hemap, m. die Sorglosigkeit, Nichtach-

tung, Bernachlässigung, negligentia. Hoмapuu, m. Hanus ohne Sorge, negligens. cf. небрига.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

мица.

Немичина, f. augm, 4. Немица.
Номичица, f. dim. v. Немица.
Немљење, в. (Рес. и Срем.) vide ни-
јемљење.

Немој, немојте, підо! noli, no-
lite. cf. мој.

Немота, г. (Рес. и Срем.) vide ње

мота.

Немотњик, m. vide болесник,
Немотњица, f. vide болесница.
Hemok, f. die Krankheit, morbus.
Немоћан, ћна, но, frant, aegrotus.
Немоћи, немогу, v. impf. frant fenn,
aegrotus.

Немоћник, m. vide немотњик.
Немоћница, f. vide немопшњица.
Немчадија, 1. (Рес. и Срем.) vide Њем-

[blocks in formation]

чати.

Немче, чепка,
Нијемче.
Немчење, п. (Рес. и Срем.) vide ни-
јемчење.

п. (Рес. и Срем.) vide

Немчина, f. augm. v. Немац.
Немчиши, им, (Рес. и Срем.) vidc ни-
јемчити.

Немчитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide
нијемчимисе.

Нена, f. vide мајка (по Босни, осо-
бито код Срба Турског закона) :
„Ој старице Османова нено!
„Узми мене за Османа твога —
Heнaд, m. Mannsname, nomen viri.

Ненасит, m. ber immerfatt, insatiabilis.
Ненин, на, но, vide нанин.
Необичан, чна, но, ungemoßnt, in-

suetus:

[ocr errors]

тив, bie

„Тавница је кућа необична Неопран, на, но, ungewafhen, illotus : „Седам кућа, девет бунарева, „И још су им жене неопране Неопранштина, f. ber Unreinlichkeit, immunditia. Неотице, обhne zu mollen, ingratiis. Непик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wirò nichts daraus! non me decipies. Неповољан, љна, но, unmiltommen, iugratus.

Непокоран, рна, но, ungeborfam, wis derspenstig, non dicto audiens. Непокорност, f. ber Ungehorfam, inobedientia.

Непоменик, m. m. j. пришт, Cuphes mismus für eine gefährliche Beule, tuberis genus (tion). Непослушан, шна, но, ипдеlhorfam, dicto non audiens.

Неправда, f. baš Unrecht, injuria, Неправедан, дна, но, ungereht, injuštus.

Неправо, nnet, ungereht, iniquum. Непријатељ, m. ber Seinò, inimicus. Непријатељски (непријатељски), ка, ко, 1) feinòli, inimicus, a) adv. feinò. lich, ut inimicus.

Непријатељство, п. ðie einð[$aft, inimicitia,

Неприлика, f. даš Ungleiche (3. 3. alt und jung), inaequalis : „Јасам ти се јунак оженио

[ocr errors]

, Удовицом мојом неприликом Непромјенит, mа, mo, unveränderlich, constans, non mutabilis: дуговјечно непромјенито (кад се што честита). Непце, n. vide небо 2. Нера, f. hyp. у. Неранџа 3. Нерадин, m. ber Saulenjer, Hebelt6= scheue, piger.

Неразуман, мна, Ho, unverständig, imperitus.

Неранча*, f. 1) bie Pomerange (der Неранца, / Baum), citrus aurantia Linu. 2) (die Frucht) malum aurantium. 3) Frauenname, nomen feminae. Hepemвa, f. Fluß in der Herzegowina. Нерошкиња, f. н. п. жена, јабука, крушка, unfruchtbar, sterilis. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vide несвијест.

Несвестица, f. (Рес. и Срем.) vide несвјестица.

Несвијест, f. (Ерц.) діе Дритаф, deliquium, syncope. Несвјестица, f. (Ерц.) біе Дрита, deliquium animi,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

двориште.

Нечастиви, вога, m. ber Böfe (Zcufel), cacodaemcu: нечастиви, анате га маме било (тако реку кад га гођ спомену).

Нечиј, чија, чије, irgenb jemanòß, alicujus. Нечист, f. Der Unflat, stercus.

Нечист, та, mo, untein, immundus. Нечистота, f. bie Unreinliteit, immunditia, sordes.

Наша, т. (Рес. и Срем.) vide Нешо. Hèшuко, m. Mannsname, nomen viri. Нешо, т. (Ерц.) һур. . Неђељко инд Нешко.

Нешто (кашто се може казати и нешта мјесто нешто), нешта (и нечега), 1) etmab, aliquid. Heumo нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједају да је казао Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече. 2) etma, forte: да нешто сад он дође.

Ни, 1) weber - поф, пес. Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао. 2) аuh nicht, nidht einmal,

пес.

Нигда, піе, nunquam.
Нигде, (Рес.)

Нигди, (Срем.) nirgenos, nusquam.
Ниге, (Ерц.)

Нядоклице, f. pl. (fomif, flatt докољенице, 4. d. bie geftümmelten Seintlei= der).

Нађе, (Ерц.) vide нигђе.

Ниже, 1) unter, unterhalb, infra: ниже мене, ниже града. 2) (ниже) дав ип. tere, inferius, cf. низак. Низ, m. eine Shnur (Perlen, Dufaten, Korallen), linea (margaritarum). Низ, 1 in, deorsum: низ брдо; ыиНиза, за страну, дen Berg hіпаб, де

monte.

[blocks in formation]

Низбрдица, f. ber Beg bеrаb, descensus: колико је низбрдица, толико и узбрдица.

Низија, f. (ст.) vide ніз:

„На врату јој три низије дуката – Назић, m. dim. . наз.

Hije (un je), ist nicht, non est. Ниједни, на, но, teiner, nullus: ниједна вјеро! Zveulofer! perfide! perfida! Нијек, m. bаз није одет нема fagen, negatio: нијек ђаволу!

Нијекање, п. дав није: fagen, negatio. Нијекати, јечем, v. impf. fagen није обег нема, ego.

Нијели (д. і. није ли)? etma? vieleicht? noune? није ли дошао? није ли на

шао? није ли и он ту?

Нијем, ма, мо, (Ерц.) Питт, mutus. Нијемац, мца, ш. (Ерц.) 1) дer-tum.

me, mutas, 2) der Deutsche, Germa

[blocks in formation]

Нијемљети, им, у. impf. (Ерц.) Питт werden, mutus fio.

Нијемче, чета, п. (Ерц) ein junger, Eleiner Deutscher, juvenis germanus. Нијемчење, п. (Ерц.) дав Deut{heп, (Deutschwerden, Deutschmachen), germanizatio.

Нијемчити, им, v. impf. (Ерц.) beut machen, facio esse germanum. Нијемчитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) sich zum Deutschen machen, facio me esse germanum.

Нијет *, m. Scr plan, baš Borhaben, propositum :

"А нијем сам био учинио,

„ Да се спустим до`под твоју кулу Ник, m. (ст.) bie gefentte Štelung,

,,

inclinatio :

-

ge

,,Сви јунаци ником поникоше, "И у црну земљу погледаше Ника, f. (Рес. и Срем.) vide Нико. Никад, vide нигда. Никада, Никакав, ква, во, keinerley, nullius neris, nullus. Никаки, ка, ко, vide никакав. Никако, auf Feine Art, nullo modo.. Никаков, ва, во, vide никакав. Никашин, m. Напивнаme, nomen viri (yon Никола). нікнути, нем, vide нићи. Нико, м. (Ерц.) һур. . Никола. Нико, никога, пісmano, nemo. Никола, м. Niflaś, Nicolaus. Николија, f. Grauenname, nomen fe

minae.

Николико, gar nicht, nicht im minbeffen, plane non: није му мило николико. Николица, m. dim, . Никола.

Никољ дан, ља дне, m. Gt. RiFlaštag (деп 6. December), festum St Nicolai. Никоља, f. намастир у Србији (?). Никољски, ка, ко, н. п. мразови, Пі flas, sancti Nicolai.

Никољштак, т. човек који слави Ни

кол дан. Никуд,

Haya,} nirgende, nusquam.

Никша, т. Жannšname, nomen viri (yon Никола).

Никшићи, m. pl. Begend an der Grenze gegen Montenegro.

Ни мало, gar nichte, plane nihil. Нина, m. m. Таппвпатеe, nomen viri. Нинко, т. Тапионате, nomen viri. Нино, м. Тапивнате, nomen viri. Нити, f. pl. дав Bebertrujuт, licia: ,,Набади се вино пити „Па продадо жени нити. , Стаде мене жена бити. Немој мене жено бити; „Купићу ти нове нити, „И помоћи уводити. Нити, тедег

,,

,

[ocr errors]

noch, nec.

Нитити, им, v. impf. m. j. ними, das Webertrumm zurecht machen, praeparo licia.

Нишко, никога, vide нико. Humкoв, m. (als Scheltwort) der Niemand, homo nihili. Нитковић, m. нитко и нитковић, Niemand Niemandssohn, nemo et neminis filius. Приповиједају да је некакав Јевто Вишковић (који је сједио у Ваљеву; и сад му зидине од куле онђе стоје) погодно за двјеста дуката, да викне преко чаршије: „Чујте људи! ја сам до сад био Јевто Вишковић, а од сад сам нишко и нишковић. ,, И тако је викнуо, само што је додао на крају: „Али опет људи ме знаду." Ниће, п. (сіп.)

"За Ивана ниће учинише Нићење, п. дав intrummen, praeparatio liciorum.

Нићи (говорисе и никнути), никнем, v. pf. Gerborteimen, progermino. Ницање, п. дав Servorteimen, proger

minatio.

[blocks in formation]

Нишанити, им, v. impf zielen, collineo.
Нишањење, п. дав Bielen, collineatio.
Нишесте *,
', ema, u. das Stärfmehl, a-
mylum.

Нишки, ка, ко, von Ниш.
Нишлија*, m. човек из Ниша.
Ништа, ничега (и ништа), ni t3, ці-
hil.

Но, 1) aber, at. vide али. 2) (als фа rodie der germanistrenden Serben), nun, пи! age: но мој драги!

Нов, ва, во, neu, novus; нов новцат (новцит ?), gang und gar neu, funtel. nagelneu, plane novus.

Hoвak, m. Mannsname, nomen viri. Новац, вца, m. 1) eine Müne, moneta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, grossi pars quinta. 3) новци, pl. ðâê Geld, pecuniae.

Новаци, вака, m. pl. намастир у Србији (доље преко Мораве). Новачић, m. dim. у. Новак.

Нови, вога, т. варош и град у Бо

CHII:

,,Синоћ аго из Новога дође „У Новоме граду бијеломе „Кад замакне у Нови с ђевојком Новина, f. діе rflingeber neuen rnte jeder Art, primitiae pomorum aut annonae. Боже помози! нове новине од нове године (обичај је рећи, кад који први пут оће да окуси од какове миве).

Нови пазар, m. Stabt unò Geftung in Gerbien.

Нови сад, m. Reufaß, Neoplanta. Новка, f. Grauenname, nomen feminae, Новко, т. Таппвпаme, nomen viri. Новљанин, m. човек из Новога:

,,

Књигу пище Новљанин Алија „У Новоме граду бијеломе Новљански, ка, ко, у. Нови; ,,Ак утече коњма Новљанскијем „Заиста га продавати не ћу — Ново, m. hyp. 5. Новак: „Јеси л? Ново сабљу саковао Новопазарац, , рца, m. einer von Ho. ви пазар. Новопазарлија *, m. vide Новопазарац: „И Илија Новопазарлија Новопазарски, ка, ко, у. Нови пазар. Новосадски, ка, ко, Пeufaßer., Neoplantanus.

Новосађанин, m. ber Meufaker, Neoplantanus, Neoplantensis. Нововашкиња, f. діє Reufßerin, Neoplantana. Новцат, та, то, cf. нов. Новци, новаца, m. pl. vide новац 3. Новцит, шта, по, vide новцат. Новчан, на, но, н, п. човек, geloreid, pecuniosus.

« PreviousContinue »