Page images
PDF
EPUB

лка.

unvorgesehen, invisus, non visus, impro- Herom, m.} Mannsname, nomen viri. visus : сачувај ме Боже биједе неви- Негуш, m. довне.

Неда, . Travenname, pomen feminae. невиђен:, на, но, поф nie gefeben, Недарца , п. pl. dim. р. недра. поц visus. .

Hexaka, f: (als Scheltwort) Ungerathe. Невјера, f. (Ерц.) 2) Ser (bie) Treptofe, ne! malus eventus : иди недаћо једна!

регilus, perfida. 2) дie greulojigteit, Недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе неђеља. perfidia.

недељица, f. dim, p. недеља. не вјеран (невјеран), pнa, нo, trеntов, Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Hebe.

perlidus. Невјерник, m. (Ерц.) Ber greulofe, per- Недељко, ш. (Рес, и Срем.) vide Hefidus.

ђељко. Невјерница, f. (Ерц.) Siegreutofe, perfida, Недељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide Hнвјеспа, f. (Ерц.) vidе млада.

неђељни. Невјеспин, на, но, (Ерц.) беr невје- Недофија, f. (tomif) бав gant tim cma, sponsae.

merkomm , terra unde negant rediri: Невестински, ка, но, (Ериц.) 1) Зraut», олишао у Недођију; нек иде у Неbräutlich, nuptialis:

дођију! „Па с ње скидa pyo kевојачко, Недіђін, т. (komisd) Stadt Nimmers „На њу меfе руо невјеспіннско

konim. 2) adv. bräutlich, more sponsae. Недозрео, рела, лo, unreif, immaturus. невјестица , f. dim. . невјеста. Недоношче, чеmа, п. н. п. дијете, Невјешт, а, но, (Ерц.) беr e& nit mene, nicht zu Ende getragen, vor der

versteht, unwissend, imperitus. Og he Зcit Geboren, fetus praecox. Искривјешта ил** ка плаче.

вно ноге, као пеле недоношче. Невовање, п, бав Brauffern, status Недра, п. pi. (Рес. и Срем.) vide љедра. sponsae.

Heapara, f. eine ungeliebté frau (obec Hсвівалин, невујем, т. impf. Seaut aud Geliebte), amasia von cara. fcpn, nubo, sponsa suin :

Недрагії, гога, m. cer ungeliebte, Иn= „Млого девовала, мало невовала iiebe , non amatus : Некоља, f. Die 91 oth, angustia :

„Не дај мене мајко за недрага: „За невољу бабу воде

„Волим с драгим по гори одитін, „Кад ћевојке не наоде.

„Глог зобатин, с листа воду пити, Нев Тљан, љна, но, бедеängt, ѕоlliсitus, „Студен камен под главу метапи ; anxius.

„Нег' с недрагим по двору utеmапиllespâm, m. eine Art picredigen Schiffs, „Драга моја! јеспл' се удала ?

das nur stromabwärts gleitet, navigium „Јесам драги, алії за недрага;

quadratuni sccundo flumine labens. Са недрагнм и чедо родила 11сыр ме, . (Рес. и Срем.) vidе неври- неђеља, f. (Ерц.) :) реt Conntag, dies jeme.

dominicus, dies solis. 2) die Zeit von Ilespujene, n. (Eph.) Unzeit, parum in einem Sonntag zum andern, die Bos tempore —: дошао у невријеме.

che, hebdomas, septimana. Нега, f. Sie särtliфе Crsitbung, cduca- нђељица , f. dim. D. неђеља. tio liberum delicata.

Неђелка , f. (Ерц.) Staнeнтaтe, nome Негда, сinft, olim.

feminae. Негдашњії, ња, њe, einftinalis, ebe. Неђељко, т. (Epr.) Mannsname, nomalig, pristinus.

men viri. Hero, sondern , verum.

нени, на, но, (Ерц.) 2) fonntags Herobâu, m. Mannsname, nomen viri. lich, dici domiuici, ) der Woche, hebнеговање, п. Зав зärtliфе &rgieben, de doinаdis. licata educatio.

нежели, ав, quam : волим по, неже. Неговаліі, гујем, у. impf. kartlik et ли ово (понајвише у Сријему, Бачк, зiebeit, educo delicate.

и у Бан.) cf. него. Heroga, m. Mannsname, uomen viri. Нежењен, на, но, ипреrbеiratet, lеbig. Негода, f. Trauenname, pomen feminae. liber, caelebs. Негоm iн, т. Ctact uno Seitung an ? Незаборављенії, на , но , unvergeflid ,

Stunden von der Donau, und eben so unvergessen, immortalis. meit bom Simot. Неголінац (нца), Незван, на, но , ungerufen, non voca.

нз Неготина. Неготинка, tus. Незвану госпу мјесто за враНеготина.

Неготински (Негот інскі), кa, кo, pon Него- незгода, бie ИnthunliФteit, impossibiшин. cf. крајина.

litas, dificultas.

човек жена нз

[ocr errors]

нема ница,

и

начини

Незгодан, дна, но, untbunlim , impos- Немарљив, ва, вo, fabrlätig, negligens.

sibilis ; bејфwerliф, difficilis 2. 3. Немарљивост, f. vіdе немар. пут.

Hémami, am, v. impf. 1) nicht haben, Незграпан, пна, но, пngegogen, unge pon habeo. 2) нема вина, в ijt tein hobelt, impolitus, rudis.

213ein ba, deest: нема га код куће ; Нездрав, ва , во , ungefuno, insaluber. нзенi, m. Bee unfфwiegerfobn, non Немацу , мца , m. (Рес. и Срем.) vide gener.

Нијемац. Назнабожац, шцца, т. бer (Ben wayren Немачка, f. (Рес. и Срем.) videЊемачка.

Gəriften») Bott niФt tennt, Ser 26göt: Немачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide ter, iguarus Dei. Дође Звонимир Њемачки. незнабожац,

град Нёмели , мим, (Pec.) vidе нијемљели. Зворник на води Дринн, прије Ри. Немилице, ohne eфonung, unbarma спа на 800 година (приповиједају bеrѕig, miѕеrе: ударио га -, троши по Зворничкој наији).

новце Незнан, на, но, ипбећапnt, ignotus. HeMunócm, f. die Ungnade, offensa. Незнање, p. cie Unwijfenbeit, ignorantiа. Немилостив, ва, во , unbarmherzig, Негізвбројени, на, но, пnjabbar, inpu immiscricors. werabilis

Hemíp, m. die Unruhe , inquies. Hesiváp, m. der Baumeister, der den Hemipán, pha, ho, junruhig, inquie

:Bau voie Maurung) leitet, architectus. tus. . Herмарэв, ва , во; бев Baumeilters, Немірко, т. беr un • мирно, cui noarchitecti.

men Mupko male convenit. Неймарскії, кa, кo, 4) Saumeifter&я, Немипн, им, (Срем.) vidе нијемљепн.

architectorum. 2) nach Baumeisters Urt, Hemija, f. (Peci i Cpem.) vide Hemore architecti.

Milya.
Нейсказани, на, но , unfägtіф, ипаив. Немачина, f. augm. 9. Немінца.

fptekli, igenarrabilis, inеffabilis, in- Hмичица, f, dim. p. Немица.
credibilis.

Немљење, в. (Рес. в Срем.) vidе ниНејак, кa, кo, fфраф, debilis.

јемљење. Нејачак, чка, кo, dim, p. нејак. Немој, немојте, niФt боф ! poli, поНе јебица, f. (vox obs coena) Rangel an

lite. ef. мој. Beijd)laf, defectus fututionis.

Немопа, 1, (Рес, и Срем.) vide њеНеједнак, ка , кo, ungleib, inaequalis. Нека, .) бар, auf pap, ut: подај му, Немотњик , m. vіdе болесник.

нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немоњица, f. vіdе болесница. nur zu! immerzu, pergis pulcre! Hemók, f. die Krankheit, morbus. A. Одоше говеда у ливаду:

немоћан, іна, но, trant, aegrotus. Б. Нека и, mora в "eryelt, "бав нека немоћи, немогу, у. impf, frant fеріп,

Yoviel als das böhmische nechey (laß!) ist. aegrotus. некад,

Немоћник, m. vіdе немолњик. нека да, } vіdе негда.

Немоћница, f. vіdе немопіњица. Нека дашњіі , ња, ње,

vide

негдашњи. Немча дија, f. (Рес, и Срем.) vide Њемн:hi , кa, кo, irgen einer, aliquis. ҷа дија. нек510AI , vide акамоли.

Немчање, р. (Рес, и Срем.) vide њемнекакав , ква, во , irgent ciner, quidam. Heráko, irgend wie, quodammodo. Немчапи, ам, (Рес. и Срем.) vide њемнекаков , ва, вo, vidе некакав. Неко, некога, јеmаno, aliquis. Немче, чеппа, п. (Рес. и Срем.) vide H KOAHKO, einiges, aliquantuin.

Нијемче. Haydi. } irgendwohin , aliquo.

Немчење, п. (Рес, и Срем.) vidе ни

јемчење. Hekýni, m. der Ilnpathe , non-KYM. Нечина, f. augm. p. Немац. Hлаго,дан, дна, но, matt, unpap, Hiмчилг, им, "(Рес. и Срем.) vidc ни. languidus.

јемчити. Нём, ма, мо, (Рес. и Срем.) vidе ни Немчиписе, имce, (Рес. и Срем.) vide јем. .

нијемчиписе. Немадија, f. vide Немча дија,

Нена, f. Vidе мајка (no Босни, осоHemáp, m. die Sorglorigeeit, Nichtach: бито код Срба Турског закона) :

tuty, Bernachläsiguny, negligentia. „Ој спарице "Османова нено ! Немариш, т. балалів супс Corge, де „Узми мене за Османа твога slideas. cf. небрага.

Henās, m. Mannsname, bomen viri.

[ocr errors]

Мота.

чање.

чаи.

[ocr errors]

Ненасип, m. Ber Plіmmеrfаtt, insatiabilis. Несип, па, но, ипеrfättlib, insatiaНёнин, нa, нo, vidе нанин.

bilis. Необичан, чна, но, иngemont, in- Несипоспі, f. Dic unеrfättliфiсit, insasuetus :

tiabilitas. „Тавница је кућа необична

нескладан, дна, но, ипperträgliф, inНеопран, на, но, ипаетafen, illotus : sociabilis. „Седам кућа, девеп бунарева, Неслан, нa, нo, ungefalsen, inѕulsus. „И још су им жене неопране Hecnora, f. die Zwietrache, discordia. Неопраніштина , f. Der &фnut, bie Hecнoсан, сна, но, ипerträgliф, iuto. Unreiniichkeit, immunditia.

lerabilis. Heomyyê, ohne zu wollen, ingratiis. Hecnábake, n. die Schlaflosigkeit, ilНетик! ) cf. пик. 3) не пик не ! wito somnia, vigilia : боли ме глава, 04 nichts daraus! non me decipies.

неспавања. Неповољан, љна, но, ипwiatommen, Несретан, пнa, нo, vidе несрећан. ingratus.

Несретњик, ш. беr unglütle , iufeНегіонбран, рна , но, ипgeborfаm, wі. lix. .

derspenstig, non dicto audiens. Несретњић, m. (cm) der Unglüdssohn, Непокорност, f. Der Ungeborfаm, in adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовићи Божји несретњићн! Непоменик, m, п. ј. притип, Сирье. царево благо запомише

mismus für eine gefährliche Beule, tu „И у црну земљу закопаше bеris genus (iопотекло 5).

Несретњица, f. Die ungludtime, infeНепослушан, шна, но , ungeborfат,

lix. dicto non audiens.

Hecpeka, f. das Unglück, infortunium. Неправда, f. Da8 unreфt, injuria. несрећан, іна, но, unglütlit, insНеправедан, дна, но, иаgеrефt, in lix. justus.

Несреfінік, m. vіdе несретњик. Hinpabo, onrecht, ungerecht, iniquum. Несрећнија, f, vidе несретьица. Непријатељ, m. Der Seino, inimicus. нестајалье, п. дав диваєben (з. 3. бев Непријатељска (непријатељскі), ка , Weing, der Waare), defectus.

KO, 1) feindlid, inimicus. 2) adv. FeindHecmajamu, maje, v. impf. ausgehen, lich, ut inimicus.

deficio. Непријатељспіво, п. bie Seinsfфаft, Нестали, ане, т. pf. augeben, и inimicitia,

mangeln anfangen, deficio ; hecmaio Неприлика, f. Das unsteiфе (1. 3. alt ми коња ; und jung), inaequalis :

„Неста вина, неспа разговора і „Јасам ти се јунак оженио

„Неспа блага, неста пријатеља. Удовицом мојом неприликом

Неспашан, шна , но, піutbwilig, peНепромјенип, па, пo, unvеrаntеrlіф, tulans; unruhig, irrequietus.

соnѕtаnѕ, non mutabilis: дуговјечно не. Несӯђенн, на, но, піt bеtimmt, non промјенито (кад се што честипа).

destinatus (connubio). непце, п. vіdе небо 2.

Hecykehjik, m. der Nichtbestimmte, non нера, f. hyp. р.:Неранца 3.

destinatus (sponsus).. Нерадин, m. Der Saulenger, 2rbeit. Несуђеница, f. Die Ribtbeftimmte, пов rheue, piger.

destinata (sponsa). Нераз ӯман, мнa, нo, unvert&nbia, Несуђење, п. (спі. Зая гі¢tbeftingmt. iinperitus.

reyn, quod non erat destinatum : Неранча*, f. 1 ) sie Pomerange (Ser „ој ћевојко моје несуђење — Неранца, Baum), citrus aurantia Heти, несем (ст.), vidе носили :

Linu. 2) (die Frucht) malum aurantium. „Млада нева воду нела,

3) Frauennanie , nomen feminae. „Над воду се надводила Hepêmba, f. Fluß in der Herzegowina. Нелікo, vidе неко. Неропкиња, f. н. п. кена, јабука, некак, m. Bеr ефwefterjohn, 9Refe, ex Kpywka, unfruchtbar, sterilis.

sorore nepos: Несвест, f. (Рес. и Срем.) vidе несви- Hefaкa, f. Die Софter Ser сфwefter, јесп.

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица, f. (Рес, п Срем.) vide Hefакин, на, но, беr mite, neptis. несвјестица.

HehâKos, Ba , BO, des Neffen, nepotis. Несвијест, f. (Ерту.) бie Synmаt, de- HKање, п. бав Дивflagen (für fid, oбer Jiquium, syncope.

statt eines andern), repudiatic, rejectio Несејесцінца, f. (Ерц.) бie Obn mat, (suo vel alius nomine). deliquium animi,

Hokamu, am, v, impf, ausschlagen in ein

[ocr errors]

}

pus. .

nes andern Namen, repudio pro alte. Hư36panija, f. der Weg bergab, descenго: што га некаш?

sus : колико је низбрдица, полико и Натисе, амce, v. г. impf. aufфта. узбрдица. gen für sich, repudio, recuso.

Нізија, f. (ст.) vide ніз: Неугодан, дна, но, nit fo, wie ев „На врапіу јој при низије дуката –

renn sollte ; nicht recht, minus recte Hiiunk, m. dim. v. H:13. constitutus.

Hije (Hu je), ist nicht, non est. Неук, кa, кo, н. п. коњ, nit абge: Hiједни, нa, нo, teiner, nullus : нијед

richtet, cquus nondum condocefactus. на вјеро! Зreutofer! perfide! perfida ! Неуредан, дна, но, піфt orbentli, Hijeк, m. Das није одеr нема fagen, male constitutus.

negatio : нијек ђаволу! Нечаја, f. Slug in Ser Поцерина. cf. Нијекање, п. Зав није: fagen, nеgаtiо. дворитите.

Нијекали, јечем, у. impf. fagen није Нечаспиви, вога, m. Der Büfe (3cufel),

ober нема, реgо. cacodaemcn: нечаспиви, анале га нијелі (с. і. није ли) ? etma ? vieleit? маmе било (иако реку кад га го; noune ? није ли дошао? није ли на. спомену).

шао ? није лІІ и он пу? Нечиј, чија, чије, irgeno jemanbв, aliouјuѕ. н.јем, ма , мо, (Ерц.) tu mm, mutus. Нечист, f. Der unflat, stercus. Hujèman, mya, m. (Ep11.) 1) der-Stum. Нечист, а, о, чnrein, immundus. me, mutus. 2) der Deutsche, GermaHellucmoma, f. die Unreinlichkeit, im. munditia , sordes.

Нијемљење, п. (Ерц.) дав 23eritummen, ні 1ua, m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. amissio vocis. Hèlko, m. Mannsname , nomen viri. Нијемљепин, им, v. impf. (Ерц.) tumm Нешо, m. (Ерц.) hyp. 9. Неђељко uny werden, mutus fio. Нешко.

Нијемче, чепа, р. (Ерц ) ein junger, нешпо (казито се може казати и

Kleiner Deutscher, juvenis germanus. не и па мјесто нешто), нешта нијемчење, п. (Ерц.) бав Оeutfфеп, (11 Heuera), 1) etwas, aliquid. Hejmo (Deutich werden, Deutsd machen), gerнегипта изјело, па од неппа кости manizatio. остале (приповиједају да је казао Нијемчипи , им, v. impf. (Ерц.) беutfф. Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг machen, facio esse germanum. и јармове). Нешта (или нешто) он нијемчилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) мени рече. 2) еtma, forte : да нешто sich zum Deutschen maden, facio me esсад он дође.

se germanum. Ні, 1) meber — поф, пес. Ни куд мајци, Hijeni *, m. Всt рlаn, Bas Borbabe,

ни куду Ђевере. Ни лук јео, ни њим propositum :
Mapucao. 2) auch nicht, nicht einmal, „А нијет сам био учинио,

„Да се спустим до под твојукулу Hurga, nie, nunquain.

Hük, m. (cm.) die gesenkte Stellung, нігде, (Pec.)

inclinatio : Hurail, (Cpev.) } nirgends, pusquam. „Сви јунаци ником поникоше, нігђе, (Ерц.)

„и у црну земљу погледаше Нідоклице, f. р. (təmif, ftatt докоље- Ніка, f. (Рес. и Срем.) vide Нико. нице, ч. d. Die geftüm melten Beineki: никад,

vidе нигда. der).

никада, Hike, (Ерц.) vidе нигke.

Никакас, ква, вo, teinerley, nulius geНиже, г) иnter, unterba16, infra : ниже neris, nullus.

мене, ниже града. 2) (ніже) бав ипа Никакӣ, кa, кo, vidе никакав. tere, interius, cf. низак.

Никако, auf Peine art, nullo modo., Наз, т. еіnе спие (perten, Outaten, никаков, ва , вo, vidе никакав.

Korallen), linea (margaritarum). Hukaw, m. Mannsname, nomen viri Ніз, 1 binab, deorsum: низ брдо ; ни. (von Никола). Hнза, за страну, беn 25erg binat, de Нікнути, нем, vidе ники.

Нико, м. (Ерц.) hyp. 6. Никола. Ніз ак (comp. нижв), cкa, кo, nieper, ніко, никога, niemant, nemo. humilis.

Hikoia, m. Niklas, Nicolaus. Нізање , n. дав 3ieben auf bie &dynur, Николија, f. $rauename, pomen fe

das auffädeln der Perlen, insertio mar minae. . garitarum.

HiiKOAKO, gar nicht, nicht im mindesten, Низали, нижем, v. impf. (perlen) airf Sie plane non : није му мило николико.

Sonur ziegen , ipsero filum margaritae. ніколица, ш. dim, 2, Никола.

Dec.

}

nіоntе.

hil.

Hukyaa,} nirgends, nusquam.

[ocr errors]

CHII :

Ніком дан, ља днe, m. Gt. Riflаѕtад Нишании, им, т. impf sielen, cоllіnео.

(den 6. Decembet), festum St Nicolai. Huwaweke, n. das Zielen, collineatis. Нікоља, f. намастир у Србији (?). Нишесте*, ета, в. дав Єtärtmehl, aНикољски, кa, кo, н. п. мразови, гі. mylum. flas:, sancti Nicolai.

Нешки, кa, кo, von Ниш. Никољшпак, m. човек који слави Hн. Нишлија*, m. човек из Ниша. Кољдан.

Нашпа, ничега (и ништа), niФts, aiНікуд,

Hö, 1) aber, at. vide ann. 2) (als Pas Heikia, n. Mannsname, nomen viri (von rodie der germanisirenden Serben), nun, Никола).

пи! age: но мој драги ! Никшићи, m. p. Begent an per Brenje Hов, ва , во, неи, novus ; нов новцал gegen Montenegro.

(новцип ?), gang uno gat neu, funfel. Hii mano, gar nichte, plane nihil.

nagelneu, plane novus. Нина , m. m, Rannename, pomep viri. Hobâk, m. Mannsname, nomen viri. Ненко, m. 9Xann&name, noinen viri. Новац, вца, m. 1) eine Runke, mоnе. Hйно, m. Папавпате, поmеn viri. ta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, Hämn, f. pl. das Webertruinm, licia : grossi pars quinta, 3) новци, pl. дав „Навади се вино пипін

Geld, pecuniae. „Па продадо жени нипти.

Новації, вака , m, pl. намас

астир у Ср„Спаде мeнe жена бити.

бији (доље преко Мораве). Немој мене жeнө бити ;

Нова чић, m. dim. р. Новак. „Купићу ли нове нити,

Нови, вога, m. варош и град у

Бо. и помоћи уводити. Ніти, weber noch, nec.

„Синоf aгo из Новога дође нетипи, им, т. iinpf. т. і. нити, дав „у Новоме граду бијеломе Webertrumm zurecht machen, praeparo

„Кад замакне у Нови с февојком licia, .

Hobrina, f. die Erstlinge der neuen Ern, нитко, никога, уіdе нико.

te jeder Bet, primitiae poinorum aut HumkóB, m. (als Scheltwort) der Nies

annonae. Боже помози! нове новине mand, homo nihili.

од нове године (обичај је рећи, кад нитковић, m. нитко и нитковић, који први пупi ohе да окуси од каNiemand Niemandssohn, nemo et ne

кове мінве). miuis tilius. Приповиједају да је не Hobiî nazap, m. Stadt und Festung in какав Јев по Ви пковик (који је

Serbien. сједио у Ваљеву; и сад му зидине Новій сад, m. 9Xeufas, Neoplanta. од куле онђе спіоје) погодио за двје- новка , f. Srauenname, nomen feminae, спа дуката, да викне преко чар- ново, м. Запn&name, pomen viri. шије: „Чујте људи! ја сам до сад Новљанин, m. човек из Новога: био Јевто Випіковић, а од сад сам „Књигу пище Новљанин Алија нимко и ни мковић. и тако „у Новоме граду бијеломе је викнуо, само што је додао на новљански, ка, ќо, . Нови; крају: „Али опепт људи ме знаду.” „Ак' ушече коњма Новљанскијем Hike, n. (cm.)

„Заиста га продавати не һу — „За Ивана ниће учинише

Ново, m. hyp. р. Новак: Никёње , р. ЗаSintrumen, praepara „Јеси л. Ново сабљу саковао tio liciorum.

Новона зарац, рца, m. einer von Hо. НАЖи (говорисе и никнути), никнем

BII пазар. v. pf. hervorkeimen, progermino. Новопазарлија *, m. vide Новопазарау: Ницање, п, дав феrроrteimen, proger „и Илија Новопаҙарлија – minatio.

Новоназарски, ка, ко, В. Нови пазар. Hйцаппи, ичем, y, inpi. bеrbоrteimen, Новосадскії, кa, кo, Reufabets, Neoprogemino.

plantanus, Ilmu, m. die Stadt Nissa in Serbien, Hobucakauun, m. der Neusager, Neo

Naissus. Шпо ближе к Нишу, све plantanus , Neoplantensis. горе пишу.

Нов двапкиња, f. Vis 2Xeufabertn, NeoНеонава , f. i) Stuf bei Hш, nom, propr.

plantana. lumiuis. 2) Seauепнате, nomen feninae. Новца, па , по,

cf. Нов. Нишадор*, m. Badmiae, sal Ammoniacus. Новци , новаца , m, pl. vіdе новац 3. Нішан *, m. ) даѕ giel, scopus : - били Новципі, па, пo, vide новіцали, нишан, и у нищaн. 2) доњи и гор- Новчан, на, но, н, п. човек, geloreid, die Ziel, an der Flinte.

ресуалQsus. .

}њи,

« PreviousContinue »