Page images
PDF
EPUB

Новчани, на, но, н. п. кеса, бег clo. beutel, crumena.

Новчић, m. 1) dim. . новац 2. 2) гаnunculus repens Linn.

Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)
(y Jaдpу) eine gewisse Anzahl, certus
numerus, н. п. кад разрезују поре-
зу, онда кажу: ово село има двије
ноге, ово ногу и по им, д.
Hoгавида, f. eine Hose (die Hälfe des
Beinkleides), caliga,

Hox, m. das Messer, culter.
Ножак, шка, m. eine Art Spiels, mo
bei ein Messer bald fo, bald anders in
die Erde zu stecken, ludi genus.
Нежина, f. augm. . нож.
Нʊжиk, m. dim. v. Hoж, das Messer:
chen, cultellus.

Ножица, f. dim. 9. нога,
Hoжuge, f. pl. die Schere, forfex,
Нòжниче, f. pl. die Scheide, vagina:
„Од мачева нашије ножница
Ножурда, f. 1
Ножурина, f.

augm. . kora.

Hoздρва, f. das Nasenloch, die Nüster,

naseris.

Hoj, m. der (Vogel) Strauß, struthio.
Hojeв, ва, во, н. п. jaje, des Straus
Res, struthionis.

Нокат, кпа, m. ber Magel (am Singer),
unguis.

Hoкmâш, m. der nicht leicht ein galantes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxorum appetens.

Hoкmиh, m. dim... нокаm, das Näs gelchen, unguiculus.

[blocks in formation]

Hoшinвo, u. die Tracht (der Kleider), vestitus.

Ношња, f. vide ношиво.

Ну! додају Ерцеговци у говору код
ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече!
Ну тако ти Бога!

Нудишн, им, v. impf. nöthigen (zum
Effen), rogando cogo.

Hyhême, n. das Nöthigen, coactio amica.
Нуз, (у Бачк. и у Сријему) vide y3.
Нуткање, n. dim, v. нуђење.
Нутками, ам, dim. v. нудити.
Hŷmo, sieh! en.

Њ.

Нокшир, m. (у Сријему, у Бачку Федарца, n. pl. dim. 9. њедра.
Бан. по варошима) бес Nad,ttop'f
(österr. das Nachtgeschirr), matula.
Нóна, f. hуp. v. нога.
Hoc. m. die Nase, nasus.
Hocane, n. das Umbertragen, circum.
gestatio.

Hocam, ma, mo, langnäsig, nasutus.
Нóсаmи, ам, v. impf. umbertragen, ge-
sto, . 3. дијете, барјак.
Носап, сца, ш. bie Mundung, . ҳ.
an der Kanne, orificium.
Hoсnлa, n. pl. die Bahre, feretrum.
Hoсина, f. augm. . нOC.
Hỏспmи, им, v. impf. 1) tragen, gesto,
porto. 2) носи кокош (или друга ка-
ква миша), legen, pono ova.
Hосиmиçе, имсе, v. r. impf. 1) с ким,
ringen, luctor. 2) sich tragen, Kleider.
trait haben: како се носе код вас?
Hocuf, m. dim. v. нOC.

Hоcônku, m. pl. cf. брадшkи (camo y
оној загонетки).

Hoсmвиua, f. cine Art Fisch, piscis genus.
Ношњи, на, ње (њо?), vide ноћни.

Heдpa, n. pl. (Epu.) der Busen, sinus.
Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија,
Heмaчкa, f. (Epy.) Teutschland, Germania.
Heмачкй, ка, ко, (Epч.) 1) teutsch, ger-

manicus. 2) adv. teutfch, germanice. Heмида, f. (Epy.) die Teutsche, Ger

maua.

Њемичина, f. augm. 9. Њемица. Њемичица, f. dim. v. Њемица. Heмoma, f. (Epg ) die Stummheit, infantia, inopia facultatis loquendi. Hемчадиjа, f. (Epy. coll.) die gesammte teutsche Jugend, omnis juventus ger

manica.

Немчâне, п. (Epy.) das Teutschreden,
sermo germanicus.
Heмчаm̃и, aм, v. impf. teutsch reden,
loquor germanice.

Њемчина, f. augm. v. Нијемац.
Hiвa, f. der Acker, ager.
Њивица, f. dim. . њива.
Hujame, n. das Wiegen (des Baums,
vom Winde), agitatio.

[blocks in formation]

0, , 1) yon, über, de: говоре о њему, о томе не треба мислити. 2) an, in; ударио о камен, отрти се о umo. 3) an, in, ad: виCH O KAину. 4) zu, um, tempоте; о Ђурђеву дне, • Божићу.

Ô(ó)! interj. o Paнxo! hörst du, heus! Оàшлучнмн,им, v. pf. verköften, sum. tus suppedito.

Оба, обје, обоје, beibe, uterque, utraque, utrumque. Die Syntar dieses Zahlworts f. in der Grammatik; es ist діе von два, три, четири. Обавезашисе, вежемсе, v. г. pf. anhängen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus. Обавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестити.

Обавиjаше, n. das Umwickeln, circumligatio.

Обавијати, ам, v. impf. ummiđeln, circumligo. Обавијестити, им, v. pf. (Ерц.) кога, einem begreiflich machen, doceo, rem facio perspicuam. Обавити, вијем, v. pf. ummiđeln, circumligo.

Обавреши, рим, v. pf. ansieden, paululum decoquo.

Обâд, n. die Bremse, tabanus (Linn.) oestrus.

Обàдâе, n. die Flucht (der Kuh) vor Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oc

stro. ббадамисе, амmce, v. r. impf. vor Bremfen fliehen, fugere ab oestris. Обадва, обадвије, обадвоје, vide оба. Обадверучке, (Рес. и Срем.) vide обаДвјеручке.

Обадвјеручке, (Ерц.) vide објеручке. Обадвоjиша, f. beide, uterque. Обазирање, в. vide обзирање. Обазиратисе, ремсе, vide обзиратисе. 06aзpemисе, ремсе, v. r. pf. umblicken, fich umsehen, respicio. Обajamи, jeм, v. pf. beheren (z. B. die Wunde), medeor vulneri incantamentis. Обал (обао?), обла, ло, malzenförmig, rund, cylindricus.

Òбaлa, f. 1) das lfer, ripa. 2) eine Art Zauns, sepis genus. ударисе коье (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и трња.

Обалнши, им, v. рf. reßig machen, mu

co maculo.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

brechen, effringo fores, 2) rund umher

Обграђивати, ђујем, v. impf, tunb ит. Обијаши, ам, v. impf. 1) враша, eine
Jaunen, circumsepto.
Обдан, vide дању.

Обданица, Г. innerhalth cimet Zадев, рет diem: кувати пређу на обданицу, т.ј. у јутру почети, па шај дан свршими; ићи куда на обданицу (а не на конак). Обдарити, им, v. pf. belmenten, dono. Обе, (Рес. и Срем.) vide обје. Обедити, им, (Рес. и Срем.) vide oбиједити.

Обезнанитисе, имсе, v. r. pf. in Don macht fallen, deficio.

Обезумиши, им, v. pf. bethöcen, decipio, induco.

Обезумишисе, имсе, ѵ.. г. pf. Я бе thören laffen, decipior.

Обелити, им, (Срем.) vide обијељети. Обелоданими, им, (Рес. и Срем.) vide објелоданими.

Обёр, m. ber Ramm (бев Sahns), crista.
Оберучке, (Рес и Срем.) vide обје-
ручке.
Обесити, им,

(Рес. и Срем.) vide 06

јесити. Обећавање, п. vide обрицање. Обећавати, ам, vide обрицати. Обећање, п. дав Betfprehen, promis

sum. Обећање је лудоме радост. Обећати, ам, vide обрећи. Обсушити, им, v. pf. н. п. иглу, дав

Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo aut' destruo foramen acus.

Обзинути, нем, v. pf. Безабиен (?), obhio (?), d. i. in den Mund nehmen (und wieber beraub). Кад кога заболи грло, кажу му жене, да обзине трипут комад љеба (говорећи: пса грло боли, а не мене), па да га да псетету: па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мрпіва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине: па ће престати расти.

06зup, m. das Umblicken, respectus: оде без обзира.

Обзирање, п. baš Umßerfehen, respe

ctatio.

[blocks in formation]

lagen, decutio. 3) обија кокош да пронесе, Тифt einen Drt jum yer legen, positurit? parturit gallina. Обиједити, им, v. pf. (Ерц.) mit Un recht befchuldigen, accuso injuria. Обијелити, им, v.pf. (Ерц.) weiß erден, Обијељети, им,Jalbesco: обијељео снијег по брдима; обијељео човек као овца (graue Saare befommen). Обивнушисе, немсе, vide обићисе. Озил, ла, ло, reichli, uber. Србљи приповиједају, да је Силни Стеван, ловећи по Церу, угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то Дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу, па легло на леђа те спава: кад дине из себе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачудисе, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али оћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, но миједан је не може ни помаћи, Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?" А оно одговори: „Милош.” „Имаш ли оца и мајку?" „Имам мајку, а отац ми је умро "А ђе ти је мајка? -„Ето је тамо доље у селу код куће." „Ајде да нас водиш твојој кући. ,,Не могу од оваца." „Ајде ми ћемо поћерати и овце. И тако га којекако намоле да поћера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и виђети, шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. - Како дођу кући, Милош одма остави овце и непознате госте, на замакне међу звраде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем, да гледа, да му се ђе не сакрије; кад погледа кроз брвна у једну зграду, а по Милошева мајка мијеси љеб, а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, ше Милош остраг се. Онда цар рече: „Међер обила мајка, родима обила јунака." Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме

[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]
[ocr errors]

двору, и од пога се назове ОбиЛић. Обилажење, п. 1) дав Итдеђен, circuitio. 2) baš Umgeben, circuitus. 3) òав Besuchen, invisio.

Обилазити, им, v. impf. 1) umsehen, ambio. 2) umgehen (durch einen Ummeg), circumeo. 3) besuchen, iuviso. Обилат, та, то, vide обил. Обиљежје, п. оно, што се да први пут ђевојци (прстен, или новац какав): да се зна, као да је већ испрошена, дав Seiratopfano, pignus datum puel. lae in signum futuri conjugii. Обирак, рка, m. дегии (падет das Beste bereits ausgekauft worden), merces (res) rejiculae. Обиритисе, имсе, v. г. pf. деп бир бе. Eommen, potiri collecta presbyterali : не ћеш се обирити ове године. Обити, обијем, v. pf. 1) враma, ein. schlagen, effringo. 2) rund herum ab, fchlagen (н. п. лед с кола воденичнога), decutio.

Обићи, обиђем (и обидем), v. pf. деби, circumeo.

Обићисе (говорисе и обикнутисе), обикнемсе, v. г. pf. Пф детей, adsuesco.

Обичај, m. ber Brauh, mos, consyetido. Обичан, чна, но, moran man fich де wöhnen kann, cui facile assuescas. Обичий, на, но, gemöhnli$, gebräuh. lih, usitatus, consuetus; adv. обично. Обје, обију, (Ерц.) f. pl. bie beiben,

ambae.

[blocks in formation]

Објесити, им, v. pf. (Ерц.) aufßenten, suspendo.

Објеситисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) erbenten, suspendere se. Објестисе, једемсе, v. r. pf. Пф йбек effen, nimio cibo obrui. 06лáгañé, n. 1) das Umschlagen, Einschla gen, circumdatio. 2) das Wetten, sponsio. Облагати, лажем, v. impf, einf lagen (etwas in Papier), circumdo. Облагати, лажем, v. pf. bur durch verläumden, mendácio calumnior. Облагатисе, лажемсе, v. r. impf. 1) і einfəlаgen (in деп Mantel), circumdo (pallium). s) wetten, sponsionem facio. Облагивање, п. дав Berlšumben, саlumniatio.

lügen

Облагивами, гујем, v. impf. кога код кога, bu ugen verläumben, mentiendo calumnior.

[blocks in formation]

Облакшати, ам, v. pf. erleichtern, levo: 06лámame, u. das Abbrechen (rund herum), decerptio.

Обламати, ам, v. impf. runs berum abbrechen, decerpo.

Облапоран, рна, но, бес gern fman fet (Gourmand), Schmausbruder, amans epularum.

Област, f. bіе Таßt, potestas: не попусти, Господе Боже! области нечастивоме и некрштеноме (кад се моле Богу).

Облачак, чка, т. һур. 9. облак, дав Wölkchen, nubecula.

Облачан, чна, но, woltig, trüb, nubilus.

Облачење, п. даз Xnziehen (ber $leiber),

indutio.

Облачина, f. augm. у. облак. Облачити, им, v. impr. 1} aniеђен, induo. 2) види онај, који бедри и облачи, ber beitert und Regen madt. Облачитисе, имсе, v. r. impf. 1) Пф ан ziehen, induor. 2) sich überziehen, ums mölften, obnubilor. Облежати, жим, v. pf. [afen, concumbo cum aliqua.

Облепити, им, (Рес. и Срем.) vide oблијепити.

Облепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide обљепљивање.

Облепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide обљепљивати.

Облетање, п. (Рес. и Срем.) vide облијешање.

06@memu, muм, v. pf. (Pec.) Jumflie Облепити, им, v. pf. (Срем.) Облећети, летим, v. pf. (Ерц.) cir

cumvolo.

дел,

Обливање, п. (Срем.) vide обљеванње. Обливати, ам, (Срем.) vide обљевати. Оближњи, ња, ње, náhe gelegen, adjacens, vicinus.

Облизати, лижем, v. pf, ablecfen, lambo, lingo.

Облизивање, n. baš 21oleđen, lambitus. Облизивати, зујем, у. impf. ableden. lambe.

Облизиватисе, зујемсе, v. r. impf. Пф lecken (glast zeigen), uma ce ma my облизујеш, esurio (cirtumlingo). Облизнитисе, имсе, v. . pf. Зіlinge дебайтеп (Quф son Zhieren), geminos pario, geminum partum edo. Облијепити, им, v. pf. (Ерц) umile. ben, betleiben, induco aliqua re. Облијетање, п. (Ерц.) дав тliegen, circumvolitatio.

Облијетати, јећем, v, impf. (Ерц.) umfliegen, circumvolito. Облик, m. дав Intliß, дав Ungeficht, facies: познајем га по облику. Облина, f. bie malzenförmige йде, rotunditas cylindrica.

Облиши, лијем, v. pf. н. п. свиралу коситером, tund berum vergießen, circumfundo.

Облица, f. ein cylinòrifer. tab, baculus cylindricus. Обличје, п. vide облик. Облог, m. vide опклада. Облогуз, m. (ber Runbarf, podicis obesi), der alles aufißt, was er eßbas res findet.

Облогуз, за, зо, фlemmerhaft, edax. Обложити, им, v. pf. einschlagen (den Fuß in), obvolvo.

Обложитисе, v. r. pf. 1) f einflagen, einbülen, involvo.2)vide опкладишисе. Обломити, им, v. pf. runo berum ab. brechen, decerpo.

Облутак, шка, m. ber Siefel, silex. Облучац, чца, m. дрво (као прут)

савјено на колијевци више ђетиње главе: да не пада покривач ђешету на главу. Обљевање, п. (Ерц.) baš Bergießen; plumbatio.

Обљевати, ам, v. impf. (Ерц.) vergie Ben (mit Bley), plumbo. Обљенљивање, п. (Ерц.) дав Betleiben, inductio, obductio. Обљепљивати, љујем, v. impf. (Ерц.) belleiben, induco. Обљубити, им, v. pf. (ст.) abüßen, deosculor:

"Ја ћу твоје лице обљубити „Вјерну ћу му љубу обљубиши — "Ваља теби ноћити с краљицом "И обљубит, Будимску краљицу ,,Руо скиде, леже са краљицом, „Те краљици обљубио лице Обмотавање, п. баš Ummideln, circumligatio.

Обмотавати, ам, v. impf, иттіндеп, circumvolvo.

Обмотащи, ам, v. pf. umwinden, circumdo,

Обнављање, п. bas Érneuern, renoyatio.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Обиети (обнёти), несем, (Рес. иСрем.) vide обнијети. Обнизати, нижем, v. pf. н. п. капу, или главу, бисером, mit einer Reis he (Perlen) umgeben, circumdo lineam (margaritarum).

Обнизивање, п. бав Behängen mit Perlenreihen, circumdatio lineae margaritarum.

Обнизиваши, зујем, v. impf. mit einer Perlenreihe umgeben, circumdare lineam margaritarum.

Обнијети, несем, обнијо (обнијела, ло), v. pf. (Ерц.) umtragen, circumfero.

Обновити, им, v. pf, erneuern, renoто (намастир, цркву). Обиосити, им, v. impf. umtragen, circumporto.

О6нộ, vide нoky.

Обношење, п. bas Umtragen, circum. latio.

Обњушиши, им, v. pf. umschnuffelu, circumodoro.

Обогатити, им, v. pf. bereihern,

dito.

Обојак, ојка, т. дав Fußtuh, pannus ad pedes involvendos. По Босни, по Ерцеговини и по Србији (куда носе чарапе), подложе обојке у опанке; по Сријему, по Бачкој, по Банату и по Мачви, завијају шареним обојцима (мјесто чарапа) ноге и на њи обувају опанке; а по варошима носе обојке (од платна или, зими, од фланера) у чизмама. Обоје, обога (и обојега), в. beide, uter

que : обоје ђеце, обога ђеце и т. д. Обојиши, им, v. pf, farben, coloro. Обојица, f. беіде, uterque, Обојчина, f. augm. v. обојак Обојчић, m. dim. у. обојак. Оболети, лим, v. pf. (Рес.) Оболити, им, v. • pf. (Срем.) Обољети, олим, v. pf. (Ерц) beit ges schwächt (entkräftet) werden, morbo infirmor.

durch Krants

[blocks in formation]
« PreviousContinue »