A. А, 1) abet, at, vero. Ja га љубим, а Авдиторовица, f. ble lubitorsfrau, он се отире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па оста. ви. 2) a? ah? ain'? itane? 3) a! ah! ah! ap, m. vide ap. Аба, f. дав Иба Zuh, panni crassissimi genus. Abáj^nja*, f. die Schabrake, stragulum, stratum, ephippium. Абање, п. даб Strapaziren (bes Rođes), detritio panni. Абаши, ам, v. impf. н. п. аљину, аб. fragen, trapaziren, detero pannum. Абаџија *, m. ber Иba. Zuh-hneider, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абаџијски), ка, ко. Абацилук*, т. дав Бanomert бев абаџија, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, т. капа од абе, eine Müße von Aba. Tuch, galerus e panno crasso. Aбep*, m. Nachricht, nuncius, cf, г^ac Абердар, ш, 1. . топ или пушка Аберник, т. (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum nuutians : „Па он меће топа абердара „Те избаци пушку аберника Абонос, т. дрво, што у води отводне (уабоносисе) као камен. Абрашљив, ва, во, vide пјегав (н. п. коњ испод репа). Аброноша, m. čer Poftenträger, famigerator. Аваз*, m. Stimme, vox, cf. глас. Авала, f. Gebirge fäðöfli von Belgrað, vor bem Bebete, ablutio: узео авдес; Чисто Турски авдес узимаше Авдесни, на, но, н. п. марама, 216. waschs, ablutionis. Авдитор, m. ber lubitor, cognitor caus sarum militarium. Авдиторов, ва, во, дев lubitors, ju dicis militaris. uxor judicis militaris. Авдиторски, ка, ко, і) lubitors., judicum militarium. 2) adv. wie ein Auditor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Авет, f. ABéma, f} das Gespenst, spectrum. Авлатан, тна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, ber of, aula. 2) велика бијела марама (авли – марама) што се завјешају ђевојке кад се удају. Авлијнски, ка, ко, н. п. врата, of, aulae. Авлијски, ка, ко, vide авлијнски. Автик, m. vide аппик. Агадара*, f. (ст.) сабља, што се носи под коланом (?) : „Агадаре с обадвије стране Агалук *, т. дав lgatum, dignitas agae: „Агалуке себи задобио Агин, на, но, дев Ида, agae. Агиница, f. bie gin, rau дев Ида, uxor agae. Агінски, ка, ко, 1) Hga=, agarum, 2) adv. mie ein lga, more agae. Aro, m. hyp. . ara. Агршак, шка, т. као мали колутић од кости, или од рога, што жене натичу на вретено (да је теже у руци), кад почињу прести. Српкиње по селима одломе по пола окомка, па натакну на вретено мјесто агршка. Ада*, f. vide острво. Ада? ада како? ја до$; frenlich; wis anders? imo vero. Адам, т Идат, Adam, Adamus. Адам, m. Таппвнате, поmen viri. Адамов, ва, во, Иðams, Adami. Адамско кољено, п. (дат$ Stamm) nennt man дав Rufter einer Shefrau, Ајван*, m. дав Zhier, animal, cf, жиplus quam Penelope. Адет* m. vide обичај. Адіђар*, m. Solo und Gilbergeräthe, 1 ohne Geschlechtstheile, Адумац, мца, m. expers pudendorum. Ја кажем адум сам, а он дријеши гаће да ј*6*. Ae! interj. um das Rindvich auszutreis ben, vox agentis armenta. Аждаа, m. ber Drahe, ber linòmurm, draco (serpens fictus). Аздија*, f. (ст.) 24rt eines langen Dбег. Fleides, togae genus: ,,На њему је коласта аздија — „У скут свилен коласте аздије Азна*, f. діє Šafje, aerarium, pecunia: „Дај ти мене азну и џебануАзнадар, m. ber imeifter, quaestor. Азнадарев, ва, во, дев meifters, Азнадаров, ва, во, quaestoris. Азнадарче, чета, n. ein junger Babl. meifter, quaestor juvenis: "И бабино младо азнадарче Азур*, vide готов, спреман, оправан. Азур кола без точкова. Азурала*! auf! agite! спремајшесе : „Азурала кита и сватови , m. 1) vide задужбина. 2) аир! nein, non; daher aus 1 und 2 das 2Sort/piel: А. (н. п.) Јеси ли га виђео? А. Аио је на Вишеграду ћуприја. винче, звјерка. Ajrup*, m. der Hengst, admissarius, cf. ждријебац. Ајгировиш, та, то, т.ј. коњ, Hengft; unverschnitten, integer, non castratus. Ajrupyшa, f. unbändigen Geschlechtstriebes, mulier furens libidine. Ајде, ајдемо, ајдеше, деђен wir! (fr. allons), eamus. Ајдук, т. 1) ber Straßenräuber, latro (in diesem Lande weniger absceulich, und näher dem Heldenthumе); ошишао у ајдуке, er it ein Ráuber ge morden, inter lalrones abiit. 2) бет Gerichtsheidut in Ungern, Sirmien haiduco, hajducus, lictor. Ајдуков, ва, во, дез ајдук, hajduci. Ајдуковање, n. baš Rauberfen, latro ciuium. Ајдуковати, кујем, v. impf. i bіn cim ајдук, latrocійог. Ајдучија, f. (coll.) bie peibuten, hajduci. Ајдучина, f. 1) bab Кäибесnomer. 2) augm. у. ајдук. Ајдучица, f. bie Räuberin, praedatrix. Ајдучки, ка, ко, 1) räubeti, latro num. 2) adv. räuberisch, more latronum. Ајђиди*! berrlich, wunder[фön, praeclarus. cf. ђиди. Ajja, vide aja.. Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua ex- Ајскање, n. vide аискање. АК , m. 1) der Lohn, die Besoldung, swpendium, merces, salarium, cf. плата. 2) ak мy je, das hat er verdient! es ist ihm recht geschehen, habet, habeat sibi Акамоли (а камо ли), wie erft, nedum : не дам ни теби, а камо ли њему; „Сиротињо и селу си тешка, „А камо ли кући у којој си. Аки би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима), као, als wenn, ac si. Акмаџа*, f. тица, као кобац, коју Турци особито бегови увате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако, тепп, si. , Аков, m. ein imer, amphora. Аковче, чета, п. ein Eimerfäßchen, vas amphorarium. Акоће, ев thut nichts, meinetmegen, quid tum? per me licet. Акриђакон (акриђакон), m. дег Хефі Staton, Archidiaconus. Акријера, m. ber Urhijerej, Dberpries net, archiereus: владике су акријере Ристове. Акримандрит, m. ber Игфіmanòrit, Archimandrita. Акримандритов, ва, во, без Иrchio mandriten, Archimandritae. Акришандришски, ка, ко, 1) афі mandritisch, archimandritarum. 2) adv. arhimanòritif, more archimandritae. Aкшам*, m. das vierte Gebeth der Türken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал те не нашао. Ал*, adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод. Ала, f, vide аждаа: ало несита! Ала би лепо било, ah! wie [hön wäre es, bone! deus quam esset praeclarum. Aлaj*, m. ein Trupp Soldaten in Pa rade, acies instructa, pompa militaris : "Туд ће поћи војска на алаје— ,, Наредисе алај за алајем Алај - барјак,*, m. (ст.) bie Seerfarne, signum, vexillum: "У десној му руци копље бојно, „А у лјевој алај - барјак златан — Алајбег*, m. ber ûbelfürt, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, дев Шајbegê. Алајбеговица, f. bie Frau Des lajbeg. Алал*, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом стече, шо му је алал; да му је Алаљивање, n. baš Gegnen, benedictio. Алаљивати, љујем, v. impf. feguen, benedico. Anac, m. (als, der Fischer) vide pubаp. Алат*, т. црвен коњ, ber aв (ferò), equus rufus. Алатаст, та, шо, н. п. коњ, futh ва roth, rufus, Алатљика, f. ein einzelnes Bertzeng, . instrumentum. Алатов, ва, во, бев и$fe, rufi equi. Алаужа, f. vide, лапавица. Алватан (говорисе и авлатан), шна но, weit, bequem (von Aleibern), amplus. Албаџија* (алвација), m. Штahänbler, qui vendit алга. Алдумашче*, чета, n. vid. алвалук, Алекса, т. 2ler, Alexius. Алексије, т. 2ler, Alexius. Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко, тор Алексинац. Алем драги камен, (ст.): Међ камзама алем драги каменAnémшnja, m. (der heilige) Alypius, Алемпије, m Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. ,, ги камен. Алка*, f. гвозден колут (у Србији по vestis. vestimenta, (auch das Bettgewand), stragula. Аљиница, f. dim. . аљина. Аљкав, ва, во,, lаxus. Аљма, f. eine 2lrt 3miebcin, cepae genus. Ам, т, дав Befhirr beš Bagenpferve, lora equi trahentis.J Aмa, aber, allein, sed. Amâз*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, precis genus: "А у шанцу амаз проучишеАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од грознице и т. д. ber Zališman, signun magicum. 2) она кесица, или ку Аман*! Marbon! Snabe! noli me oсcidere, serva me. Аманет *, m. anvertrautes fano, de positum: аманет ши Божји моја ђе ца; оставио код њега новце на ама нет; изјео туђ аманет. Амбар *, m. 1) бав Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Амбарање, п. дав Хитђеbеn ber erften Müße im Ringfpiel (indem man амбар bazu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен: Амбараши, ам, v. impf. амбар гаден, dico амбар. Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, cf. прстен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заисками, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, враша, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, ein langer Sack, saccus longior, Амин! 2men! атей! Амин да Бог да. Аминање, п. дав Imenfagen, adpre catio. Аминати, ам, v. impf. Imen fagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, аминају, ш.]. вичу: Стари сваш чашу пије, Бога моли, амин ! Amo, hieher, huc. Амрел, m. ber Regenfhirm, (öfferr. дав 2i mrell, па дет lat. umbrella), umbella (major). Ан*, m. ber San, deverticulum, Ана, f. Ана, f. } Unna, Anna. Анашема (анатемале), f. ba natђem, Anathema: анате га маше било; анатемаше ђавола и његова мена. и Анатемник, m. be$ 24nathem werth, dignus anathemate. Анащемнице је Дан! (felten gemöhnlich bie Топфе, ffatt анатемниче, meil fе і сіn griев Иnfehen дебер тойеп, що Fein ч, ж, џ, ћ, ђ, йыі ift; und diese Affectation ahmen die Aneks doten satyrisch nach). Анашемница, f. діе бев Xnathemв фик Dig ist, digna anathemate. Анашемњак, m, vide анатемник. Aнranja, f. 1) England, Anglia, Britannia. s) englif Чиф, paunus Angli cus. Англијски, ка, ко, 1) engli{$, anglicus, britannicus. 2) adv. englisch, anglice. Андра, т. (Рес. и Срем.) vide Андро. Андрак, m. Не знам који му је андрак (у Сријему и Бачк). Андρиjа, m. (cf. adpeios?) Úndreas, An dreas. Андријаш, m. Unbreaß, Andreas. Анђелак, лка, m. hyp.. анђел Аница, f. dim. 9. Ана. Аничица, f. dim. 9. Аница. deversorii. Д! interj. fapperment! vah! Aо мој брајко! Аоно (а оно), fо, дапп, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби. Апашека, f. діе Xpothefe, apotheca, pharmacopolium. Апатекар, т. ber Xpotheter, pharmacopola. Апатекарев, ва, во, без Xpotheters, Апатекаров, ва, во, pharmacopolae. Апатекарски, ка, ко 1) Apotheter., pharmaceuticus. 2) adv. apotheterif$, more pharmacopolae. Ane m. der Arrest, custodia: y ancy Апустол, m. Lpoftel, apostolus. * Арар, ш. врећа од костријещи, сin Арарина, f. augm. 9. apap: п. das zum - Teufel Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v impf. plündern, expilo, Аратос, (арúто;) verflucht, 5018 бес Teufel! in malam rem! Apamoc ra било; Аратос ти кирије, сиђи ми с кола. Аратос ти поскура, не прди ми по цркви. си Аратосиљање, wünschen, detestatio. Аратосиљатисе, амсе, v. г. impf. кога или чега, etmaš zum Zeufel mün. schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, m. bie Kopfiteuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Арач*, арча, т. òie lušlage, expensa, cf. трошак. Арамбаша m. поглавица ајдучки, ber Räuberhauptmann, dux latronum. Арамбашин, на, но, без Räuber= hauptmanns, ducis latronum. Арамбашовање, т. дав арамбаша fen, imperium latronum. Арамбашовати, шујем, V. impf. арамбаша jеци, imperito latronibus. Арамија, m. ber Räuber, Dieb, fur, latro (mit niederträchtigem Nebenbe griff, während bеr ајдук і пі ат). Аранђел (говорисе и аранђео), т. Der rengel, archangelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме крилом швојим (кад се моле Богу). Арачлија*, m. ber Kopffteuer. Sinnehmer, exactor tributi. Араҹлијин, на, на, бев арачлија, exactoris tributi. Арачлијнски, ка, ко, ber KopffteuerАрачлијски, ка, ко, Jinnehmer, exactorum tributi. |