Ождријеље, п. (Ерп.) постава на оплећку, дав Unterfutter am Bruttheil des Frauenhemides, munimen interius indusii muliebris. Ожђелдија *, £. vide добродошница: „Дадоше му тридест ожђелдија, „Ожђелдија и добродошница Оженити, им, v. pf. (einen Güngling) verheiraten, verehlichen, marito, do uxorem. У Видину (а може бити и по свој Бугарској) кажу оженими ђевојку, ш. ј. удаши је: оженила сам ћерку.

Оживети, вим, V.

Ожения исе, имсе, v. r. pf. beiraten, eine Frau nehmen, duco uxorem. Ожећи, ежем, v. pf. anbrennen, aduro. pf. (Рес.) wieder Оживими, им, V. pf (Срем.) aufleben, Оживљет, вим, v. pf. (Ерц.) revivisco. Ожутети, утим, v. pf. (Рес.) gels färe Ожушиши, им, v. pf. (Срем.) Ожућети, утим, v. pf. (Ерц.) Пore gil. vo (luteo) imhuo.

ben, co

Озад (једни говоре и озади), binter, post.

Озго (једни говоре и озгор), oben,

2) qrün färben, viridi culore inicio. Озепсти, озебем, v. pf. erfcieren, frigore rigesco. Озија, f.

„Полећела два врана гаврана „Од Озије преко Московије Озим, f. 3. 2. посијао жито на озим, Binterfaat, sementis hiberna. Озимац, мца, т. н. п. лук, лан, јечам (или други какав усјев, што се сије пред зиму), bie Binterfaat, Binterfrudt, semeutis hiberna. Озимачна крава, f. bie interfub, vacca hiberna.

Озимица, f. н. п. шеница, біе Winter. frucht, fruges hibernae. Озимкуъа, f. vide озимачна крава. Озимче, чета, u. das Winterkalb, vitulus hibernus Озин, т. (ст.)

„Књигу гледа од Озина краљу – Ознојипи, им, v. pf. in Schweig brin acn, sudorenı elicio.

Озобати, бљем, v. pí. ruндит 066-
đen, depasco (de avibus).
Озрен, ш. намастир у Босни (чини
Ми се да је сад пуст?):

„Озрен цркву насред Босне славне · Oj! 1) was? eis antwort auf einen Ruf,

8. 3. О Божо! Xntwort: Oj. 2) О! in Liedern, als Eingang, O! (initium solitum odarum).

Ојагњиши, им, v. pf. werfen (voni фа fe), pario aguum.

Ојагњитисе, имсе, v. r. pf. werfen (vom
Schafe), pario.
Ојадити, им, v.

pf. betrüben, in Kums mer verfeken, affligo : „Млогу ти си мајку ојадио, „Милу сеју у црно завио, „Вјерну љубу у род опремио Ојањити, им, vide ојагњити. Ојањитисе, имсе, vide ојагњтисе. Ојдана, 1. Уrauenname, nomen femi

luto maculo.

Окаменитисе, имсе, v. г. pf. berffeis nern, lapis fio.

Оканимисе, имсе, v. r. pf, кога, чега, vermeiden, vito; sich entschlagen, mitto. Окапати, пљем, v. pf. 1) abtropfen,

destillo, 2) окапао иштући, молећи, fich müde bitten, rogando fatigor. Окапина, f. 1) навр сијена оно, што од кише поцрни (у Бачкој), діе обег ste Lage des Heuschobers, die vom Regen verfault, acervi foeni superficies pluvia corrupta. 2) bie untergrabeneüferstelle, ripa suffossa ab aqua. Окат, та, тo, beaugt, oculatus. Окаш, m. 1) кантар, bie Bage, bie auf

ока eingerichteti, statera. 2) лан, eine Art Flachs, der okaweise verkauft wird, lini genus.

Окивање, п. дав Befcolagen (mit Gil. ber), inductio argenti, ornatio. Окивати, ам, v. impf. bolagen, orno, induco argentum.

Окидање, п. дав Loêfpannen (ber $lin te), emissio.

Окидати, ам, v. impf, loêfpannen, e

Окинути, нем, v. pf. lobfpannen (3.28. die Flinte), emitto. Окиснути, нем, v. pf. vom Regen naß merben, madefio pluvia. Оклагија *, £. дав Rubelholz (öfferr. ber Nudelwalger), lignum cyliudratum tu

rundarium.

Оклапити, им, v. pf. (bur ©pecula. tion) gewinnen, lucror.

Оклати, коље, v. pf. jerbeizen, corrodo. Оклатисе, кољемсе, v. г. pf. fih herum. beißen (mit jemand), rixari cum aliquo. Оклевање, n. (Рес. и Срем.) vide оклијевање.

Оклевати, ам, (Рес. и Срем.) vide oклијевати.

Оклепатисе, амсе, w r. pf. fih vol. faufen, inebrior.

Оклизатисе, амсе, v. r. pf. uglitchen, labi. Оклізотине, f. pl. bie Lederbiffen, (bie glatt beruntergleiten), scitamenta: чудно ми се наслагасмо овије оклизо. тина (рекао Ера, кад су се њи двојица најели јела, што је готовљено за пашу)!

Оклијевање, п. (Ерц.) дав Заиbern, Un= schlüssigfenn, cunctatio.

Оклијевати, ам, v. impf. (Ерц.) заи= dern, cunctor.

Оклицнути, нем, v. pf. cin wenig Un flat machen, paullum caco : узе каДија гвоздењак, те удари нашега Мују над прдењак, и Мујо мало оклицну: једва нена и Алија у трипут на тезгерама изнијеше на поље (у приповијетки).

Оклоп, m. ber üraß, lorica, cataphra

thorax.

cta, Оклопник, т. ber Küraßier, eques gravis armaturae, loricatus, cataphractus. Окнити, нијем, v.pf. mit кна fârben, fuco: "До Богата гриве окнивене Око, п. 1) дав Лиде, oculus. Пуно као око. 2) слијепо око, ber laf, tempus. 3) амбарско око, bie 16theilung, das Fach (im Magazin), loculus. Око, praep, um, jerum, circum: ОКО мене, око куће, око воде и т. д. Оков, т. дав Befchläge, ber Befchlag, integumentam, ornatus argenteus. Оковати, кујем, v. pf. 1) flagen (in i fen und Bande), vincio. 2) befolagen, orno argento.

Оковица, f. (н. п. на пушци) vide оков. Окозити, им, v. pf. merfen (von ber Ziege), pario.

Окозитисе, имсе, v. r. pf. werfen (von der Ziege), pario.

Околина, f. Die Umgegend, vicinia. Околиш, т. оно брашно, што остане око камена воденичнога кад се

Околишити, им, v. impf. berumgehen, ambagibus utor. Околишнице, f. pl. она дрвета, шно стоје око камена воденичнога, да се брашно не просипа кад се меље. Около, 1) praep, mit bem geuit, unm, circum. cf. око. s) adv. umher, circumcirca: около, море! Околоматити, им, v. pf. rund umher beseßen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno.

Околочеп, m. (ст.) ein (erbihtetes)Æraut, als Ingrediens eines Liebestranks, nomen herbae fictae (ad philtrum). „Самдокаса и околочепа Окомак, Мка m. der ausgedroschene Kukuruzkolben, arista zeae semine pri

vata.

Окомити, им, v. pf. 1) außfälen, decortico, н. п. кукуруз. 2) окомити око на што, feine lugen werfen auf etmas, oculos conjicio.

Окомице, floßrweife, mit einem Stoße, pulsando: ударио га пушком око

мице.

Окоњитисе, имсе, v. r. pf. ein Pferd betommen, equum nancisci:

,,На пјешака тридесет дуката: „Не би ли се и он окоњио — Окопавање, п. дав Umgraben, oblaqueatio.

Окопавати, ам, v. impf, umgraben, oblaqueo, circumfodio.

Ок пати, ам, v. pf. н. п. кукурузе, виноград, цтgraben, oblaqueo. Окоран, рна, но, vormerfenò, tabelnò, reprehendens: не смије му човек окорне ријечи рећи.

Окорео, рела, ло, ffeif, bart, durus, rigidus.

Окорежисе, римсе, v. r. pf. fteif met den, rigidus fio.

Окотити, им, v. pf. merfen (vom Funs
de, der Kate), pario.
Окотитисе, имсе, v. г. pf. wetfen (vonm
Hunde, der Kaße), pario.

Окошт, та, то, flare von Янофен,
ossosus, musculosus.
Окрајак, ајка, m. ein Stüd (Biefe),
segmentum.

Окрајање, п. (дав Веђен иm etmas her= um, statt daran zu gehen), das Zaus dern, Zögern, tergiversatio. Окрајаши, ам, v. impf. zaubern, tergi

versari.

Окрајика, f. ber Hanb (дев Brotlaibs), margo panis.

Окрајчење, п. vide окрајање.

Окрајчити, им, vide окрајати.

Округлина, 1

fchlag (kpacme) enstecken, pustulas com

munico.

converto.

Òнречиши, им, у. pf. mit Kalk anwerfen, weißen, calce dealbo, Окρивиши, им, v. pf. beschuldigen, accuso, do crimini.

Окријек, m. (може бити да је ово Ерц. а Рес. и Срем. окрек?) дав Baffers moos, conferva.

Oxρiле, n. Schirm, praesidium:

„Под окриље, под фрушку планину — Окрлаши, ам, v. pf. fich behelfen, besser werden (nach einer Krankheit), convalesco.

Окрњак, њка, m. ber tümmel, trun

datio.

Окружванe, n. das Pflücken, decerptio. Окруњивати, њујем, v. impf. pflüden, pf. urbar machen, co

carpo

Окрчиши, HM, V. 10, н. п. њиву. Оxρш, m. das Gemetel, caedes, maОкршај, т. ctatio, trucidatio. Окужиши, им, v. pf. verpesten, pestem infero.

Òкука, f. die Windung (eines Flusses), ambages fluminis, maeaudri, Окумиши, им, v. pf. kora, einen zum Kym machen (bitten), rogo ad puerum baptizandum, aut ad nuptias celebran. das, ut praesit.

Окумитисе, имсе, v. г. р. с ким, mit jemand Kumschaft machen, cumatum (?) inire cum quo.

Окýпaми, ам, v. рf. abbaden, lavo. Окупатисе, амсе, v. г. pf. fich baden,

lavor.

Окушшаши, ам, v. pf. versuchen, experior: „Да окушам срећу у дораму Олáдиши, им, v. pf. 1) abkühlen, refrigero. 2) sich heinlich davon machen, clam abeo. cf. одладими.

Оладнеши, ним, v. pf. (Pec.) erkalten,
Оладниши, им, v. pf. (Срем.) refrige
Оладњещи, дним, v. pf. (Ерц.) гог.
Олај, т. дав Ľeinöl, olemn lineum.
Олакшшаmi, aм, v. pf. erleichtern, levo.
Олéниmucе, имсе, (Рес. и Срем.) vi-
Де олијенитисе.

Олењитисе, имсе (у Сријему), vide олијенитисе.

Олепити, им, (Рес. и Срем.) vide олиjenumи.

ОABер, m. Mannsname, nomen viri (Oliverius?).

OABеpa, f. Frauenname, nomen feminae. Олизати, ижем, v. pf. ableden, circumlambo.

Олијенитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) faul werden. pigresco.

Олиjепиmи, нм, v. pf. (Еpп) bekleiben, induco (luto, argila).

Омайвати, омаујем, v. impf. wanten machen, labefacto.

Омаја, f. вода, што прска с кола воДеничнога (особито код кашичаре воденице) кад се коло окреће. Ту воду ватају жене у очи Ђурђева дне, те се купају у њој. сí. Бурђев дан.

Омак, m. ein junges, einjähriges Pеrð, equus anniculus.

Омакиња, f. eine junge einjährige Stu. te, equa annicula.

Омакљати, ам, v. pf. befonißen, scalpo.
Омакнутисе, немсе, vide омаћисе.
О мален, на, но, nіt groß, haud ita

рити.

Омести, етем, v. pf. abteyren, аб. bürsten, verro, purgo.

Омести, етем, v. pf. anführen, decipio, induco in errorem. Омилање, п. дав Пhile uфен (einer Guns) durch Geberden, Achselzucken, gestus quaerentis aliquid tacite. Омилатисе, амсе, v. r. impf, burfum mes Achselzucken etwas suchen, quaero motitans: шта се ти омилаш ту? Омилети, лим, (Рес.) vide омиље

Омилити, им (Срем.) ma

Омиловати, лујем, v. pf. lieblofen, blanditiis afficio.

Омиљеши, лим, v. pf. (Ерц.) коме ко, или шта, lieb werden, carus, gratus fio. Што омиље, не омрзну (alte Liebe rostet nicht).

Омирисати (омирисати), ишем, v. pf. шumo, an etwas riechen, odoror. Омицање, п. baš œußgleiten, aberratio, lapsus.

Омицати, ичем, v. impf. ţinabaleiten laffen, sino labi: омиче низ ноге. Омицатисе, ичемсе, v. г. іmpf. auêø gleiten, aberro, elabor. Омицкивање, n. dim. у. омицање. Омицкивати, кујем, dim. v. омицати. Омјериши, им, v. pf. (Ерц.) аптеjеn (z. B. ein Kleid), metior, desiguo : омјери о се.

Омладина, f. etmas Jungeв (Kinder, Nachwuchs) im Hause, suboles. Омладитисе, дисе, v. r. pf. Burjel faffen, subolesco, heranwachsen. Омлађивање, п. дав Heranmahfen, дав Wurzelfassen, radicum actio. Омлађиватисе, ђујесе, v. r. impf. But Bel faffen, radices ago. Омлатипи, им, V. pf. 1) abdrefchen, trituro, . $. проју, гра, конопље (куђељу). 2) berabilagen (vom Ваи= me), decutio.

Омбље, n. Zheil ber Пожаревачка наија, то діе Млава ent{pringt. Омољски (Омољски) ка, ко, von Омоље. Оморика, f. Vieite, pinus. cf. смрека (?).

Омотавање, n. vide обмотавање. Омоплавати, ам, vide обмотавати. Омішати, ам, vide обмотати.

зи

Омофор, m. ein Stiüd ber Bif of8llei» dung, vestimenti episcopalis pars. Омраза, f. bientzweyung, Sat, odium. Омразиши, им, v. pí. кога, или што, entzweyen, discordem reddo. Омразишисе, имсе, v. г. pf, с ким sich mit jemand entzweyen, odium concipio in aliquem. Омрестити, им, (Рес. и Срем.) vide омријестити. Омрзнути, нем, v. pf. einen Safß auf einen bekommen, coepi odisse; es ist mir zumiber, odi: омрзао сам на њега; он ми је омрзао. Омријестити, им, v. pf. (Ерц.) beat ten (von den Vögeln), coeo. Омокнути, нем, vide омрћи. Омрсити, им, v. pf. 1) н. п. човека, Fleischspeisen zu essen geben. 2) гоsеда, овце, свиње, alu leen geben. Омрситисе, имсе, v. г. pf. 1) leif. fpeifen effen. 2) кад се игра крмаче. Омрћи (говорисе и омркнули), омрKнем, vom Dunkel (der Nacht) überfallen werden, nocte intercipior. Ompкао, а не освануо (cf. замрћи). Омрцинити, им, v. pf. verređen ma= chen, facio ut moriatur bestia (inepte mactata). Омрцинитисе, имсе, v. г. pf, vetres cken, pereo, morior. Омршај, m. ein Stüd Fleifhfpeife, frustum carnis: нема никаква омршаја. Омћи, омкнем, vide омаћи. Омћисе, омкнемсе, vide омаћисе. Омудрити (омудраши?), им, v.pf.ge fcheut werden, fio prudens. Омућине, f. pl. gerütteltes Цебес. bleibsel von Wein, Arrak, reliquiae vini usti.

Омче, омчи, f. pl. bie Solinge (3. 3. vom Roßhaar zum Vogelfang), laqueus.

Он (бн) она, оно, er, fle, eв, ille, illa, illud; is, ea, id.

Онаиз, m. ber Xnis (öfterr. Inвів), pimpinella anisum Linn. Онај, она, оно, jener, jene, jenes, ille, illa, illud.

Онајзовица, f. ber nisbrauntwein, vi.

num ustum ex aniso.

Онака, ка, ко, jener 2lrt, ejus modi. Онако, 1) auf jene 2lrt, illo modo. 2) 0 (unentgeldlich), gratis.

Онакові, ва, во, vide онаки.
Онамо, 1) дorthin, illuc. 2) bort, illic.
Онда, дата в, tum, eo tempore.
Ондашњї, ња, ње, ber bamalige, il-

lius temporis. Онде, (Рес.)

Онди, (Срем.) òort, illic. Онђе, (Ерц.) 1

Онемелш, мим, (Рес.) vide онијемОнемити, им, (Срем.) Í љети. Онередитисе, имсе, v. г. pf. fcine Xothe durft verrichten, alvum exonero. Онесвеснути, нем, (Рес. и Срем.) viде онесвјеснути.

Онесвјеснути, нем, v. pf. (Ерц.) in Ohnmacht fallen, linqui animo. Они, она, оно, vide онај. Онијемити, им, v. pf. 1 (Ерц.) Онијемљеши, мим, v. pf. 1) Питт werden, mutus fio, obmutesco. 2) ver☛ stummen, obmutesco.

Оновечери, vorgeffern Wbenos, nudius tertius vesperi.

Оноликачки, ка, ко, augm. y. оно

erat.

Оностранац, нца, m. ber jenfeitige Einwohner, ex ulteriori parte.Оностранка, f. bie jenfeitige Sin wohnerin, femina ex uiteriori parte. Онострански, ка, ко, jenfeitig, ex nlteriori parte fluminis. Онуд, dort vorbei, illac. Онуда (онуда), Оо! (verwundern), oho! Деде комшија учини и мен и један пут оо! (рекао Нијемац Србљину, кад су пили заједно, па Србљин све препуњао своју чашу и говори оо!). Оп! говорисе кад се игра: опа цуОпа! ) па! оп цуп! борр!

Опадање, п. 1) дав 2bfalen (дев а

sers, des Laubes) casus. 2) das Vers leumden, calumniatio.

Опадати, ам, v. impf. 1) абfаllен, саdo. 2) verleumben, calumnior. Опаднути, нем, vide опасти. Опажање, п. даš Semerfen, Зађелова men, observatio, anımadversio. Опажати, ам, v. impf. mahenchmen, animadverto. gewahr werden, Оnâз, 'm. die Hut, Acht, attentio: 6yди на опазу, піmm ді$ in ht; fey auf der Hut.

Опазити, им, v. pf. mahrnehmen, ani

madverto.

Onajropa, f. ein unverschämtes freches Weib, femina impudens.

Опак, ка, ко, 1) vertehrt, perversus