Page images
PDF
EPUB

Бруцашн, ам v. impf. unt pf. dаm. haare bekommen, nancisci pilos circa pudenda.

Бруце, f, pl. Die Gdamhaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка. т. Дав егäufф дев „а. tenden, sonus aquae cum quis transit: „Воду газим, за њим брчка не ма— Брчина, f. augm. v. брк. Брчић, m. dim. 9. брк. Брчкавица, f. Beg, ber von vielem Re: gen oder geschmolzenem Schnee plåts fchert, viae lubricitas et udor. Брчкање, п. даó plätfфern im Далее, agitatio aquae. Брчкапи, ам, v. impf. plätfcheen, sonitum facio aqua agitata. Брчкамнсе, амсе, v. г. impf. plat. idern, aquam circumjicio, agito. Брчко, кога, п. мала гарошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): „Да би ишли Брчко поробити, Далеко је бјежам низа Саву Брчнуши, нем, v. pf. einmal pla. timern, sonitum edo aqua turbanda. Бршљан, ш. Der Epheu; hedera. Бршћење, п. да8 Befreffen, depastio. Eja, f. der Floh, pulex. Буач, т. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, дес Blattfloh, chermes Linn.

Буба, f. Das ungeziefer, bestiolae mo

lestae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, m. bie (große türtifфe)
Trommel, tympanum Turcicum.
Бубање, п. дав Zrommeln, ympani

pulsatio,

Бубалык, ам, v. impf. ударати у бубањ, trommein, vulsare tympanum. Бубина, f. augm. (3) v. буба. Бубица, f. dim. v. буба. Бубнути, нем, v, pf, mit Betöfe fala. gen, pulso. Бубњар, m. Der Erommelf läger, tym. panista. Бубњарев, ва, во, 1 дев Zrommelidlã. Бубњаров, ва, во, gers, tympanistae. Бубота, f. субота ђачка бубота, Sprichw. d. i. Samstags wird auf den Studenten berumgetrommelt, Gam tag ift der Studenten prügeltag, sabbato cacduntur studiosi (in Serbia). Бубрег, m. Die Niere, ren. Живи као бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег. Бубрежњаци, m. pl, bas tiérenftud,

caro renum.

Бубрешчић, m. dim. 9. бубрег. Бубулица, Die Duftel, pustula. cf. чибу

лица.

Бугар, ш. (cm.) vide Бугарин: „Стаде свата дванаест иљада „Те гледају коња у Бугара „Повалисе међу ђевојкама Ђе с'омео коња од Бугара Бугар ње, д, vas Dulgariftien, muta'tio in Bulgarum.

Бугарин, m. ber Bulgare, Bulgarus. Бугариши, им, v. impf. и Bulgaren 'maфen, facio esse Bulgarum. Бугаритисе, имсе, у r. impf, ein Hule car werden, fio Bulgarus. Бугарка, f. òie Bulgarin, Bulgara. Бугар-кабаница, f. (сп.) ein Sulgarent. Mantel, pallium bulgaricumı: ,,А скр свега бугар-кабаницу „Скиде с леђа бугар кабаницу Бгарска, f Die Bulgaren. Bulgaria. Бугарска, ка, ко, i) bulgariid, bul. garicus. 2) adv. bulgariid, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus Bulgarica. Бугарче, чепа, n. ein junger Bulgar, Bulgarus puer. Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 9. Бу

гарка.

[ocr errors]
[ocr errors]

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich fo viel als буди, es fen, esto). cf. туд. Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Solymaaren. Gemols, taberna vasorum ligneorum. Будак*, m. vide mрнокоп. Будала, f. Der Thor, stultus. Будаласт, ша, mo, thörict, stultus. Будалаш, m. thörinter Deni, homo stultus.

Будалаштина, f. Khorheit, stultitia.
Будалина, f. augm. 5. будала.
Будалисање, и. Dać bumme Кеден обек
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисати, лишем, v. impf. thöridi
fpreden, stulte loqui.
Будалити, им, vide будалисати.
Будаљење, n. vide будалисање.
Будан, дна, но, mad, vigil.
Будац, буца, m. Курак, мукац, пу-
paн, der Truthahn, gallopavo.
Будење, n. Das Weden, excitatio.
Бӱдија, f. Ћура, курка, тука, мк-
сирка, пура, пурка, Die Truthen=
ne, gallina indica.
Будим,m.vie Stabt Dfen in Ungern,Buda.
Будимац, мца, m. Der Dfnet, Budensis,

Budanus.

Будимир, m.ein Mannôname, nomen viri. Будимка, f. Die Dfnerin, Budana. Будимлија, f. cine urt Hepfel, pomi species.

Будимлија . f. vide Будимац. Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner', Budanus. 2) adv. nach Ofner Art, more Budano.

[blocks in formation]

Бузаџија*, m. де буза händler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, m. eine urt Reule, clavae

genus.

Буйн, m ein großes juhrmanngpfers, Wellenburger, (ein Rarhtner), equus vecturarius, jumentum. Буињи, ња, ње, н. п. трава. дет Flob gehörig, pulicis. Бујад, f. vide папрат, Бујадњача, f. vide“, Бујање, n. vide бучање, Бујати, ји, vide бучати. Бујатка, f. vide папратка. Бујити, им, v. impf. cf. пајити. Бујица, f. Regenbad), torrens. Бујур*, nimm,lange gu,accipe et manduca: Баба : Бујур Муса купуса. Турчин: Нека бако и меса. Бук, m. Der Diet дев ДBafferfals, mo das Wasser im Fallen toset, locus cataractae strepitosus: онђе у буку има пастрме. Бука, f. ba€ Gebrüle, mugitus. Букагије*, f. pl. vide nymo. Букање . n. Das Brüllen, mugitus. Букара, f. у Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скупе ђевојке (мале и велике) и младе (а и од мушкиња дође ђекоје), насред се. ла, па наложе ватру (понајвише од ђубрема и од сметлишта) и око ње играју и пјевају; и то се Зове букара или варише (ајдемо на букару, пјевају ђеца на букари).

Букарење, п. Das Brähnen, subatio, Букаримнсе, рисе, v. r. impf. brägnen,

subo (von Schweinen).

Буками, бучем, v. impf. brülen, mugio. Букач, m, ber Brüüer, mugitor (vom

Ochsen).

папратњача.

Букварац, рца, m. Der и 3C.Gu
let, puer elementa discens.
Буквешина, f. augm. 5, буква.
Буквик, м. 𐐨ес Вифенwalò, fagetum (?).
Буквић, m. junge Вude, fagus parva.
Бўквица, f. 1) dim. 9. буква. 2) буков
up, die Buchecker, glans fagina 3) das
ABC, elementa.
Буклија *, vide плоска.
Бўкнути, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu-
gitum edo 2) auflovetn, exardesco.
Буков, ва, во, buden, faginus.
Букова, f. мали намастирић код Не-

[blocks in formation]

Букћеми, кшим, v. impf. (Ерц.) (о

dern, ardeo.

}vide бунцање.

Бўла, f. vide Туркиња.
Бўлажњење, n.
Бўлазнење, т.
Булазними, им, vide бунцами.
Булумаћ, т. некакво јело од брашна:
А. Шта си јео ?

Б. Самримачка и булумака. Буљење, n. Das Servorređen Der uu. gen, exsertio oculorum: Буљнока, f. (см.) Die bie ulugen bervorredt, quae exserit oculos: ,,Курвина буљнока - filt ber Krebs schilt den Frosch. Буљиши, им, v. impf, m. j. очи, die Ulugen bervorreden, exsero oculos. Буљубаша*, m. unführer eines буљук, dux turmae, centurio.

Буљубашин, на, но, Des буљубаша,

centurionis.

Буљубашиница, f. Sie Sauptmannsfrau,

uxor centurionis.

Буљубашица, m. dim. 9. буљубаша. Буљубашовање, m. Das буљубашаGenn, centuriatus gestio. Буљубашовати, шујем, v. impf. id біп буљубаша, sum centurio. Буљубаша, m. vide буљубаша mit allen Ableitungen.

Буква, f. bie Hume, fagus.
Буљук *, vie dat, Krupp, turba, turma.
Буквар, ш. даt u5G.Brd, abeceda- Бумбар, m. Die Summel, apts terre-
rium.

stris Linn.

[blocks in formation]

Бургијати, ам, vide бушити. Bуprujâш, m. 1) ein Mensch, der über. all herumkommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius.

Бургијца, f. bim. v бургија. Буре, ема, п. Dat jag, dolium. Буренце, ema, n. dim. v. буре. Бурликање. n. eine urt beulenben Hei nent, fletus genus. Бурликами, личем, v. impf. beuleno meinen, plorare. Бурљање, n. bat Serummühlen in flufligen Dingen, scrutatio in jusculo. Еурљати, ам, v. impf. berummüblen in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бурма*, f. 1) ein glatter Fingerring. annulus. 2) Schraube, cochlea: творасе на бурму.

Бурмул m. der Schnupftabak, nico

,

tiana sternutatoria.

Бурмушица, f. bie Zabatbofe, capsu.

la nicotianae.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Буц ван, вна, но, н. п. нерасп (кад се букаре крмаче), brunftig, subans. Бучање, п. н. п. главе, даô Dummienn bes Kopfe; 3. В. vom vorher gegan. genen Rausche, torpor capitis (a crapula) Бучати, чи, v. impf. bumm fenn, turbatus sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јучерањег пића. Буче, чета, п. пиле од будије, до8 Zrut. bubn, pullus gallinae indicae. Бучевина, f. Бучићи, m. pl. (coll.) junge Zruthüh, ner, pulli indici.

Бучница, f. Signename eines Nafferfalls sim Bebiete javar, Dorf Тржић, Ваф Жеравија, nomen proprium catara

[blocks in formation]

Demag, mensura, 2) (у Ерц.) танак, eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Вагаш, m. bas Beleife, orbita. Вагов, m. (у Сријему), eine Urt großen Winzerneffers, zum Schilfsääeiden, scalprum arundini secandae. Вада, f. vide рок. Вадими, им,

promo.

V. impf. herausnehmen, Вађење, n. Das Serausnehmen, prom tio (?). Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Ваздан (вас дан), Den ganjen Zag, to.

tam diem.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

ница.

Вајкање, п. дa8 Gntiqulbigen, jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excusatio de coena minus lauta.

Вајнатисе, амсе, v. I. impf. fid ent schuldigen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus lauta.

Вака, m.
Вако, т.

hyp. v. Василије.

Вала, f. 1) аt lob, laus, a) bat loben,
Rühmen, laus.
Вала*, ben Gott! hercle!
Валаке*, f. pl. ba3 МBerExeug um bie
Füsse zusammen zu winden, bey der
Padogenstrafe, instrumentum pedibus
ligandis ad feriensas soleas. cf. Фалаге.
Валинка, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Вaн.) der Fehler, Mangel, vitium
defectus.

Ваʌиши, им, v. impf. Ioben, rühmen,

laudo,

Валиши, им, v. pf. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) feb [en, labor; desum. Валишисе, имсе, v. r impf. fid loben,

rühmen, prablen, se laudare. Ко се вали, сам се квари. Baʌов, m, alyeus; per Gameinetreg.

[ocr errors]

Валовит, та, тo, melenteid, undo

sus:

,, Валовиту Дрину пребродише Валпово, п. мала варошица у Славонији.

Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Ranone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, дав Propfceiß, surculus. Еаљан, на, но, madet, probus. Ваљање, п. дas Wälzen, volutatio. Ваљарица, діе Halfmühie, fullonica. Ваљаши, ам, v. impf. 1) mälzen, voluto. 2) сукно, walten, subigo. Ваљати, ам, v. impf. 1) werth fenn, valere: ваља сто дуката, ваља цареба града. 2) ваља ики, man muß, oportet ; коњ ваља, љеб ваља, Wferò vonnöthen, Brod vonnöthen, вaьake

мо мени.

Ваљатисе, амсе, v. г. impf. fì mäls gen, volutare se.

Ваљевац, вца, m. einer von Baljemo.
Валевка, cine von XBaljemo.
Ваљево, п. uom. propr. einer Stant in

Serbien:

29

Полећела два бијела голуба „Од онога ваљенога Ваљева Ваљевски, ка, ко, von Ваљево. Ваљење, п. Das Loben, laudatio. Ваљушка, f. (öfterr. Der Knövel), Mlo, globulus e farina, pastillus. Ваљушкање, n. dim. v. ваљање. Ваљушками, ам, dim. v. ваљати. Ваљушкатисе, амсе, dim. 9. ва

дамнсе.

Вамилија, f. (уСријему, у Бачк. и у Бан.)
Die Familie, familia, cf. кољено, лоза.
Вампир, m. vide вукодлак.
Ван, (у Ерц.) 1)aló, außer, praeter :
Ништо љепше ни красније,

""

""

Ван чарапа и опанак.

2) ван да, außer wenn, nisi si i. q. Beh

ако.

Вандрша, f. vide ваша.
Вара, 1, vide варица: наврела вара од
Дундулова дома (у приповијеiпки).
Варадин, m. Peterwardein, Petrovara.

dinum.

Варадинац, нца, m. bee petermarbei

ner, Petrovaradinensis. Варадинка, дiе Peterwardeineriun, Petrovaradinensis femina:

22

Плащно бели Варадинка Мара На Дунаву према Београда — Варадински, ка, ко, Petermardeiners, Petrovaradinensis.

29

[blocks in formation]

Варакање, п. дав Husmeiden, declinatio. Варакати, ам, v. impf einem aubjus Варакатисе, аме, v impf.j weiden fuden, declino aliquem. Вараклěисати, леишем, v. pf. u. impf. mit Flittergold bekleben, bractea aurichalci induco.

Варакли*, adj. mit варак überjogen,

bractea aurichalci inductus :

""

И дај мени варакли преслицу Варалица, f. betrugerifd, fraudulentus, (a18 appofition).

Варање, n. Das Betrügen, deceptio. Вараши, ам, v. impf. betriegen, decipio. Варатисе, амсе, v.r, impf. jid täufdjen, decipior.

Варварин, in. Gbene an der Morama bei Сталаћ. Варварица, f. dim. 9. Варвара (Sarba. ra) caмo у овој пјесми:

,, Варварица вари,

А Савица лади.

Николица куса. cf. варица. Вареник, ш. вруће замеђено и заби. берено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачк.) eine uirt Beinfuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. Вареника, f. marme Wild, lac cale

factum.

[ocr errors]
[ocr errors]

9

Варење, n. 1) баб Roden, coctio. 2) варење. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се кува и пече а они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из олтара (као да чапи нешто): „ђаче ђакушми! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори :,,Оче дубени! дошао човек, па познао роге и ноге, и однијо весе.“

Варзило, п. ðie Brafilie, (Farbemittel yon Hrafilienholg,) color ligni brasi

liani.

Вариво, n. Sülfenfrüdte, legumina. Варин дан, на дне, m. et. Barbaraz

Zag, dies festus S. Barbarae. Варити, им, v. impf. toden, coquo. Варитисе, имсе, т. г. inpf. foden, fites den, coqui.

Варикак, m. cine urt Betreibemag (Sec

žegomina), mensurae parvae genus:од шиника варићак (у приповијешки); већ је прднуо у сарикак. Варица, f. (dim. 5. вара?) жито што се по обичају кува на Варин дан: мемнесе у један лонац, или у комао од свакога жита и варива, ме се скува заједно, па се једе послије, други и трећи дан, пошто се олади; и защо се пјева:

« PreviousContinue »