Page images
PDF
EPUB

Бруцаши, ам т. іmрr. uno pf. Bфат. Бугар, ш. (ст.) vide Бугарин: baare bekommen, nancisci pilos circa „Спаде свата дванаест иљада pudenda.

„Те гледају коња у Бугара Бруце, г, рl, bir Bфаmbaate, pili circa „Повалисе међу bевојкама pudenda,

Бе с'omeo коња од Бугара Брчак, чка. . Вав Веrduf, bes ®а. Бугарње, п, сав Зulgariјice, muta

tenden, sonus aquac cum quis transit: tio in Bulgarum. „Воду газим, за њим брка не ма Бугарин, ш. беr Bulgare, Bulgarus. Брчина, f. augm, . брк.

Бугарити, нм, т. impf. зиян Биlgarен Брчић, m. dim. р. бря.

maфen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f. Bəg. cer von vielem Re: Бугаритнсе, имce, у т. impf, cin Baь gen oder geschmolzenem Schnee plåts car werden, fio Bulgarus.

rohert, viae lubricitas et udor. Бугарка , f. Die Bulgaria, Bulgara. Брчкање, n, Das Plütfфеrn in Bafet, Бугар-кабаница, г. (ст.) ciun Bulgaren. agitatio aquae.

Mantel, pallium bulgricum: Брчкапіт, ам, v. impf, plütfфеrn, soni „А сгр свега бугар - кабаницу tuw facio aqua agitata,

„Скиде с леђа бугар кабаницу — Брчкансе, амсе, у. г. impf. plat. Б гарска, f. pie Bulgarey. Bulgaria.

fdhern, aquam circumjicio, agito. Бугарски, кa, кo, i) bulgarijd, bul. Брчко, кога, п. мала варошица на дес garicus. 2) adv. bulgarisch, bulgariae

ном бријегу Саве (ниже Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, „Да би иш. Брчко поробити, juventus Bulgarica.

Далеко је бјежат низа Саву, Бугарче, чепка, o, ein junger Bulgar, Брчнулін, нем, v. pf. einmal plä.

Bulgarus puer. tidern, sonitum edo aqua turbanda. Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 2. БуБршљая, м. Вer Sppeи; hedera.

гарка. Брикење, в. дав Befreffen, depastiо. by A, wenn auch , quamquam (eigent!ich Bya, f. der Flob, pulex.

so viel als 6yan, és rery, esto). cf. mya. Буч, m. бубина (налик на буу), што Буда, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.)

једе расад купусни, per Blattfito), Holzwaaren - Bewölk, taberna vaso. chermes Linn.

rum ligneorum. Бу ба, f. Das ungeзiefer, bеѕtіolac mo- Будак*, m. vіdе прнокоп. lestae,

byaaaa, f. der Thor, stultus. Бу бало, м. vіdе бубњар.

Будaлaст, на, по , tbəriФt, stultus. Бу бало n. vіdе бубрег.

Будалаш, m. tvoritet Renfф, homo Бу бањ, бња, m. Die (grope türtifфе)

stultus. Trommel, tympanum Turcicum. Будaлaшлина, f. Eborbeit, stultitia. Бубање, а. "Sak Trommeln, sympani Будалина, f. augm. р. будала, pulsatio,

Будaлисање, и. Фав битте Reben ober Бубалик, ам, т. impf. ударати у бу Thun, ineptia , sermo stultus.

halb , trommein, nulsare tympanum. Будaлисали, лишем, v. impf. tbəriФt Б'бина, f, augm. () . буба.

sprechen, stulte loqui. Бубица, f. dim. v. буба.

Будaлипи, им, vidе будaлиcапии. Бубнути, нем, y, pf. mit Betife fФla. Будаљtње, o, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, mad, vigil. Бубњар, m. Ber grоmmеlfФläger, tym. Будац, буца, м. Курак, тукац, пуpapista. .

pau, deč Truthahn , gallopavo. Бубљарев, ва, во, 1 бев ХrommelfФlä. Будење, р. бав 23eten, excitatio. Бубњаров, ва, вo, 3gеrѕ, tympanistae. Будија, f. Кура, курка, тука, миБубопia, f. субота ђачка бубопа, сирка, пура, пурка, pie Zeutena Sprichw. d. i: Samstags wird auf den пk, gallina indica, Studenten berumgetrommelt, Samstag byaum,m.die Stadt Ofen in Ungern,Buda. ist der Studenten Prügeltag, sabbato byanmay, mya, m. der Ofner, Budensis, cacduntur studiosi (in Serbia).

"Budapus. Бубрег, т. бie 9Xiere, ren. Живи као Будимир, m.cіn Xannéname, nomen viri. бубрег у лоју.

Будігмка, f. Die Ofnerin, Budapa. Бубрежак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. cine 24rt 2epfel, pomi Бубрежњаци, ф. рі, баѕ mierentNod, species.

Будимлија, f. vide Будимац. Бубрешчић, м. dim. 2. бубрег. Будимски (Будимскӣ), кa, кo 1) Ofnet, Бубуљица, бie Pufiel, pustula. cf, чибу budanus. 2) adv, nad Ofner Art, more Рица

Budадо.

caro renuni,

clie-)

готина.

[ocr errors]

num.

AM ,

Будињп, ња, ње, н, п. јаје, болеспі, Букварац, рца, m. Bеr a3 &•Офй.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. ler, puer elementa discens. Будионик, m. по намастирима она Буквешина, f, augm, 2, буква. даска, шпио у њу лупају у јутру Буквiк, m. Der Вифеnmals, fagetum (?). да се буде калуђери, бir Beder, Буквић, m, junge Зифе, fagus parva. expergefactor.

Буквица, f. 1) dim. р. буква. 2) буков Ayancab, m. ein Mannsname, nomen viri. xup, die Bucheđer, glans fagina 3) das Будити, им, т. impf. wecken , excito. UBE, elementa. Бу дипінсе, имce, v. г. impf, etmas Буклија *, vide плоска. den, evigilo.

Букнути, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu. Hyaykı da, indem, cum. (ital. essendo gitum edo 2) auflodern, exardesco.

Буков, ва, во, бифеn, faginus. Бkeњe , p. vide, будење.

Букова, f. мали намаспирић код Не6,3a *, f. 1) ein Getränk aus Kukuruz"brot unə safer, potio e pane zeae et Буковац, вца, m, 1) Вифеntаt, ba. aqua 2) брезова, беr Birtenjaft, ѕuс culus faginus. 2) извор у Јадру, у cus betulae.

Тршићком пољу. 3) село у СријеБузација*, m. Bеr буза - bändler, qui му (близу Варадина). vendit potionem e pane zeae,

Буковача, f, per Вифеnto, baculus Буздован, m, cine 24rt Reute, clavac faginus. genus.

Буковина, f. See Зифenbols, lіgnum fagiByfih, m. ein großes Fuhrmannspferd, Meklenburger, (ein Kärntner), equus Syrpem, m. Buturescht, Bucurestinum vecturarius , jumentuin.

urbs Valachiae. Бу ињй, ња, ње, н. п. права. Веш Букшење, и. (Рес.) vidе букћење. Floh gehörig, pulicis,

Буклети, Апим, (Pec.) vidе бук. Бујад, f. vide папрал,

Бу кпили,

(Срем.) іfепи. Бујадњача, f. vide, папратњача. Букћење, р. (Ерц.) быв "Водеrn, arБујање, р. vіdе бучање,

åor. Бујали, ји, vide бучати,

Букети, кшим, т. impf, (Ерц.) То» Бујапка,

f. vide
папратка,

dern, ardeo.
Бујити, им, т. impf, cf. пајипи. Була, f. vide Туркиња.
Бујница, f. Xegenbat, torrenѕ.
býjye* nimm, lange zu,accipe et manduca: Bynamihemes, m: }vide Gyurgake.
Баба : Бујур Муса купуса.

Булазници, им,

vide бунцали. Турчин: Нека бако и меса. Булумаћ, m. некакво јело од брашна: Hýk, m. der Ort des Wasserfalls, wo А. Шта си јео ? das Wasser im Fallen toset, locus ca Б. Сапримачка и булумаһа. taractae strepitosus: онђе у буку Буљење, п. сав реrроrtеden per du. има пастрме,

gen, exsertio oculorum : Бука, f. баё шебеüle, mugitus. Буљиока, f. (сп.) бi bie Mugen bеrроrа Букагије*, f. pl. vіdе путо,

redt, quae exserit oculos: Букање, пбав Дrülen, mugitus. „Курвина буљиока ichilt der Krebs Букара, f. у Сријему је обичај да се

den Froich. уз месојеће свако вече скупе ћевој. Буљиши, им, т. impf, п. ј. очи, бie ке (мале и велике) и младе (а и од Hugen bervorrecken , exsero oculos. мушкиња дође ђекоје), насред се. Буљубаша *, m, 2nführer еіnев буљук, ла, па наложе ватру (помајвише dux turmae, centurio. од ђубрета и од смешлишта) и Буљубашин, на, но, де буљубаша, око ње играју и пјевају; и то се centurionis. зове букара или ва приш пе Буљубашиница, f. Die pauptmann&feau, (ајдемо на букару, пјевају bеца на uxor centurionis. букари).

Буљубашица, m. dim. р. буљубаша. Букарење, р. Вав Brännen, subаtіо, Буљубашовање, т. Сав буљубашаБукарилисе, рисe, v. r, impf. brähnen, Senn, centuriatus gestio. subo (von Schweinen).

Буљубашовапін, шујем, v. impf. іф Букапи, бучем, v.impf. Drülen, mugio, бin буљубаша, sum centurio. Булач, ш, беr Brüler , mugitor (vom Буљугбаша, m. vіdе буљубаша mit ОФfen).

auen ableitungen. Буква, f. Vie Вифе, fagus.

bysyk *, die Schar, Trupp, turba, turme. Буквар, ш, Pas 236 Br, abеcеdа. Бумбар, т. діс филттi, aptѕ tегксrium.

stris Linn.

nens,

0.

[ocr errors]

ца.

Бумбарањc, p. бав бmpfe Gpreфen, Bургијата, ам, vide бушиши.

nach Art des Hummelgemurre, murmur. byprujaw, m. 1) ein Méurch, der übers Бумбараан, ам, v. impf. Bumpf fprе. ad herumtommt, homo circumforanechen, wie die Hummel summt.

us. 2) Schweinmätler (in Serbien). Буна, f. Bеr aufrubr, scdіtіо.

proxeneta suarius. Буна и Буница, двије воде у Ерце- Бургијца, f. дim. и бургија. товини.

Буре, епта, о. Вас $ap, dolium, Бунар *, m. See Brunnen, puteus. cf.cmy- Буренце , ema, n. dim. р. буре. денац.

Бурлгікање. p. cine 2rt peulenten еі. Бунарић, m. dim. е. бунар.

fletus

genus. Бунарски (бунарскі), кa, кo, н, п. во- Бурликати, личем,, . impf, peuteno

4a, Brunnen - Wasser, aqua putealis. weinen, plorare. Бунац и буница, іn bеr хiдепваrt, об. Бурљање, р, бав феrummühlen in tüfə ишао је бунца и буницу, won eine sigen Dingen, scrutatio in jusculo. Vagabunden, nndiquc est vagatus. cf. Eypsamı, am, v. impf. berumwühlen Буна и Буница.

in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бунгур, т." (кукурузан или пшеничан) Бурма*, *. 1) ein glatter Singerring, die Grüße, alica).

anoulus. 2) Schraube, cochlea : Бунгурање, р. бав Вейдеmаhlen ali творасе на бурму. 'catio (?).

Бурмул*, m. See ёфпирfiabat, nicoDyrrý pamı, am v. impf. Grüße mahlen, tiana sternutatoria.

crassius molo: не може воденица да Бурмулица, f. pie zabatbofe, capsu. меље, него бунгура.

la picotiярае. Бунгурац, рца m. dim. вот бунгур: Бурмуција*, der Schnupftabats

"Ручку бунгурца, вечери ни к" Fabritant, verditor nicotianae. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Бурњак, m. rіdе дуждевњак..

"per pes, vestis pellicea. cf. hў рак. Lýpo, m. der Dicwant, abdominosus, Бундева, f. Der Kürbis, cucurbita melo ventrosus. "Lрр.

Hypynuuja*, f. Besirsbrief, edictum veziri. Бундевица , f. dim, . бундева. Бурунџук *, м. танко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н. п. цвије, Жür: платно, Geisenleinmano, (su pema bis : Blüthe, cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника, f. бав 8ilfentraut, hyoscya. Бус, m. in em tbiel, Нагимац кус mus Linn.

копа бус под копія окрповом куком. Dynuna , der Dünger, stercus. Бусање, n. pa8 ©Фlagen auf bie Bruft, Бўнии, им, y. Impf, aufmiegeln, pladctus. concito.

Бусање, р. ба8 Вебефеn mit Rafen, Бунинсе, имce, y, r. impf, jih em caespitatio (?) pören, imperium frango

Бусапи, ам, v. impf. mit Rasen beбуновай, вна, на, сив бет Сбlafe

deđen, caespitem congero. auftaumelnd, o somno excitus, extur. bycamice, amce, r. impf. fich auf batus.

die Brust dlagen, plangere: 6ycace. Бунцање, в. дав хедеn rəie aйв дет

рукама у прсн. Schlafe, somciatio.

Бусен, m. Der Xafet, caespes. Бунцати, ам, v. impf. говорити ко• Бусенипі, па, mo, rаfеrеіф , caes

јешта , као у сну, mie au в бет pitosus.
Schlafe reden loqui quasi e sonno. bycéme, n. (coll). der Rasenhaufe, caes-
Бунца као баба

у
болести.

pites. Буњиште, п. деr Ort, mobin paв Бусија *, vide per pinterbalt, insidiac. Auskehricht geworfen wird, locus quis.

cf. засједа. quiliarum , finretum.

Булi, m. Ber Cinten, pеrnа. Bypa, f. der Sturmwind, procella. Бутина, f. augm. р. бул. Бурав, ва, вo, Elein, unə gropbäифія, Бупић, m. dim. 2. бунт. pusillus et ventrosus.

Буtіоглав, ва, во, (сп.) от Ropfe bypár, m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : Бурад, f. (coll.) sajfer, dolia.

„Ид одатле сово бубоглава Буразер“, m, vide брап.

Буцање , . vide дeрaњe 1. Бурак; Mannsname,

поmеn Буцан, ам, vide

дерати 1. viri.

Буцмаст, па, що, уоu im Bett, Бургија*, f. мали сврдлић, бie Elein= facie obesa.

te art Bohrer, terebra minima. bytos, m. eine Art Pleinen Flußfisches, Бургијатье, в, vide бушење.

pisciculi genus.

.

у.

m,

[ocr errors]

tio (?).

Буц зван, вна, но, н.. ь нерасп (кад demaß, mensura, 2) (y Epr.) Tamara

се букаре крмаче), brunftig, subaps. eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, д. н. п. главе , бав иттfeyn Вагаш, ш, фав @elife, orbita. des Kopfe; do B. yom vorher gegan. Báros, m. (y Cpujemy), eine Art großer genen Rausche, torpór capitis (a cra Winzernieijers, zum Schilfrdaeiden, pula)

scalprum arundini secandae. Бучати, чи, y. impf. бити fest, Baдa, f. vіdе pок. 'turbatus sum, ferveo : и сад ми бучи Вадиши, им, impf. herausnehmen, глава од јучерањег пића.

promo, Буче, чеша, і, пиле од будије, ба#Хrut. Вађење, п. Вав беrаивпеђmen, promo

bubn, pullus gallinae indicae. Бучевина, f.

Вазда, (у крц.) vide свагда. Бӱчићи, m. pl. (coll) junge krutbӣ6. Ваздан (вас дан), Ben ganjen gag, to.

tam diem. ner, pulli indici. Бучница, f. Signеnаmе eines заfеrfals Baayha, f. намаспир у Босни (може "im Bebiete Sabat, Dorf'Тржић, Заф

биши да је сади пусm) : Жеравија, поmеn рrорrium cаtаган и Вазуhу крај воде Криваје — ctae.

Ваиз*, m. Bеr рrеvіgеt, praedicator : Буца, f. (у Бачкој иу Сријему) vide К нама брже оце и вайзи -кијача.

Bann, adj. indecl. fein, elegans , excellens. Буцак *, m. vіdе угал.

Ваистина, m. Mannsname, nomen Будачић, m. dim. р. буцак.

viri: Буцуља, f. Sübr mit Eleinen $Brner, fte Па дозива слугу Ваиспину, selbst nicht groß, aber gut, vaccarum

Ваистино моје чедо драго! genus.

Baja, f, hyp. p. Василија. Бушење, п. бав Bobren, tеrеbrаtiо. Bajап, т. vіdе клијепи. Бўшина, f, cin Chimpfwort für &фafe, Bajаптина, f, augm, p. вајаш. convicium in oves.

Bajашић, m. dim, p. вајат. Бушиши, им, т. іmрt. брқren, tere- Bajалски, кa, кo, н. п. врата , Wantbrare,

mer, Kemnats, cellarius, ad dama

pertinens.

Bajaa*, f. Rußen, utilitas.
В.

Вајдица , f. dim. Ф. вајда, cf, глава

ница,

Вајкање, о. Рав &ntfфubigen, jemano Ba, in,ia (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu име оца и сиңа, и светога дуа ; ва haben, excusatio de

minus испину Божју (говоре попови lauta. калуђери); ва славу и чест (над Вајнаписе, амсе, т. т, impf, ft ent. чаmе славу,

cf. слава),

cf.
у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach
Вабипи, им, т. impf. Towen, alicio. seinein Wunsch bewirthet, excusare se
Вабљење, п, сав „Roten, alleсtiо. de coena minus lauta.
Ваведеније, р. заф зер жағia Reint. Вака, m hyp. p. Василије.

gung, purificatio B. V. м, (Феи 21. Вако, т. Novemb.)

Вала, f. 1) дав got, laus, 2) бав Вобеп, Вавек, п. ј. ва век, (Реси Срем.) Rühmen, laus. vidе вавијек.

Вала*, бер Bott ! hеrcle! Вавијек, п, j. ва вијек (Ерц.), ewig, Baлaке*, f. р. Вав BerPeug um bie aeternum.

Füffe zusammen zu winden, bey der Вавољак, љка m, оно што се сваља Padogenstrafe, instrumentum pedibus

међу прстима, или у устима, ein ligandis 4d fеrіеndаѕ ѕоlеаѕ, cf. фалаге. fügelin, (von Brot и. о. І.) бав Валинка, f. (у Сријему, у Бачк. и у man zwischen den Fingern drebt, glo Lam.) der Fehler, Mangel, vitium bulus convolutus.

defectus. Вавољење, р, дав Dreben еіnев 8ügel. Валии, им, т. impf. Ipбen, rüpmen,

chens zwischen den Fingern, conglobu. laudo, latio.

Валипи, им, т. pf. (у Сријему у Вавољити, им, impf. ваљати Бачк. и у Бан.) fe, Ign, labor; dеѕum.

штого, међу прстима, или уус- Валитисе, имce, v. г impf. fit lоbеп, MaMa, ein Kugeichen zwischen den Fin. rühmen, prahlen, se laudare. Ko ce ba. gern drehen, conglobulo.

сам се квари. Barah, m. 1) Mjepa namua, ein Getrei. Bánon, m, alyeus, der Schweinetrog.

coena

ли,

sus:

[ocr errors]

по мени.

[ocr errors]

Валовипі, па , mo, wеlеntеi, undo- Варакање , п. Зав Дивmeiben, declinаtiо.

Варакапи, ам, v. impf leinem auѣзнэ „Валовиту Дрину пребродише — Bapakamice, ame, v inpf.) weichen sua Валпово, п. мала варошица у Славо феn, declino aliquem. нији.

Вараклеисали, лейшем, v. pf, и. impf. Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, mit Flittergold bekleben, bractea auriKanone), foramen incendiarium.

chalci induco. Ваљак, ка, дав Propfreiв, ѕurculus. Варакли*, adj. mit варак übergogen, ва љан, на , но, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање, п, бав Вäläеп, volutаtiо. и дај мени варакли преслитцу Bapapuya, die Walfmühle, fullonica. Варалица , f. betrugerif%) , fraudulentus, Ваљати, ам, у. impf. D) mälsen, yо (a18 apposition).

luto, 2) сукно, waiten, subigo. Варање, р. Бав Beträgen, deceptio. Ваьан, ам, v. impf. 1) mert, fert, Baрaли, ам. v. impf. Petriegen , decipio, valere : ваља спо дуката, ваља јца. Варатисе, амce, v.r, inpf. ji, täufфеп, рева града. 2) ваља или, тап тив, decipior. oportet ; коњ ваља, љеб ваља, pfero Варварин, іn. Whеnе аn er Xorama vonnöthen, Brud vonnöthen , banake bei Сталаћ.

Варварица, f. dim, p. Варвара (Вахба. Ваљаписе, амсе, т. г. impf. ftmäl. ra) само у овој пјесми: zen, volutare se.

„ Варварица вари, Ваљевац, вца, m. einer von Balјето.

А Савица лади, Ваљевка, cine pon Balјето. .

Николица куса, cf. варица. Ваљево, р. воm, prоpг. einer Otast in Вареник, д. вруће замеђено и заби Serbien :

берено вино, што се по обичају Полеfела два бијела голуба

пије на Божић прије јела (у Сри„Од онога ваљенога Ваљева

јему и у Бачк.) ёine 2irt Beinfuppe Ваљевскії, кa, кo, yоn Ваљево. mit Honig und Pfeffer, besonders auf Ваљење, р, дав Qoben, laulаtiо.

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљушка, f. (oftеrе. See knjoel), Жlop, Вареника, f, warme Ril, lac caleglobulus e farina, pastillus.

factum. Ваљушкање, п. din. р. ваљање. Варење, n. 1) das Kochen, coctio. 2) Ваљутиками , ам, din. р. ваљати. варење. Украо калуђер с ђаком Ваљушкашисе, амce, dim, p.

козу, па дали да се кува и пече ,

они опишли да служе летурђију. Вамилија, f. (уСријему, у Бачк. и у Бан.) У један пут калуђер повиче из ол.

бie Samilie , familia, cf. кољено, лоза, тара (као да чапи нешто): „ђаче Вампир, т. vіdе вукодлак.

факушпи ! отиди обиди: печели се Ран, (у Ерц.) 1) als, auper, praeter : печење и варили се варење“. А ђак Ништо љепше ни красније,

му одговори: „Оче дуоени! доitao Ван чарана и опанак.

човек, па познао роге иноге , иод2) ван да, auper wenn , nisi si il q. век нијо весе,

Bàpsuno, n. die Brasilie, (Färbemittel Вандрша, f. vіdе ваша,

von Brasilienholz ,) color ligni brasiВара", t, vidе варица : наврела вара од

liani. Дундулова дола (у приповијепки). Вариво, п. бülfenfrite, legumina. Варадин, m. Petermarbein, Petroyаrа. Варин дан , на дне , т. еt. Barbara. dinum.

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадзінац, нца, m. Bеr реtеrwаrеі. Варили, им, y. impf. even, coquo. ner, Petrovaradinensis.

Варитисе, имсе, т. т. іupf. Робеп , без Варадинка, дie Peterwarveinerin, Pe den, coqui. trovaradinensis fernina :

Bapukák, m. eine Art Getreidema (Here „ Платно бели Варадинка Мара zegowina), mensurae parvae gepus:04 „На Дунаву према Београда — шиника варићак (у приповијепки); Варадинскі, кa, кo, Petermarbeiners, већ је прднуо у варићак. Petrovaradinensis.

Варица, f. (dim. р. вара ?) жипо што Вараждин, т. 213ara въin, Varasdinum. се по обичају кува на Варин дан:

Вараждинац (нца), човек из Вараж метнесе у један лонац, или укодина. Варакдінсни, кa, кo, pot тао од свакога жипа и варива , те Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak* , m. das Raurogold, Flittergold, други и трећи дан, пошто се оbractea aurichalci.

лади; и зашо се пјева :

ва.

а

Лансе.

ако.

« PreviousContinue »