Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

wers

[ocr errors]

Осечак, чка,

чанин.

Оселипти (одселипти), им, т. pf. 1) ко- Осион, на, но, gewafttpätig, violentus.

ra, einen übersiedeln, transporto. 2) 0. Осипање, n. дав 2ивеinancer = falen s lafe

Centro, er ist weggezogen, emigravit. fen, Zerstreuen, dissipatio. Оселилисе (одселинсе), имce, v. г. Осипапи, ам (и оснпљем), т. іmрг. pr. fic pessiedeln, emigro.

auseinander fallen lassen, dissipo , H. 11. Осепнпи, им, (Рес. и Срем.) vidе осјс чарапу.

Осипапінсе, амсе (и осипљемсе), т. г. Осеннисе, имce, (Рес. и Срем.) vide impf. 1) auseinander rollen, dissipor. осјетиписе.

2) befäet werden, conseri. Осећање, и. (Рес. и Срем.) vidе осје- Осирадити, им,. v. pf, mit сирaдa ver» hање.

brämen, praetexo , limbo. Осећати, ам, (Ресе и Срем. ) vide Осиромашник, им, v. pf. verarmen , осјећати.

depauperor. Осећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Осиропеши, етим, v. pf. (Рес.) 1 yers осјећалінсе.

Осиротипи, им, v. pf. (Срем.) wаifet Осећін, осечем , (Рес. и Срем. ) vide Осирәкепин, оптим, v. pf. (Ери. Ј осјећин.

dell, verivaisen, orbus fio. ocekuce, oceuence, (Pec. Cpen.) vide Òcje, n. (coll.) die Hebrenspigen, ariocjekuce.

stae. Осецање, а. (Рес. и Срем.) vidе оси- Осјек (одсјек), т. (Ерц.) ) Оer 16јелцање.

Twitt, segmentum. 2) осјеком, іt Осётцапи, ам, (Рес. и Срем.) vide ocii Sausch und Bogen, per aversionem. јеца.

Осјепінпи, змі, v. p. (Ерц.) empfіnvеп, Осецатисе , амсс, (Гес. и Срем.) vide spüren, sentiv. осијецатписе.

Осјелингвисе, нvce, v.r. pf. (Ерц.) теrѕ m. (Рес, и Срем.) vidc fe:1, sentio. осјечак.

Ocicharьс, п. (Ерц.) 1) дав Smpfinsen, Осечанин, m. (Рес. и Срем.) vide Ocje sensus. 2) das Merteni, animadversio.

Ocje kamu, am, v. impf. (Epy.) empfins Осечки, кa, кo, (Рес. и Срем ) vide

den, sentio. Осјечки.

Осјекатисе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Осечкиња, f. (Рес. и Срем.) vide Осјеч merfen, sentio.

Осјеfін одсјећи), осијечем, v. pf. (Ерту.) Осигурали, ам, v. pf. (у Сријему, у 1) abbauen, deseco. 2) bestimmen, de Бачі, и у Бан.) fier ftеlеn, tutun termino. 3) abnehmen, imminui. 4) (von prospicio.

Kukuruz) den Fruchtstengel anregen, Осидрапин, ам, v. pf. (сл.) mit бет facio spicam. ausgeworfenen unter befestigen, anco- Ocjekice (oacjekice), ocujeyemce, v.

г. pf. (Ерц.) на кога, еіnеn аnfаbren, „Осидрашс танану галију

invebor in aliqucm. „Под бијелу кулу Кујуніција — Осјечак (одсјечак), чка, m. (Ерц.) Ber Оснједипин , им, v. pf. 1 (Ерц.) geau 6fфnitt, segmentum. Осијеђети, једим, v. pf. metbe, се- осјечанин, m. (Ерц.) беr &ffegger, Es.

sekinensis. Осијек, т. (Ерц.) јїegg , Essekіnum, осјечній, кa, кo, (Ерд.) ffeggers, es Осијецање (одсијецање), п. (Ерц.) 2) sekinensis.

das Abhauen, decisio. 2) das Unfah's Ocjeukma,, f. (Eph.) die Esseggerin, ren (im Reden), invectió. 3) das 16. fernina Essekincnsis. nehmen (oes überschwemmenden Wass Оскакање (одскакање), п. 1) бав иебеr= Ters), remissio. 4) (vom Kukuruz) das springen (Bezwingen in Sprunge), vicLehrenmachen, spicarum protrusio. 5) toria saltus. 2) das abspringen, desuldas abschägen, aestimatio.

tura. Осијецати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ab- Оскакати (одскакати), ачем, т. impf.

bauen , decido. 2) н. п. потрицу, 1) abspringen, desilio, resilio. 2) über. fфükеn, aestimo. 3) осијеца вода, аб: springen (besiegen im Sprunge), vinco nehmen, demo. 4) осијецају кукурузи, saltu. 3) (v. pt.) davon springen, abeo Qehren machen, spicam emitto.

saltans. . Осијецаписе, амce, v, r. impf. (Ерц.) на Оскакиватье (одскакивање), п. vide

Kora, einen anfahren, invehi in quem. Осилили , им, v. pf. gemaltiig mеrреn, Осканіваши (одскакиватии ), кујем, vim panciscor et potentiam.

vidе оскакалін 2. Ocum, außer , praeter , practerquam.

Оскоруша ,f, .) Ver perterbaum, sor

Киња.

reddo,

ra teneo uavem :

pesco.

оскакатье 1.

штап.

gmuun sorbeuin. .

hus domestica Linn. 2) die Frucht das Oenopnya, f. eine Anzahl von acht, ogo von, die Arlesbeere, sorbum.

doas, octo (fr. une huitaine). декорушов", ва, во , eрeperlingё я, Осморо, еіnе аngаh von аф, (ft. une sorbi.

huitaine). Оскорушовац, вца, т. оскорушов Осмочитисе, имce, v. г. pf. sum Brot

essen (z. B. Fisolen); nach deutscher Art Оскорушовача, ғ. 1) ein @tot von Oper. etwa: Gekochtes effen, obsonia edo.

bеrbaum, baculus sorbeus. 2) ЗranntОсмүдипи, им, v. pf. абfengen, amwein von Arlesbeere, vinum ustum e buro, z. B. ein Schwein, die Haare sorbo.

verlengen. Оскорушовина, f. eрeyerlingbols, li- Осмудипінсе, имсе, т. г. pf. fit ans

rengen, aduror. Оскорушовица, f. ракија од оско- Оснежили, жи, (Рес. и Срем.) vide Pyua.

оснијежипи. Оскочипти (одскочити ), им, у. pf. Оснивање, п. бав @rünten, jactio fun

1) abipringen, desilio. 2) überspringen dameutorum. (weiter springen als ein anderer), saltu Ochybamn, am, v. impf. gründen, Grund

vinco. 3) hinwegspringen , resilio. legen, jacio fundamenta. . Ослабити, им, v. pf. (ффаф merten, Oснијежнии, жи, v. pf. (Ерц.) fфпереп, debilitor.

es ist Schnee gefallen, cecidere uives. Осладитисе, дисе, v. г. pf. коме шпа, Основа , ғ. беr gеttеl (beim 23eбer), дер

süß (angenehm, lieb, theuer) werden, Uufzug, die Werfte, stamen. dulcis fio.

Основати, нујем, v. pf. а) аngеtteln (сав Ослањање, т. дав 23eeteauen auf it Garn), ordino telam. 2) den Grund inand, confisio, fiducia.

(zum Gebäude) legen, fundamenta jacio. Ослањатнсе, амсе, у. г. impf. per. Оснутак , пка , т. беr Дufsus (bei ben

trauen auf einen, confido in aliquo. Webern) tevor er an den Weberstuhl Ослепепя, пим, v. pf. (Рес.) erblin: kommt, stamen. . Ослёлипи, им, v. pf. (Срем.) (Теп, сое. Особина, f. Dеfоnѕеrев $igentum (mas (слијепипи, им, т.р. (Ерц.) 7cus fio , nicht unter der gemeinschaftlichen Haus: Ослијељепи, пим, т.pf. (Ерц.)) oculis verwaltung steht), res propria, non comcapior.

munis familiae , peculium. Бекоја жеОслобідити, им, т. pf. кога, еіnет на има краву или овцу, што јој је Muth machen, animum addo.

поклонио отац, или други ко ; а Ослободилисе, имce, v. r, pf. Ruth мушкарци држе кошнице, броbekommen, animum capio.

њаке ; сију дуван и т. д. Ослонитисе, имсе, ч. г. pf, на кога , Особиіп, па , по, беfоидеr, singu

auf einen vertrauen, coufido iu aliquo. laris, proprius. Ослоњање , n. vіdе ослањање.

Особито, i) bеfоnеев, praesertim. 2) 0 злоњаписе, амce, vidе ослањаписе. besonders, seorsum. Осмак, m. 1) 2rt Улаф, mensurae genus. Осовина , f. Die 2+fe (am Xate), axis.

2) ein Xbier ( Рfers ) yon 8 Sabrein, Oсовљи, ља, ље, 28efpen?, vesparun. octeunis equus,

Ocoje, n. das Dickicht, der dide Wald, Осмёвање, р. (Рес. и Срем.) vide o in den feine Sonne kommt, saltus смијевање.

densus. Осмёвансе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Осока, f. eine24rt $luffіgteit, liquidi genus. осмијеватисе.

Осолити, им, v. pf. einfalsen, sallio. Осменутисе, немсе, (Рес. и Срем.) Осолиписе, имce, v. г. p. etmas Se= vidе осмјен уписе.

salzenes essen, manduco sallitum. Осмёритца, f. vіdе осморица.

Осорљив, ва, вo, reigbat, gübornig, Осмepo, vidе осморо.

iracundus. Осми, ма, мо, беr awte , octavus.

Осочан, чна, но,

cf. осока. Осмијевање, п. (Ерц ) дав Зul&фeIn, Оспа , f. vіdе аспа. arrisio. .

Оспице, f. pl. vіdе красте, Осмијеваписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Оспичав, ва, вo, blatternarbig, variozulächeln, adrideo.

lаrum notis maculatus. cf. богињав. Осмина, f. 1) бав афtel, pars octava. Осрамопили, им, т. pf. in Chanbe 2) eine Zahl von 8, octo,

bringen, dedecore adficio. Осмица, f. Die 24Фte (im. Sartenfpie), Осрати, осерем, v. pf. Bakerfheigen, numerus octonarius, ogdoas.

procaco. Осмјенутисе, немсе, т. г. р. (Ерц.) Осратисе, осеремсе, vidе посра

(einmal) qulächeln, adrideo.

писе.

Писе.

[ocr errors]

cu

janeo.

Осредњй, ња, њe, mitteImagid , me. Острвица , f. etаbt in Dalmatien, odiocris:

strovitia : „Кнезовима ате поклањајте, „А ђевојка Англијска краљица, „Кметовима осредње парите

„С Дуком зетом од земље Горанце, Остава, f. Die pinterlage (вав Depot), „Она оде шеру Острвици

depositun : дао на оставу; оставе Оспорвљанин, m. per nfulаnеr, іnѕuајдучке.

lanus. Оставитии; им, т. vf. 2) auf6eben, ver. Острвљанка, f. bie nfебефођnerin,

wahren, custodio, repono. 2) lassen, insulana. mitto. 3) daher 6pany den Bart Ocmplo, n. die Insel, das Enland, der wassen lassen, promittere barbam. 9Büro (Berber), insula. Једно село Ославилисе , HMCe ,

vidе остану

украј Дрине (под Лозницом) зовесе

Острво. Остављање, п. 1) бав Дufbeben, Острвскій, кa, кo, Snfels, insularis.

stoditio. 2) Бав Waffen, relictio. 3) бра- Острвце, п. dim. 6. оспорво. А де, bеr lange Sart, promissio barbae. Острићн, ижем, остригао, P. pf, fфе. Остављати, ам, т. impf. 1) perma=

ren, tondeo. ren, repono, 2) Іaffen, mitto, relinquo. Острогон, in. Gran, Strigonium. 3) (бав фaar, Ben Bart, Ben ©фпих: Оспруга, f. vіdе купина.

bart) mафfen Yaffen, promitto barbam. Oспругапи, ужем, v. pf. abfфабен, Остајање, р. бав leiben, perman

derado. sio.

Остружине, f, pl. Die 216fфbfet, quod Остајали, јем, v. impf. :) verbteiбеп, abradi debet.

maneo. 2) zurüdbleiben, remaneo. Оступање (одступање), р. бав ріn Остајати, појим, v, pf. н. п. лазаре,

wegtreten, recessio. на зими, аивbalten, perbleiben, per. Оступати (одступати), ам, у. impf.

abtreten, reccdo. Осталі, ла, лo, brig, reliquus. Осптупати, ам, v. pf. ftampfen, conОстанак, нка, rn. Das Derbleiben, man tundio, pinso, sio : срећан мин пулі, а мени добар Остўпипи (одступити), им, т. pf,

abtreten, recedo. Оспануюн, нем,

vidе остапи. Осудин (одсудити), им, v. pf. ав: Оспан уписе, немсе, т. г. pf. чега urtheilen, das Urtheil fäden, judicium etwas bleiben lassen, mitto, non curo:

fero. . „Оспанисе Мујо чепiовања, Осудигин, им, v, pf. perurthвilen, con„Четовања и ашиковања

lemno. Остарели , рим, v. pt. (Рес.) altern, Oсуђивање, n. Ba® Berurtheilen, conОспарити, им, v. pf. (Срем.) aft wers deninatio. Остарјети, рим, v. pi. Ёрц Joen,con- Осуђивање (одсуђивање), п, фав 26.

urtheilen, judicii latio. Остапак, тка, т. :) Бав Иebеrbеіб. Осуђівати, љујем, y, fr. berurtheifen,

fel, reliquia. 2) die Uebriggebliebeneil, condemno. теliсti (post mortem): да Бог да ос- Осуђивати (одсуђивати), ђујем, т. тапіку живот и здравље.

impt. aburtheilen, judicium fero. Оспални (говорисе и останути), анем, Осужњитисе, имce, v. г. pf. ein @e.

v. pf. 1) bleiben, maneo, permanco. fangener werden, ins Gefängniß koma 2) од болести, genefen, ѕеrvari e nor

in vincula conjici. bo. 3) од кога, 3uriictbleibet binter Осукапін (одсуками), учем, v. pf. abs

рет: није остао од ђавола, relii drehen, abwinden, rctorqueo, devolvo. qui, deterior sum.

Осуківање (одсукивање), р. Вав 26. Ocmibe, f. pl. der Dreyzack (der Fischer), drehen, retorsio, devolutio. tridens.

Осукивати (одсукнати), кујем, т. Оствиште, т. :retiel See Dreyзаав, impf. abdrehen, retorqueo. inanubrium tridentis.

Oeypumu, , v. pf. blaß färben, coОстаипсапи, ам (остипием ?), v. pf, lore pallido imbuo.

in Ulaun Tieden, coquo in alumine, in- Ocýmu, ocrem, v. pf. auseinander falo buo alumine.

len lassen (z. B. den Strumpf), dissipo. Ocmo, m. liyp. 4. Остоја.

Осутисе, оспемсе, т. г. pf. 1) аив іn. Ocmoja, m. Mannsname, nomen viri. ander rollen, dissipor. 2) besäet were Острвиписе, имce, y. г. pf. ein 2ав den, conseri :

zu fressen bekommen (von Hunden), ca „Осусе небо звездама, dayer paucisci.

А равно поље овцама

Оспанак.

senesco.

men ,

[ocr errors]

спипсати.

[ocr errors]

Ocymumk, AM, V. pf. trodnen, sicco. Опијеснити, им, т. pf. (Ерц.) Enapp Осушитисе, имce, v. г. pf. persorren, machen, facio angustum. austrodnen, siccor.

Оптимање, п. бав шеgrееmеn, &ntrei. Отава, . Bas Brummet, foenum chora Ben, ademtio. . dum.

Оптимарили, им, v. pf. Wriegeln, strОпакање, р. бав 46teben (baB Beinв), gili rado. deductio , derivatio.

Оптимапи, ам (и опимљем), v. impf Опәкати, аҷем, т. impf. absieben (ben wegnehmen, adimo. Wein), derivo.

джиматисе, амсе (и оптимљемсе), т. (maлe, vide oдaпiле.

r. impf. 1) fich frey machen, exiraor, Опаљапи, ам, у. pf. gut auführet, liberor. 2) ORO urma, fich reißen (um bene perficio, vinco.

etwas), raptim emo, diripio. Отанчали, ам, v. pf. Siinn werset, ex Опипсати, ам (опипшем?), vide o.

tenuor. Опањити, им v. pf. Bunn maфen, Oтирање, р. Бар бwifфеn, abstersio. extenuo.

Опирати, рем, y. impf. abwifфеn, absОпац, оца, m. Bеr аtеr, pater.

terge. Опиворање, п. 1) бав Sefnen, apertiо. Опиралисе, ремce, v. г. impf. fіф аб. 2) das Polieren, politio.

wischen, abstergor. Отвораптiн, ам, v. impf. 1) aufmaфen, Oтирач, m, сав бропоfnm, mantile, manaperio. 2) polieren, polio.

tella, mappa. Избирач нађе отпраче Опіворили, им, v. pf. 1) aufmaфen, (кад се који жени).

арегіо. 2) роlіеrеn, polio, 3. 3. пушку, Опискивање, о. 1) das Wegdrücken, reсребрно што и т. д.

motio (per pressionem). 2) das Lobsto, Отврднупін, нем, v. pf. part wersen, pfen, apertura per remotionem. induresco.

Описківати, кујем, v. impf. 1) bilə Отврслисе, зесе, т. r. pf. fit füfen, wegdrücken, removeo (urgeudo), f. B.

ѕоlvі: оліврзла му се крв на нос (или nahy. 2) losstopfen, aperio per remo. из носа).

tionem. Ome! Zuruf ans Pferd, um es zu ent: Omuckúbamuce, kyjemce, v. r. impf. H. fernen. vox abigentis equum.

y conjem, in die weite Welt hinaus Опегнупн, нем, v. pf.: strecken, aus: sich werfen. sicher, extendo.

Описнути, нем, т. pf. 1) pinwegorӣ. Олегнупінсе, немсе, т. г. pf, jih bina cen, removeo. 2) aufstopfen, aperio. streckon, extendor.

Описнутисе, немсе, v. г. р. у свијеп, Onжати, ам, v. pf. 1) fфwer wеебеп, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo gravis fio. 2) schwerfällig werden, gra

inter homines ignotos. vis fio.

OmiЖи (опики), опидем, опишао Oméзање, п. бав Див зieben, Ausftre. (говорисе у брзом изговору ошад den, extensio. ,

ночао), у. pt. fortgehen, abeo. Оёзали, ежем, v. impf. а в ftееden, Оптицање, n. vіdе опјецање.

Опицами, ичем, vidе опјецати. Oméзаписе, ежемсе, r. impf. fіф Omjецање, и. (Ерц.) 1) бав 2uffфwei. dahinstrecken, extensor. .

len, intumescentia. 2) das Ablaufen, (телни, им, v. pf. Valben, ein Rals defluxus. . werfen, pario (vitulum).

Опјецати, опјечем, v. impf. (Ерц.) Опелитисе, имce, v. г. pf. Palben, 1) anlaufen, aufschweden, intumesco. pario.

2) ablaufen, defluo. Операти, ам, (Рес. и Срем.) video Опiказати, ажем, v. pf. antworten, Керами.

entgegnen, respondeo. Omecaпи, ешем, v. pf. Defauen, dо. Отказивање, о, бав Дntworten, respons lo, dedolo, exascio.

satio. Отеснитн, им, (Рес, и Срем.) vid. Отказівали, зујем, v. impf. antwors опијеснити.

teni, responso. Отети, отмем, v. pf. перmеn, weg. Опкале, vidе одакле. nehmen, capio , rapio.

Откатн, очем, v. pf, fertig meben, Omемисе, опмемсе, т. г. pf. ft bе. pertexo. frepeit, liberor.

Откивање, п. 1) рав, Qowfmieben, deОлеки, ечем, т. pf. anlaufen, aufs fractio, solutio. 2) das Dängeln (der rowellen, intumesco. 2) abiaufen, de Sense), cum quis 'tundendo acuit (salminuor.

cem foenariam). (мешчапи , ам, vide omeжапій. Оліківаши, ам, т. impf. 1) Тов(фmic

[ocr errors]

extenso.

[ocr errors]

curro ,

den, recudo i. e. cudendo defringo, sol

vo. 2) kocy, dängelni, tundendo acuo. Олікидак, шка, m. ein abgerissenes

Stüd, particula defracta, decerpta. Опікидање, р. дав Дbreifen, dеrеptіо. Откілами, ам, у. impf. abreigen, de

ripio. . Опікинути, нем , v. pf apreigen, de

гiрio : опкинула се лађа. Оклалање , п. 1) бав 21bpeten, dеtесtiо.

2) das Aufsperren, reclusio. Оклапапи, ам, v. impf. 1) абвећеп,

den Deckel abnehmen, drtego. 2) aufs

sperren, auffdyließen, recludo, pando. Отклапи, кољем, y pf. abbreфen (ат

Preife), detraho : једва сам пacјим

зубима отклао. Опікл, vidе одакле. Отклепнмин, им, v. pf. ) abseden,

delego. 2) aufmachen, reclúdo. Откључавање, в. дав 2uffwliefen, re

clusio. Опкључавати, ам , v. impf. 1 auffwlies Откључати, ам, у. pf. Ben, re

cludo. Оковати, кујем, y, pf. 1) Товfфтies

Den, recudo, demo. 2) косу, абän:

geln, tundendo exacuo. Опікопавање , п. дав 21bgraben, subla

tio (fodiendo). Откопаватин, ам, v. impf.1 абgraben,

врло радо иду уот мицу, и чес. по нуде један другога: „Ајде мо. ре да пи отмемо му, или ону, ђевојку.” у оптимицу се иде с оружјем какого, на војску. Кашпо отми. чари добребају ћевојну код столе, или кад пође на воду, па је уваше

одведу; а като ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију куку и свежу ћевојачкога оца и браћу. док нађу ћевојку и одведу. Кәurno се побију ћевојачка браћа и рођајци с опімичарима и буде меса доста: као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805ле године погинуо ћевојчин брат и један ошмичар; и ђевојку опепт нијесу могли опепти. Зато ОТІМнчари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ћевојке, а особимо ђе је село сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцали и учини со буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамопіа, кад се из села отме февојка, а отмичарима још већа, кад се врате јалови. Кад опімичари докорају ћевојку у руке, онда је већ не ће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ћевојка спане запезапи и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ибн с ђевојком момачкој кући: заціпо пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у покеру; него је одведу у шуму, и памо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквиfа. Поп мора вјенчали, ако му се и не fе: зашпо оће да га бију. Кад дође поfера у село, онда оғи, окуд су отмичари, изиђу преда њи лијепим начином и граде мно. Ако се тако помире, добро ; ако ли род ћевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и опмичари с февојном. Кад угледа мати ћевојку на мешћеми, а она се стане бусапи рукама у прси, и јауһати : „Куку мене! ево роба мога. Кад се почну судити, кадија најприје пипа ћевојку: Или је сила драга воља ? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљепи ни данас ни сјутра, макар је се у исјекли на комаде, онда зло по опмнчаре: морају лежати у апсу и плаћали глобу. Ако ли ћевојка рече (као што понајви. ше бива): „Није сила, веffе драга воља: ја ћу за њим ну гору и у воду,” онда отмичари даду шпо.

[ocr errors]

to,

diendo, Олкос, р. баs Bras, wеlев mit et

nem Sensenstreiche abgemäht wird, quod upo falcis foenariae ictu demeti. tur: покисли откоси ; покисло сије.

но у откосима. Откосин, им, у.

pf. abmähed, demedeseco. Откривање, п. 1) дав льдефеn (бев

Hauses), detectio. 2) das Enthüllen,

nudatió, detectio. Откриван, ам, v. pf. absečen, ente.

den, enthüller:, detego, retego. Открити, ријем, v. pf, абдефеn, ent. decken, enthüllen, detego , retego.

, Omkyn, m. der Loskauf, die Uuslösung,

redemtio : „Ofеш ли ме пустит' на опікупе ? Опікупити, им, v. pf. ІовЁaufen, re

dino. . Откупљівање, р. бав goeEaufen. 2Див.

lösen, redeintio. Откупљивалт, љујем, т. impf. Тов:

tarifen, redimo, Опле, vidе опале. OmMnya, f. der Mädchenraub, raptus

piueilae. у Србији и данашњи дан оптимају љевојке. Млада момчад

OmkyAk, } wober ? unde?

[ocr errors]
« PreviousContinue »