Page images
PDF
EPUB

rum,

паном. .

cancri genus.

[ocr errors]

Панагија, f. 10. 1. паусуia (bie alərbet. Пор, . (у Сријем у Бачк. ну Бан.) Ilana huja, f. Jligste), eine Bilder - Diptys der Sauer, Landbauer, rusticus. фа, diptycha.

Падрија , f. раз рrоvіnѕtаle (im Begen. Панађур, . (па» түots) деr Ratt, Tag der Militärgrenze) provincia rus die Messe, nundiuae.

sticorum. Панађуриште , п. Вее Raritplas, fo- Паоркиња, f. Die Squerinin, rustica.

Паорски , кa, кo, 1) бäuerifch , rustiПандӯp, m, .) (у Србији) See Bäter cus. 1) adv. bäueriích, rustice.

der öffentlichen Sicherheit, zur Aufs Ilana, f. 1) der Papit, papa. 2) in der suchung der Räuber us. w. viator pu. Kindersprache, das Srof, sic p ane ma blicus. Свака кнежина има по неко yocant pueli , онда си піші звао њеб лико пандура, који са буљубашом иду по кнежини пие Керају ајдуке Папан, пка, m. Die #lane (0er vіеrfüki. и друге рђаве људе валіају. По не gen Thiere), ungula. кнм мјестима (као по Босни) чува. Лаппар, пра, m. vіdе бибер : ју кашпо тандури ипутове и пра А што су міі Карловкинье -пе трговце, cf, пандурница. 2) (у

беле румене ? Сријему, у Бачк. иу Бан.) деr 8. „Вино пију, пагар зобљу, rit&viener , apparitог. Е секо! Бог

піе су Румене је пандуе (одговорила некаква жена Папин, на , но, бев papites, papac. у Сријему, кад јој је друга рекла: Папоњак, њка, m, vide паnак. Ласно је шебе секо ; півој је муж Папош, m. eine art gröfferer Slufrebje,

пандур). Пандурија, f. Die etеlе, бав Дmt bев Папрат, f. Das SarnEraut, flix.

пандур, mupus apparitoris, apparitio: Папратка, f. ein Sarnіtеngеl, flix опишао у пандурију.

Папратљика, f.7 иша. Пандуринца, f. Die pansurenbütte, tugu- Папратљнчица, f. dim. 2. папраш

гium pandurorum. По Босни су ћеш. по начињене пандурнице око пуппа Папратња, f. зидине од намастира (раздалеко једна од друге како се (у Босни више Зворника). може чути кад пукне пушка), те у Папратњача , f. м. ј. земља, Sarnbo4 њима сједе пандури и чувају пу

den, locus filicosus. пове од ајдука; а каштo прaлie Папраћа , f. vide Папральа. трговце од једне пандурнице до Папрен, на , но, ) mit capsicum anдруге.

nuum Linn. gewürzt. 2) gepfefferć D. i. Пандуров, ва , во,

del Panduren, pan theuer, carus. duri,

Папрење, р. Фав Вiirgen mit паприка. Пандурување, д. Веr panpurentient, Папрењача, f. п. і гљива (у Српјему) adparitio.

vidе млијечница. Пандуровати, рујем, v. impf. рапби. Паприка, f. capsicum annuum Linn. rendienste thun, adparere.

Паприпи, им, v. imрt. mit паприка Пандурски, кa, кo, 1) pansurifф, würzen, condio pipere indico.

panduricus. 3) adv. panpurifф, раn. Паприца, f. у воденици оно гвожђе, durice.

шпо споји попријеко на сену и др. Панта, m. (Рес. и Срем.) vidc

жи на себи камен и окреће. Панпелија, m, Panteleimon, Pantelee- Папричица, f. dim. р. паприка.

Папула, f. н. п. Од граа, пі. ј. кад Панпица, m. dim, y. Пано.

се куван гра угњечи без чорбе; maПантљика, f. Bas Bano (@fterr. бав ко и од сочива, cin sifolennius, puls Pántel), fascia.

e faseolis. Панло, m. (Ерц.) vide Пантелија. Ianyua *, pl. die Pantoffeln, crepidae, Панути, нем", vide паспіш (паднем). ІПапучица : f. pl, dim. р. папуча. Панцијер, -n. (Ерц.) беr раnjet, lоrіса. Папуција *, ш. беr autofelinaфer, Панцир, m: vіdе панцијер.

crepidarius. Ilâm , in. der Baumstamm, truncus, Ilapa*, die Münze Para , numi geuus. Пањина, f. augm. р. пањ.

Tläpa, f. 1) der Athem, halitus. *) der пањић, m. dim. р. пањ.

Dunst,

vapor. Пањкање, п. дав 23erleumben, calum- Парада, f, бie Рагаве, ротра militaris. niatio.

Парадили, им, v. inpf. in parape jtci. Пањкали, ам, т. іmрt. на кога, ges

len , iustruo acie. gen jетапеügen porрrіngen, mец- Лар:ikење, р. бай еtеllеn in parape tior de aliquo.

instructio aciei.

mon.

nians.

Паразлама*, *. bei bеr $lіntе Sеr duter. Парионица, f. Das Befäв, ит Sie 2134

ste Ning an der Röhre, circulus flintae irhe ju laugen , vas lixiviarium. ultimus :

llapuri, m. ein gewöhnliqes Pferd im Ge. „Ilapaзлама од тридеси дуката gensaße des am, equus vulgaris (Frápitao Паракамилавка, f. Оer fmarie Slor Ben по; ?):

die Mönche über die Karnilauta tragen, „Кнезовима апе поклањаје, paracamilauchium?

„Кметовима ссредње парите Параклис, m. (парахлпаts) (in fbergbafa Парипче, чеша . ш. cin junger парип.

tem Sinne, als hätte dieß Wort init lapams, um, v. impf. 1) warmen, cae. dem Kauc etwas gemein) das Gebet, lefacio. 2) mit heißem Wasser begießen, welches über einen gelesen wird, para

calida реrfundo, но п. кошуље, пређу. clesis.

3) очи, weiten, pasco oculos (aspectu Napakazicapa, m. der Kirchendiener, Rü. grato).

Xer, Bl#ner in Ben Slifiern, aedituus. Парица, f. dim. B. пара. Паракуваp, m. per Rebento, coqui yi- Парлог, m. cin vеrwаjrlofter Reinberg, cariu's (in den Klostern).

vinca neglecta. Паракуваров, ва, во, бев Xebentoфев, Парложење, д. Вав Berwayrlofen Bes coqui vicarii.

Weinbergs, neglectio vipeaé. Паралажа, f. и. m. Ber guliigner, gügen. Парложиши, им, т. impf. den Wein.

gehülfe, Lügenbruder, mendacis adju berg vernachlässigen, negligo vineam. tог, vicarius: саспала се лажа и на. Парница, f. 1) cin Зид бев аuffфneisens ралажа: један лаже, а други пола. den Mejsers, cultri dividentis liuea. 2) ryje.

der Prozeß, lis. Парање, р. бав Bostrennen, 28weiten, Парничар, ш. беr Prosefiter, litium a

divisio, disjunctio. Параскева, f. Die beit. Фасадење,

bie beit. Paradieme, Парнуши, нем, v. pf. einen ug thun Параскевија, f.j s. Parasceve:

mit dem Aufschneidemesser , duco cul„убила га света Петка Параскевија— trum dividentem. Параснік, т. (у Сријему, у Бачк. и у Парог, m. ein Ctot mit einem paten Бан.) беr Baueréтап, rusticus.

(um z. B. Farnkraut damit nach Haus Параснички, кa, кo, 1) бäurija, rusti re zu tragen), baculus uncinatus.

cus. 2) adv. wie rin Bauer, rustice. Парожак, рошка, m. vidc парошчић. Параслос, m. (у Сријему, у Бачк. ну ІПаројчење , n. das Schwärmen des npo

Ban.) Art Gottesdienstes für Berstorbes венац, examen horni examinis. ne, ipferiarum genus.

Паројчиписе, чисе, v. г. imрt. fфwärs Парали, ам, . impf. [овtrennen, di men (wenn es per првенац tbut), emitvido:

to fetum (dicitur de examiue horno). А. Дај пара (@eit).

Парошчић, m. dim. Ba8 &nse (3afen, Б. Не парају сад, већ на мије гуле. ast) am Hirschgeweihe, ramus : Параћин , m. etаnt unveit Куприја. „Дај ми Боже златне роге Параћкнац, нца , m. einer von 'Пара „И сребрне парошчиће — fiн. .

Ларусија (парусија), f. діе böфjte ®afe Параћински, кa, кo, 1) von Параћин. tung per писанија (Babe, von 5o Pias

2) (adv.) запалипи лулу параћински, fter an ein Kloster, damit es für uns п. ј. напунио лулу, па завапнпи bete), stipendii geous, monachis da. 1њом ватре и пепела.

tuni , ut pro me orent. . Парашница , f. Drt offli, am @influffe Парусијаш, m. Bеr wеbеr ciner пару

Ber Drina in pie Same. Парашница сија, qui dat пzposia». је отприје била пуста, и није за њу Парцов, т. (у Сријему) vidіс пацов. нико ни знао, док је нијесу про. Парче *, чеnia, . vіdе комад. шавшије година населили преко- Парченце, цета, п. dim. р. парче. дринци и голи синови, и на. Ilac, nca, m. der Hund, canis. чинили од ње као малу варовницу: Пас , . .) vidе појас. 2) иду говеда запно се у новим пјесмама пјева nacom, weidend, depasceudó. шер Парашница:

Пасање, п. Вав Иmgirte, cinсtiо. „Трећу пиш'те шеру Парашници, Пасали,пашем, v.impf. итgürten, cingo. „Голом сину Зеки буљубаш

Пасажисе, амce, v, t, impf. беза напа, Паргал, m. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) etwas entbehren können (fr. se passer).

Dertal (Bergan), paunus Barracanus : Пасење, в. дав 23eiben, pastiо. Купићу и дикице! сукњу од пар- Пасидреновина, f. vіdе пасјаковина.

Пасина, f. augm, . пас 1. Tapéube, 2. das Bärnen, calefactio, Пасић, m. dim, p. цас 1.

гала

nus.

Пасјак, m. See unsecret, stercus cа. Патист, р. (у Сријему у Бачк. и у ninum.

bah.) Eatistleinwand, panni lintei ge. Пасјаковина , f. Die #reuzbeere, rhamnus catharticus Linn.

Папилії, ИМ, v. impf. 2) leiden, patior. Iacjalla, f. der Sdedel, Hundskopf (als Комлого зна, млого и пати. 2) ile.

Schimpfwort, caput (odiose dictum). ben (österr. zügeln), educo, alo. Jacjú, cja, cje, hündisch, caninus. Ilamamiice, umce, v. r. impf. 1) sido quäs Machii, wie ein Hund, more canis. len, crucior, 2) sich vermehren, anwach. Iacmo, n. eine bestimmte Anzahl Gariis fen, augeor.

fäden, tilorum certus numerus. Mano Iamka, f. die Ente, anas. пасмо има 20 чисаоница (једна чи- Патонии, на, но, деr &nte, аnаtis.

саоница има 3 жнце) а велико 4о. Паnіков, вa, , Oев &nteriф%, аnаtis Паспаљ, m. per plublіtаut, pulvis mo maris, laris.

Паліліціан*, m. 1) бијели, solanum meПасти, паднем, v. pf. falen, cado. louge Linn. 2) 1pceni, solauuin lycoПаспін, пасем, y. inpf. Weiben, pasco.

persicum Lim. Tacmip, m. der Şirt, pastor.

Паrnња, f. Sie Sual, cruciatus, cf. мука. Ilacmúpka, f. die Hirtin, pastrix ? femi- lantioka, f. cer Lauer beim Branntwein,

na pascens (oves, vaccas, capras). lorea (lora) vini usti. Паспірскія, кa, кo, .) birtei , pasto- Патос, т. (піто5) Der Supboten, pavi

rum. 2) adv. nac, Hirtenart, inore pa. mentum. storum.

namocâme, 1. das Bödmen des Zims Пасптирчад, f. (coll) pie jungen рiеtеп, mers, tabularum per cubiculum dispopastores juvenes.

sitio. Паспірче, чепка, р. Bеr junge Cirt, Патосати, ашем, v. impf. и. pf. дав pastor juvenis.

Zimmer böditien , tabulas dispouo per Пастисе, пacece, v. г. impf. п. ј. коби. sulum cubiculi.

ла, in Ser 23runfz febit, coituin appe- Папіријар (говорисе и папіријара), т. to (de equa).

der Patriarch, patriarcha. Пәсіпорак, рка, m. Bеr еtіеffоyn, pri- Лапіријарев, ва, но, бев Patria:фен, vigons. .

Патријаров, ва, вo, patriarchae. Паслібрка , f. Sie etieftooter, privigna. Патријарскі, кa, кo, 1) фatriarфеn: , Паспорчал, f. (coll.) erieftinber, pri patriarchalis. 2) ady. patriarchisch, moro vizni,

patriarchae. Паспорче, чепта, п. давеtіеffіnt, pri- Патријаршија, f. дав Patriarmat, bie vigous, privigua.

Patriarchie, sedes patriarchae. llacmpma, f. 1) die Forelle, fario, trut- lampu, in der Baumstrunt, stipes.

ta, 2) н. п. Козја, овчја, geräuerte Папорола, f. Die Patrovide, circitores

Ziege oder Schaf, capra fumo durata. militares. Пастрмница, f. dim. 9. пастрма 1. Hampónum ; IIM, v. impf. patrouidiren, 1Пастрмка, f. vіdе пастрма І.

circuco. Паспіруга, f. ein Donaujifф, genus piscis. Патролница, f. п. ј. шајка, или ораllacmyra, f. die Mausfalle, Rattenfal: Hnya, das Patrouille-Soiff, navis cirle, decipula.

citores portaus. Пасуљ, m. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Патріљенье, п. Вав Patrouiliren, cir

vide rpa. Проћи га се іралів, видни cuitio. да му ни име није као у осталије Пäh *, adj. indecl. rein, fauber, purus. пас и ула! Окани га

cf. числі. се бранше, тај је сву Босну испіур. Паћел, т. чно (пі. ј: истурчилансе да не поспіе „Одреnіmе ти свилене паћеле и да не јелу тасула). Тако реку Паук, m. pie epinne, arauea. кашло ушали ономе, који једе па. Паўков, за, вo, epiнеп= , araneaв.

су», а има још каква јела). Лаун, р. 1) Оe Pfau, pavo. 2) Xann&• Пасу љина,

f.
augin. v. пасуљ.

пате, поmеn yiri. Пас умица, f. eine 2rt güljenjruФt, le“ Пауна, f. Srauenname, nomen feminae. guminis genus.

Ilауница, f. .) дав 28 eibфеn рот Рfаи, Папа, Г. hyp. 9. патка,

pavo femella. 2) Frauenname , uomon Паimак, пікa , m. Der Snterit, аnаѕ mаѕ. feminae. Папарица, f. вјечнаја му патарица и Паунка , f. Trauenname, nomen feminac.

блажени пандек, аlѕ tоmilhe parp. паунов, ва, во, бев pfaueii, pavoni». Die von вјечната му намјал и Паунішеро, . п. ј. пауново перо (сп.) : блажени поко).

„Паунеро прекривила -

смокова :

[ocr errors]

raneae.

валиште.

вапн.

Scere se.

Паунчад, f. (coll.) бie jungen fauen, Пашівање, т. бав Рајфаfeyn, Serra pulli pavonum.

Ichen als Pardha, imperium satrapae. Паўнче, чета, р, саn junger Pfau, pul- Лашівати, шујем, т. impf. i berr. lus pаyonis.

fфе аlѕ Рафа, impero, sum satrара. Поучина, f. Das Spinnengeрeбe, tela a- Пашлшење, п, бав Веmüben, attentio.

Пашпипінсе, имсе, т. г. impf. пф 22Піфша*, f. 1) vidе карика. 3) пафла be geben, atlеndо. . женска, или што свештеници о. Пашчад, f. (coll.) pie pense, canes. пасују кад служе, cf. дафте аnо Панчадија, f. (coll.) бав бидеgезüФte. тканице.

Лашче, чепа, п. vіdе псето. Пафталија*, f. Die Slіntе mіt wielen Xin. Певалиште, р. (Рес. н Срем.) vidе пје

gen, telum annulatum: У крилу му лежи пафталија — Певало, р. (Рес. и Срем.) vidе пјевало. Пафпе, f. р. vіdе планице.

Певање, п. (Рес. и Срем.) vidе пјевање. Папица, f. dim. р. пафта.

Певан, ам, (Рес. и Срем.) vde пје. Паците, им, v. pf. Eujjen, osculor (ins

Derwort): паци Богу (ђаволе). Певач, m. (Рес. и Срем.) vidе пјевач. Пацов, m. Die Xatte, rattus Lion. Певачев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Пачање, п. дав $inmifфеn іn еtmав, пјевачев.

das Abgeben mit etwas, immixtio. Певачица, f. (Рес. и Срем.) vidе пјеваПечатисе, амсе, т. г. impf, у шпо, чица. пф in etwas mifфеn (nmеngen), immi- Певачица, f. (Рес. и Срем.) vidе пјева

чица. Лачаура*, f. Der 283af@lappen, lacinia Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vidе пјеserviens eluendo.

видруг, Паче, чепка, р. дie junge &nte, pullus Певица, f. (Рес. и Срем.) vilе пјевца. anatis.

Певнутн, нем, (Рес. и Срем.) vide Ilave, f. pl. die Sulje, gelatum, coagu

пjевнупін. lum. cf пипије. .

Певушење, p. dim. . певање. Пачиста неђеља, f. Ver 2гафчисла. Певушиши, им, dim. р. певапн.

Conntag (48офе), hebdomas altera II вчић, m. dim. р. певац. quadrаgеѕimae. cf. безимена неђеља. Пега, f. (Рес. и Срем.) vide пjега. Пачићи, m. pl. (coll.) Die jungen &nten, Пегав, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пjегав.

pulli anatis. Лачица, f. dim. р. патка,

Nenad", and, f.} die Spanne, spithama. Пачји, чја, чје, &ntens, anatinus. IleAccên, fünfzig, quinquaginta. Паша*, m. ) од два пуга (коњска Педесеттерo, vidе педесепторо,

репа), п. ј. заповједник и господар Педесети, па , по, беr fünfsiste, quinод једнога града и његове наије, н. quagesimus. п. Зворнички паша, Шабачки и п. д. Педесеторо, 2nsabl von 50, quinqua

) од пірин муга, п. ј. везир и го. ginta. олодар од читавога једног паша- Пејак, m. RannBraine, pomen viri. лука, ђе има више градова и наија, Пејо, m. Rannвате, воnmеn yiri (gen н. п. Босански (или Травнички) па.

TIemap verkürzt). ша, Бијоградски и. д.

Пек, m. .) $lup in ter Пожаревачка Пäша, f. Die осіб е, раѕtio, pabulum, наија. 2) Die Gegeид діеfев $iuрев. Пашајлија , m. yidе пашинац. Пека, f. од гвожђа као црепуља,

eine Пашалук m. der Paschalik, das Pas Schale von Eisen, die erhißt über den schathum ? satrapia?

Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um ihn Пашанац, нца, m. vіdе пашеног. schneller zu ver b a cke ni, vas pistorium. Паше ног, m. женине сестре муж, бer Пека, f. распечено дијете, vidе маза.

Mann der Schwägerin, maritus soro. Пекар, uni. Bеr Bücter, pistor. ris uxoris meae.

Пекарница , f. Das Batbau8 (0er 3* Пацин,

, на, но, бев Pafa, satrарае. ckerladen), officina pistoria. Ланинац, нца, m. ciner poin бен @euПекаров, ва, во, бев Бücter, pistoris.

ten des Pascha, bomo satrapae. Пекарски, ла, ко2) öters, pi lausnuita, f. die Frau des Pascha, uxor rius. 2) adv. wie ein Vader, pistoris

satrapae. Пашински , кa, кo, 1) Pajd) as, passa. Пекмез*, m. Ber Cyrup (von Зіспеп, run. 2) adv. parchiidh, more passae.

21 epfeln v. а.), syrupus. Jawmare*, f. pl. eine Art Schuhe, vide Ilekcumem *, m. der Zwieback , pauis bisдалуче..

coctus, pauis Rauticus,

[ocr errors]
[ocr errors]

more.

mea.

Пеле, һур нашептате, поmеn fe- Перде*, дета, п. (am Refonanstopen). Пелагија, f. minae.

Перило, в. мјесто, ђе се перу кошуПеладија, f.

ље(на води), діє зајфіtаtte, locus Пелен, m. per Bermuth, artemisia ab ubi lavant. sinthium Lion.

Пертља, f. vіdе праља. Пелена, f. (највише се говори у млож. Періљац, љца, m. праљин муж (по на

броју пелене) Die Bin ein, fasciae. маспирима и по прњаворима фрушПелёнак, нка, и hyp. 2. пелен : когорским), Der Bafфа: anti, 21а феr,

„Ој пелен пеленче ! моје горко цвеќе - Mann der Wäscherin, maritus lotricis. Пелёнаш, ш. беr Bernuthweiii, yinum Перина, f. Das SepetBett, culcita plu

absinthiatum. Пеливан*, m. Ber Ceiltänger, funаmbulus. Перица, m. dim. . Перо. ІІeнa, f. (Рес. и Срем.) vide пjена. Ilépuwa, m. Mannsnamen, nomen viri. Пендељење, п, бав Sinberfфwаnten, Перишани, m. pl. 2irt wеibliфеn kopfincessus vacillans.

puķes, ornatus quidam capitis : Пендељиши, им, v. impf, cineryadel, „Једна глава, девет перишана incedo gressu vacillante.

Перјанік, о. (сп.) Der cinen Xeberpuf Пенење , n. (Рес. и Срем.) vidе пјењење. trägt, juvenis cristatus : Пёниши, им, (Рес-н Срем.)vidе пјенити. „Момче перјаниче ! Пенилисе, имce, (Рес, и Срем.) vide „Не спој, не погледај – пjениписе.

Перјаница, f. Der Seterbuft, crista. Пенушење, т. dim, . пенење. Перјање, . 2) ба Raufen бев $latfes, Пенўшипінсе, шиce, dim. р. пенитисе. pectinatio lini. 2) die Flucht barhaupt, Пенце, цена , n. Sеr іnfаѕ bеr baiber fuga nudo copite.

Sohle am Schuhe, calcei reparatio quae- lepjamu, am, v, impf. a) den Flachs rau. dam : подај (чи зме) чизмару, нека у fen, pectino linam. 2) barhaupt flieben, дари пенцепта,

fugio nudo capite. Пәнцер*, п. Вав Senfter, fenestra, cf. Перје, п. (coll.) pie Severn, pinnae, прозор.

pluniae. Пенџерик, m. dim. р. пелцер. Гіёрнії , нэ, но, н. п. буздован, ті: пеПењање, п. ба8 Фteigen, ascensatio. pa versehen, umbonibus (?) praeditus. Пењапи, њем, т. impf. ) кога , in pі. Перо, д. ) бie Sever, penna. Лако као фübе bебеп, еlеvo. 2) коња, das Roß

перо. 2) перо лука, биенgеt, carolis. lang binpen auf per 28iefе. 5) чадор, 3) пера на буздовану, діе bеrроr. aufspannen, tendo.

ragenden Bogen an der Keule, umboПењаписе, њемсе, т. r. impf, fteigen,

Des clavae. ascendo. cf, пелисе.

Перо, m. (Брц.) hyp. 6. Петар. Пепељав, ва, вo, mit dfфе bеftreut, Перуника , f. ) iris germanica Lian, 2) cineribus conspersus.

ein Frauenname, nomen feminae. Пепељавиши, имі, v. impf. dfфеrn, in Перӯш, f. (coll.) .) сав @efieper, ser cineribus voluto.

treute Federn, peonae, plumae sparПепељаснт, па , по, аfenfärbig, ci sae. 2) х глави, ѕоrdеѕ in capillis.. nericius.

Перупање, р. рав 2u Braufen per Sе. Пепео, ела, m. Sіе 21fфе, cinis.

dirn, evulsio pennarum. Пépa, f. 1) (Pec. к Срем. ) vide Перо. Перупіали, ам, v. impf. abraufen, 2) hyp. 2. перчин.

pellgas. Пераевина , f. оно што остаје на пе- Пар, шање, п. vіdе перутање.

рајици кад се перјају повјесма. Перу шапон, ам, udе перуали. Перайца (перајица ? ),"f. $labtraufe, Перушина, f. vіdе перулі т.

ресtеn linarius. 1) велика од г воћња. Прушка, f. Bir everwifф, Severlap= 2) мала од свињске по пераје.

peni, aia abstersoria. Пераја, f. Die Rü#gtatbоritен бев сфwei• Перуіпчица, 1. din. 2, перушка. ne$, setae dorsi.

Пере, п. dim 2 перо. Перајица, f. vіdе перайца.

Ileрчин, in. vide коса 2. кика. Нераспi, m. nom. propr. einer Ctast in Перчиньћ, din. у. перчин. Dalınatien:

Периун. , u, apium petroselinum Linn. „Те је нале Рисну и Перасту Песак, ска, m, (Рес. и Срем.) vide Первая*, n. vіdе крај (од аминс). пијесак. Пердашење, п. газ дивieben (Oев зей8), Песковница, f. (у Сријем. у Бачка и у erugatio pellis.

bah.) die Sandvirtile, theca arenaria. Перданти, им, т. impf. ш. ј. кожу, Песма , f. Pес. и Срем.) vidе пјесма. ausziehen, erugo.

Песмица , f. dim. р. песма.

S 2

« PreviousContinue »