Панагија, f. 10. i. nacyia (bie allerhei, Панађија, f. Jligfte), eise Silver - Dipty= фа, diptycha. Панађур, т. (naviy) бес Mart, die Messe, nundiuae. Панађуриште, п. der Martplak, fo rum. Пандур, т. 3) (у Србији) ber Bächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u s. w. viator publicus. Свака кнежина има по неколико пандура, који са буљубашом иду по кнежини пе ћерају ајдуке и друге рђаве људе вашају. По неким мјестита (као по Босни) чува. ју кашто пандури ипутове и прате трговце, cf. пандурница. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дег е rihtiner, apparitor. Е секо! Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе секо; твој је муж пандур). Пандурија, f. bie Stelle, baš Xmt дев пандур, munus apparitoris, apparitio: отишао у пандурију. Пандурница, f. die Manourenhütte, tugurium pandurorum. По Босни су ђешто начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се може чути кад пукне пушка, те у њима сједе пандури и чувају путове од ајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге. Пандуров, ва, во, бев Danburen, pan duri. Пандуровање, п. ber Panðurenbienft, adparitio. Пандуровати, рујем, v. impf. Фапди. rendienste thun, adparere. Пандурски, ка, ко, 1) рапðuvif, panduricus. 2) adv. panducifф, райdurice. Панта, т. (Рес. и Срем.) vide Панто. Пантелија, m. Panteleimon, Pantelee mon. Пантица, m. dim. 9. Панто. Пантљика, f. baš Band (öfterr. бав Mántel), fascia. Панто, т. (Ерц.) vide Пантелија. Пањ, m. der Saumßamm, truncus, Пањић, m. dim. . пањ. Паор, ш. (у Сријем у Бачк. и у Бан.) der Bauer, Landbauer, rusticus. Пaoрuja, f. das Provinziale (im Gegens saß der Militärgrenze) provincia ru sticorum. Паоркиња, f. bіе Säuerinn, rustica. Паорски, ка, ко, 1) bäueri, rusticus. 1) adv. bäuerisch, rustice. Пana, f. 1) der Papst, papa. 2) in der Kindersprache, das Brot, sic panem vocant puelli; онда си пи звао љеб папом. Папак, пка, m. bie lane (der vici „Вино пију, папар зобљу, Папин, на, но, без фаpieš, papae. Папрат, f. bas Sarniraut, filix. ein Garnjžengel, filix Папратљика, f.J una. Папратљичица, f. dim. v. папраш љика. Папратња, f. зидине од намастира (у Босни више Зворника). Папратњача, f. ш. 3. земља, засибо den, locus filicosus. Папраћа, f. vide Папратња. Папрен, на, но, 1) mit capsicum annuum Linn. gewürzt. 2) gepfeffert d. i. theuer, carus. Папрење, п. дав Bürgen mit паприка. Папрењача, f. m. ј. гљива (у Сријему) vide млијечница. Паприка, f. capsicum annuum Linn. Паприши, им, v. impt. mit паприка würzen, condio pipere indico. Паприца, f. у воденици оно гвожђе. што стоји попријеко на сену и држи на себи камен и окреће. Папричица, f. dim. 9. паприка. Папула, f. н. п. од граа, ш. ј. кад се куван гра угњечи без чорбе; та ко и од сочива, cin Gifolenniuš, puls Папуча*, pl. bie Pantoffeln, crepidae. Пањкање, п. даš Berleumben, calum- Парада, f. біе Фагаде, ротpa militaris. niatio. Пањкати, ам, v.impf. на кога, де gen jemand Eugen vorbringen, щецtior de aliquo. Парадими, им, v. impf, in paгаде Пе len, instruo aciem. Парађење, п. даš Stellen in Parade instructio aciei. Паразлама *, f. bei berlinte ber dußer. ste Ring an der Röhre, circulus flintae ultimus : „Паразлама од тридест дуката Паракамилавка, f. ber fomarje gior ben die Mönche über die Kamilauka tragen, paracamilauchium? Параклис, т. (napáxʌnos) (in fherzhaf. tem Cinne, als hätte die Bort init Дет клис etmaš gemein) дав Bebet, welches über einen gelesen wird, paraclesis. Параклисара, m. der Kirchendiener, £й. ner, Glodner in den Alofßern, aedituus. Паракувар, т. ber Rebno, coqui vicarius (in den Klöstern). Паракуваров, ва, во, дев Rebentoфев, coqui vicarii. Паралажа, f. u. m. ber ulügner, lügen. gehülfe, Lügenbruder, mendacis adjutor, vicarius: cастала се лажа и па. ралажа: један лаже, а други полагује. Парање, п. дав Costrennen, Hušweiben, divisio, disjunctio. Параскева, f. 1 bie Heil. Parašteme, Параскевија, f. S. Parasceve: Убила га света Петка Параскевија— Парасник, m. (у Сријему, у Бачк. и у ьан.) der Bauersmann, rusticus. Параснички, ка, ко, 1) 6äucif, rusticus. 2) adv. wie ein Bauer, rustice. Парастос, m. (у Сријему, у Бачк. и у Вaн.) Art Gottesdienstes für Verstorbes ne, ipferiarum genus. Парати, ам, v. impf. loštrennen, divido: А. Дај пара (Belt). Б. Непарају сад, већ на мије гуле. Параћин, т. Štabt unmeit Ћуприја. Параћинац, нца, m. einer von ПараКин. Параћински, ка, ко, 1) son Параћин. 2) (adv.) запалити лулу параћински, т. ]. напунили лулу, па заватипи њом ватре и пепела. Парашница, f. Srt_öflich am Sinfluffe ber Drina in діе Sawe. Парашница је отприје била пуста, и није за њу нико ни знао, док је нијесу прошавшије година населили прекодринци и голи синови, и начинили од ње као малу варошицу: зато се у новим пјесмама пјева шер Парашница: "Трећу пиште шеру Парашници, „Голом сину Зеки буљубаши Паргал, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Perkal (Bergan), paunus Barracanus : Купићу ти дикице! сукњу од пар Парионица, f. baš Gefäß, um біе ã sche zu laugen, vas lixiviarium. Пapun, m. ein gewöhnliches Pferd im Gegensage des am, equus vulgaris (πáρIñé под?): ,,Кнезовима ате поклањајте, „Кметовима ссредње парипе Парипче, чета . ein junger парип. Парити, им, v. impf. 1) wirmen, calefacio. 2) mit heißem Wasser begießen, calida perfundo, н. п. кошуље, пређу. 3) очи, теідев, pasco oculos (aspectur grato). Парог, m. ein Sto mit einem Safen (um z. B. Farnkraut damit nach Hause zu tragen), baculus uncinatus. Парожак, рошка, m. vide парошчић. Паројчење, п. дав hwármen češ првенац, examen horni examinis. Паројчишисе, чисе, v. r. impf. fhär men (menn eš дег првенац tout), emitto fetum (dicitur de examine horno). Парошчић, m. dim. baš nде (Заéп, Ast) am Hirschgeweihe, ramus: „Дај ми Боже златне роге „И сребрне парошчиће Парусија (парусија), f. die ötе at tung der писанија (Забе, von 50 Miafter an ein Kloster, damit es für uns bete), stipendii genus, monachis datum, ut pro me orent. Парусијаш, m. ber Geber einer парусија, qui dat про». Парцов, ш. (у Сријему) vide пацов. Парче чепа n. vide комад. Парчение, цета, n. dim. v. парче. Ilac, nca, m. der Hund, canis. Пас, m. 1) vide појас 2) иду говеда пасом, тeidenò, depascendo. Пасање, п. дав Umqürten, cinctio. Пасати, пашем,v.impf.umgürten, cingo. Пасатисе, амсе, v. r. impf. беза шта, * , etwas entbehren können (fr. se passer). Пасење, и. дав Вейден, pastio. Пасидреновина, f. vide пасјаковина. Пасина, f. augm. . пас 1. Пасић, m. dim, у. пас 1. Nacjâk, m. der Hundedreck, stercus ca ninum. Пàсjаковина, f. die Kreuzbeere, rhamnus catharticus Linn. Пacjaчa, f. der Schedel, Hundskopf (als Schimpfwort, caput (odiose dictum). Пacji, cja, cje, hündisch, caninus. Пack, wie ein Hund, more canis. Пacмo, n. eine bestimmte Anzahl Garns fäden, filorum certus numerus. Mano пасмо има 20 чисаоница (једна чисаоница има 3 жице) а велико 40. Пacпâь, m. der Mühlstaub, pulvis molaris. Пасти, паднем, v. pf. falen, cado. Пàсши, пáсеm, v. ipf. weiden, pasco. Пacmap, m. der Hirt, pastor. Ilaсmíркa, f. die Hirtin, pastrix? femina pascens (oves, vaccas, capras). Пaсmîρскî, ка, KO, 1) hirten., pastorum. 2) adv. nach Hirtenart, inore pa storum. Пасmирчâд, f. (coll) die jungen Hirten, pastores juvenes. Пастирче, чета, n. ber junge Dirt, pastor juvenis. ла, Пастисе, пасece, v. r. impf. m. ј. коби. in der Brunst seyit, coitum appeto (de equa). Пacmoрak, pка, m. der Stiefsohn, privignus. Паспôрка, f. die Stieftochter, privigna. Hacmopчa, f. (coll.) Stiefkinder, privigni Шасторче, чета, п. baš tieffinð, privignus, privigna. Пaempмa, f. 1) die Forelle, fario, trutta. 2) н. II. Kosja, овчja, geräucherte Ziege oder Schaf, capra fumo durata. Пастрмица, f. dim. 9. пастрма 1. Пастрмка, f. vide пастрма 1. Пlacmpyra, f. ein Donausisch, genus piscis. Пlacmyba, f. die Mausfalle, Nattenfal le, decipula. Пасуљ, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide гра. Прођи га се брате, видиш да му ни име нuje kao у oсmaлnje Смокова: пас и уља! Окани га се бране, тај је сву Босну исптур. чно (т. ј; истурчилисе да не поспіе и да не једу пасула).. Тако реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела). Пасуљина, f augm. . пасуљ. Пamисm, m. (y Cpnjeмy y ьaчк. и у Baн.) Batileinwand, panni lintei ges nus. Пlàmиmи, м, v. impf. 1) leiden, patior. Ко млого зна, млого и пати. 2) і hen (österr. zügeln), educo, alo. Пашиmиcе, иMcе, v. r. impf. 1) sich quäs len, crucior. 2) sich vermehren, anwach, sen, augeor. Пamka, f. die Ente, anas. Патлиџан *, т. 1) бијели, solanum melouge Linn. 2) прЕени, solaшuin lycopersicum Linn. Пamma, f. die Qual, cruciatus. cf. мyka. Ilaitoka, f. der Lauer beim Branntwein, lorea (lora) vini usti. Пamoc, m. (nátos) der Fußboden, pavi mentum. Пlàmоcâже, n. das Bödmen des Zims mers, tabularum per cubiculum dispositio. Патосати, ашем, v. impf. u. pf. das Zimmer böden, tabulas dispono per Solum cubiculi. Пampujaр (говорисе и пашрújapa), m. Патријаршија, f. дав Patriarchat, vie Пlacyna, f. eine Art Hülsenfrucht, les Пaунa, f. Frauenname, nomen feminae. guminis genus. Паша, 1. Бур. у. патка, Пamaк, mка, m. der Enterich, anas mas. Патарица, f. вјечнаја му патарица и блажени тандрк, als fomilhe PагоDie von вјечнаја му памјат, и блажени покој. Пlауниша, f. 1) das Weibchen vom Pfau, pavo femella. 2) Frauenname, nomen feminae. Панка, f. Frauenname, nomen feminac. Паунов, ва, во, дев pfauen, pavonis. Паунперо, п. п. пауново перо (ст.) : „Паунџеро прекривила Паунчад, f. (coll.) bie jungen fauen, pulli pavonum. Паунче, чета, n. ein junger Pfau, pul. lus pavonis. Паучина, г. даб pinnengewebe, tela a raneae. Пафта*, f. 1) vide карика. 2) пафта женска, или што свештеници опасују кад служе, cf. пафте unò тканице. Пафталија *, f. bie finte mit vielen Rin» gen, telum annulatum: "У крилу му лежи пафталија — Пафте, f. pl. vide шканице. Пафтица, f. dim. 9. пафта. Пацити, им, v. pf. tüffen, osculor (Kins Dermort): паци Богу (ђаволе). Пацов, m. bie Ratte, rattus Linn. Пачање, п. дав Æinmifфen in etmaš, das Abgeben mit etwas, immixtio. Пачатисе, амсе, v. r. impf. у што, iin etmas міф (mengen), immi Паче, f. pl. діе Sulze, gelatum, coagulum. cf питије. Пачиста неђеља, f. ber Хаф: чиста. Conntag (Вофе), hebdomas altera quadragesimae. cf. безимена неђеља. Пачићи, m. pl. (coll.) bie jungen (Snten, pulli anatis. Пачица, f. dim. 9. пашка. Пачји, чја, чје, Ænten, anatinus. Паша*, m. 1) од два туга (коњска репа), ш. ј. заповједник и господар од једнога града и његове наије, н. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. 2) од при туга, т.ј. везир и господар од читавога једног пашалука, ђе има више градова и наија, н. п. Босански (или Травнички) па. ша, Бијоградски и. д. Паша, f. bie Beibe, pastio, pabulum. Пашајлија *, m. vide пашинац. Пашалук * , m. der Paschalik, das Pa= schathum? satrapia? Пашамац, нца, m. vide пашеног. Пашеног, m. женине сестре муж, дег Mann der Schwägerin, maritus soro. ris uxoris meae. Пашин, на, но, дев Фарфа, satrapae. Пашинац, ица, m. einer yoн ден си= ten des Pascha, homo satrapae. Пашиница, f. діе rau дев Рафа, ихог satrapae. Пашински, ка, ко, 1) Pafdha, passarum. 2) adv. paschtich, more passae. Пашмаге*, f. pl. eine Urt Shuge, vide напуче. Пашовање, п. баз Фафаеры, Бег schen als Pascha, imperium satrapae. Лашовати, шујем, v. impf. ih herte sche als Pascha, impero, sum satrapa. Пашшење, п. дав Зетühen, attentio. Паштитисе, имсе, v. г. impf. Пф he geben, attendo. Пашчад, f. (coll.) дiе Sune, canes. Пашчадија, f. (coll.) баз Бидедей. Лашче, чета, n. vide псето. Певалиште, п. (Рес. и Срем.) vide пје чица. Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vide njeвидруг. Певица, f. (Рес. и Срем.) vide пјевица. Певнути, нем, (Рес. и Срем.) vide пјевнути. Певушење, п. dim. . певање. } Пега, f. (Рес. и Срем.) vide njera. Педесеторо, Инзаý von 59, quinquaginta. Пејак, т. Таппвпаme, nomen viri. Пејо, шт. Тапивнате, nomen viri (yon llemap verkürzt). Пек, т. 1) luß in der Пожаревачка наија. 2) діе Gegend biefes Blues. Пека, f. од гвожђа као црепуља, cine Schale von Eisen, die erhißt über den Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um ihn schneller zu verba cken, vas pistorium. Пека, f. распечено дијете, vide маза. Пexap, m. der Bäcker, pistor. Пекарница, f. дав Badhaus (der Вä= derladen), officina pistoria. Пекаров, ва, во, beš Säfers, pistoris. Пекарски, ка, ко, 1) Bäder=, pistorius. 2) adv. mie ein Bader, pistoris more. Пекмез*, m. ber Gyrup (von Birnen, lepfeln v. a.), syrupus. Пексимет*, m. der ßmiebact,pauis biscoctus, panis nauticus. Пела, f. byp. Frauenname, nomen fe- Перде*, дета, п. (am Hefonanzboben). Пелагија, f. minae. Пелен, m. der Bermuth, artemisia ab- Пелена, f. (највише се говори у млож. Пеливан*, m. ber eiltänger, funambulus. Пенделити, им, v. impf, cinhermađeln, Пенење, п. (Рес. и Срем.) vide пјењење. Пенушење, n. dim. 9. пенење. Пенцер m. das Fenster, fenestra, cf. Пенџерић, m. dim. у. пенџер. Бође hеbеn, clevo. 2) коња, дав Хов Пепељав, ва, во, mit Ифе beftreut, cineribus voluto. Пепељаст, та, то, nericius. fenfärbig, ci Пепео, ела, m. діє Whe, cinis. Перајица, f. vide пераица. Перило, и. мјесто, ђе се перу кошуље(на води), діє афрат, locus ubi lavant. Периља, f. vide праља. Периљац, љца, т. праљин муж (по намастирима и по прњаворима фрушкогорским), ber [фани, a her, Mann der Wäscherin, maritus lotricis. Перина, f. дав Зeberbett, culcita plu mea. Периша, т. Таип патеn, nomen viri. bеrbuf, crista. Перјање, п. 1) Das Hauten bed Black feb, pectinatio lini. 2) die Flucht barhaupt, fuga nudo copite. Пèрjamи, ам, v. impf. 1) den Flachs raufen, pectino linam. 2) barhaupt fliehen, fugio nudo capite. Iêpje, n. (coll.) die Federn, pinnae, plumae. Перна, на, но, н. п. буздован, ті: пе pa verfehen, umbonibus (?) praeditus. Перо, п. 1) vie ever, penua. Лако као перо. 2) перо лука, Šiengel, canlıs. 3) пера на буздовану, біг hervoro ragenden Bogen an der Keule, umboues clavae. Перо, т. (Ерц.) һур. . Петар. ireute Sebern, peunae, plumae spar- Парушање, n. vide перутање. Пераст, m. nom. propr. einer tabt in Перчинић, dim. v. перчин. Dalmatien: „Те је шаље Рисну и Перасту Перваз*, m. vide крај (од аљине). Пердашење, п. даš ušichen (дeб беû3), erugalio pellis. Пердашими, им, v. impf, m. ј. кожу, ausziehen, erugo. Першун., ш, apium petroselinum Linn, Песковница, f. (у Сријем. у Бачк. и у |