Песница, f. bie auft, pugnus. Петак, шка, m. 1) ber $reitag, dies Петар, тра, m, Peter, Petrus. llemeкa, f. der Obst. Stengel, stilus poni. Петеро, vide пeторо. Петерогуб, ба, бо, vide петорогуб. Петерострук, ка, ко, vide петорострук. Пети, та, то, ber fünfte, quintus. Пети, пењем, vide пењати. Петина, f. 1) дав Şünftel, pars quinta. 2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine) : колико вас има? пешина. Петисе, пењемсе, vide пењатисе. Петица, f. 1) dim. 9. пета. 2) \rt uns terer Thürangel, cardinis inferioris genus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), quinio, pentas. 4) der Fünfer (Bankno te von fünf Gulden), quinque floreno rum tessera. Петка, f. 1) і. д. петак: наудила му млада петка (der reitag nа дет Neumond). 2) die heil. Perka, cf. IIapaскевија. Лешко, т. Тапиšname, nomen viri. Петковача, f. vide петковица 1. Петковица, f. 1) діеўе за Shren ber beil. Wetta, jejunium S. Parascevae, (daucet eine 230фе). 2) намастир у Србији (под Цером). 3) мали намасирић у фрушкој гори (код Шишаовца). Пепіковичанин, калуђер из Петковице. Петковички, ка, ко, Петковица. Петлић, m. dim. 9. петао. Пеплов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пијетлов., Петлова креста, f. ber Бађиепғатт, rhinanthus crista galli Linn. Петља, f. ber Seftelring, fibulae orbis, in quem unculus inseritur; не држи му нетља, er wagt es nidht, non audet. Петљање, п. 1) дав Defteln, ibulatio. 2) das Flicken und Pfuschen (im Leben), vita misera. Петљарија, f. cin Pfufher[cbеn, vita misera, inepta. Пешљати, ам, v, impf. 1) beftelin, Libulo. 2) pfuschen, misere yiyo. Петоје, т. Тапивпame, nomen viri. Пemopuna, f. Anzahl von fünf, quinque (fr. la cinquaine; ital. la cinquina). Петоро, Иnzaht son fünf, quinque. Пlemoрoryб, бa, 60, fünffach, quintuplex. Петорострук, ка, ко, fünffältig, quintuplex. Петорошчићи, m. pl. (ст.) fünfhörnig, quinquecornis, cf. бабини укови. Петout, m. Mannšname, nomen viri. Петра, f. Grauenname, nomen feminae Петраиљ, m. (перстрахімо») дiе Stole stola. Петраш, т. има у Зворнику један шоп, који се зове Петраш. Онуда Србљи приповиједају, да је, прије 169 година (Петрашке годи не), некакав Пераш капетан (Њемачки) био узео Зворник од Турака, па кад је послије стигла Турска војска, а он побјегао из Зворника и тај топ оставио у путу ше га Турци нашли и однијели у Зворник. Приповиједају да је тај капетан имао још један топ, који се звао Зеленко, но будући да је био врло голем, запо га је одма под Зворником бацио у Дрину (и кажу да онђе и сад кашлю буче у води, као во), а овај је био повукао са собом, но кад је виђео да ће га отети Турци, а он натрпао на њега дрва па запалио да изгори и да се растопи: но дрва изгорела, а топу није било ништа. Петрашин, m. viri (son Петар). Петрашке године, cf. Петраш. Петрија, f. Frauenname, nomen feminae. Петриња, f. tabt in Kroatien. Пет Mannsname, nomen рињац (њца), човек из Петриње. Петрињски, ка, ко, von Петриња. Петрић, m. dim. 9. Петар. Петров дан, ва дне, m. St. Peters= tag (der 29. Juny), festum S. Petri. Петронија, m. Тапивнаme, nomen Петроније, m. viri. lek, f. 1) der Ofen, fornax. 2) die Stadt Петруша, f. vide Петра. Ipek in Albanien, Pekia?, Ipekia? Пећи, печем, v. impf. н. п. јагње, љеб, месо, каву (т. ј. кувати, а не пржити), ракију, јаје (у лугу или на ватраљу), baden, braten, pinso; asso. Пећина, діе Söhle, spelunca. Пецнути, нем, у. pf. Redhen, pungo. Печаћење, п. баš Petfiren, obsignatio. Печеница, f. 1) ber Beihnad tbraten, sus assata die festo mativitatis Christi. Печеница обично бива читаво коме (прасе или назиме, а код газда, ђе млого чељади има у кући, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаа и Курка; ђекоји испеку и крме и овцу. Печеницу јоште с јесени почну помало прирањивати (не тражисе печеница у очи Божића), а пред Божић на неколике неђеље дана затворе је у обор па ране кукурузима и Мећом. Печеница се обично убије на Тучин дан, а испече на Бадњи дан, а ђекоји је и убију и испеку на Бадњи дан; па се послије онако ладиа једе до малог Божића. 2) Art Roßbrat mit Souce, bubula assata. Печенка, f. Der Braten, caro assa. Печење (у Сријему у Бачк, и у Бан.), vide пециво. Печење, п. дав Berbale you пећи. Печити, им, vide мазити. Печити, цм, vide пецнути. као пеш. Пеша, м. (Рес. и Срем.) vide Пешо. Пешадија, f. (Рес. и Срем.) vide пјешадије. Пешак, т. (Рес. и Срем.) vide пјешак. Пешац, шца, m. (Рес, и Срем.) vide пјешац. Пешачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide пјешачки. *, Пеше, (Рес. и Срем.) vide пјеше. Пешкеш*, m. vide дар, поклон. Пeшкup, m. das Handtuch, mantele. Пешкирина, f. augm. v. пешкир. Пешкирић, m. dim. . пешкир. Пешо. m. (Ерц.) һур. . Петко. Пешта, f. bie Stabt Pell, Pestinum (die Serben haben dieses ursprünglich flavische Wort nach der ungrifchen Verhunzung wieder aufgenommen, gerade wie астал, парасник ц. а. топ стол, прост и. f. . Пештанац, нца, m. човек из Пеште. Пештанка, f. Пештански, ка, ко, 1) Wefter, PestiПештанкиња, f. Г жена из Пеште. nensis. 2) adv. auf Pester Art, more Pestinensium. Пештемаљ*, m, ein blaue baumo tenes Badtuch, mantile majus balne Пиварев, ва, во, be Bier mirt 6, сеПиваров, ва, во, Jrevisiarii. Пиварски, ка, ко, 1) Biet, cerevisiarius. 2) adv. mie ein пивар, cerevi siarii more. Пивљанин, m. son Piwa. Пивљански, ка, ко, von Пива: ,,Ао Бајо Пивљанско копиле Пивница, f. ber Keller (im Beinberge felbst), cella vinaria in ipsa vinea. Пибо, п. 1) vide пиће (у Србији). 2) das Bier, cerevisia, Пиговна, f. ein ervichtetes Bort für eis nen Vogel, vocabulum fictum avis q. d. bibe stercora.J Пизда, f. діе weiblime ©фат, cunnus. Пиздити, им, v. impf. plären, ploro. на њега. Пизмен, на, но, на кога, einem auf fäßig, infensus. Пијавица, f. ber Blutegel, sanguisuga. Пијан, на, но, betrunten, ebrius. Пијаница, f. ber äufer, potator, ebrio sus. Пијанка, f. čaš Zrintgelage, compotatio: ајдемо на пијанку; опицао Јанку на пијанку. Пијанство, ц. bie Zruntenheit, ebria sitas. Пијанчење, п. дав Зефеп, perpotatio. Пијанчина, f vide пјан чина, Пијанчити, им, v. impf. uтефен, perpoto. Пијаца, f. (у Сријему, у Бачк. и у ɓan.) der (Markt») Plak, forum (itaľ piazza). cf. чаршија. Пијевац, вца, ш. (Ерц) vide пијетао, Пијење, п. даš Zrimten, bibitio, pota tio. Пијесак, ска, т. (Ерц.) ber Sand, arena. Пијетао, шла, т. (Ерц.) ber Sahn, gallus gallınmaceus; први, други пијетAn, nächtliche Zeitbestimmung. Пијетлов, ва, во, (Ерц.) без Sahn8 galli (gallinacei). Пијук, т. 1) дав Фірей бес Бüбиет, pipitus, pipatus. 2) vide кљуна. Пијукање, п. баs Pipen, pipatio. Пијукати, јучем, v. impf. pipen, piПијукнути, нем, v. pf. Jpio, pipilo. Пијуцање, о. dim . пијење. Пијуцаши, ам, dim. 9. пиши. Пик, iuter]. 1) кад ђеца иду на какав Извор да пију воде, онда једно рече: „Пик моја жеђа,” па већ друго не смије ни једно пити прије њега. 3) кад се играју клиса, па кад онај, који баца клис, удари га рђаво пал цом пше падне близу, онда брже боље рече: „Пик” па већ то значи да опет може узети клис и на ново бацати; ако ли онај, који трли, прије рече непик, онда век Пиљарење, п. дав göten, venditio, mi nuta. Пиљарина, f. bіe Söferen, ars institoria. Пиљаритм, им, v. impf. höten, vendo minutatim. Пиљарица, f. bie Pöterin, institrix. Пиљење, п. 2) дав Feilen, limatio. 2) das Anstarren, intuitus fixus. Пилипи, им, v. impf. unvermanbt an. blicden, oculis attentis intueor. Пили као штрк у јаје. Пдикa, f. 1) ein Stück Holz zu einem Kinderfciel, lignum lusus pastoralis. 2) vašielbe Spiel felbft, lusus ipse. Пинокот*, m. baš Brotóret (ber Zürfen). Пинути, нем, v. pf. cinen Trunt than, semel bibo. 2 Пap, m. der jährliche Festtag der Zunft, dies festus collegii cujuscunque artificum. Ратарски је пир Велики четертак,Курҹијски свети Илија, златарски цар Костантин и т. д. Пирење, п. баš Blafen, flatio. Пириватра, т. Поћера један старац (у Тршићу ђе сам се ја родно). послије подне лисичји траг по снијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучисе ноћ, онда се врати натраг и пође кући; но међу тим стегне мраз а смркнесе (а старац је и онако слабо виђео), и старац позна да не може кући доћи, него се сврати у винограде у једну пударску колибу; и онако без ватре (ваља да није имао кресива, или већ није могао од зиме да искреше ватру и да наложи)поода мало по колиби па легне и обумре од зиме. Сјутрадан учинисе по селу буна, да је старац отишао у лов и да је негђе у планини умръо од зиме; скупесе сељаци и пођу (трагом) да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га ђе лежи као мршав; онда брже боље наложе ватру, изују га и почну га истија одгријеваши. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, онда пориче: „Који оно јунака најприје дође, однесе ми лисицу?" (ваља да је ону ноћ снио да је увашно лисицу). Кад га добро одгрију и напоје ракијом, онда га мешну на носила (кажу да је пови као, кад је виђео ђе граде носила: шта ће то људи за Бога ! још сам ја жив) и доне у село; и од тадај су га прозвали пириватра. Пиринач*, ича, т. 1) бес Reiš, oryza. 2) das Messing, orichalcum. Пириши, им, v. impf, blafen, По Пирлитање, п. (у Србији и у Босни по варошима) vide измешање 3. Пирлитами, ам, vide измешати 3. Пирлипюр, т. град у Ерцеговини (може бити да су сад зидине). Србљи приповиједају и пјевају, да је у Пирлитору сједно војвода Момчило, ујак Марка Краљевића: „Те је шаље на Ерцеговину „Бијеломе граду Пирлитору „Кад Момчило под Пираптор дође Пирнути, нем, v. pf.einmal blafen, По. Ilic! Caut um die Katze zu verscheuchen, vocabulum quo felis abigitur. Писак, ска, m. (bein Dučelfa) дав Luftrohr, spiraculum. Писаљица, 11 ein blehernes Bertzeug, Писаљка, f. ↑ um auf bie Dfterener žu freiben (писати), instrumenti scriptorii genus Писамце, п. dim. 9. писмо. Писанија, f. bie Sollectur (ver Kalugjer; weil sie die Gebenden auf schreiben, um ihrer dann namentlich im Gebete zu gedenken), quae dantur monachis, pro conmmemoratione: отишао у писанију; отишао да купи писанију. Писање, п. дав hreiben, scriptio. Писар, m. ber ©orciber, scriba. Писарев, ва, во, vide писаров. Писарина, f. 1) augm. 4. писар. 2) діе Schreiberey, ars scribae. Писаров, ва, во, дез Arciber, scribae. Писарски, ка, ко, 1) дег Schreiber, soribarum. 2) adv. {ßrciberi{h, шоге scribae. Писати, ишем, v. impf. 1) freiben, scribo. 2) dem Mönche verehren, das mit er für einen bete, do monacho, ut oret pro me: „Бог да прости старца из Буковца, ,,Који писа сирац и опанке, Синок писа, а јутрос украде. „Село Рибарица, писала ришћаница трубу сира и чабар сукна" (приповиједају да се нашло у тефтеру некаквог калуђера). Писатисе, ишемсе, v. r. pf. fih ento. liren laffen, do nomen. Писка, 1. аз pfeifen, Bifhen, sibilus. Пискање, и, даš Vißfagen, usus vocis pis. Пискарање, n. dim, у. писање. Пискарати, ам, dim. у. писати. Пискаши, ам, v. impf.ißagen, dico pis. Писмо, п. 1) bie rift, scriptura. дес Brief, epistola. cí. књига. Писнути, нем, v. pf. einmal bifchen, sibilum edo. Писнути, ем, v. pf. пис fagen (um die Kate wegzujagen), dico pis, abigens felem. Пиша, f. ein Rußen, placenta. Пишак, тка, ко, н. п. вино, trintbar, sat bonus (de vino). Питање, п. дав Süttern (bes Mindes), nutritio infantis. Питање, п. дав Fragen, interrogatio. Пішати, ам, v. impf. дијете, дет Kinde zu essen geben, nutrio infantem, ingero in os cibum. Питати, ам, v. impf. fragen, interrogo, rogo. Пити, пијем, v. impf. teinten, hibo. 2) пити дуван, rauhen (fü Tabak trinken), fumum nicotianae duco: „Лулу пије, у тамбуру бије Питије, 1. pl. vide паче (f. pl) Питица, f. dim. 9. пита. Питом, ма, мо, 1) jahm, cicur, domesticus. 2) durch Cultur veredelt, im Gegensaße des wilden, von Obst, Rosen, Boden, u. f. w. cultus, HumoмнMи, им, v. impf. zähmen, ci curo. Humoмьêшье, n. das Zähmen, cicuratio. Пишуљица, f. (dim. . пиша) eine 2let gefüllter Krapfen, placentarum farctarum genus. Пиће, п. 1) баз Trintgelage, compotatio: ајдемо на пиће. cf, пијанка. 2) das Getränk, potio. Пиц (von пица), оде пиц на размиц, es geht kleinweise zu Grunde, périt sensiin. Лиц! пиц у капу! пиц у мије! fagle jener, dem der Vogel entflohen mar, um ihn wieder anzulocken, ex avendétis obscoeno de illo, qui aviculam (сицrum) quae avolaverat, revocabat. Пица, f. Бур. у. пичка. Пицин, на, но, бес пица, cunni; baßer in der (obfcönen) Anekdote: кад je ударио Кулин бан на Пицин град — Пичење, n. nactio cuupi, fututionis. Пичетина, f. augm. 9. пичка. Пичитисе, имсе, v. r. impf, cunnum nancisci. Пичица, f. dim. . пица. Пишање, п. дав Piffen, miuctio. Пишење, n. dim. . питање. Пишман*, indecl. на кога, или на што, фimpfiport für eine fcte ракија, convicium in vinum male ustum: Дајде ме пишоре. Пишталина, f. ein māfferiger Boden, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit). Пиштање, п. даš ifdhen (oc Kalfen, der Schlange), sibilus. Пиштати, тим, v. impf. 1) zischen, sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser aus павет Sols auf dem Heuer), ргоsibilo: пишти вода из довела. Пиштол*, m. мала пушка, òie фіз stole, telum pistola dictum. Пиштољина, f. augm. у. пиштољ. Ништољић, m. dim. p. пиштољ. Пиштоьски, ка, ко, Wiftolen, pistolae (tcli manuarii ignivomi). Пјан, на, но, vide пијан. Пјанац, нца, m. vide пијаница. Пјанство, п. vide пијанство. Пјанчина, f. augm. 9. пјанац. Пјевалиште, п. (Ерц.) Srt, mo man ge= fungen bat, оdеr zu fingen pflegt, locus ubi cantatum fuit, aut solet cautari: „Ти не пењи бијела чадора „На мојему дивну игралишту „И на мојем дивну пјевалишту Пјевало, п. (Ерц) (fdhershaft) дав "Ber= zeug des Singens (die Kehle), guttur. Пјевање, п. (Ерц.) да Singen, can tatio. Пјесковит, та, то, (Ерц.) н. п. земa, sandia, arenosus. Ijecмa, f. (Еpy.) das Lied, cautilona. (Epu.) zu Fuß, pedes. „Пјешадија у пушке загледа Пјешак, т (Ерц.) ber ußgänger. pedes. Пјешац, шца, т. (Ерц.) vide пјешак. Пјешачки, ка, ко, (Ерц) 1) fußgänge. risch, pedestris. 2) adv. wie ein Fußgänger, peditis more. Піеше, Пјешице, Пјешке, Пла, плаа, плао, vide плаовит. Плав, ва, во, 1) blau, flavus, coeruleus. 2) blond, flavus: |