Page images
PDF
EPUB

Песница, f. pie Sauit, pugnus.

Петљица, f. dim. р. пепља. Jiêm, fünf, quinque.

Петнаеспi, fünfseyn, quindecim. Iléma, f, die Ferse, cals.

Петнаестеро, vidе петнаесторо. Пепак, m. per Sunfer, , i. г) ein etd Петнаеспіі, та, то, беr fünf3tynte,

von fünf Para’s (der öjterr. Siebner) quindecimus, decimus quintus. numus quinarius. 2) ein Pferd von fünf nemhaecmopo, eine Unzahl von 15, Jabren, equus quimus, quinquennis. quindecim. tieman, m. RannBname , Domen viгi. cf. Пёшни, на, на, н. п. жиле, Ўerfens, Ерак.

caleaneus. . Némak, mka, m. 1) der Freitag, dies Nemoje, m. Mannsname, nomen viri.

veneris. 2) беr sajttag, im Begenfав Пеmрица , f. 2n; ahl von fünt, quinроп мрсак, dies jejunii.

que (ir. la cinquaine; ital. la cinquina). Пеmао, пла, m. (Рес. и Срем.) vide пemopo, Иnsabi von funf, quinque. пијетао.

Ilemopöry6, 6a, 60, fünffach, quintuplex. Пепіар, тра, m, Peter, Petrus. Пепорiструк, кa, кo, jäuffältig, lleménka, f. der Obits. Stengel, sti. quintuplex . lus poni.

Пепорошчили, m. pl. ісп.) fünfbörnig, Пеперо, vide хепоро.

quinquecornis, cf. бабини укови. Петерогуб, ба, бо, vide пепторогуб. петоui, m. RannBname, почnen viri. Петербструк, кa, кo, vide пenopo- Петра, f. $rauenname, pomen feminae струк.

Пепраиљ, m, (перетрахілло») дie Style, Пепи, па , по, беr fünfte, quintus.

stola. IIён, пењем, vide пењати.

Пепираш, m. има у Зворнику један Пелина, f. 1) бав Sunftel, pars quinta. поп, који се зове Пепраіш. Онуда

2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une Србљи приповиједају, да је, прије

cinquaine) : колико вас има ? пелина, 16 година (Петра ішке годипенсе, пењемсе, vide пењаписе. не), некакав Пелі рашкапетан пепица, f. 1) dim. р. пеша. 2) 24rt un (Њемачки) био узео Зворник од Ту

terer Thürangel, cardinis inferioris рака, па кад је послије стигла Турgenus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), ска војска, а он побјегао из Зворquinio, pentas. 4) der Fünfer (Banknos ника и пај топоставио у пупу te von fünf Gulden), quinque floreno. ra Турци нашли ноднијели у rum tessera. .

Зворник. iІриповиједају да је пај Пёмка, f. 1) і. 4. петак: на удила му

капетан имао још један поп, коМлада петка (Оer $reitag nat Seat ји се звао Зеленко, но будући да ец піонар). 2) Die beil. Perta, cf. Пара је био врло голем, запо га је одма скевија.

под Зворником бацио у Дрину (и лепіко, т. ЗапnBaine, nomen viri. кажу да онђе и сад кашліо буче у Петковача, f. vіdе петковица 1. водії , као во), а овај је био повукао IIёпковица , f. 1) дie sa te su #breiз бен са собом, но кад је виђео да ће га

heil. Petka, jejunium S. Parascevae, опепти Турци, а он натрпао на (oakett eine 93офе). 3) намастир у

њега дрва па запалио да изгори и Србији (под IIером). 3) мали нама да се растопи : но дрва изгорела, спирић у фрутикој гори (код Шиша а попу није било ништа. ловіца). Пёпіковичанин, калуђер из Петрашин, т. Mannsname, nomen Пепковице. Пепковички, ка,

ко,

viri (son Петар). ура Пепіковица.

Пепратике године ,

cf. Петраш. Петлић, m. dim. 2. пешао.

IIèmpuja, f. Frauenname, nomen feminae. Пеплов, ва, во , (Рес. и Срем.) vide II приња, f. etaxt in Repatien. Петпијелов. ,

рінњац (ња), човек из Петриње. Пеплова креспа , f. Ser Paynenfamm,

fіеприњски , кa, нo, von Периња. rhinanthus crista galli Liun.

Петрић, m. din. 2. Петар. Петља, f. Der Sefielring, libulae orbis, Петров дан , ва днe, m. et. Peterin quem unculus inseritur; He APXH

tag (der 29. Jury), festum S. Petri. му петља, еt mаqt es nidit, non audet. Петронија, т.1 таппвпа те, nomen Пепљање , п. 1) бав јеftein, fbulatio. Пепроније, m. viri. 2) das Fliden und Pfuschen (im Leben), llék,'. 1) der Ofen, foruax. 2) die Stadt

. . vita misera. Ilempäpnja, f. ein Pfuscherleben, vita

s pee in Albanien, Pekia?, Ipekia ? misera, incpta.

Пеки, печем, т. іmрt. н. п. јагње, Пепилати, ам, v, impf. ) beftefii,

љеб, месо, каву (м. ј. кувати, а не libulo. 2) pfuscher, nisere yiyo.

пржимн), ракију, јаје (у лугу илд

ЛІe

asso.

}

are,

на ватрању), baden, braten, pinso; Пешачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide

пjешачки. Iikuna, die Höhle, spelunca.

Пеrue, (Рес, и Срем.) vidе пјеше. Пећиница, f. dim. . пећина.

пецкеш*, m. vіdе дар, поклон. Плка, f. vіdе пећ. 1.

Jewekúlpt, m. das Handtuch, mantele. Пећки, кa, кo, pon Пећ (2).

Петикирина, f. augm. р. пешкир. Пецање, п. 1) ав сtефеn, punctio. 2) Пешкириб, т. dim. р. пешкир.

duv Ungeln, piscatio npe hami. Пешо. m. (Ерц.) hyp. b. Пепіко. Пецати, ам, v. impf. 2) fieфet, pии- Пешта, f. Die Gtat Pejt, Pestinum

go. 2) рибу, angeln, kamo capto. (die Serben haben dieses ursprünglich Пециво, p. cer Braten, quod assatur. flavische Wort na dh der ungrifchen Vers Месан үзжать, гвоздено пециво ? пі. bunjung wieder aufgenommen, gerade прстен на прспту.

wіt аспал, парасник и. a. bоп стол, Пециреп, m. приповиједају да је био у прост и. f. Ф.

Босни некакав арамбаша Лазар Пештанац, нца, m. човек из Пеште. ІІ ецпреп.

Пештанка, f. пецнутий, нем, . pf. teфen, pango. Пештански, кa, кo, 1) •ter, Pesti

Пештанкиња, f.

жена из Пеште. Пецо, m, lim. p. Петар. llevam, m.das Petschaft, signum, sigillum.

nensis. 2) adv. auf Pester Art, more печатипи, им, y. impf. petfфіrеп,

Pestinensium. siegeln, obsigno.

Пештемаљ*, m, cin blaues baumot. Печаћење, п. бав petiфiren, obѕignаtiо. tenes Badtuch, mantile majus balneIlenehmija, f. o) der Weihnachtsbraten,

sus assata die festo nativitatis Christi. Iii! pfui! phui (französisch fi!): nu kaka ! Печеница обично бива читаво крме

sagt man zu den Kindern. (прасе или назиме, а код газда, Піва , f. Slup, SYoftеr, uno Begeno tit bе млого чељади има у кући, и der Herzegowina. назимац од двије године), а може Пивар, m. Der Sierbrauer, Sierwirth. били и овца, код сиромаа и Курка; cerevisiarius. kекоји нспеку и крме и овицу. 'Пе- Плівара, f. дав Зіеrhaus, caupona cereченицу јошпе с јесени почну пома visiaria. ло прирањивалін (не тражисе пече. Пиварев, ва , во ,бев Зterwirt66, ceница у очи Божића), а пред Божић Пиваров, ва, вo, Trevisiarii. ма неколике неђељө дана затво- Пиварски, кa, кo, 2) Biers, cereviре је у обор па ране кукурузима и siarius. 2) adv. wіt ein пивар, cerevi. мебом. Печеница се обично убије

sjarji more. на Тучин дан, а испече на Бадњи Пивљанин, m. bon фіна. дан, а ђекоји је и убију и пспеку на Пивљанскіі, кa, кo, von Пнва: Бадњи дан; па се послије онако „Ао Бајо Ливљанско копиле ладиа једе до малог Божића. 2) Пнівница, f. Der #eler (iin Beinberge

Art Roßbrat mit Souce, bubula assata. selbit), cella vinaria in ipsa vinea. Печенка, f. Der Braten, caro assa. Пиво, п. 1) vide пиће (у Србији). 2) Печење (у Сријему у Бачк, ну Бан.), das Bier, cerevisia. vidе пециво. .

Hirobna, f. ein erdichtetes Wort für eis Печење, р. дas Bertale on пећir. nen Vogel, vocabulum fictum avis q. Печење, р. vіdе мажење.

d. bibe stercora.fi лечни, нм , vide Мазкпін.

Пизда, f. Die weibliфе Сфат, cunnus. . Печип, цм,

vide
пецнути.

Пиздина , f. augm. р. пизда. печиінсе, имce, vidе мазипсе. Пиздиши, им, y. impf, plären, plorо. лечкі, кa, кo, von Пек.

Пиздурина, f. augm. р. пизда. Ilerģpka, f. eine Art essbaren Schwams, Ilūsma*, f. die Rachefeindschaft, inimicafuugi comestibilis genus.

tia : учинио из пизме ; има пизму Печурчица , f. dim. р. печурка. пеш*,

n, I) vide скуп. 2) 24xt groв. Пізмен, на, но, на кога, cinem auf. mäuligen Fisch, piscis genus. 3unyo säßig, infensus.

Пijaвица , f. Der Blutegel, sanguisuga. Пеша, а. (Рес, и Срем.) vidе Пешо. Пијан, на, но, беtrаnten, ebrius. Пешадија, т. (Рcc. и срем.) vidе пје- Пiijаница, г. беr еäufer, potator, ebrio

шадије. Пешан, m. (Рес. и Срем.) vidе пјешані. Пијанка, f. сав Irintgelage, compota. Пешат, шца, т. (Рес, и Срем.) vide tio: ајдемо на пијанку; олінао Јан. пjешац.

ку на пијанку.

на њега.

[ocr errors]

као пец.

SU5.

arena.

Пијанство, р. дie gruntenheit, ebrio. Пиљарење, р. бас бәЕen, venditio, mix sitas.

nuta. Пијанчење, п. бав Зефеn, perpotatio. Пиљарина, f. Die püterey, ars institoria. Пијанчина, f vіdе пјан ҷнна,

Пиаритм, им, v. impf. böЕen, Yendo Пијанчупи, им, v. impf. umbеrgефеп, minutatim. реrрuto. .

Гиљарица, f. Die püterin, institrix. Пијаца, f. (у Сријему, у Бачл. ну пиљење, в. 2) дав $eilen, limatio. 2)

bah.) der Markto) piaßi forum (ital das Zustarren, intuitus fixus. pizza). cf. чаршија.

Пиљипін, нм, у. impf. unverwant аn. Пијевац, вца, ап. (Ерц) vidе пијепао. blicken, oculis attentis intueor. IIIDI Пијење, р, ба8 $rinten, bibitio, pota као штрк у јаје. tio.

Iliisguka, f. 1) ein Stück Holz zu einem Пијесак, ска, m. (Ерц.) Per Cano, Kinderspiel, lignum lusus pastoralis.

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пијепао , пла, т. (Ерц.) Вее фақп, Пинокоп*, m. Вав Brotbret (ber 2ürten).

gallus gallmaceus; првін, други пијеп- Пёнупи, нем, т. pf. cinea Stunt thап, an, nächtliche Zeitbeitimining.

semnel bibo. Пије плов, ва, во, (Epiц.) бев бақns Пina, f. vіdе славиңа. galli (gallinacei).

Пипанье, п. бав Веtаftеn, contrесtаtiо. Пијун, . 1) дав фірet Ser Süpиer, Пітање, п. бав 26tlauben , degluptio.

Pipitus, pipatus. 2) vidе кљуна. Пипапии, ам, т. impf. Mеtаftеn, contruto.
Пнјунанье, р. Das pipen, pipatio. ІІ нігати, ам, v. impf. абElauben, de-
Пијукапи, јучем, v, impf, pipet, pi. glubo. decerpo.
Пи укцупи, нем, v. pf. Ўpio, pipilo. Піпнули, нем, v. pf. betate, аnей).
Тіпуцање, о. dim v. пијење.

ren; coutrecto. Пицами, ам, dim. р. пипи. Ilâp, m. der jährliche Festtag der Zunft, Лік, іntеrj. .) кад феца иду на какав dies festus collegii cujuscunque artiизвор да пију воде, онда једно рече:

ficum. Раптарски је пир Велики че„IIик моја жеђа,” па већ друго не піврлак,бурчијски свети Илија, злаСмије ни једно пити прије њега. 2) тарски цар Костантин и т. д. кад се играју клиса, па кад онај, Пирење, п. бав 31afeit, lаtiо. који баца клис, ударії га рђаво па Пиривалра, т. Покера један спал цем пое падне близу, онда брже рац (у Трішику Бе сам се ја родно) боље рече: „П ик” па већ по зна - послије подне лисичјн праг по сничи да опет може узети клис и на јегу. Кад одмакне далеко у планиново бацапін ; ако ли онај, који тр ну и види да не може наћи лисице, ли, прије рече непик, онда век а прилучисе ноќ, онда се врапії

напраг и пође кући; но међу пим Пика, f. hyp. р. пичка.

стегне мраз а смркнесе (а старац Пикнутии, нем, v.pf. пик fagen,dico пик. је и онако слабо виђео), и старац Пила, f. 1) һур. р. пиле. 2) Die Seile позна да не може кућн доћи, него liora.

се сврати у винограде у једну пуПилав*, m. 1) vide свадба. 2) gеtофter, дарску колибу; и онако без ватре

dichter Reis, oryza cocta spissa. (ваља да није имао кресива, или већ IlhãA, f. (coll.) das Geflügel, pulli. није могао од зиме да искреше ваПиле, лета, п. 2) Das junge pubn, пру и да наложи поода мало по коpullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück либи па легне нобумре од зиме, Сjydes Rabosch, complementum ligai com традан учинисе по селу буна, да putatorii квочка и пиле.

је спарај опишао у лов и да је неNúmex, m. Menge kleiner Kinder, sa гђе у планини умръо од зиме; скуboles frequens,

песе сељаци и пођу (mрагом) да Пиленце , цета, п, dim. р. пиле. га траже. Кад дођу у колибун нађу Пилекӣ (пилеhії), ha, ke, pubner, га ђе лежи као мрпав ; онда брже pullorum.

боље наложе ватру, изују га и поч. Пилипи, им, т. impf. fellen, limo. ну га истија одгријевати. Кад се Пилики, m. pl. (coll.) vide пилад. старату мало поодгрије и дође к Пилица, f. ein büynen, gallinula, себі, онда пориче: „Који оно јупілячица, f. dim. р. пилица,

нака најприје дође, однесе ми Пилични, на, но, нема ни йиличнога, лисицу?” (ваља да је ону ноћ сно да пі. је ниједнога.

је уважно лисицу). Кад га добро Пиљак, љка , 14. ein Stüc gröbern одгрнју і напоје ракијом, онда га

Sandef, EIN Steinden, lapillus. мешну на носила (кажу да је пови

не помаже ништа.

Hча ,

[ocr errors]

gens felem.

torii genus

curo.

као, кад је віђео bе граде носила: Писмо, п. 1) бie Gфrift, ѕсriрtura. шпа ће по људії за Бога ! још сам Bee Brief, epistola. c. књига. ја жив) и донес у село; и од ma- Піснуши, нем v. pf. einmal zischen, дај су га про звали пириса ні ра.

sibilum edo. Пиринaч т. :) Ser'Reiв, огута. Піснупи, ем, v. pf. пис fagen (или 2) das Meijing, orichalcum.

die Sage wegzuiagen), dico pis, abiПирнпи, им, v. impf, blafen, flo. Пнрлитање, п. (у Србији и у Босни пиша, f. etit Ruфеn, placenta.

по варошима) vісtе измешање 3. ІІніціак, кa, кo, н. п. вино, trintbat, Пирливіалін, ам, vidе измепати 3. sat bonus (de vino). Пирлилiop, т. град у Ерцеговини Пипіње, и, дав $uttern (bев Яinves), (може бити да су сад зндине). Срб nutritio infantis. љи приповиједају и пјевају, да је Піmање, р. Вав $ragen, interrogatio. у Пнрлитору сједно војвода Монт- Піпалін, ам, т. impf. дијете, бет чило, ујан Марка Краљевића: Kinde zu essen geben, nutrio infantem, „Те је шаље на Ерцеговину

ingero in os cibum. „Бијеломе граду Полнiпору Піщали, амі, т. impf. frаgен, interro„кад Момчило йод ІІнрліпіор дође —

go, гogo. IIирнупти, не м, у. pf. einmal blafen, lo. Пити, пијем, у. impf. trinter, hibo. Ilic! Cavi un cic Kate zu vericheuchen, 2) пипі дуван, tauben (juseutf) vocabulum

quo
felis abigitur.

Tabae trinten), fumum nicotianae
Писак, ска, m. (6eiin Дисеlfad) бав duco:
Luftrohr, spiraculum.

Лулу пије, у тамбуру бије — Писаљица, 11 ein blеhеrев ISertseug, Піііије, f. р. vide пaчe (f. pl) Писаљка , f. Jum auf vie Oftеrеnеr iu Птица, . dim. р. пита. fфseiben (писатин), instrumenti scrip- Пиптом, ма, мо, 1) iabці, cicer, lo

mesticus. 2) durch Cuitur veredelt, im Піса:Уце , т. і. у. Тисмо.

Gegensaße des milden, von Obst, luca'nuja, f. die Collectur (der kialugjer; Rosen, Boden, u. f. w. cultus,

weil sie die Gebenden aufschreiben, Humonim, IIM, v. impf. zähmen, cium ihrer dann namentlich im Gebete zu gedenken), quae dantur monachis, Ilumomuiibe, u das Zähmen, cicuratio.

pro соnіmеmоrаtіоnе: опишао у пи- ІІнптуљица, f. (din. р. пита) cine 2let саннју; опишао да купи писанију. gefüllter Sirapfen, placentarum farctaпісање, п. дав сфreiben, scriptio. ruin genus. Писар, . Der eфeciber, scriba. Ilike, . 1) das Trinkgelage, compotaПисарев, ва, во, vidc

писаров.

tio : ајдемо на пике. cf, пијанка. 3) Писарна , f. 1) augm. 9. писар. 2) бie das Cetränk, potio. Schreiberey , ars scribae.

Пиц (von пица), оде пиц на размицу, Писаров, ва, вә, без ефесібеев, scribae. es geht kleinweise zu Grunde, perit Писарски, на, ко, 1) деr dreiber, sepsiin.

. soribarum. 2) adv. sdírciberisch, inore Jhu! Mit y Kany! mi y muje! sagić scribae.

jener, dem der Vogel entflohen mar, Tliicam, MWCM, v. impf. 1) schreiben, um ihn wieder anzulocen, ex avexétis

scribo. 2) dem Mönche verehren, das obscoeno de illo, qui ariculain (cun. init er für einen bete, do monacho, ut xum) quac avolaverat, revocabat. oret pro ine:

Піца , f. by». р. пичка. „Бог да прости старца из Буковца, IIіцин, на, но, беr пица, cunni ; баһеr „Који писа сирац и опанке,

in der (obscönen) Anekdote: kaj je „Синоfi iнса, а јутрос украде. - ударио Кулин бан на Пиццин град„Село Рибарица , писала ришћани. Пичење , p. nаctіo cuppi, fututionis. ца трубу сира и чабар сукна” (при- Пичетнна, f. augm, p. пичка. повиједају да се нашло у тефтеру Пичилисе, имce, Y, г. impf, сиприга некаквог калуђера).

naucisci. Пісансе, иниемсе, т. г. pf, jih enro. Пні читца, f. dim. р. пица. Jiren lassen, do nomen.

Пичка , f. Die Cam, cuunus. II сіска, г. Саз Pfeifen, gifфеn, sibilus. Пичвар, m } fututor, amans cunni. ІІнскање, и, дав рiв • jagcn, uѕus v0. Пичкарош, т. cis pis.

Пичурина, f. vide пинчетина. Пискарітье, п. dim, p. писање. Пішало, п. Рав 3erfieug sum aeneit, Пискарапин, ам, dim. р. писалин. mincturium (penis aut vulva). Пискаш, ам, Ү. impf. рi fagen, dico pis. Патшаљак, њка, 10. vіdе пищаћа.

'ticula.

[ocr errors]

Пицање, п. бав ріffeit, minсtiо. Пјевица , . (Ерц. бie Gängerin, can-
Пішатик, ам, v. iniqf. pijjen, mejo. tatrix :
Піцаписе, амсе , v.r, impf. riffen, nejo. „Пјевала пица пјевица :
Twaka, f. (eigentlich) der Urin, urina, „Што ќе старцу ђевицца
cf, мокраћа.

„А младићу бабица ? пишење, p. dim. . питање.

Пјевнупін, нем, .v. pf. (Ерц.) ein me Пішими, им, dim. р. пішалін.

nig ingeni, ansingen, cantum incipio: Пицкање, п. dim. р. пишање.

„Пјевни, пјевни злато материно II ишкали, ам, dim. р. пишатпін. Пјевушење, п. dim. р. нијевање. Пішнути, нем, v. pf. pijfcп, шејо Пјев ўшиши, им, dim. р. пјевами, semel.

Пјевчић, т. dim. р. пијевац. Пишман*, indecl. на кога, или на шпо, Пјега, f. (Ерц.) Der Gommеt fprofe, len

erpicht, studiosus. Пиниманипінсе, имce, v. r. impf. be. Пјегав, ва, но, (Ерц.) Tommeeftectig.

reuen (den Kauf), poenitet (emisse). Jenticulosus. Пишманлук *, m. Oas Reuge!ь, деr Xeus Пјена , f. (Ерц.) See Cau, spuma. Pauf, mulcta poevitentiae.

Пјении, им, v. impf. (Epy.) abschäu. Пнимањење, п. Зав Bereven Se8 cufe, men, despumo. poenitentia emtionis.

Пјенипінсе, нисе, т. г. impf. (Ерту.) Isopa, f. Schimpfiport für eine sch!chte schäumen, , spumo.

ракија, convicium in yinum mаlе uѕtum: 1јенушење , п. (Ерц.) бав сфäитеп, дајде ме пішоре.

spumatio. Пилипалина , f. ein wifferiger Spen, Пјенуiшнписе, шиce, dim. V. пjени.

Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пјењење, n. (Ертц.) бав Єфäumen, spuIIliiштање, п. бав зіfdjen (Jee Saleen, matio. der Schlange), sibilus.

Пјесковип, па, то, (Ерц.) н. п. земПитати, пим, v. impf. 1) зіfbet, ља, fantiq, arenosus.

sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser Jljecna, f. (Ep.) das Lied, cautilona. aus naßen Holz auf dem Feuer), pro- IjecMwija, f. dim. $. njecia.

sibilo : : пишII вода из дрвела. Пјеплић, m, dim. р. пнјелао. Inium.*, m. мала пушка, pie piПјешадија, f. (coll, Ерц.) дie Colsaten stole, telum pistola dictum.

$11 Fuß, pedites : Пиштољина, 1, ап. р. пишито... „Пјешадија у пушке загледа ІІндыіft, m. dim. . пиштољ. Iljeuâk, m (Epu.) der Fußgänger. pedes. Пилипољскії, кa, кo, Pitolens , pisto- Пјешанц, шца, m. (Ерц.) vidе пјешак. lae (teli nianuarii ignivoini).

Пјешачки , кa, кo, (Ерц) 1) fugänges Пјан, нa, нo, vidе шијан.

risch, pedestris. 2) adv. wie ein Füße Пјанату, нца, т. vіdе пијаница.

gänger, peditis more. Іјанство, р. vіdе пијанство.

Пјеше, Пјанчина, f. augm. р. пјанац.

lljeune, (Epy.) zu Fuß, pedes. Пјевал иште, п. (Epiц.) SOrt,*то таn ge= Пјешке, fungen bat, oper su jingen pflegt, lo- Пла, плаа, плао,

vidе плаовит. cus ubi cantatum fuit, aut solet cautari : Dhab, ba, BO, 1) blau, slayus, coeruleus. „Ти не пењи бијела чадора

2) бloup, Пlavus : „На мојему дену игралишту

„„За два плава не би гроша дала „И на мојем дивну пјевалишту: Плавац (Плівац), віца, m. XannBпа. Пјевало, п. (Ерц) (idyer; baft) дав 23ere.

me , nomen viri. jeug deở Singens (die Kehle), guttur. Плаві піан, шна, но, vide плав 1. Пјевање, п. (Ерц.) бай бingeii, can Плаветникаспі па , пo, bläu!іф, tatio.

subcaernleus. Пјевали, ам, т. impf. (Ерц.) ingen, Плавенило, n, vide плавило. canto,

Плаветнитнсе, имce, v. г. impf. blau Ijedál, n. (Epır.) der Sänger , cantator. fein, sum caeruleus. . Пјевачев, ва, во, (Epiц.) бев Сängers, Плавило, в. blaиев Särtemittel, cantatoris.

ruleum. Iljјевачица, г. (Ерц.) дie Cängerin, can- Плівипи, им, v. impf. blau merten, tatrix.

fio coeruleus. Пјевачиija, f. (Epig.) vide кукавица. Плавили, им, v. impf. Tübеrfфwei» Пјевидpyr, m. (Epiц.) Все бingefreuno, ment, inundo. 2) (jeku) abiđöpfen, Mitsänger, qni simul cantat. cf. ina

florem lactis carpo. чилруг.

Плавилисе, имсе, т. г. impf. н. п. ла

сае.

« PreviousContinue »