Page images
PDF
EPUB

vidе подне,

ha, lohwimmen, mit dem Fluß fort. Viche) während der Mittagshiße wu

Tchwimmen , secundo flumine labi. unterstehen, iu umbra esse a sole mcПлавитисе, имce, vide плаветнитисе. ridiano. . Плавка , f. (сп.) Die Siоnte, Stonpine, Планина, f. Der Bergmal, saltus, mons flava :

silvosus, cf. гора. „Не tу плавле, не жељео мајке : Планіница, f. dim. 2. планина, Шпо ћу плавки боју куповати,

Планинка, f. уide

станарица, „То ћу црки поке саковати Планјнски, кa, кo, н. п. пица, 2Bal). Плављење, п. 1) дав ефwimment, na vogel, avis silvestris.

tatio. 2) бав ileбerfф memmeit, ipun- Планупи, нем, v. pf, fфnel auflоѕеrn, datio. 3) das übschöpfen, decerptio llo auffladern , emico, exardesco. ris lactis:

Плаовип, ma , mo, ffromweifе bеrаѕfals Плављење, п. 1) бав Slаu mеrѕеn. 2) Тав lend (z. B. Kegen), Pak(rcgen), imber.

Blau - aussehen, aspectus coeruleus. ILâcm, m. der Heusdober, meta foevi. Плавоок, кa, кo, blaučugig, caeruleis ППласпіипін , им, v. impf. п. і. сијено, oculis.

das Heu aufschobern, metam soeni conMaabia, m. Mannsname , nomen viri. struo. Пладне, д. (у крајини Негоппинској) Пластић, m, dim. р. пласт.

Ilama, f. der Lohn, Bejoldung, merces. Плажење, п. Рав беrацBreen Ber guit. Платац , плаца , m. per 3abler, gui (1ge, exsertio linguae.

solvit , solutor. Плазање, п. ва ўabren (auf Sem Sins Платина, f. ein Cheit got;, eine Daue

tern), 3. B. auf dem Eise, lapsus in be, segmentum ligni, tabula. podice.

Платипи, им, v. pf, bekablen, solvo. Ila ásamuce, amce, v. r. impf. gleiten Iliamka, f. (im Kartenspiele) der gar keis

(auf dem Hintern), labi. Aeeem 6a6a ne Siarte bat, und zahlen muß. по леду се плаза (п. і. утипінпци). Плaлінар , m. Ber gein panybänler, linплазили, им, v. impf. п. ј. језик, ber. tearius, linteo. ausreden, exsero,

Inamno, n. 1) Leinwand, linteum. 2) IInajba3, m. (österr. das Bleiweiß) das Mauer um eine Stadt, Festung, Klos

Reifblei, der Bleistift, plumbago. fter, murus, moenia: Плакäње, п, бав Beinen, iletio, plo „Три је платна кули оборио, ratio.

„На четвртом пенџер начинно ІІлакатье, р. Гав 28f mеттеп, еlutio. Плаћа , f. vіdе плата. Плакап, ачем, v. impf. mcinen, ploro. Плаћање , п. ба забlet, ѕоlutіо, Плакати, ачем, v. impf. аив{ффеm. Плаћати, ам, т. інmpf, jahlen, solvo. men, eluo.

Inal, m. das Weinen, fletus. Плакатисе , ачәмсе, т. г. impf. н. п. ІІлачан, чна, но, meineno, lens.

као патка, ft au@baben, wie eine IIлачндруг, m. Der Ritmeiner, amicus Ente, perlavari.

qui cum flеntе flet : Дај тип мени плаПлакнупи, нем, у. pf. aufфетпен, чи друга , а пјевидруга је ласно eluo.

наки. . Diamên, m. die Flamme, flamma.

ІІлачко, т. ein Kind das gern weint, Пламен, нa, нo, Slammene, flammcus (?), cin Wciner, plorator: ardens et micans ut flamina :

„Плачко чува говела „И на њима при пламена мача „и бабину јуницу. Пламенип, па, по , flameni , flam „Закла баба јуницу,

„Даде плачку гузницу. „А покрај њи ножа пламенита (пјевају $еца Ђепепту које плаче). Пламенчић, m, dim. 2. Плаутен. Плачљив", ва, го, беr ѕееn wеint, ploПламењача, f. дie 3u jtarte Connenrise,

sol nimius : убила пламењача лубе. „Мутико ми чедо плачљиво нице, грожђе и п. д.

Планиёње, п. рas Chrесtеn, tеrrеfасtiо. Пламнічак, чка , m. hyp. р. пламен.

ІІлашив, ва, во ,

vidе плашљив. ІІландшпе, п. Ort, то да8 Вieb izber Плашити , !м, v. impf. Фreten , terreo.

Mittag vor der Sonne geborgen ist, Taavutmuce, umce, v. r. impf. erschre. locus ubi pecora a sole defensa requi den, exterreor. escunt.

плашв, ва , вo, furbtfam, pavidus. пландоватье, . дав Цnterftебеп бев ІІлашња, f. Der ereфen, terror.

Vieyes während der Mittagshiße , re Плацење, в. Бас Дuffфоbern бев eu'е, quies pecoris in umbra.

constructio metae fueni. пландоваги, дујем. v. impf. (vo Плева, г. (Рес, и Срем.) vide пьева.

meus:

rator:

Плёвипти, к, (Рес, и Срем,) ride поку, ушију у глави), et it in плијевкипи.

ge ba, abundat. с. дњева. Плевље, п. варош у Срцеговини. Плијенки, им, v. imрt. (Ерц.) plura племе, мена, в. беr Starm, stirps, dera, praedor. prosapia.

Плијењење, р. (Ерц.) бав ріünbeen, Паёмениш, па, дio, von gutеm tоmm, praedatio.

guter Berkunft, adelig, nobili loco Ilanjecax, cha, f. (Ep4.) der Schimmel, patys.

mucor, situs. Haemaf, m. von guter Familie, nobili Ilancka, f. die Bachftelze, motacilla. genere datus.

Плитак (comp. плйһи), шка, кo, felt, плён, m. (Рес. и Срем.) vide плијен. teuuis, non altus, non profundus. пленили , им, (Ресь и Срем.) vide пли- Пличина, f. Die GeiФtigteit, vadositas, јенити.

tenuitas. Плењење, д. (Рес и Срем.) vide пли- Пловити, им, v. impf. 1) фwimmer, јењење.

Dato: плёсан, сни, f. (Рес, и Срем.) vide „Плови, плови мој зелени венче-— лијесан.

2) Schwimmen maten, facio ut natet, Плёсмо, д.

f. B. das Pferd uber einen Fluß. Плесли, елем, т. іmрt. 2) Нефten, Пловка, f. vide дamла (у крајини Неplecto, 2) striden, plecto, texo.

голинској). Плеценица , f. 1) сіt gefloftener Sopf, Пловљење, а. дав Офwimmеt, nаtаtіо,

nexi capilli. 2) eine Slete pow Brot, Пловче, чета, р. vіdе паче (чеда). craticula panis.

Пловчји, чја, чје, vide пачји. Плешење; в. 1) бав $lефten, nexio, Плдсан, сна, но, platt, абgeplattet,

2) das Striden, textio. 3) die Stris compressus, planus. derel, das Stridzeug, res reticularia. Плоска, f. eine platte Slafфе (чумура), Jaemep, m. das Fledtwerk, crates. vas ligneum vioarium planum. Плешивача, f. Der Stritbeute, thеса Плдснат, па, щo, vide плосан, reticularia.

Плоснина, f. Die abplattung, planities. Плетиво, р. бав Вfridgаrn, sila ser- Плоснослав, Ш. Беt platteopf. Доде viegtia texendo.

capitis plani. Плешиноса, ю, пјевасечу пјесмама и Плопці, m. Der Заии, sepes. приповиједа некакав арамбашапле. Плдтић, f. dim. 6. плоп. м икоса Павле.

Плоча, f. 1) cine Patte, lamina. 3) ко» Плетикошарица , m. See Worbfіlеtеr, ска, vidе пошковица.

Korbmachee, corbarius , sportarius : Ilaoyaunja*, m, der Somgroßer (besons мајстор плетикошарица.

ders von Ravotabat , Branntewein), Iaemiiba, f. die Striderin, textrix aç parasitus contemtissimus. cnaria

Підчица, f. dim. 9. Фоча. Пленника игла, f. Vie Ctrldnavel, acus Плошчица, f. dim. р. плоска. reticularia.

ILyr, m. der Pflug, aratrum. Ilaemke, f. pl. Intriguen, artes. Плужење, р. бав palten bes plugев, Плешњица, f. дрво, као уска дашчи

sustentio sțivae, ца, што споји кроз крпеле (код Плужиши, им, т. impf. Ben paug pal. плуга и код кола волујскије).

ten, sustineo stivam. Iekam, ma, mo, breitídulterig, hu- Tayhape, f. pl. (die Pruder hosen) die meris latis.

Deutsd en geknöpften Soren, im Ges Naške, n. das Schulterblatt, scapula. gensaße der ungrischen, serbischen mit Irekir, f. pl. die Schultern, humeri cf. Riemen, braccae germanicae. плее,

Ilayma, f. der Sort, das Pantoffelholja Inekka, f. der Schinken, perna,

cortex, subereus. Пливање , . бав ефіріmmеn, nаtаtiо. Пљачка, f. (у Србији и у Восни, осоПлівали, ам, v. impf. fфwimmen, nato. бишо од године 1804) vide плијен. Пливач, m. Ber Bфwimmer, patator. Пљачкање, р. vіdе плијењење. Пливачица, f. Die &фwimmerin, pata- Пљачкати, ам, vide плијениши. trix.

Пљачкација*, m. Bar Beutemaфer, Ptün Плијевитди, но, impf. (Врц.) jäten, derer, praedator.

Пљева, f. (Брит.) bit Opreu, glama : Плијевљење, а. (Врц.) баs 34ten, rup има као пљеве (н. п. рака у води, catio.

ушију у глави). Плијен, ш. (Ср.) ) ole Beute, praeda. Пњёсак, m. Das platfфеи, sоnitus, ge

2) има до мијена (в. п, рака у по pus plausus,

runco.

more,

ex

Пьескање, р, баѕ рlаtfфеn, sоnitus - један, по два, 3u cinem. 10) подо. quae, aut in aqua agitati.

бро, побоље, понајбоље, понајвиПьескапи, ам (и пљештем), v. impf. we, ziemlich, sic satis. 11) mit den

plätschern, agitare aquam, complodo. 3eitmörtern : поспарати, попјевати, Пьеснив, ва, вo, fфіmmlig, mucidus. поснђепти, ein menia, paululum. 12) по Пље снивилінсе, имce, v. г. impf. фima што је брашно? mie theuer ? qualiti? melat, mucesco,

по дванаесп пара. 13) поскидати, Пьеснуши, нем, v. pf. platfфеn, com побин, позатворапи, сinев паф plodo.

dem andern, unum ex alio. 14) no TypПошпимице, н. д. ударили, mit per ски, по Бечки, аnf ~, nach Art,

Fläche des Degens, secundum latitudinena (gladii).

по , (0ie &lfte) ha16, dimidium : по воПљуванка , f. Der eрcibelaudpurf, e ла, р<r balbe DB; по њеба, по паре, jectaroentum.

по бурета вина, по човека и т. д. Пување, п. Вав Opeyen, sputatio. Поајдчипти, им, v. pf. sum Xauben pers Пљувати, љујем, v. impf. .) fpepen, führen, facio esse latronem.

spuo. 2) кога, cinen aniperca, con- Поајдучитисе, имce, v. г. pf. ein paje ѕрио.

duk (Käuber) werden, fio latro. Пљунуши, нем, v. pf, ausfpepen, ex- Поапснпи, им, v. pf. паф einancer perspuo.

haften, in carcerein conjicio uuum Пљускање, п, 1) Bas platfфеr, aquae

alio. sonitus. 3) das Sprißen, aspersio. Toapa, f. die Verbeerung, depopulatio. Пљускали, ам, v. impf 1) plätjhern, IIарапин, ам, v. pf. реrhееrеn, depo

sonitum edo (de aqua). 2) sprigen, a pulor. spergo.

Поарнаутинпи, им, т. pf. dum Arnau. Пьўскача, f. т. і крушка, 24rt wiffe» ten machen, reddo Albanum. riger Birnen , piri gedus.

Поарна уписе, имce, v. г. pf. ein 2r. Пљуснути, нем, т. pf. Finfфutten, ef naut werden, fio Albanus.

fundo, projicio (aquam e vase). Пбарчипти , им, v. pf. aufebren, abПљуцавица, f. (сп.):

sumo; daber noapumice, sich aufgebs „Ситна риба пљуцавица

ren, cunsumsisse omuem pecuniam. 9. d. Špeyling , eine Benennung des Iohagane, n das Einsteden in die Ers Fisches, in fufern man, wenn man ihn de, fixio (signi). ipt. See Brätеn wеgеn іmmеr аив. Побідати, ам, v. inpf. in bie &rse ft. fpeyen inuß, piscis, quasi dicas, spu đen , figo. tatilis ub ossa , quae manducans ejic lobarjamu, am, v. pf. nach einander wers cere debet.

fen, jacio unum ex alio. Пуцање, p. dim. р. пљување, Побацивање, п. 1) бав 3egwerfen, ab. Пљуцати, ам, dim. 2. пљувати. jectio. 2) das Verwerfen, das Mißges Пљуцкање, n. vіdе пуцање.

bären (von Menschen und Thieren), Тіљуцкамі, ам,

vide
пљуцан.

das fiommen um die Frucht, editio para Пљутопі, m. (у Сријему, ну Бачкој) tus immaturi, abortio. vidе бршљан.

Побацивати, цујем, v. impf. D) megwers Пљуштање, р. бав plütfфеrupe Salet fen, abjicio. 2) um die Frucht kommen,

(des Regens), casus pluviae cum sonitu. geçwerfen, mißgebären, abortire. Пљуштатан, шпи, v. inspi. н. п. Кі. Побацили, им, v. pf. D) megmerfen, abji

ша, вода на успа , lütfфеrn (вот cio. 2) verwerfen, mifigebåren, abortio. Regen), cum souitu decido (de pluvia), IloGausmu , JIM, v. pf. zum Barcha mas alliuo.

chen, facio bassam. По, 1) чт (1) clen), опишао по ћевој. Поба шипписе, имсе, v, r. pf. Barcha

ky, um das Mädchen, abiit ut addu merden, bio bassa. сеrеt рuеllаm. 2) ударио га по гла. Побашка, абgefonbert, ѕераrаtіm. ви , auf bei Ropf, na pem Ropfe, Побеснели, ням, (Pec.) іvіdе побјеш. 3) познајем га по говору, паф беr Побеснипін, им, (Срем..)њетн. Sprафе, 4) како је по Бечу ? wie Побећи, бегнем, (Рес. и Срем. ) vide jg's in 2Siet ? 5) послао по њему,

побјећи. Bur, ibn, 6) по томе може живи. Побіјање, т. 1) ба беrаb ringen tes и сто година, освеgеn, per hoc, Preises, imminutio prelii. 2) das Wie: hoc pen impedit: по мени можеш deraufschärfen des Mühlstei:ies, acutia чиниши шпо пн драго. 2) није ми Japidis molaris. 3) das Hinrinsdlagen, по по куди, паф Bunfфе, 6) по jufixio, Божићу, паф Всібиафten, post. 9) до Побијаши, ам, т. impf. ) Феи рrеje

herabfeßen, herabbringen, immivuo pre н. п. поболијева ме нешто глава tium. 2) камен воденични, Ben Publ thut mir von Zeit zu Zeit ieh, dolet stein aufschlagen. 3) Konde, bineinschlas mihi caput subinde. gen, insigo.

Поболнтисе (и поболецисе), имсе Побпједии, им, v. pf. (Ерц.) bеfіеgen, (Срем.) vidе побољелисе. vinco, cf. надвладати :

Поббљеписе, лимсе, т. г. pf. (Ерц.) „Амо јесам Турке поб'једно

erfranken, morbo corripi. „На нашему шанцу Делиграду - Поборавили, им, v. pt. berg effen, obliПобіграти, ам, v. pf. паф еіnаивее ғана viscor. ben, colligo.

Побости, бодем, у. pf. 1) bie ОФfen Побніскан, нипем, v. pf. кога, сіз dazu bringen, daß fie streiten, boves

nem das Ungeziefer am Kopfe abjuchen, incitare ad certamen. 2) zusammen sto: perquiro caput de pediculis.

Ben, cornu peto: побола говеда овце. Побйскалисе, нишемсе, v. r. pf. fi 3) in die Erde flocen, pflangen, figo

unter einander die läuse absuchen, pur humi (барјак, копље). gare se invicem pediculis.

Побосписе, бодемсе, y, r. pf. 1) побоПобйанжитисе, ІІмсе, у. г. pf. eint лисе голови, babei fih gejtopet, corLump werden, fio vagus, nebulo.

nibus se invicem petierunt. 2) einander Побили, бијем, v. pf. 1) па) einanber todtitechen, trucidari iuvicem.

töoten, mаctare. 2) цијену чему, ден Побочке, па Der Beite, a lаtеrе: узео Preis ciner (Sade berabbringen, immi

лонац побочке. o pretium. 3) (у бачкој) камен во- Побрали, берем, т. pf. абflauben, абденнчин, vidе посјећи воденицу. 4) pflicien, decerpo, lego. копље, einflagen, figo.

Побратим, т. 1) који се побрати у Побитисе, бијемсе, v. г. pf, ft, fla сну, п. ј. кад ко у сну у каквој неgeil, confligo.

вољи рече коме : да си ми по Бопбјегнупін, нем, vidе побјећ. гу бра п. 2) који се побрали на јаПобјеђивање, и.. (Ерц.) рав Sefiegen, ви у каквој невољи 3) који се поvictio, devictio.

брапии у цркви, и по највише чине Побјеђірапи, ђујем , v. impf. (Ерц.) бес жене и ђевојке: кад се разболи жеfiegelt, vinco.

на или ђевојка, онда избере каквоПобјеснити, им, vide пoбjeruњетл. га момка и оде с њим на мастиIIбјећи, бјегнем, v. pf, (Ерд.) lieben, ру, или цркви каквој, пе јој памо fugio, aufugio.

метне крст (чини ми се на глаПобјешњепи, бјесним, v. pf. (Ерц.) ву, па веже каквом марамом), и

toll, rafend werden, in Wuth gerathen, поп јој, или калуђер, очапін моfurore corripi. .

литву; поліом ако она оздрави, побледели, дим, v. pf. (Pec.). bleich онда мога момка зове брапіом и Поблідити, им, v. pf. (Сpen:.) [werpent, он њу сестром (мени се чини да Поблиједилiп, им, v. pf. (Ерц.) : erbia? је по Бугарски обичај: зашпо сам Поблијеђепні, дим, v. pf. (Ёр.) реп, ја по први пул внђео у Бијограду pallesco.

код Бугара). 4) cf. дружичало. 5) с. Побљувалт, љујем, v. pf. anfpeyet

једномјесечићи. 6) млоги се прозо(durch Brechen), convomo.

ву побратими, а нијесу се побраПобуватисе, љујемсе, v. r. pf. 1) fit пили никако; піако Србљин кад не

durch Brechen bespeyen, se convomere. зна имена коме , а он га зовне : ej! 2) sich erbrechen, vomo.

побратиме ! ІІобожан, жна, но, frоmm, pius, sanctus. Какого, што се човек у сну или Побожнёси, f. Die Trömmigteit, pietas,

на јави побрапи (осим цркве), паprobitas, sanctitas. Побојалитсе, јимсе , v. г. pf. jih file= очи и, а жена посес при мин teni, neucn, timeo.

по матери ми. Поболевање, р. (Рес. н Срем.) vidе по- побратимили, им, vidе побратити. болијевање.

Побратимишисе, имce, vide пoбрaПоболівалн, ва , (Рес. н Сремс.) vide поболијекати.

Побратимов, ва, во, бев побратим, Побслепінсе, лімсе, (Pec.) vidе побо fratris adoptivi.

Побратимство, т. бie Popratimfфаft, Поболијевање, п. (Ерц.) без еф mer= fraternitas adoptiva.

zen, enthiin von Zeit zu Zeit, dolor llovpanımı, um, v. pf. kora, einen zum subiude rediens.

Bruder wählen, fratem appello aliquem. Поболијевапі, на ме, у. г. impf. (Ерц.) Побралциписе, имce, v, r, pf, c ким,

ко се може и ІІ осини Лі н и по

милисе.

лепсс.

Dumero.

Жичало.

Wahlbruder mi! jemand werden, fra. Iobecmi, esem, v. pf. fahren, führen, ternitatem ineo cum aliquo.

veho. Побрђе, р. (сп.) Bas Bebiet еіnев ве. Повестисе, едемсе, т. г. pf. пф паф birges, regio adjacens monti:

einem richten, sequi aliquem. „Ђурађ коси по побеђу

Повечерапи, ам, v. pf. ein elcinев Хафе. Побркаши, ам, v. pt vermieren, con. mal eiunehmen, coeuam modicam sumo. fundo.

Повијање, р. 1) дав 28i#eln, fascinatio: Побрнаписе, амce, v.r.pf, fiirren. erro. das Winden, Heraufziehen (der Wols Побро, m. hyp. р. побратим.

Pe), advolutio nubium. Поброjиши, им, v. pf. absählen, per- Повијан, ам, т. inpf. wideln, fascio.

Повијатнce , амсе, у. г. inpf. ji) fфmita пабугариши, им, у. pf, sum Bulgaren gen, se applicare.

machen, facio aliquem esse Bulgarum. Повіками, ичем, у. pf. (dregen, in Побугариписе, имce, v. г. pf, ein Bui. clanıo, exclaino. qur werdea, fio Bulgarus.

Повілеми, лим, y, pf. (Рес.)) in 2But, Побусами, ам, v. pf. mit kafen Бебефеn, Повилипи, им, v. pi. (Срем.); gеrаthей,

сеѕріtе corono ; paper побушавали, Повіљети, лим, v. pf. (Ерц.) in furorem ипб побушавање.

agor (vim vilae nanciscor). Побушеній понедељник,

m. cf. дру

Повітак, тка, ш. бie BinveIn gufams

mengespidelt, fasciae: Aujeme y 10Повабити, им, v. pf. пафTodci , alli випкуcio ad sequcndum.

Повипи, вијем, v. pf. дијете, сiптi. повадити, нм, v. pf. 1) berau #nehmen, diln (österr. fatscheu), fascio.

protraho, eximo. 3) (ст.) н. п. сабљу, Повилінсе, вијемсе, v. г. pf. jih minп. ј извадипи:

den, schlingen, emineo: „Ти повади моју бримку сабљу — „Повнлаҫе бела лоза винова „Так пашину сабљу повадио

„Повиосе по коњу дораму: Повалити, им, у. pf. 1) niepermerfen, „Ја сам ноћас чудан сан уснио, sterno. 2) beloben, collaudo.

„Те се повi један прамен магле — Повалиптисе, имce, v, г. pf. groptbun, п.вјесамце, n. dim, p. новјесмо. sich rülmen, glorior.

Повјесмо, р. (Ерц.) Dec Suno slаф%, Поваљнівање, в. дав Хіеtеrреrfеn,stratio.

fasciculus lini. Поваљивати, љујем, v. impf. niepermer. Повладити, им, v. pf. коме шпа fen, sterno.

durch Beifall begünstigen , Vorsub Повампириписе, имce, v. г. pf. ein geben, aufmuntern, laudo, hortor..

Vampir werden, fio vampirus, (warum lobaaħribake, n. das Aufmuntern, hor. follten wir Vampor (chreiben?) cf.

tatio.

вукодлак.

Повлађивали, ђујем, v. impf, aufmun. Поважати, ам, v. pf. ergreifen, corrіpio.

tern, hortor. Поважаписе, амосе, т. г. pf. fit ants Повлака, f. Die eakne, los lactis.

faffen (sum Rolotans), ѕе apprehende- Повлачити, им, v. pf. 1) иinbergiebet, re invicem.

herumschleppen, distraho. 2) oux, hins Повезати, ежем, v. pf. 1) паd, cinana kehren, converto (oculos).

беr fіnсen, ligo alium ex alio. 2) гла Повлашни, им, v. p. ium Balaфen

By, einbinden (den Siopf), illigo. machen, facio esse valachum. Повезапнсе, ежемсе, v. r. pf. fit (oen Повлашилисе, имce, v. г. pf. ein də Kopf) einbinden, illiga caput.

lach werden, fo valachus. Повезача, f. марама, или крпа, што

Повлен, п. планина у Србији. ce xene nobezyiy, das Ãopftuch, Haupts Ilobos, m. der Strict au déin man die tu, vitta.

Beivferde führt, funis capistri : Повезивање, п. Зав inbinjen бев Жо. „Два поведи јошпіе у поводу pfeb. vittatio capitis.

Поводац, Боца,

m. vilе повод. Повезнівати, зујем, v. impf. Ben Ropf Поводили, им, y. imрt. im Begrife einbinden, vitto.

reon zu führen, ducturus sum. Повезивапісе, зујемсе, т. г. impf. fit Поводишнсе, имce, v. r. inpf. jih auf= einbinden, vittor.

Inachen zu folgen, accingor ad sequeuПовелик, кa, кo, jo siemli grop, sic

dum. satis magnus.

Поводљив, ва, вo, Teit {u беmеgen, повесамце, p. dim. р. повесмо.

leicht nach andern zu richien, facilis ad Повесмо, n.(Реси Срем.) vidе повјесмо. sequendum. Повести, едем, v. pf, mitnehmen, mit. Повођење, р. Bag 2uftrефен ит #u füya führen, mitbringen, adduco.

ren, oder ju folgen.

« PreviousContinue »